Научная статья на тему 'Жалолиддин Давонийнинг фалсафий мероси ва унинг жамиятни демократик асосда бошқаришдаги ўрни'

Жалолиддин Давонийнинг фалсафий мероси ва унинг жамиятни демократик асосда бошқаришдаги ўрни Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
80
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
Инсон / демократик жамият / комил инсон / фалсафий мерос / илм-фан / ҳалоллик / поклик / адолат / шижоаткорлик / донолик

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Камилла Бахромовна Суюнова, Шахзода Саидова

Мақолада Давоний ўз асарида инсонга ижтимоий мавжудот сифатида қараганлиги, инсон фақат жамиятда, кишилар орасида, улар билан муносабатда шаклланади, деган фикри хақида баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Камилла Бахромовна Суюнова, Шахзода Саидова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Жалолиддин Давонийнинг фалсафий мероси ва унинг жамиятни демократик асосда бошқаришдаги ўрни»

Жалолиддин Давонийнинг фалсафий мероси ва унинг жамиятни демократик асосда бошкаришдаги урни

Камилла Бахромовна Суюнова suyunova-samdti@mail.ru Шахзода Саидова Самарканд давлат тиббиёт университети

Аннотация: Маколада Давоний уз асарида инсонга ижтимоий мавжудот сифатида караганлиги, инсон факат жамиятда, кишилар орасида, улар билан муносабатда шаклланади, деган фикри хакида баён этилган.

Калит сузлар: Инсон, демократик жамият, комил инсон, фалсафий мерос, илм-фан, х,алоллик, поклик, адолат, шижоаткорлик, донолик.

Philosophical heritage of Jalaluddin Davani and his role in managing the society on a democratic basis

Kamilla Bakhromovna Suyunova suyunova-samdti@mail.ru Princess Saidova Samarkand State Medical University

Abstract: In the article, Davani's view of man as a social being, his opinion that man is formed only in society, among people, in relation with them, is described.

Keywords: Man, democratic society, perfect man, philosophical heritage, science, honesty, purity, justice, courage, wisdom.

XV асрда Хуросон ва Мовароуннахрда ижтимоий-фалсафий, маърифий фикр тараккиётида катта х,исса кушган файласуф олимлардан бири Жалолиддин Давонийдир. Давонийнинг таълимий-ахлокий карашлари Алишер Навоий, Абдурах,мон Жомий ижтимоий-фалсафий фикрлари билан куп жихдтдан туташ келади. Улар дунёкарашининг марказини комил инсонни тарбиялаш учун юксак инсоний фазилатларни таркиб топтириш ташкил килади.

Жалолиддин Мухдммад ибн Асад ас-Сиддикий ал-Давоний Эроннинг Казарун вилоятидаги Давон кишлоFида 1427 йилда дунёга келган. Жалолиддин Давоний бошла^ич маълумотни кишлоFида олгач, Шерозга келади ва у ерда Дорул ай-том мадрасасида тах,сил куради. Мадрасада у мусулмон

конуншунослиги (фикх) билан махсус шуFулланади хамда илм-фан сирларини машхур олимлардан ургана бошлайди.

Мадрасани тамомлагач Давонийнинг илмий кобилиятидан хабардор булган Эрон хукмдори Султон Ёкуб Ок Куйинли томонидан Шероз шахрига кози этиб тайинланади. У мадрасада хам мударрислик, хам козилик вазифалари билан шуFуллана бошлайди. Давоний уз юртида эмас, балки узга мамлакатларда хам шухрат козонади. Турли шахарлардан талабалар келиб, унда тахсил оладилар ва улар орасидан хам етук кишилар етишиб чикади.

Давоний кейинчалпк Эрон, Ирок, Х,индистон, Кушон, Гилон, Табриз, Хирот шахарларида саёхатларда булиб, куплаб олимлар билан хамсухбат булиб, узининг билими, дунёкарашини янада бойитган.

Давоний умрининг охирги йилларини уз кишлоFида утказган. Олим 1502 йилда вафот этган.

Давоний уз даврининг илм-фан тараккиётига катта хисса кушган комусий олимдир. Унинг йирик олим булиб етишишида Самарканд, Хирот илмий шахар илм ахиллари, шунингдек машхур мутафаккир Абдурахмон Жомий билан хам учрашган ва кейинчалик у ердан кетгандан сунг аллома билан хат ёзишиб турган.

Демак, Давонийнинг етук олим булиб етишишида Якин ва Урта Шарк, Маворауннахрдаги етук олимлар билан хамкорлик килиш мухим омил булган. Давонийнинг мадрасадаги узок вакт мударрислик фаолияти унинг таълим-тарбия туFрисида уз карашларига эга эканлигини курсатади.

Тадкикотчиларнинг маълумот беришича, Давонийдан куйидаги илмий мерос колган: "Рисолайи исботи вожиб" ("Заруриятнинг исботи хакида рисола"), "Рисола ул-муфрадот" ("Моддалар хакида рисола"), "Рисолат ул-хируд" ("Хдрфлар хакида рисола"), "Рисола дар элм ун-нафс" ("Рухшунослик хакида рисола"), "Тарикати тарбият ул-авлод" ("Болаларни тарбиялаш усули"), "Азнома" ("Армияни бошкариш коидалари") кабилар шулар жумласидандир. Давоний фалсафий-илмий ишлардан ташкари Навоий сингари "Фоний" тахаллуси билан шеърлар ёзган.

Давонийнинг энг йирик рисоласи - "Ахлоки Жалолий" дир. У 1470-1478 йиллар орасида ёзилган ва Гарбий Эрон хокими, Ок кийимлилар сулоласи вакили Узун Хдсанга баFишланган. Ушбу китоб 1839 йилда В.Ф.Томпсон томонидан инглиз тилига таржима килинган. Давонийнинг "Ахлоки Жалолий" рисоласи форс тилида ёзилган булиб, кулёзмаси дунёнинг жуда куп музейлари ва кутубхоналарида мавжуд. У 1911 йил Калькуттада чоп этилган. Узбекистон Фанлар Академияси Шаркшунослик институтида ушбу рисоланинг кулёзма ва тошбосма нусхалари сакланмокда. Мазкур асар 1948 йилда Ишанжон Мухаммадхужа томонидан узбек тилидаги кискартма таржимаси амалга

оширилган. Рус шаркшуноси А.А.Семёнов Рве ва Браунлар фикрига таянган холда уни мусулмон Шаркидаги машхур китоблар каторига кушади.

Хдкикатан хам ушбу асар Абу Наср Фаробий, ибн Сино, Насриддин Тусий ва бошкаларнинг ахлок мавзусидаги асарлари каторида туради. Китобда мухим ижтимоий-сиёсий, ижтимоий-хаёлий ва ахлокий FOялар илгари сурилган. Унда жамиятнинг пайдо булиши, ижтимоий табакалар, давлат ва уни бошкариш йуллари, адолатли ва адолатсиз подшохлар, уларнинг фукароларга муносабати, ахлок ва таълим-тарбия масалалари батафсил тахлил этилган.

"Ахлоки Жалолий" да XV асрнинг илFор ахлокий карашлари уз ифодасини топганки, китобда урта аср Шаркининг ахлокий таълимотлари, унинг ютук ва камчиликлари акс эттирилган. Асар уч кисмдан иборат булиб, уз навбатида, улар яна майда булим - "лавот" ларга булинган.

Биринчи кисм ахлок фанига баFишланган булиб, муаллиф ахлокнинг асосий тушунчалари: адолат, шижоаткорлик, донолик, иффат ва бошкаларга тухталади.

Иккинчи кисм - "Одамнинг икки холати" деб аталиб, оилавий хаётга баFишланган. Бунда болаларни тарбиялаш ва камолга етказиш, касб-хунарни эгаллаш, хулк-одоб коидалари, нутк маданияти, ота-оналарнинг уз болаларига муносабатлари ва бошка инсонни камолотга етказувчи муаммолари кутарилган.

Охирги учинчи кисми - "Шахарни (давлатни) бошкариш ва подшолар сиёсати" деб аталади. Бу ерда муаллиф шахарларда яшовчи халклар бахтли булиши учун кандай чора-тадбирлар куриш кераклиги, давлат бошликлари билан фукароларнинг узаро муносабати, жамият хакида фикр-мулохазаларини илгари сурган. Энг сунгида Насриддин Тусийнинг "Ахлокий Насирий" рисоласида келтирилган Афлотуннинг уз шогирди Арастуга килган васияти берилади.

Давоний уз асарида инсонга ижтимоий мавжудот сифатида карайди, инсон факат жамиятда, кишилар орасида, улар билан муносабатда шаклланади, деган фикрни илгари суради.

Давонийнинг ижтимоий карашларида Фаробийнинг таъсири яккол сезилиб туради. Инсон бир узи мехнат килиб, яшаш учун хар куни зарур буладиган нарсаларни кулга киритиши кийин. "Одамлар бирлашиб бир-бирига ёрдамлашганда бошкалар туFрисида чинакамига каЙFуради, узаро ёрдам ва алока урнатилганида адолатнинг синалган йуллари пайдо булади, яшаш воситалари тартибга тушади, кишиларнинг ахволи мустахкамланади ва инсон зоти сакланади". (Давоний. "Ахлоки Жалолий". 135 бет).

Давоний узининг "Ахлоки Жалолий" асарида давлат туFрисида узининг утопик-хаёлий орзусини тасвирлайди. У ибн Миснавайх, Фаробий ва Насриддин Тусий сингари шахарни (давлатни) фозил ва жохилга булади. Фозил шахарни тасвирлар экан, Давоний "Бу шундай шахарки, коидаси бахт-саодатга эришувдан

ва бахтсизликка олиб борадиган ходисаларни бартараф килишдан иборат", дейди. (Уша жой 152 бет). Фозил шахарни аклли, адолатли ва жасур кишилар бошкариши лозим. Шахар ахолиси кайси ижтимоий табакадан булмасин, конун-коидаларга сузсиз буйсунадилар. Жохил шахар ахолиси эса бахтсизлик ва фалокат йулига кирган булиб, бундай шахар хокимлари таъмагир, жохил буладилар, уз хохиш-истаклари ва хиссиётларини кондиришга ружу куядилар.

Жалолиддин Давоний ахлок ва таълим-тарбия масалаларига хам катта эътибор беради. Мутафаккирнинг талкинида, ахлок фани кишиларнинг амалий фаолияти, тафаккури билан чамбарчас боFланган. Ахлок муаммолари фалсафий, ижтимоий-сиёсий масалалар билан бир каторда курилади.

Давоний узининг фалсафий рисолаларида илм-фанни жамиятда тутган урнига катта бахо бериб, кишиларни маърифатли булишга, касб-хунар эгаллашга чакиради. Узининг инсонпарварлик рухи билан суFорилган ижтимоий FOялари умуминсоний характерга эга булиб, Мустакил мамлакатимизнинг бозор иктисодиётига утиш шароитида ёш авлодни миллий FOя, Ватанпарварлик, иймон-эътикод рухида тарбиялашда катта ахамиятга эга.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони "Узбекистон республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси туFрисида". "Адолат" 2017.

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Самарканд шахрида булиб утган "Марказий Осиё: ягона тарих ва умумий келажак, баркарор ривожланиш ва тараккиёт йулидаги хамкорлик" мавзусидаги халкаро конференцияда сузлаган нутки . Халк сузи. 2017 йил 11 ноябрь, №228

3. Шавкат Мирзиёев Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. 1. Тошкент - "Узбекистон"-2018.

4. Ислом Каримов "Юксак маънавият - енгилмас куч" асари. Т. "Маънавият" 2008.

5. Узбекистон миллий энциклопедияси. - Т.: УМЭ, 2003, 6-жилд

6. Курбон Али Жуманиёз Ортик УFли "Маънавиятнинг етти хазинаси" Т. "Шарк", 2013.

7. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Тошкент Ислом Университети Исломшунослик илмий-тадкикот маркази "Диншунослик асослари". Т."ТИУ" 2013

8. Уткир Хдсанбоев "Узбекистонда давлат ва дин муносабатлари: диний ташкилотлар, окимлар, мафкуравий курашнинг долзарб йуналишлари". "ТИУ" нашриёт матбаа-бирлашмаси Т. 2014

9. Айдарбек Тулепов. ИШИД фитнаси. Т.: "Мовароуннахр". 2015 йил.

10. Ориф Аюпов, Дунё сиёсат жамият. К,айта тулдирилган 8-нашр, Гулистон-2018.

11. Hamida A. PHILOSOPHICAL AND METHODOLOGICAL ISSUES OF THE PARADIGMAL APPROACH TO THE CONCEPT OF MODERNIZATION //Archive of Conferences. - 2020. - Т. 10. - №. 1. - С.15-18.

12. Ж.Фазлиддинов, Х,.Абдумажидова. Марказий Осиёда ижтимоий-сиёсий муносабатларнинг фаоллашуви ва унга таъсир курсатувчи омиллар// Таълим ва ривожланиш тахлили онлайн илмий журнали -2022. 69-74 Б.

13. Махмудова А. Н. IX-XII асрларда мовароуннахрда илм-фан, маданият ривожи тарихидан //Yangi O'zbekistonda milliy taraqqiyot va innovasiyalar. - 2022. - С. 272-275.

14. Махмудова А. Н. и др. Роль молодого поколения в формировании современного гражданского общества //Достижения науки и образования. -

2020. - №. 3 (57).

15. Махмудова А. Н. ПРАВОВАЯ СООИАЛИЗАОИЯ МОЛОДОГО ПОКОЛЕНИЯ В ПРАВОВОМ ГОСУДАРСТВЕ //дистаноионные возможности и достижения науки. - 2020. - С. 97.

16. Махмудова А. Н. Шахс хукукий ижтимоийлашувида ижтимоий назорат тушунчаси ва тизими //международный журнал Консенсус. - 2020. - Т. 1. - №2. 1.

17. Nugmanovna M. A. et al. EDUCATION OF TOLERANCE IN YOUNGER GENERATION //Conferencea. - 2022. - С. 52-55.

18. Nugmanovna M. A., Kamariddinovna K. A. Modern biotechnical problems of medicine and their solutions //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 13. - №. 1. - С. 169-173.

19. Nugmanovna M. A. et al. EDUCATION OF TOLERANCE IN YOUNGER GENERATION //Conferencea. - 2022. - С. 52-55.

20. Kamariddinovna K. A., Nugmanovna M. A. IMPROVING POPULATION HEALTH THE IMPORTANT TASK OF THE STATE //Archive of Conferences. -

2021. - Т. 17. - №. 1. - С. 204-208.

21. Shokirovna V. S., Nugmanovna M. A. replacing the works of our president Shavkat Mirziyoev in the development of civil society in our country //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 17. - №. 1. - С. 200-203.

22. Yevgeniya M., Nugmanovna M. A. FIGHTING CORRUPTION IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 15. - №. 1. -С. 171-173.

23. Nugmanovna M. A. The place and significance of social and legal control in the legal socialization of the individual in civil society //Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities. - 2022. - Т. 12. - №. 2. - С. 21-33.

24. MUKHAMEDZHANOVNA M. Z., AKMALOVNA U. N., NUGMANOVNA M. A. The Uzbek Model of Bioethics: History and Modernity //MALIM: JURNAL PENGAJIAN UMUM ASIA TENGGARA (SEA Journal of General Studies). - 2020. - Т. 21.

25. Nugmanovna M. A. et al. LEGAL PROTECTION OF DOCTORS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN //Conferencea. - 2022. - С. 56-61.

26. Nugmanovna M. A. Action strategy-the basis of a new stage of national development of Uzbekistan //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARA RESEARCH JOURNAL. - 2021. - Т. 11. - №. 1. - С. 774785.

27. Nugmanovna M. A. Legal socialization and individual deviant rights: relationships //falsafa va hayot xalqaro jurnal. - С. 49.

28. Nugmanovna M. A., Akbaralievna U. G. FAMILY IS THE BASIS OF SOCIETY AND STATE //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 22. - №. 1. - С. 2831.

29. Sobirjanovna D. D., Aziza M. The Meaning and Functions of a Literary Text as a Factor in the Development of the Aesthetic Culture of the Future Teacher of Primary Education //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). -2021. - Т. 12. - С. 256-261.

30. Mahmudova A. Ensuring the competitiveness of the scientific approaches of eco-tourism. A case of Uzbekistan //American Journal of Economics and Business Management. - 2018. - Т. 1. - №. 4. - С. 1-8.

31. Kamariddinovna K. A., Makhmudova A. N. PROBLEMS OF FORMATION OF TOLERANCE IN SCHOOLCHILDREN IN THE MODERN SCHOOL //Conferencea. - 2022. - С. 112-115.

32. Shokirovna V. S., Nugmanovna M. A. replacing the works of our president Shavkat Mirziyoev in the development of civil society in our country //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 17. - №. 1. - С. 200-203.

33. Nugmanovna M. A. The place and significance of social and legal control in the legal socialization of the individual in civil society //Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities. - 2022. - Т. 12. - №. 2. - С. 21-33.

34. Махмудова А. Н. Шахс хукукий ижтимоийлашувида ижтимоий назорат тушунчаси ва тизими //международный журнал Консенсус. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

35. Usmonova L. IMAGE PHILOSOPHY OF CENTRAL ASIAN MINIATURE ART //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 3. - С. 222-226.

36. Rakhmatullaevna U. L. THE MANIFESTATION OF THE EASTERN ROMANTIC SPIRIT IN MINIATURE ART //European science review. - 2021. - №. 5-6. - С. 65-68.

37. Усмонова Л. САМАРКАНД МИНИАТЮРА САНЪАТИ МАКТАБИНИНГ ЭСТЕТИК ВА РОМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ //Academic research in educational sciences. - 2020. - №. 3. - С. 708-717.

38. Rakhmatullaevna U. L. AESTHETIC ROLE OF FOLK TRADITIONS IN THE DEVELOPMENT OF MINIATURE PAINTING OF THE EAST //Archive of Conferences. - 2020. - Т. 8. - №. 1. - С. 34-35.

39. Махмудов С. Х. ТУРИСТИК ОБЪЕКТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ДАВЛАТ ХУСУСИЙ ТАДБИРКОРЛИК ШЕРИКЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ //Интернаука. - 2020. - №. 42-2. - С. 6869.

40. Махмудов С. Х. и др. ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ТУРИСТИК САЛОХДЯТИДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ БАХ,ОЛАШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ //Интернаука. - 2020. - №. 25-2. - С. 31-32.

41. Makhmudov S. K. UNCONVENTIONAL ASSESSMENT METHODS TO EVALUATE THE POTENTIAL OF HISTORICAL-CULTURAL TOURIST SITES //GWALIOR MANAGEMENT ACADEMY. Jan-March. 21 Vol 11 No.01 - С. 62.

42. Bakhromovna S. K. DIRECTIONS OF IMPROVING THE REGULATORY LEGAL BASE OF TOURISM SPHERE DEVELOPMENT IN UZBEKISTAN //Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities. - 2022. - Т. 2. - №. 1.1 Economical sciences.

43. Bahromovna S. K., Kamariddinovna K. A. Theoretical bases of tourism activity and socioeconomic factors of the concept of its priority development //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2021. - Т. 11. - №. 1. - С. 769-773.

44. Суюнова К. Б. ТУРИЗМ СОХДСИДА ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ ДАВЛАТ ТОМОНИДАН КУЛЛАБ-КУВВАТЛАНИШИ //Икгисодиётда инновация. - 2020. - Т. 4. - №. 3.

45. Махмудова А. Н. и др. Роль молодого поколения в формировании современного гражданского общества //Достижения науки и образования. -2020. - №. 3 (57).

46. Суюнова К. Менеджмент на предприятии: новое веяние под названием «Контроллинг» //Институты и механизмы инновационного развития: мировой опыт и российская практика: сб. науч. ст. - 2014. - С. 385-389.

47. Суюнова К. Б. УЗБЕКИСТОНДА ТУРИЗМ СОХДСИДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРОДОРЛИГИНИ ОШИРИШ БУЙИЧА АМАЛГА ОШИРАЛАЁТГАН ИСЛОХДТЛАР //Интернаука. - 2020. - №. 42-2. - С. 85-86.

48. Мажидов Ш. Ф. Развитие гражданской культуры сквозь призму модернизации образования (на примере Республики Узбекистан). СПБ

//Актуальные проблемы социологии культуры, образования, молодежи и управления. - 2016. - С. 585-589.

49. Мажидов Ш. Ф. К вопросу об этнокультурной безопасности (на примере Центральной Азии) //Власть в логике и риторике межнациональных и межконфессиональных отношений. - 2017. - С. 78-81.

50. Мажидов Ш. Ф., Саидова Х. Реформы в сфере образования и личность преподавателя //Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития. - 2007. - Т. 5. - С. 225-225.

51. Мажидов Ш. Ф. К вопросу об этнокультурных процессах в Центральной Азии и Европейском Союзе //Евразийство: теоретический потенциал и практические приложения. - 2014. - №. 7. - С. 238-243.

52. Мажидов Ш. Ф. ON THE ISSUE OF ETHNOPOLITICAL ASPECTS OF NATIONAL SECURITY //МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ КОНСЕНСУС. -2020. - Т. 1. - №. 2.

53. Мажидов Ш. Ф. МИЛЛИЙ ХАВФСИЗЛИКНИ ЭТНОСИЁСИЙ ЖИХАТЛАРИ: ЕИ ТАЖРИБАСИ (2000-ЙИЛЛАР БОШИ) //ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ. - 2020. - №. SI-1№ 2.

54. Мажидов Ш. Ф. Философия медицины и медицинский взгляд на философию //Science and Education. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 826-832.

55. Махмудова А. Н. и др. Роль молодого поколения в формировании современного гражданского общества //Достижения науки и образования. -2020. - №. 3 (57).

56. Артикова Ш. И. ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ ЗАНЯТОСТИ НАСЕЛЕНИЯ В УСЛОВИЯХ РАЗВИТИЯ СФЕРЫ УСЛУГ //Приоритетные направления развития науки и образования. - 2020. - С. 60-62.

57. Артикова Ш. И. и др. Ахоли турмуш даражасини оширишда маиший хизмат курсатиш сохасининг урни //Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 11.

- С. 1278-1284.

58. Артикова Ш. И. Маиший хизматлар сохаси ривожланишининг узига хос хусусиятлари ва шарт-шароитлари //Экономика и финансы (Узбекистан). - 2022.

- №. 6 (154). - С. 33-42.

59. Ilyasovna A. S. METHODS OF EVALUATING THE QUALITY OF HOUSEHOLD SERVICES AND WAYS TO IMPROVE IT //World Economics and Finance Bulletin. - 2022. - Т. 17. - С. 00-00.

60. Ilyasovna A. S. Ways to Develop the Service Area //JournalNX. - С. 72-74.

61. Artikova S. I., Abduraxmonov S. A. O. G. L., Abduraxmonov S. A. O. G. L. Maishiy xizmat ko'rsatish sohasini rivojlanishmmg iqtisodiy ahamiyati //Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 11. - С. 1182-1189.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.