Научная статья на тему 'ЖАМИЯТНИ ИННОВАЦИОН БОШҚАРИШДА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ'

ЖАМИЯТНИ ИННОВАЦИОН БОШҚАРИШДА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
215
44
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жамият / инновацион бошқарув / жамият бошқаруви / инновацион технологиялар / жамият тараққиёти / маъмурий ислоҳотлар концепцияси / ислоҳот. / society / innovation management / community management / innovative technologies / community development / administrative reform concept / reform.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Серобжон Ўрмоналиевич Юлдашев

Мақолада жамиятни илмий бошқаришда инновацион технологияларнинг илмий аҳамияти очиб берилган. Инновацион бошқарув замонавий жамиятни интеллектуал салоҳиятли кадрлар бошқариши натижасида шакллананиши эканлиги ўрганилган. Жамият ва давлат тараққиёти учун муҳим аҳамиятга эга бўлган инновацион бошқарув технологиялари илмий асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC APPROACH TO INNOVATIVE MANAGEMENT OF SOCIETY

The article reveals the scientific importance of innovative technologies in the scientific management of society. It is studied that innovative management is formed in modern society as a result of the management of intellectually talented personnel. Innovative management technologies that are important for the development of society and the state are scientifically based.

Текст научной работы на тему «ЖАМИЯТНИ ИННОВАЦИОН БОШҚАРИШДА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ»

ЖАМИЯТНИ ИННОВАЦИОН БОШ^АРИШДА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ

Серобжон Урмоналиевич Юлдашев

PhD, фaлcaфa фaнлaри буйича фaлcaфa доктори, ФaрFOнa дaвлaт yниверcитети

АННОТАЦИЯ

Макколада жaмиятни илмий бошккаришда иннoвaциoн технoлoгиялaрнинг илмий ахамияти очиб берилган. Иннoвaциoн бошккарув зaмoнaвий жaмиятни интеллектyaл салохиятли кaдрлaр бошккариши нaтижacидa шaкллaнaниши экaнлиги урганилган. Жaмият Ba дaвлaт таракккиёти y4yH мухим ахамиятга эгa булган иннoвaциoн бошккарув технoлoгиялaри илмий acocлaнгaн.

Калит сузлар: жамият, инновацион бошккарув, жамият бошккаруви, инновацион технологиялар, жамият тараккиёти, маъмурий ислохотлар концепцияси, ислохот.

SCIENTIFIC APPROACH TO INNOVATIVE MANAGEMENT OF SOCIETY

ABSTRACT

The article reveals the scientific importance of innovative technologies in the scientific management of society. It is studied that innovative management is formed in modern society as a result of the management of intellectually talented personnel. Innovative management technologies that are important for the development of society and the state are scientifically based.

Keywords: society, innovation management, community management, innovative technologies, community development, administrative reform concept, reform.

КИРИШ

Бугунги глобаллашув даври икктисодий, сиёсий ва маънавий жараёнлар сингари ижтимоий сохага хам уз таъсирини утказмокда. Умуминсоний кадрият хисобланган шахс ва унинг кадр-киммати ижтимоий-маданий инкирозлар сабаб жамиятда уз Урнини саклаб колишга интилмокда. Шахс киёфасига таъсир килаётган бундай жараёнлар инновацион бошккарувни ва ижтимоий маданий технологияларни ривожланиши билан янада фаоллашмокда. Шунинг учун хам жамиятни илмий бошккаришнинг инновацион усулларини жорий этиш ва уларни ижтимоий муаммоларни хал этиш илмий тадкикларни такозо этади.

Мамлакатимиз тараккиётини янада юксак боскичга кутариш максадида Хдракатлар стратегиясини кабул килинди. Бу ноёб хужжатда белгиланган yлyFвoр вазифаларни руёбга чикаришга катъий киришганимиз биз учун янги уфк ва

имкониятлар очиб бермокда. Дунё микиёсида ракобат кескинлашиб бораётган хозирги мураккаб даврда мамлакатимизни илм-фан ютуклари, юкори технологиялар асосида модернизация килиш ва янгилаш энг мухим вазифамизга айланмокда[ 1.88].

Жамият бошкаруви маърифатли одамларни жамият талаблари, конун-коидалар, одоб-ахлок меъёрлари асосида яшаш ва фаолият курсатишга, инсонпарварлик, халоллик, ижтимоий адолат, умуминсонийлик гоялари ва тамойилларига астойдил содик булишга йуналтиради. Башарти, одамларнинг маданий-маънавий савияси паст булса, унинг салбий окибатлари иктисодиётда хам, ижтимоий сохаларда хам, оилада хам жамоада хам кишиларнинг узаро муносабатлари, одоб-ахлоки, турмуш тарзи ва юриш-туришларида хам албатта сезилади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Жамият бошкаруви илмий шаклланмаган жойда одамлардан мехр-окибат кутарила бошлайди, хакикий инсоний муносабатларга путур етади. Барча даврларда хам бошкаруви тизимига стратегик режалаштиришнинг замонавий шакллари жорий этиш давлат ва жамиятнинг талаби хисобланиб келган. Бу борада Урта аср Шаркининг буюк алломаси Абу Х,омид Мухаммад Газзолий "Ихёи улумид дин" ("Диний илмларнинг тирилтирилиши") деб номланган асарининг "Дил ажойиботларининг шархи" булимида "Бошкарув дилнинг хакикат мохиятини эмас, балки сифат ахволини танишга мухтождир"[2] дея таъкидлайди. Жахон фалсафасининг таркибий кисми булган Шарк фалсафасида инсонда икки карама-карши асос, модда (жисм) ва рух мавжудлиги алохида таъкидланишини курсатиб, академик Ж.Туленов "Ана шу икки асос инсон вужудида мутаносиб булиши, бири устуворлик килиб, бошкаси оркасида кетмаслиги керак. Агар шу тартиб бузилиб, моддийлик рухдан устун келиб, Рух жисм кулига айланиб, унга хизмат килгудек булса, унда инсон амалий фаолиятида салбий холатлар авж олиб, ижобий фазилатлар кейинга сурилиб ташланади. Рухий, маънавий жихат инсонни инсон киладиган, унинг хаётини гузаллаштирадиган фазилатлардандир",[3.215] -деб таъкидлаган эди.

Бошкарув жараёнини инновацион усулларини жорий килинишига доир масалалар купрок маданият тарихига оид манбаларда уз аксини топади. Маълумки, архаик жамиятда шахслараро бошкарув уз-узидан юзага келмаган, инсонлар хали мустакил шахс сифатида бир-бирларидан фаркланмаган даврлар булган. Шунинг учун хам у даврларда инсон эътибори табиатга каратилган булиб, ибтидоий санъатнинг бош кахрамони инсон эмас, балки хайвонлар хисобланган. Аста-секинлик билан ривожлана бошлаган хар кандай ижтимоий кайта янгиланишлар одамлар хаёт фаолиятининг янги боскичга кутарилиши билан руй беради. Бундай янгиланишлар шахсларнинг жамият максадига

йуналтирилганлиги ва ижтимоий соханинг таъсири натижасига боглик булади. Давлат кенгаши тузилмасини кайта тузиш, самарали кадрлар сиёсатини юритиш, коррупцияга карши кураш каби вазифалар устуворлиги белгиланган. Бир пайтнинг узида ислохотлар жамиятдаги баркарорликни бузилмаслигига жиддий эътибор берилди. Буни нохукумат ташкилотлар билан ишлаш буйича давлат органлари функциялари кучайтирилганида хам куриш мумкин [4].

НАТИЖАЛАР

Мамлакатимизнинг янги ривожланиш боскичига утиши билан боглик вокеликлар тараккиётимизни белгилаб олиш жараёнида давлат тузилмалари ва институтлари билан биргаликда жамиятни хам ислох килиш, унинг илмий бошкаришни такомиллаштириш зарурати вужудга келди. Бу холат эса уз-узидан мазкур жараёнларнинг илмий бошкариш юзасидан янги ижтимоий-маданий технологияларни яратиш ва уларни жамият хаётига самарали тадбик килиш асосида амалга оширилади. Ижтимоий-маданий технологиялар жамият тараккиётини таъминлашга хизмат килувчи конструктив лойихаларни ишлаб чикиш, унинг хар бир жабхасини ривожлантиришга оид комплекс дастурларни яратиш, ижтимоий муаммоларни бартараф этишга каратилган рационал фаолиятни амалга оширишда устувор ахамият касб этади. Шу нуктаи-назардан караганда, ижтимоий-маданий технологиялар жамиятдаги мавжуд мураккаб муаммолар ечимида устувор ахамият касб этади. Уз навбатида жамиятдаги илгор ижтимоий-маданий технологиялардан фойдаланиш давлат ва жамиятни, колаверса инсонларни тараккиёт сари юксалтириб боради.

Фаробийнинг Фозил одамлар шахри асарида таъкидланадики,Фозил шахарларнинг бошликлари адолатли ва доно булиши, бошкаларга гамхурлик килиши, конунларга тула риоя этиши ва конунларни ярата олиши, келажакни олдиндан кура билиши керак[5.84]. Бундай жамиятда энг мухими маърифатнинг тантанаси, илм-фаннинг икболи, инсон камолоти, эзгуликнинг карор топиши, билан бирга келажакни олдиндан кура билиши замонавий талкинда "инновацион бошкарув" талкинига мос келади.

Ривожланган давлатлардаги тараккиётнинг сифат курсаткичларининг асосий сабаби инсон омилидир. Инсон омили - стандартлаштирилган ишни бажаришдаги камчилик, хатолик, шахс фаолиятидаги бир ёки бир неча элементни ёки умумий тартиб-коидаларни бажаришни инкор этиш каби хусусиятларга мойил булади. Бу эса жамият олдига ижтимоий-маданий технологиялардан фойдаланиш талабини куяди. Жамиятни илмий бошкаришда ижтимоий-маданий технологияларнинг илмий билиш ва уларни куллай олиниши хамда унинг тадкик этиш натижасида илмий-назарий ахамиятга эга булган хулосаларни ишлаб чикиш долзарб вазифа хисобланади. Зеро, жамиятни илмий бошкаришда ижтимоий-маданий

технологиялардан фойдаланиш нафакат келажак учун, балки хозирги даврнинг максад ва вазифаларини тугри белгилаш учун хам асос булиб хизмат килади.

МУ^ОКАМА

Жамиятни инновацион бошкаришда илмий ёндашувлар асоси жамият тараккиёти учун ижобий таъсир килиши билан бахоланади. Жамиятда ижтимоий-маданий технологиялар жуда мослашувчан булади. Улар ижтимоий-маданий фаолиятнинг хар кандай шароитига осонгина мослаштирилиши мумкин. Таълим технологияларининг барча афзалликларини уз ичига олган педагогик технологиялардан фаркли равишда ижтимоий-маданий технологиялар мавжуд жараёнларнинг айрим камчиликларини тугрилайди, чунки буш вактга хос шартлар, воситалар, шакллар, усуллар турли фаолиятни танлаш эркинлиги билан кафолатланад хамда шахснинг манфаатлари ва эхтиёжларини хисобга олган холда курилади.

Мамлакатимиз янги тараккиёт боскичи жамиятни илмий бошкариш жараёнларида куп йиллар давомида тупланиб колган муаммоларни бартараф этиш учун зарур булган усул ва воситаларидан фойдаланиш эхтиёжини кун тартибига куймокда. Жамиятни илмий бошкаришда ижтимоий-маданий технологиялар давлат ва жамият бошкарув сохасидаги мухим илмий-фалсафий, маданий-маърифий жихатларни тадбик этиш билан белгиланади. Зеро, бу билан жамиятни илмий бошкариш жараёнидаги "хатолардан химоя килиш воситалари" ни тадбик килиш жамият ва давлат учун мухим амалий ахамиятга эга.

Жамият бошкарувининг самарадорлиги 2017 йил 8 сентябрдаги "Узбекистон Республикасида Маъмурий ислохотлар концепциясини тасдиклаш тугрисида"ги Фармони кабул килинди. Унда бошкаруви тизимини тубдан ислох килишнинг 6 та асосий йуналиши белгилаб берилди. Жумладан, бешинчи йуналиши давлат бошкаруви тизимига стратегик режалаштиришнинг замонавий шакллари, инновацион гоялар, ишланма ва технологияларни жорий этиш буйича чора-тадбирларни уз ичига олган. Мазкур чора-тадбирлар каторида куйидагиларни таъкидлаш лозим:

давлат хизматлари курсатиш тартиб-таомилларини оптималлаштириш ва соддалаштиришни таъминлайдиган давлат бошкарувининг инновацион шаклларини жорий этиш, инновацион гоялар ва технологияларни ишлаб чикишга инвестицияларни фаол жалб этиш, замонавий илмий-тадкикот ва инновацион ютукларни муваффакиятли жорий килиш учун зарур булган ривожланган инфратузилмани яратиш кабилар. Шу боисдан хам жамиятни илмий бошкаришда ижтимоий-маданий технологиялардан фойдаланиш давлат ва жамият ривожланишининг мухим омили булиб хизмат килади.

Хукумат томонидан олиб борилаётган янгича бошкарув шакллари бошкарув маданиятини ривожлантириш борасидаги сиёсат мавжуд муаммоларни аниклаш,

уни бахоловчи мезонларни тахлил этиш сифатида чукур тадкикотлар олиб боришни талаб этмокда. Умуман олганда, Республикамизда олиб борилаётган илмий урганишлар жамият ижтимоий-иктисодий хаётига кучли таъсир этаётган барча ислохотларни янада ривожлантириш, маданий-мафкуравий ишлар ва тадбирларнинг назарий ва амалий фаолиятларида кенг фойдаланиш оркали юзага чикади булади. ХУЛОСА

Давлат, ислохотлар ташаббуси билан чикиш ва уларни амалга ошириш борасидаги вазифаларни бажарар экан, аста-секинлик билан умуммиллий вазифаларни амалга оширувчи, фукаролик жамиятини куришни ташкилий жихатдан таъминловчи тизимга айланиб бормокда. Шу билан бирга, бошкарув органлари фаолиятини модернизациялаш борасида хам амалий кадамлар ташланмокда ва конуний нуктаи назардан такомиллаштирилмокда.

Бошкарув органларини ислохотлаштириш марказда ва жойларда давлат хокимиятининг янги органларини пайдо булишига ва расмийлашувига ёрдам беради, давлат курилишини концептуал таъминлаш сохасидаги бушликни тулдиради, бизга мерос булиб колган бошкарув тузилмаларининг маълум даражада ривожланиш имкониятини таъминлайди, иктисодиётдаги айрим бошкарув органларини давлат тасарруфидан чикариш хамда мулкчиликнинг нодавлат шаклларига ва амал килиш тамойилларига асосланган ташкилотларни тузиш борасида кушимча туртки булди. Жамиятни инновацион бошкаришда илмий ёндашувлар асосига курилиши келажак такдирини белгилаб бериши билан ахамиятли хисобланади.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Нияти yлyF халкнинг иши хам yлyF, хаёти ёрyF ва келажаги фаровон булади. - Тошкент: "Узбекистон" НМИУ. 2019.

2. Абу ^омид Мухаммад aл-Faззoлий. //Ёшлик. 1990. №6.

3. Туленов Ж. Фалсафий маданият ва маънавий камолот. Т. Мехнат. 2000.

4. Армянинова A.A. Государственное управление в Японии и Китае: сравнительный анализ // Гуманитарные научные исследования. ФГБОУ ВО "Башкирский государственный университет", 2017. № 1 [Электронный ресурс]. URL: http://human.snauka.ru/2017/01/18875.

5. Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. Тошкент.

6. Yuldashev, S. U. (2019). TECHNOLOGY OF SOCIAL AND CULTURAL PROJECTION IN SCIENTIFIC MANAGEMENT OF SOCIETY. Theoretical & Applied Science, (11), 621-623.

7. Mamatov, M., Isomiddinov, A., & Yuldashev, S. (2019). Factors of Developing the Intellectual Abilities of the Youth. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 16(2), 311-313.

8. Yuldashev, S. U. (2019). THE ROLE OF THE FUNCTION OF STABILIZATION AND DEVELOPMENT OF SOCIETY IN SCIENTIFIC MANAGEMENT (AS SOCIO-CULTURAL TECHNOLOGY). Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 255-259.

9. Yuldashev, S. (2020). Socio-Cultural Technologies in Uzbekistan: History and Now. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 18(1), 171-173.

10. Yuldashev, S. U. (2019). THE ROLE OF SOCIO-CULTURAL TECHNOLOGIES IN SOCIETY. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(10), 187-192.

11. Юлдашев С. У. Давлат ва жамият бошкарувида кадрлар инновачион фаолиятини юксалтиришнинг ижтимоий-маданий хусусиятлари. НамДУ илмий ахборотномаси - Научный вестник НамГУ. 2021 (9) Б-236-244.

12. Urmonalievich Yuldashev Serobjon THE ESSENCE OF SOCIO-CULTURAL DESIGN IN THE PROCESS OF SCIENTIFIC MANAGEMENT OF THE SOCIETY. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. 2021 (11) 236243.

13. БС Ганиев, СУ Юлдашев. ПРИОРИТЕТЫ СОЦИАЛЬНОЙ ПОЛИТИКИ УЗБЕКИСТАНА. Современные проблемы социальной психологии и социальной работы: XIV Всероссийская научно-практическая конференция с международным участием, 20 марта 2019 г./науч. ред.

14. Kakhharova, M. (2018). Question of Studying Personal Spiritual and Moral Development. Eastern European Scientifc Journal, (6).

15. Qaxxarova, M., & Tuychieva, H. (2019). Spiritual-moral environment and its basic indicators. The Light of Islam, 2019(4), 24.

16. Qaxxarova, M., & Absattorov, B. M. (2020). Evolution of views on ethics, ethical criteria and ethical standards. The Light of Islam, 2020(1), 110-115.

17. Qaxxarova, M., & Raximshikova, M. (2020). MORAL CONTINUITY IS A SOCIAL-PHILOSOPHICAL, HISTORICAL PHENOMENON. The Light of Islam, 2020(3), 103-112.

18. Kakhkharova, M. M. (2019). СОЦИАЛЬНО-ФИЛОСОФСКИЕ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ДУХОВНО-НРАВСТВЕННОЙ ОБЩЕСТВЕННОЙ СРЕДЫ. Theoretical & Applied Science, (10), 682-687.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.