Научная статья на тему 'Notion, subject, methods and system of civil procedural law'

Notion, subject, methods and system of civil procedural law Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
976
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАЖДАНСКОЕ ПРОЦЕССУАЛЬНОЕ ПРАВО / ПРАВОВОЕ РЕГУЛИРОВАНИЕ / ПРЕДМЕТ / ГРАЖДАНСКОЕ ДЕЛО / ЮРИСДИКЦИОННЫЕ ОРГАНЫ / ОБЩЕГРАЖДАНСКИЙ СУД / ЭКОНОМИЧЕСКИЙ СУД / CIVIL PROCEDURAL LAW / LEGAL REGULATION / SUBJECT / CIVIL CASE / JURIDICAL BODIES / COMMON CIVIL COURT / ECONOMY COURT / ARBITRAL COURT

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Болтуев С. Ш

Рассматривается вопрос о понятии, предмете, методе и системе гражданского процессуального права. В числе других методов исследования использованы сравнительно-правовой и исторически-правовой подходы к анализу поставленных вопросов. Идеи автора основаны не только на правовых нормах, но и на примерах из практики правоприменения. Исследована сущность гражданского процессуального права в современную эпоху, в новых условиях возникновения цивилизованного (гражданского) общества, что предполагает появление нового понимания философии права. Предлагается собственное определение каждого из рассмотренных понятий. Утверждается, что система гражданского процессуального права, как и другие системы отрасли права, тесно связана в правовой политикой государства, что обусловливает её способность к изменению.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Понятие, предмет, метод и система гражданского процессуального права

In his article the author canvasses the issue related to notion, subject, methods and system of the civil procedural law. Among other methods investigations the author adduces to comparative-legal and historic-legal approaches aimed at the analysis of the issues carried into effect. The author 's idea is based not only on legal norms, but on the examples from the practice of law enforcement either. He considers the essence of the civil procedural law in modern epoch under the new conditions of civil communities rise which presupposes of a new understanding of philosophy law. The author proposes his own determination in regard to each notion under consideration. It is asserted that the system of civil procedural law, just as other systems of law branches, is closely connected with the legal policy of the state which preconditions its capacity for alterations.

Текст научной работы на тему «Notion, subject, methods and system of civil procedural law»

12 00 15 ГРАЖДАНСКИЙ ПРОЦЕСС; АРБИТРАЖНЫЙ ПРОЦЕСС 12 00 15 12 00 15 CIVIL PROCESS; ARBITRATURE PROCESS

УДК 347.1 ББК 67.410.1

Болтуев Самад Шарифбаевич,

номзади илмуои ^уцуцшиносй, дотсенти кафедраи х;ук)ук)и соуибкорй ва байналхалции ДД^БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Болтуев Самад Шарифбаевич,

к. ю. наук, доцент кафедры гражданского, предпринимательского и международного права ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Boltuyev Samad Shrifbayevich, candidate of juridical sciences, Associate Professor of the department of enterprising and international law under TSULBP

E-MAIL: samadboltuev@gmail.com

Ключевые слова: гражданское процессуальное право, правовое регулирование, предмет, гражданское дело, юрисдикционные органы, общегражданский суд, экономический суд

Рассматривается вопрос о понятии, предмете, методе и системе гражданского процессуального права. В числе других методов исследования использованы сравнительно-правовой и исторически-правовой подходы к анализу поставленных вопросов. Идеи автора основаны не только на правовых нормах, но и на примерах из практики правоприменения. Исследована сущность гражданского процессуального права в современную эпоху, в новых условиях возникновения цивилизованного (гражданского) общества, что предполагает появление нового понимания философии права. Предлагается собственное определение каждого из рассмотренных понятий. Утверждается, что система гражданского процессуального права, как и другие системы отрасли права, тесно связана в правовой политикой государства, что обусловливает её способность к изменению.

Key words: civil procedural law, legal regulation, subject, civil case, juridical bodies, common civil court, economy court, arbitral court

In his article the author canvasses the issue related to notion, subject, methods and system of the civil procedural law. Among other methods investigations the author adduces to comparative-legal and historic-legal approaches aimed at the analysis of the issues carried into effect. The author s idea is based not only on legal norms, but on the examples from the practice

мафхум, матлаб, услуб

ва низоми хукуки

мурофиавии гражданй

понятие, предмет, метод и система гражданского процессуального права

notion, subject, methods and system of civil procedural law

of law enforcement either. He considers the essence of the civil procedural law in modern epoch under the new conditions of civil communities rise which presupposes of a new understanding of philosophy law. The author proposes his own determination in regard to each notion under consideration. It is asserted that the system of civil procedural law, just as other systems of law branches, is closely connected with the legal policy of the state which preconditions its capacity for alterations.

Истиклол дар катори озодй ва мустакилият масъулиятро дар назар дорад. Истиклоли давлатй бошад чунин масъулиятро дар назди халку миллати худ, насли оянда ва, бешак, дар назди чомеаи умумичахонй такозо мекунад. Таърихи бисту-панчсолаи истиклоли давлатии Точикистон, ки бо шахсияти Асосгузори сулху вахдати миллй -Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон бевосита алокаманд аст, ба туфайли ибтикороти у дар поягузории давлатдории Точикистони сохибистиклол аз чихати хукукй хам даврахои хеле мураккаб ва такдирсозро гузашт. Ба назари мо ташаккули хукуки мурофиавии граждании нав дар низоми хукукии Точикистони сохибистиклол нисбат ба дигар сохахои хукук хеле тул кашид, зеро санади меъёрй-хукукии асосии ифодакунандаи мазмуни он - Кодекси мурофиавии гражданй ва як катор конунхои асосии сохавй факат соли 2008 кабул шуданд. Барои хамин, мо дар поён кушиш намудем, ба яке аз масъалахои асосии назариявии илми хукуки мурофиавии гражданй* - мафхум, матлаб, услуб ва низоми он рушанй андозем.

1. Мачмуи меъёрх,ои хукукии танзимкунандаи муносибатх,ои чамъиятй дар фаъолияти макомоти салох,иятнок (юрисдиксионП) оид ба баррасй ва х,алли парвандахои гражданй хукуки мурофиавии гражданй номида мешаванд.

Барои муайян намудани мазмуни мантикии таърифи мазкур, пеш аз хама, баъзе мафхумхои маъмулро аник кардан лозим аст. Дар назарияи хукук мукаррар гаштааст, ки меъёрхои хукукй коидахои конунгузор муайян ва мукарраркардаи рафтору кирдори одамон мебошанд [2]. ^оидахои мазкур дар хукуки мурофиавии гражданй то андозае хусусияти фарккунанда пайдо мекунанд, чунки сухан на танхо дар бораи одамони одй - шахсони вокей ё шахсони хукукй,, балки макомоти салохиятноки нисбат ба дигар шахсон хокимиятдошта хам меравад. Ба ибораи дигар, давлат ин макомоти салохиятнокро махз барои баррасии парвандахои гражданй ташкил намуда, нисбат ба дигар иштирокдорони он хокимият хам додааст. Аз хамин сабаб, мавкеи хукукии хамаи шахсони ба мухофизати хукук ва манфиатхои конунии гражданй алокаманд факат дар чахорчубаи фаъолияти ин макомоти салохиятнок мукаррар карда мешавад. Хусусияти мурофиавй доштани фаъолияти онхо махз аз танзими босубот ва мунтазами хар як амалиёти хатман ичрошаванда аз чониби хар яке аз иштирокдорони он ичрошаванда вобастагй дорад. Дар байни ин макомот суд вобаста ба вазъи хукукияш мавкеи алохида ва фарккунандаро ишгол менамояд, чунки принсипхои ташкилёбй ва фаъолияти суд аз дигар макомот куллан фарк мекунанд**. Пештар мувофики конунгузории мурофиавии то соли 2008 амалкунанда ба матлаби танзими хукуки мурофиавии гражданй ворид кардани фаъолияти дигар макомоти ваколатнок, ки салохияти баррасии парвандахои гражданй доштанд, хеле мураккаб менамуд. Х,арчанд дар мазмуни меъёрхои хукукии танзимкунандаи фаъолияти онхо хусусияти мурофиавй баръало хис карда мешуд***. Гайр аз он, дар

homh hh MaKOMOT Ka^HMau «cyg» MaB^yg 6omag xaM, $ato.mHTH ohxo (cygxou xaKaMH Ba cygxou pa^HKOHa) ago^aTH cygH xuco6 HaMemyg****. ffloHg a3 xaMHH ca6a6 MaKOMH xyKyKHH ohxo a3 pyu ca.roxHHTx0H gogamyga gyroMgapa^a xuco6uga Memyg Ba Metepxou TaH3HMKyHaHgau $ato.mHTamoH 6a gapa^au ko$h HHKHrno^ Hae^TaHg. Ma^3 эtтнpо$ HaMygaHH Ma^xyMH «Baceu» Maraa6u TaH3HMH xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHH [2] hmkoh Meguxag, HHcTHTyrxou a^oxugau hh coxau MycTaKH^H xyKyK, kh 6a maK^x,OH raHpucygHH yMyMumaxpBaHgH xaM MyBO^HKaT MeKyHaHg, 6apo6ap HHKHmo^ e6aHg. Eapou xaMHH, HumoHau acocuu MyKappapKyHaHgau Ma^xyMH xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHupo mo 6o maK^xou Myxo^H3aTH xyKyKXOH rpaxgaHH Ba MaKOMOTH ca^oxuaTHOKu (ropuc-guKCHOHHu) 6a ohxo MyBO^HK a.roKaMaHg MeHaMoeM.

^ap xaMau caHagxou MetepH-xyKyKHH TaH3HMKyHaHgau xyKyK Ba MaH^uaTxou KOHy-hhh rpaxgaHK Metepxou xyKyKHH gopou xycycuHTH Mypo^uaBH MaB^ygaHg [1,c.146]. Eapou xaMHH gap Ma^xyMH xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHH hcth^oxh «Ma^Myt» 6a Ma3MyHH xe^e Bacet ^axMuga MemaBag.

2. Eapou gypycT ^axMugaHH moxhhth MexaHH3MH TaH3HMH xyKyKH, nem a3 xaMa, 6a KagoM caMT paBOHa mygaHH ohpo ^axMugaH ^03hm acT. X,ap^aHg gap hjmh xyKyKmuHocH aKugae pou^ acT, kh xyKyK Max3 MyHocu6aTxou ^aMtHHTupo 6a TaH3HM Megapopag, gap coxaxou OMMaBuu xyKyK Ma^xyMxou xaM o6teKT Ba xaM npegMeTH TaH3HMKyHupo ucTH^oga Me6apaHg. HyHKH Ma3MyHH MyHocu6aTxou ^aMtHHTHH TaH3HMmaBaHga gap gy 3HHa: a) 6aHHH gaB^aT Ba maxc; 6) maxc Ba HetMaTxou TaH3HMmaBaHga ^axMuga MemaBag. ^ap xyKyKH MoggH Ba Mypo^uaBHH rpaxgaHH, kh Ta6uaTH xycycH gopaHg, 3apypaTH gaxo^aT Ba TaH3HMH gaB^a™ 6a MyHocu6aTxou ^aMtHHTHH nangomaBaHga Ba TaH3HMH gaB^aTHH ohxo xaMHyH hcthcho a3 KOugau yMyMH 6a MueH MeoHg. Eapou xaMHH ko^hct, kh hk 3HHau TaH3HM xaMHyH npegMeT MyKappap Kapga maBag. Ea 3a6oHH to^hkh ohpo mo 6o hcthtoxh «Maraa6» H^oga HaMygeM.

^ap paBaHgu 6appacuu napBaHgaxou rpaxgaHH myMopa Ba HaMygxou ryHoryHH MyHocu6aTxou ^aMtHHTue naHgo MemaBaHg, kh Maraa6u TaH3HMH xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHH MerapgaHg Ba gap HaTH^au maKnu xyKyKH naHgo KapgaH 6a MyHocu6aTxou xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHH Ta6gra Mee6aHg; gap Ma^Myt ohxo Mypo^uau rpaxgaHupo TamKHj MeKyHaHg. hh ^o 6oHg TatKug HaMoeM, kh Ma^xyMH Mypo^uau

rpaxgaHH MyHocu6aTxou xyKyKHH MaBpugxou TO ofo3h napBaHgaxou rpaxgaHH

nangomaBaHgapo xaM gap 6ap Merupag. Maca^aH, BaKTe kh Ka6ym apu3a pag Kapga MemaBag, gap Ha3apu aBBa^, rye Mypo^uau rpaxgaHH oro3 HaMemaBag. ^o^ oh kh 6apou xaM maxcu Mypo^uaTKapga Ba xaM MaKOMOTH ca^oxuHTHOK hk KaTop xyKyKy yxgagopuxo Bo6acTa 6a TapTu6u nem6uHHKapgau muKOHT a3 6o^oh Kapopu 6ap0Bapga nango MemaBaHg. Eapou xaMHH, MaT^a6u TaH3HMH xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHupo ^aKaT 60 MyH0cu6aTx0H ^aMtHHTuu gap paBaHgu 6appacuu napBaHgaxou rpaxgaHH nangomaBaHga Maxgyg KapgaH MyBO^HKH MaKcag HecT.

XaMHH TaBp, MaT^a6u TaH3HMH xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHH MyHocu6aTxou ^aMtHHTue Me6omaHg, kh gap ^ato^HHTH MaKOMOTH ropucguKcHOHH (ca^0xHHTH0K) 60 MaKcagu 6appacH Ba xa^^u napBaHgaxou rpaxgaHH nango MemBaHg.

3. ^Ke a3 Macta^axoH MypaKKa6TapuHH KOHcenTya^HH h^mxoh xyKyKmuHocH, a3 ^yM^a himh xyKyKH Mypo^uaBHH rpaxgaHH, Macta^au gypycT MyaHHH KapgaHH Tap3y BocuTaxoH TatcuppacoHHH Metepxou xyKyKH 6a MyHocu6aTxou ^aMtHHTuu

4 танзимшаванда мебошад, зеро услуби хукукй яке аз омилхои асосии самаранокии механизми танзими хукукии муносибатхои чамъиятй махсуб мегардад.

Х,амчун мукаррароти умумй ба услубхои танзими муносибатхои хукукии мурофиавии гражданй татбики чорахои мачбуркунии давлатй хос нест. Ин хусусият ба муносибатхои хукукии моддии гражданй хос аст. Алокамандии сохахои моддй ва мурофиавии хукуки гражданй хамчун мазмун ва шакли як зухурот ягонагии ин хусусиятро барои хар ду сохаи хукуки гражданй такозо менамояд. Озодии ихтиёрдорй ба хукуку ухдадорихои табиаташон хусусй мохияти муносибатхои хукукй-гражданиро хам аз назари моддй ва хам аз назари мурофиавй мукаррар менамояд. Баъзе мавридхои пешбинишудаи татбики чорахои мачбуркунии давлатй хусусияти истисной дошта, факат бо дар назардошти манфиатхои давлатй ва чамъиятй мукаррар шудаанд. Масалан, барои вайрон кардани тартибот дар мачлиси судй (м. 162 КМГ)*****, бо сабабхои беузр бо даъвати суд хозир нашудан (м. 171 КМГ), барои гум кардани хуччатхои ичрокунй (415 КМГ) чарима хамчун окибати номатлуби ичро накардани ухдадорихои мурофиавй (санксия) пешбинй шудааст.

Мафхум ва мазмуни услуби танзими хукукии мурофиавии гражданиро бо як калима ё ибора ифода кардан хеле мушкил аст, зеро ин масъаларо махз хусусиятхои табиати хукуки гражданй, ки ба шакли мурофиавии мухофизати он хам таъсир мерасонад, муайян менамояд.

Озодии ихтиёрдорй ба хукуку ухдадорихо ва баробархукукии тарафхои муносибати хукуки гражданй мунтазам ба шакли мурофиавии он гузашта, мусобикавй будани тартиби баррасии парвандаи гражданиро такозо менамояд. Махз хамин таъриф мафхум ва мазмуни услуби танзими хукукии мурофиавии гражданиро муайян мекунад. Барои хамин бо максади равшанй андохтан ба масъалаи услуби танзими хукуки мурофиавии гражданй онро шарх медихем:

1) ^оидахои озодии ихтиёрдории субъектхои муносибатхои гражданй ба хукуку ухдадорихояшон пайдошавй, дигаргуншавй ва катъшавии муносибатхои хукукии мурофиавии гражданиро аз ифодаи иродаашон вобаста менамояд. Масалан, дар мавридхои чой доштани хукуквайронкунии гражданй, агар манфиати давлат ё чамъият ё шахсони дигар халалдор нашуда бошад, бе аризаи сохиби хукуки вайроншуда мурофиаи гражданй огоз карда намешавад. Яъне, ба монанди коидахои мурофиаи чиноятй макомоти салохиятнок (юрисдиксионй) хукуки бо иродаи худ огоз кардани парвандаи гражданиро надоранд. Гузашта аз ин минбаъд хам дар раванди мурофиаи гражданй тарафхо метавонанд, ба хукуку ухдадорихояшон ихтиёрдорй намуда, муносибатхои мурофиавии хамдигарро тагйир диханд ё катъ намоянд, зеро агар ин ихтиёрдорй хукуку манфиати шахсони дигарро халалдор накунад ё зери таъсири ягон амали гайриконунй пайдо нашуда бошад, суд онро кабул мекунад ва дар асоси он санади дахлдор бароварда, ба онхо эътибори хукукй медихад (к.2 м.43 КМГ).

2) Баробархукукии мурофиавии тарафхо аз баробарии мавкеи тарафхои муносибатхои хукукии моддии гражданй ибтидо мегирад, зеро онхо нисбат ба хамдигар бо сабаби баробарии хукукхо имконияти истифодаи зуроварй ё мачбуркунй надоранд. Пайдо шудани хамин тарафхо дар мурофиаи гражданй бошад, махз аз сабаби баробарии онхо ва зарурати танзими бахси хукукияшон бармеояд. Чй хеле ки маълум аст, бахс махз байни тарафхои баробар пайдо шуда метавонад. Масалан,

харидору фурушанда нисбат ба хамдигар хукук дошта бошанд хам, ичрои ухдадории ба он мувофикро зуран талаб карда наметавонанд. Х,арчанд харидор хукуки талаб кардани моли харидашударо дорад, вале агар фурушанда ухдадорияшро оид ба додани мол баъди пардохти нархи он хам ичро накунад, бо зурй гирифта наметавонад. Вай барои каноатманд гардонидани талабаш ба ягон макомоти салохиятнок (масалан, суди умумишахрвандй) дар бобати татбики ягон чораи мачбуркунии давлатй мурочиат мекунад. Дар чунин мавридхо муносибати граждании моддй ба шакли мурофиавй мегузарад, чунки зарурати танзими хукукии холати бахснок аз чониби макомоти ваколатноке, ки хокимияти татбики чорахои мачбуркунии давлатй доранд, пайдо мешавад. Давоми мантикии баробарии тарафхо дар мурофиаи гражданй дар мавчудияти хукукхои мазмунан якхела барои хар як тараф ифода мегардад. Масалан, агар даъвогар хукуки аз талаботаш даст кашидан дошта бошад, пас чавобгар хукуки эътироф кардани ин талаботро дорад (м.43 КМГ).

3) Мусобикавй будани муносибати тарафхо дар мурофиаи гражданй ба раванди исботкунй алокаманд мебошад. Х,ар яки онхо хакконияти худро дар масъалаи баррасишаванда нишон додан мехоханд ва мусобикаи онхо махз дар пешниходи далелу исботи асоснокии талаботу норизогияшон мебошад (к.1 м.58 КМГ). Дар ин мусобика суди умумишахрвандй ё дигар макомоти юрисдиксионии баррасикунандаи парвандаи гражданй ба мазмуни томаш хамчун хакам (арбитр) баромад мекунад, зеро вай дар рафти халли масъалаи мухокимашаванда дониши муайян меандузад [4, с.171 -175.]. Аммо суди мазкур ухдадорихои исботкунии ин ё он тарафро ба чои вай ичро намекунад [5, с.45-47]. Тарафе, ки ухдадории худро оид ба исботи ягон холат ичро намекунад, окибати номатлуби исбот накардани ин холатхоро ба зимма дорад (к.1 м.58 КМГ).

Х,амин тавр, услуби (методи) танзими хукуки мурофиавии гражданй ин тарзу воситахои ба эътидол овардани муносибатхои чамъиятии дар раванди баррасии парвандаи гражданй аз чониби макомоти салохиятнок (юрисдиксионй) пайдошаванда мебошад, ки аз мазмуни озодии ихтиёрдорй ба хукуку ухдадорихо, баробархукукии тарафхои муносибати гражданй, мусобикавй будани тартиби баррасии парвандаи гражданй хамчун меъёрхои асосан бе татбики чорахои мачбуркунии давлатй истифодашаванда бармеоянд, мебошад.

4. Аз мазмуни мафхуми хукуки мурофиавии гражданй бармеояд, ки яке аз нишонахои асосй ва муайянкунандаи он мачмуи меъёрхои хукукй будан аст. Яъне меъёрхои хукукй бояд аз руи ягон коидахои муайян ба тартиб оварда шаванд, то ин ки дар таносуби хамдигарй онхо барои танзими муносибатхои чамъиятии дар раванди баррасии парвандаи гражданй пайдошаванда «кор» карда тавонанд. Алокаи мутакобилаи унсурхои мачмуи меъёрхои хукукй бо мазмуни ба низомдарорй конструксияи мураккаби мантикй мебошад. Барои хамин аз кадом нуктаи назар тахлил намудани он ахаммияти хоса дорад.

Низоми хукуки мурофиавии гражданиро бо таркибу сохтори Кодекси мурофиавии гражданй айният додан дуруст нест, зеро мохиятан кодекс санади меъёрй-хукукиест, ки меъёрхои хукукии ягон аломати якхеладоштаро чамъ овардааст. Чй хеле ки айни хол сухан дар бораи меъёрхои хукукии дорои хусусияти мурофиавй меравад, махз хамин аломат барои аз санадхои меъёрй-хукукии гуногун чамъ овардани ин меъёрхои алохида сабаб гаштааст. Дар Кодекси мурофиавии гражданй бошад он меъёрхое

чамъ оварда шудаанд, ки то рузи кабули он (05 январи соли 2008) мавчуд буданд. Дар асл бошад чунин меъёрхои хукукии дорои хусусияти мурофиавй хеле зиёданд. Дуруст аст, ки минбаъд ба кодекс меъёрхои нав илова карда шудаанд ва мешаванд, аммо кафолати пурраи дарбаргирифтани хамаи меъёрхои мавчуда ва нав вучуд надорад. Аз санадхои зерконунй ба Кодекси мурофиавии гражданй ворид кардани меъёрхои дорои хусусияти мурофиавй мумкин нест, зеро онхо аз руи эътибори хукукй бо меъёрхои дар конунхо пешбинишуда баробар нестанд. Зиёда аз он ба кодекс меъёрхои дорои хусусияти умумй, ки ба хама намудхои парвандахо ва истехсолоти судй дахл доранд, ворид карда мешаванд. Масалан, дар Кодекси оилаи Чумхурии Точикистон (м.17)****** омадааст, ки шавхар хукук надорад, хангоми хомиладории зан ва дар давоми якуним соли пас аз таваллуди кудак бе ризоияти зан ба суд дар бобати бекор кардани авди никох даъво пешниход намояд. Вале ин коида хусусияти умумй надорад ва факат як гурухи муайяни парвандахоро аз руи полати аник танзим мекунад. Барои хамин чунин меъёрхо ба Кодекси мурофиавии гражданй ворид карда нашудаанд. Х,амин тавр, дар санадхои меъёрй-хукукии алохидаи хатто эътиборашон гуногун (аз конунхои конститутсионй то санадхои зерконуни идоравй) ва кодексхои дигар сохахои хукук меъёрхои мурофиавии гражданй мавчуд буданашон мумкин аст.

Низоми хукуки мурофиавии гражданиро аз назари илм хамчун таснифи асосноки меъёрхои алохидаи хукукй ба институтхо, кисму зеркисмхо фахмидан мумкин аст. Чунин институтхо, ба монанди субъектхои мурофиаи гражданй, даъво, далелхо ва исботкунй, тобеияти идоравй ва судй хусусияти классикй доранд. Вобаста ба доираи васеъ ё махдуди татбикашон меъёрхои хукукиро ба кисми умумй ё махсус марбут медонанд. Барои хамин дар кисми умумй меъёрхое чой дода мешаванд, ки ба хамаи намудхои истехсолоти судй, даврахои мурофиаи гражданй, шаклхои мухофизати хукук дахл доранд. Масалан, принсипхои танзими хукукй хусусияти татбикпазирй ба тамоми мурофиаи гражданй доранд ва ба кисми умумии хукуки мурофиавии гражданй мансуб мебошанд. Дар ин чо лозим ба тазаккур аст, ки боз як далели айният надоштани низоми сохаи хукук ва низоми кодекс дар он аст, ки барои кулай шудани усули (техникаи) амалияи татбики хукук конунгузор дар сохтори кодекс истисно аз ин коидаро пешбинй карда метавонад. Масалан, принсипхои шифохй будани мухокимаи парванда ва дар хайати тагйирнаёбандаи суд анчом додани он ба хамаи намуду даврахои мурофиаи гражданй дахл доранд. Бино бар ин дар бораи ба кисми умумии хукуки мурофиавии гражданй марбут будани онхо ягон хел шубха нест. Аз руи мантик онхо бояд дар кодекс низ дар кисми умумй чой дода мешуданд, вале конунгузор бо максади осону кулай кардани усулхои татбики хукук аз чониби суди умумишахрвандй меъёрхои ифодакунандаи ин принсипхоро дар кисмати махсуси Кодекси мурофиавии гражданй, ки ба танзими истехсолоти суди мархалаи (инстансияи) якум бахшида шудааст(к.2 м.160), чой додааст.

Бояд тазаккур дод, ки низоми хукуки мурофиавии гражданй ба монанди низоми дигар сохахои хукук ба сиёсати хукукии давлат иртиботи зич дорад ва бо мурури замон ташаккул ёфта, дигаргун мешавад. Алалхусус баъди сохибистиклол гаштани давлати Точикистон ва пайдою амалй гаштани фалсафаи нави хукук [7,с.262] ба низоми хукуки мурофиавии граждании ватанй аз низоми хукукии мамлакатхои пешкадами дунё институтхои ифодакунандаи дастовардхои тамаддуни инсоният ворид карда шуданд. Мо истехсолотхои гайрианъанавии фармонй ва гоибонаро дар

назар дорем, ки зарурати ногузирии чорй намуданашонро дар фаъолияти судхои умумишахрвандии парвандахои гражданиро баррасикунанда, солиёни зиёд олимон, аз он чумла муаллифи ин сатрхо таъкид мекарданд [3, с.47-53]. Х,амчунон пайдо гаштани истехсолоти судй бо иштироки шахсони хоричй дар низоми хукуки мурофиавии граждании Точикистони муосир навоварии куллй мебошад, ки мавкеи фаъол ва назарраси мамлакатро дар раванди чахонишавй инъикос мекунад [8,с.32-37].

Х,амин тавр, низоми хукуки мурофиавии гражданй таркиби хеле мураккаби мантикиест, ки сиёсати хукукии давлатро дар масъалахои мухофизати хукук ва манфиатхои конунии гражданй дар мавриди поймол гаштани онхо инъикос карда, хамаи меъёрхои хусусияти мурофиавй доштаи санадхои гуногуни меъёрй-хукукиро мураттаб месозад.

Вожа^ои калиди: хуцуци мурофиавии гражданй, танзими хуцуци, матлаб, парвандаи гражданй, мацомоти салохиятнок (юрисдиксионй), суди умумишахрвандй, суди щтисодй

Эзо^от

*Тазаккур додан лозим аст, ки истилохи «гражданй» дар сохторхои (конструксияхои) гуногуни илми хуцуцшиносии давраи шуравй нодуруст маънидод карда мешуд ва ин холат то имруз идома дорад. Гап дар сари он аст, ки хуцуци гражданй аз хуцуци Рими Кадим ибтидо мегирад. Дар он давра истилохи лотинии «civile» барои ифодаи ду мафхум - тамаддун (цивилизация) ва шахрванд (гражданин) хамчун реша истифода мешуд. Агар истилохи «гражданй»-ро ба маънои шахрванд истифода барем, он гох мохияти хуцуци гражданй, хамчун сохаи хуцуц, халалдор мегардад, зеро дар цатори шахрванд, хамчун субъект, шахси хуцуцй ва давлат хам эътироф карда мешаванд. Хусусияти хеле васеъ ва амалан номахдуди доираи объектхои хуцуци гражданй алоцамандии ощоро бо дастовардхои тамаддуни инсоният нишон медихад. Барои хамин дурусттар мешуд, агар ба цои калимаи «гражданй» истилохи «сивилй»-ро истифода барем. Азбаски цонунгузор калимаи анъанавии «гражданй»-ро алхол истифода бурдааст, мо низ истилохи мазкурро корбарй менамоем.

**Ба маврид аст таъкид намоем, ки суди имруза ба монанди замони пештара ягона нест; дар цатори мацомоти салохиятнок суди конститутсионй, суди ицтисодй, суди хакамй дар асоси цонунй пайдо гаштаанд, ки зарурати фарц кунонидани ощоро аз суди дар хар вохиди маъмурй-худудии мамлакат ташкилшаванда, тацозо мекунанд. Вобаста ба мавцеъ ва доираи ваколаташон хуб мешуд, он «суди умумишахрвандй» номгузорй шавад. Чунки ин суд хусусияти универсалй дошта нисбат ба шахрвандон ваколати хеле васеъ дорад. Фаъолияти вай дар доираи мурофиаи гражданй хамаи парвандахои ба мазмуни васеяш аз хуцуци сивилистй пайдошавандаро дар бар мегирад. Гайр аз он вай парвандахои циноятй ва маъмуриро низ баррасй ва хал менамояд. Бо мацсади равшан ва фахмо ифода кардани фикру ацидахои худ мо минбаъд дар матн истилохи таклифкардаамон - «суди умумишахрвандй»-ро истифода мебарем.

***Мо ин цо Низомнома дар бораи судхои хакамиро, ки он дар Кодекси мурофиавии граждании соли 1963 цабул шуда ва то соли 2008 амал карда хамчун замима оварда шуда буд, дар назар дорем.

****Дар доктринаи хуцуции на фацат давраи шуравй, балки замони муосир хам ацидаи ба амал овардани адолати судй тащо аз цониби суди умумишахрвандй хеле устувор

аст ва цатто мацоми принсипали дорад. Вале аз руи мазмун ва ацамияти фаъолияти мацомоти гайридавлати ва цамъиятии дар баррасии парвандацои граждани салоциятдошта онро «адолати судии цамъиятй» номидан мумкин аст. Дар таърихи цуцуци мамлакатцои хорица (Цумцурии Демократии Олмон) чунин истилоц дар Конститутсияи мамлакат пешбини шуда буд. Таваццуци давлат ба суди цаками цамчун мацомоти юрисдиксиони дар мурофиаи граждани баъди цабули цонуни алоцида (Цонуни ЦТ «Дар бораи судцои цаками» соли 2008) баръало маълум шуд. Танзими давлатии ташкил ва фаъолияти суди цаками, ки бе ягон дахолати мацомоти цокимияти давлати ва худидоракунии мацалли аз цониби ташкилотцои гайритицоратй ва щахсони алоцида созмон дода мешаванд (м.3 Цонуни ЦТ «Дар бораи судцои цаками») зарурати объективи ва нацши назарраси онцоро дар низоми мацомоти юрисдиксиони нишон медицад.

*****Дар ин цо ва минбаъд Кодекси мурофиавии граждании Цумцурии Тоцикистон, ки аз 01 апрели соли 2008 ба амал цори карда шудааст, дар назар аст. - www.mmk.tj

****** Дар ин цо ва минбаъд Кодекси оилаи Цумцурии Тоцикистон, ки 13 ноябри соли 1998 цабул шудааст (бо тагйироту иловацо то 15 марти соли 2016) дар назар аст. -www.mmk.tj

Пайнавишт:

1.Авдеенко Н.И. Механизм и пределы регулирующего воздействия гражданского процессуального права. -Л., 1969. - 384 с.

2.Болтуев С.Ш. К вопросу о понятии предмета гражданского процессуального права/Укрепление социалистической законности и совершенствование законодательства. - Душанбе, 1984. - С.114-128.

3. Болтуев С.Ш. Реализация судебно-правовой реформы - шаг к созданию правового

государства: Материалы научно-практической конференции «Правовое государство и органы юстиции». - Душанбе, 1990. - С.47-53.

4.Болтуев С.Ш. Суд, выполняющий поручение, как субъект познавательной деятельности / Проблемы совершенствования гражданско-правового регулирования. - Томск, 1991. - С.171-174

5.Болтуев С.Ш. Некоторые меры повышения эффективности судебного разбирательства в процессе установления истины по гражданскому делу. -Худжанд: Ношир, 2002. -153 с.

6.Болтуев С.Ш. Новое в понимании философии процессуального законодательства (Рецензия на книгу «Комментарий к Гражданскому процессуальному кодексу Республики Таджикистан». Под редакцией доктора юридических наук, профессора М.З. Рахимова - Душанбе, 2012. - 574с. ) // Ахбори ДДХБСТ. - Хуцанд, 2012. - № 4 (52). - С.262 - 265.

7.Болтуев С.Ш. Международно-правовые акты о правовом режиме трансграничных водных ресурсов/ Геополитикаи инноватсионии захирацои стратеги: муаммо ва дурнамои рушд: Мацмуаи мацолацо ва фишурдаи гузоришоти олимону устодон дар конфереренсияи илми-назариявии ДДХБСТ бахшида ба Соли байналмилалии цамкори дар соцаи об (23-26 апрел). - Хуцанд:Ношир, 2013. - С.32-37.

Reference Literature:

1. Avdeenko N.I. Mechanism and Boundaries of Regulating Sway over Civil Procedural Law. -P., 1969. - 384pp.

2. Boltuyev S.Sh. To the Issue Related to the Notion of Civil Procedural Law / Fortification in Regard to Sociological Legitimateness and Improvement of Legislation. - Dushanbe, 1984. -pp. 114 -128.

3. Boltuyev S.Sh. Realization of Forensic-Legal Reform as Move towards Creation of Law-abiding State / Materials of scientific-practical conference «Legal State and Justice». -Dushanbe, 1990. - pp. 47 - 53.

4. Boltuyev S.Sh. Court, Implementing Errand as a Subject of Cognitive Activity / Problems of Improvement of Civils-Legal Regulation. - Tomsk, 1991. - pp. 171 - 174.

5. Boltuyev S. Sh. Some Measures Concerning Elevation of Effectiveness of Court Hearing in the Process of Truth Establishment on a Civil Case. - Khujand. - Noshir. 2002. - 153 pp.

6. Boltuyev S.Sh. New Understanding of Philosophy of the Procedural Legislation (Review on the book «Commentary to the Civil Procedural Code of Tajikistan Republic» under the editorship of Dr. of Law, Professor Rahimov M.Z. - Dushanbe, 2012. - 574 pp.). - Bulletin of TSULBP. - Khujand, 2012. - # 4 (52). - pp. 262 - 265.

7. Boltuyev S.Sh. International-Legal Acts Concerned with Legal Regime of Transboarder Water Resources / Innovative Geopolicy of Strategical Resources: Challenge and Prosperity: Collection of articles and commentaries of scholars and teachers for scientific-theoretical conference under the Tajik State University of Law, Business and Politics dedicated to the Year of International Cooperation in the Field of Water (23-26 April). - Khujand. - Noshir, 2013. - pp. 32 - 37.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.