Научная статья на тему 'Диний бағрикенглик ёш авлод тарбиясида юксак ахлоқий фазилат'

Диний бағрикенглик ёш авлод тарбиясида юксак ахлоқий фазилат Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
75
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
дин / диний бағрикенглик / миллатлараро тотувлик / конфессия / виждон эркинлиги / мотуридия таълимоти / ҳаракатлар стратегияси

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Маржона Даминова, Дурдона Журакулова, Ҳамида Абдумажидова

Мақолада диний бағрикенгликни тарихий ривожланиши ва ҳозирги ҳолати ҳамда ушбу ходисани ёшлар тарбиясида юксак аҳлоқий фазилатларни тарбиялашдаги ўрни ва аҳамияти кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Маржона Даминова, Дурдона Журакулова, Ҳамида Абдумажидова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Диний бағрикенглик ёш авлод тарбиясида юксак ахлоқий фазилат»

Диний баFрикенглик - ёш авлод тарбиясида юксак

ахлокий фазилат

Маржона Даминова Дурдона Журакулова Хдмида Абдумажидова СамДТУ

Аннотация: Маколада диний баFрикенгликни тарихий ривожланиши ва хозирги холати хамда ушбу ходисани ёшлар тарбиясида юксак ахлокий фазилатларни тарбиялашдаги урни ва ахамияти курсатилган.

Калит сузлар: дин, диний баFрикенглик, миллатлараро тотувлик, конфессия, виждон эркинлиги, мотуридия таълимоти, харакатлар стратегияси.

Religious tolerance is a high moral virtue in the education of

the young generation

Marjona Daminova Durdona Jurakulova Hamida Abdumajidova SamSTU

Abstract: The article shows the historical development and current state of religious tolerance, as well as the role and importance of this phenomenon in the upbringing of high moral qualities in the education of young people.

Keywords: religion, religious tolerance, inter-ethnic harmony, confession, freedom of conscience, doctrine of moturidia, action strategy.

Дин азалдан инсон маънавиятининг таркибий кисми сифатида одамзоднинг юксак идеаллари, хак ва хакикат, инсоф ва адолат туFрисидаги орзу-армонларини узида мужассам этган, уларни баркарор коида шаклларида мустахкамланиб келаётган FOя ва карашларнинг яхлит бир тизимидир. Куръони Каримда "дин" турли маъноларда 100дан ортик маротаба ишлатилган.

Мамлакатимизда турли динларга эътикод киладиган фукаролар учун уз диний маросимларини утказиш ва мамлакат хаётида фаол иштирок этишлари учун етарли шарт-шароитлар яратилган. 1998 йили 1 май куни кабул килинган янги тахрирдаги Узбекистан Республикасида "Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар туFрисида"ги конунни кабул килинганлиги ва ушбу конунда

виждон эркинлиги хамда хар бир кишининг эркин эътикод килиш хукуклари уз аксини топган.

Узбекистоннинг доимий ахолиси сони 2022 йил 9 декабрь холатига 36 миллиондан ошди. Адлия вазирлиги ва унинг худудий булинмалари томонидан республикада 16 конфессияга мансуб, жами 2 минг 318 та диний ташкилотлар руйхатдан утказилган. Шулардан 2 минг 127 таси исломий, 191 таси ноисломий. Булардан 2099 таси масжид ва 184 тасини черковлар ташкил этади. Узбекистон фукароларининг 94% дан зиёд кисмини ислом динига эътикод килувчилар ташкил этса, ахолининг 3,5 % православ, колганларни бошка вакиллари ташкил этади. Жумладан, 2100 тадан ортик масжид, Тошкент ислом институти, Мир Араб олий мадрасаси, 9та мадраса, Рус праваслов черкови Тошкент ва Узбекистон епархияси, Православ семинарияси, Рим-католик черкови, Евангель христиан-баптистлар черкови, Тулик инжил христианлар черкови, Протестант семинарияси, Еттинчи кун христиан-адвенитистлар черкови, Евангель-лютеранлар черкови, Корейс протестант черковлари, Арман апостоллик черкови (жами 151 та христиан черкови), 8та яхудий, 6 та бахоий диний жамоаси, 1 та Кришнани англаш жамияти ва 1 та Будда ибодатхонаси хамда Узбекистон Библия китоб жамияти фаолият юритмокда1.

Узбекистоннинг Биринчи Президенти Ислом Каримов шундай деб ёзади: "Мукаддас динимизнинг хакконийлиги ва поклиги, инсонпарварлиги ва баFрикенглиги, одамзодни доимо эзгуликка чорлаши, хаёт синовларида узини оклаган кадрият ва анъаналарни аждодлардан авлодларга етказишда бекиёс урни ва ахамияти билан боFлик". Демак, ислом дини билан бир каторда дунёдаги динларнинг барчаси эзгулик FOяларига асосланади, у халоллик, тинчлик, яхшилик ва дустлик каби бир канча эзгу фазилатларга таянади. Инсонларни мехр-окибат, инсонпарварлик ва баFрикенгликка даъват этади.

АКЩнинг собик президенти Жорж Буш бутун дунё мусулмонларига Рамазон ойи муносабати билан йуллаган табригида: "...Америка халки шаклланишида турли дин вакиллари катта роль уйнади. Ислом-тинчликсевар дин. Мусулмонлар бизнинг жамиятимиз ва дунё хамжамияти ривожига катта хисса кушди. Барча америкаликлар сингари биз хам эътикод эркинлигингизни хурмат киламиз. Биз барча дин вакилларини бирдай эътироф этамиз. Биз озодлик ва узаро муносабатлар гуллаб-яшнаши учун хамкорлик киларканмиз, бу билан уз порлок келажагимиз пойдеворини мустахкамлашга хам хисса кушамиз 2.

1 У. Х,асанбоев. Узбекистонда давлат ва дин муносабатлари: диний ташкилотлар, окимлар, мафкуравий курашнинг долзарб вазифалари. "ТИУ' Т-2014. 27-бет

2 Халк сузи газетаси. 2008 йил 25 август, №152

MannEH FO^MH3HHHr энг MyxuM foach - guHnapapo öaFpuKeHrnuK Foacugup. ^hhhh öaFpuKeHrnuK Foacu xunMa xun guHHÖ эtтнкоgгa эга öynraH KumunapHHHr öup 3aMHH, öup BaraHga öyroK Foa Ba HuaTnap öynHga x,aM^ux,ar, xaMKop öynuö amamHHH, ^aonuaTHHH aHrnaragu. A3an-a3angaH guepuMroga ucnoM, HacpoHHÖnuK axyguönHK Kaöu guHnap eHMa-eH amaö KenraH. Acpnap gaBOMuga öupHK max,apnapuMH3ga Mac^ug, HepKOB Ba CHHaroranap MaB^yg öynuö, Typnu MunnaT Ba guHra MaHcyö öynraH ^aBMnap y3 guHHÖ aMannapuHH эpкнн ago этнö KenraH. TapuxuMH3HHHr энг MypaKKaö, OFup gaBpnapuga x,aM ynap ypTacuga guHHÖ Mo^aponap öynMaraH xanKHMH3HHHr guHnapapo öaFpuKeHrnuK öopacuga Karra Ta^puöara эгa экaнnнгнgaн ganonaT öepagu.

^HHHH öaFpuKeHrnuKHHHr ycTyBopnurura эpнmнmga guHHÖ TamKHnoraapHHHr MaB^yg xy^yKHÖ xy^^araap Tanaönapu goupacuga ^aonuaT onuö öopumHHHr y3ura xoc ypHH öop. XycycaH, amupuH guHHÖ ^aonuaTra öyn KyHunMacnuru Typnu KypuHHmnapgaru MyraaccuönuK Ba экстpeмнзмнннг onguHH onumra, KOH^eccuanap ypTacuga y3apo Mypoca Ba xypMaT, THHHnuK Ba TOTyBnuKHH MycTa^KaMnamra xu3MaT ^unagu. fflyHHHrgeK guHgaH, gaBnaTra Ba Констнтyцнaгa Kapmu TapFuöoT onuö öopumga, ^aMuaTHHHr MatHaBHH-axnoKuö Heru3napuHH H3gaH HH^apumra KaparanraH, maxcHHHr matHH Ba ^agp-^uMMaTHHu KaMcmyBHH Ba öom^a myHra yxmam xarra-xapaKaTnapga ^ofiganaHumra öyn KyÖMacnuK x,aM HuxoaTga MyxuM xucoönaHagu.

fflapK ^anca^acu Ba ucnoM TatnuMOTuga öaFpuKeHrnuK, MunnaTnapapo TOTyBnuK, em aBnogHHHr TatnuM-TapöuacH, yHHHr ogoö axno^u x,a^uga ^yga Kyn KHMMarau Macnax,arnap, ^HKpnap, Mynox,a3anap MaB^yg. ^yMnagaH, guHHÖ öaFpuKeHrnuK öunaH öoFnu»; KagpuaraapHH öyroK annoMa, MOTypugua HyHanumHHHHr acocHucu CaMap^aHgga amaö u^og этгaн Aöy MaHcyp MoTypugHÖHHHr (870-944) acapnapuga öaeH этнnгaн. Ynap: "TatBunoT axnuc-cyHHa", "Khtoö ar-TaBxug", "Pucona ^un-aKuga", "Pucona ^un-HHMOH", "an-Ma^onaT", "Khtoö an-^agan" Ba öom^anap. MoTpygHÖHHHr KyptOH Ta^cupura öaFumnaHraH, ucnoM onaMuga ^yga KeHr TaHunraH "TatBunoT axnuc-cyHHa" acapuga "Xa®" cypacu 40-oaT Ta^cupuga: "HepKOB Ba cuHaroranapHH BaöpoH этнm MaH этнnagн. fflyHHHr ynyH xaM, MycynMOHnap ropTuga my gaBprana ynap öy3HnMaö ca^naHuö ^onraH. Ey Macanaga a^nu unM opacuga uxTuno^ HyKgup", geö KaTtHH TatKHgnaögH. CaMap^aHgnuK aHa öup ^a^ux, My^accup Aöy -Haßc ac-CaMap^aHguH (Ba^.1310) эсa y3HHHHr "Eaxp an-ynyM" HOMnu Ta^cup KHToöuga K,yptOHgaru "MyMTaxaHa" cypacuHHHr 8-9 oaTnapu mapxuga "Cu3nap öunaH guHga ypym ^unMaraH y3ra guH BaKunnapu öunaH öopgu-Kengu ^unuHr, ynap öunaH agonaTnu MyoMana ^unuHr" geö e3agu.

Y3öeKHCTOH PecnyönuKacu npe3ugeHTH fflaBKaT Mup3ueeB 2016 öun 18 OKTaöpga HcnoM xaMKopnuK TamKunoTH Tam^u umnap Ba3upnapu KeHramu 43-

сессиясининг очилиш маросимида сузлаган нуткида: ушбу анжуманнинг "Таълим ва маърифат - тинчлик ва бунёдкорлик сари йул" мавзуси асосий FOя этиб белгиланганлиги чукур рамзий маънога эга эканлигини таъкидлади. Бу FOя "Бешикдан кабргача илм изла" деган машхур хадисга хамохангдир.

Дунё шиддат билан узгариб, баркарорлик ва халкларнинг мустахкам ривожланишига рахна соладиган турли янги тахдид ва хавфлар пайдо булаётган бугунги кунда маънавият ва маърифатга, ахлокий тарбия, ёшларнинг билим олиш, камолга етишга интилишига эътибор каратиш хар качонгидан хам мухимдир.

"Таълим ва маърифат- тинчлик ва бунёдкорлик сари йул" шиори Ислом хамкорлик ташкилотининг бугунги анжуманни мавзуси этиб белгилангани бежис эмас.

Негаки, мазкур анжуман сизу бизнинг буюк аждодларимиз киндик кони тукилган Узбекистон заминида булиб утмокда.

Имом Бухорий, Бурхониддин МарFиноний, Исо ва Х,аким Термизийлар, Махмуд Замахшарий, Мухаммад К,аффол Шоший, Бахоуддин Накшбанд, Хожа Ахрор Валий, Мухаммад Хоразмий, Ахмад ФарFOний, Абу Райхон Беруний, Абу Али ибн Сино, Мирзо УлуFбек, Алишер Навоий ва бошка куплаб дахолар номи нафакат ислом, айни вактда жахон цивилизацияси тарихида хакли равишда олтин харфлар билан битилган 3.

Х асрда яшаган мутафаккир "Имом ал-Худа" (Х,идоят йулининг имоми) деб шухрат козонган Абу Мансур Мотуридий томонидан асос солинган мотуридия таълимоти бутун ислом оламида кенг таркалган.

Мотуридия таълимоти илм эгаллаш жараёнида баFрикенглик FOяси асосида инсон акл-заковатининг урни ва ахамиятига юксак эътибор каратади. Бу уз навбатида ушбу навбатида ушбу таълимотнинг кенг оммалашувида мухим урин тутган. Бундай FOяларга бугунги кунда хам инсоният катта эхтиёж сезмокда 4.

Президентимизнинг 2017 йил 7 февралда Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича "Хдракатлар стратегияси" туFрисидаги Фармонининг бешинчи йуналишида диний баFрикенгликни таъминлаш масаласига катта эътибор берилган. Жумладан, конфессиялараро тинчлик ва тотувликни янада мустахкамлаш вазифалари белгилаб берилган. Бу эса Узбекистонда динлараро, конфессиялараро, фукаролараро узаро муносабатларни янги боскичга чикаришга асос булиб хизмат килади.

Мамлакатимиз Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йил 19 сентябрь куни БМТ Бош Ассамблесининг 72-сессиясида халкаро хамжамиятга: "Биз мукаддас

3 Шавкат Мирзиёев Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. 1. Тошкент - "Узбекистон" -2018. 27 -28 бетлар.

4 Ушбу китоб, 29-бет.

guHHMH3HHHr a3anuH KagpHtfTnapHMH3 My^accaMHHHHr H^ogacu cu^aTuga öexag KagpnaHMH3. Eu3 MyKaggac gHHHMH3HH 3ypaBOHnHK Ba koh TyKHm öunaH öup KaTopra KyagHraHnapHH KaTtuH KopanaHMH3 Ba ynap öunaH xen KanoH Mypoca Kuna onMaHMH3", - geö Mypo^aaT Kungu 5.

MapKa3uH Ocuega öapKapopnHK Ba H3nun TapKKueTHH TatMHHnamHHHr ycTyBop HyHanumH - экcтpeмнcтнк Foanapra Kapmu KaTtuH KypamumgaH uöopaTgup. KynHHHa xaeTra энgн KagaM KyaeTraH emnap yHHHr TabCHpura Tymuö KonMOKga. MapKa3HH Ocue - axonuHHHr emH öyHuna энг "em" MHHTaKanapgaH öupugup: öy epga axonuHHHr 60 $oh3hhh emnap TamKHn этagн Ba öy gyHe öyHuna ypTana KypcaTKHHgaH aHna roKopugup.

gaBnaTHMH3 paxöapu EMTra at3O gaBnaTnapra EMT Eom ÄccaMöneaHHHr aKHHga Htro-HopKga öynuö yrraH ceccuacuga "Emnap xyKyKnapu TyFpHCHga"rH xanKapo конвeнцнaнн umnaö HHKum xaMga "MatpH^aT Ba gHHHH öaFpuKeHrnHK" geö HOMnaHraH Maxcyc pe3on^uaHH Kaöyn Kunum TaKnu^HHH öungupgu . Ymöy pe3on^ua MaMnaKaTHMH3ga Kapop TonraH öaFpuKeHrnuK Ba y3apo xypMaT, gHHHH эpкннnнкнн TatMHHnam, эtтнкоg KunyBHHnapHHHr xyKyKHHH xHMoa KH^um, ynapHHHr KaMCHTHnumura Hyn KyHMacnHK Kaöu Ba3H$anapHH xanKapo MHKecuga aManra omupum 3apypnurHHH KyH TapTHöugarH acocuH Macana cu^aTuga KaHg этgн.

2017 Hun 10 ceHTaöpt KyHH K,030fhctoh PecnyönHKacuga öynuö yTraH HcnoM X,aMKopnHK TamKHnoTHHHHr $aH Ba TexHonoruanap öyöuHa öhphhhh caMMHTHga öungupraH $HKp-Mynoxa3anapu Y3öeKHCTOHga gHHHH coxagaru cuecaT öapKapop Ba H3HHn öopaeTraHHHH H^oganaö öepgu. 2017 HunHHHr 10-11 Hoaöpt KyHnapu KagHMHH Ba HaBKupoH CaMapKaHg maxpuga yrraH xanKapo кон$epeнцнaga MaManaKaTHMH3 npe3ugeHTH "MapKa3HH Ocue: aroHa Tapux Ba yMyMHH Kena^aK, öapKapop puBO^naHHm Ba TapaKKueT HynugarH xaMKopnHK" MaB3ycugaru xanKapo кон$epeнцнaga HyTK cy3naö, MHHTaKaga öapKapopnHKHH TatMHHnam ynyH Y3öeKHCTOH gaBnaTH aManuH xaMKopnHKKa TaHepnuru Ba yHra acToHgun uHTHnumu, myHHHrgeK, öapna MapKa3HH Ocue MaMnaKaTnapuHHHr yMyMHH Kena^aK ynyH MacbynuaTHH xuc этнmн MHHTaKaHHHr öapKapop puBO^naHHmu Ba ^apoBOHnurHHHHr MycTaxKaM noHgeBopu Ba Ka^onaTH экaнnнгннн TatKHgnagu. MuHTaKaMH3 emnapuHHHr MyHOCuö Kena^arHHH TatMHHnam ynyH MyxHM Ba 3apyp öynraH aHHK Ba3H^anap xaKHga TyxTangu. ^yMnagaH, MHHTaKaMH3garu öapna MaMnaKaTnap TeppopH3M, gHHHH экcтpeмнзм, TpaHCMunnuH ^HHoaTHHnHK Ba HapKOTpa^HK Taxgugnapura xaM^uxarauKga KypamumHH öupranuKga aManra omupum Ba öy Hynga caMapanu xaMKopnHK MexaHH3MnapHH TatMHHnam 3apypnurHHH aHTgu 6.

5 Opu$ ÄronoB, gyHe cuecaT ^aMnaT. ^anTa TyngupunraH 8-Hamp, TynucTOH-2018 - 22-öeT.

6 XanK cy3H ra3eTacH. 2017 Hun 11 Hoaöpb, № 228

Ушбу ташаббусларни Марказий Осиёнинг барча мамалакатлари куллаб-кувватлагани ёшлар уртасида радикал карашлар таркалишининг олдини олиш, туFри йулдан адашганларни ижтимоий реабилитация килиш ва уларни соFлом хаётга кайтаришгатайёрлигимизнинг амалдаги яккол ифодаси сифатида намоён булади.

Ёшлар уртасида соFлом дунёкарашни шакллантириш, диннинг тинчликпарвалик, баFрикенглик мохиятини, илм-маърифатнинг маалакат ривожига таъсирини тушунтириш миллий кадрият ва мутафаккирларининг илмий-маънавий меросини тадкик этиш оркали эришилади. Шунинг учун хам охирги бир йил давомида мамалакатимизда диний сохада хам бир катор нуфузли ишлар амалга оширилди. Жумладан, Имом Бухорий, Имом Термизий халкаро илмий тадкикот марказлари, Тошкентда Ислом цивилизацияси маркази барпо этилгани, Ислом академиясининг очилиши, худудларда илмий марказлар ташкил этилгани, шунингдек буюк алломаларимизнинг ноёб асарлари тадкик этилаётганлигини алохида эътироф этиш лозим.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони "Узбекистон республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси туFрисида". "Адолат" 2017.

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Самарканд шахрида булиб утган "Марказий Осиё: ягона тарих ва умумий келажак, баркарор ривожланиш ва тараккиёт йулидаги хамкорлик" мавзусидаги халкаро конференцияда сузлаган нутки . Халк сузи. 2017 йил 11 ноябрь, №228

3. Шавкат Мирзиёев Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. 1. Тошкент - "Узбекистон"-2018.

4. Ислом Каримов "Юксак маънавият - енгилмас куч" асари. Т. "Маънавият" 2008.

5. Узбекистон миллий энциклопедияси. - Т.: УМЭ, 2003, 6-жилд

6. Курбон Али Жуманиёз Ортик УFли "Маънавиятнинг етти хазинаси" Т. "Шарк", 2013.

7. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Тошкент Ислом Университети Исломшунослик илмий-тадкикот маркази "Диншунослик асослари". Т."ТИУ" 2013

8. Уткир Хдсанбоев "Узбекистонда давлат ва дин муносабатлари: диний ташкилотлар, окимлар, мафкуравий курашнинг долзарб йуналишлари". "ТИУ" нашриёт матбаа-бирлашмаси Т. 2014

9. Айдарбек Тулепов. ИШИД фитнаси. Т.: "Мовароуннахр". 2015 йил.

10. Ориф Аюпов, Дунё сиёсат жамият. К,айта тулдирилган 8-нашр, Гулистон-2018.

11. Hamida A. PHILOSOPHICAL AND METHODOLOGICAL ISSUES OF THE PARADIGMAL APPROACH TO THE CONCEPT OF MODERNIZATION //Archive of Conferences. - 2020. - Т. 10. - №. 1. - С.15-18.

12. Ж.Фазлиддинов, Х,.Абдумажидова. Марказий Осиёда ижтимоий-сиёсий муносабатларнинг фаоллашуви ва унга таъсир курсатувчи омиллар// Таълим ва ривожланиш тахлили онлайн илмий журнали -2022. 69-74 Б.

13. Махмудова А. Н. IX-XII асрларда мовароуннахрда илм-фан, маданият ривожи тарихидан //Yangi O'zbekistonda milliy taraqqiyot va innovasiyalar. - 2022. - С. 272-275.

14. Махмудова А. Н. и др. Роль молодого поколения в формировании современного гражданского общества //Достижения науки и образования. -

2020. - №. 3 (57).

15. Махмудова А. Н. ПРАВОВАЯ СООИАЛИЗАОИЯ МОЛОДОГО ПОКОЛЕНИЯ В ПРАВОВОМ ГОСУДАРСТВЕ //дистаноионные возможности и достижения науки. - 2020. - С. 97.

16. Махмудова А. Н. Шахс хукукий ижтимоийлашувида ижтимоий назорат тушунчаси ва тизими //международный журнал Консенсус. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

17. Nugmanovna M. A. et al. EDUCATION OF TOLERANCE IN YOUNGER GENERATION //Conferencea. - 2022. - С. 52-55.

18. Nugmanovna M. A., Kamariddinovna K. A. Modern biotechnical problems of medicine and their solutions //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 13. - №. 1. -С. 169-173.

19. Nugmanovna M. A. et al. EDUCATION OF TOLERANCE IN YOUNGER GENERATION //Conferencea. - 2022. - С. 52-55.

20. Kamariddinovna K. A., Nugmanovna M. A. IMPROVING POPULATION HEALTH THE IMPORTANT TASK OF THE STATE //Archive of Conferences. -

2021. - Т. 17. - №. 1. - С. 204-208.

21. Shokirovna V. S., Nugmanovna M. A. replacing the works of our president Shavkat Mirziyoev in the development of civil society in our country //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 17. - №. 1. - С. 200-203.

22. Yevgeniya M., Nugmanovna M. A. FIGHTING CORRUPTION IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 15. - №. 1. -С. 171-173.

23. Nugmanovna M. A. The place and significance of social and legal control in the legal socialization of the individual in civil society //Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities. - 2022. - Т. 12. - №. 2. - С. 21-33.

24. MUKHAMEDZHANOVNA M. Z., AKMALOVNA U. N., NUGMANOVNA M. A. The Uzbek Model of Bioethics: History and Modernity //MALIM: JURNAL PENGAJIAN UMUM ASIA TENGGARA (SEA Journal of General Studies). - 2020. - Т. 21.

25. Nugmanovna M. A. et al. LEGAL PROTECTION OF DOCTORS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN //Conferencea. - 2022. - С. 56-61.

26. Nugmanovna M. A. Action strategy-the basis of a new stage of national development of Uzbekistan //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARA RESEARCH JOURNAL. - 2021. - Т. 11. - №. 1. - С. 774-785.

27. Nugmanovna M. A. Legal socialization and individual deviant rights: relationships //falsafa va hayot xalqaro jurnal. - С. 49.

28. Nugmanovna M. A., Akbaralievna U. G. FAMILY IS THE BASIS OF SOCIETY AND STATE //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 22. - №. 1. - С. 2831.

29. Sobirjanovna D. D., Aziza M. The Meaning and Functions of a Literary Text as a Factor in the Development of the Aesthetic Culture of the Future Teacher of Primary Education //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). -2021. - Т. 12. - С. 256-261.

30. Mahmudova A. Ensuring the competitiveness of the scientific approaches of eco-tourism. A case of Uzbekistan //American Journal of Economics and Business Management. - 2018. - Т. 1. - №. 4. - С. 1-8.

31. Kamariddinovna K. A., Makhmudova A. N. PROBLEMS OF FORMATION OF TOLERANCE IN SCHOOLCHILDREN IN THE MODERN SCHOOL //Conferencea. - 2022. - С. 112-115.

32. Shokirovna V. S., Nugmanovna M. A. replacing the works of our president Shavkat Mirziyoev in the development of civil society in our country //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 17. - №. 1. - С. 200-203.

33. Nugmanovna M. A. The place and significance of social and legal control in the legal socialization of the individual in civil society //Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities. - 2022. - Т. 12. - №. 2. - С. 21-33.

34. Махмудова А. Н. Шахс хукукий ижтимоийлашувида ижтимоий назорат тушунчаси ва тизими //международный журнал Консенсус. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

35. Usmonova L. IMAGE PHILOSOPHY OF CENTRAL ASIAN MINIATURE ART //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 3. - С. 222-226.

36. Rakhmatullaevna U. L. THE MANIFESTATION OF THE EASTERN ROMANTIC SPIRIT IN MINIATURE ART //European science review. - 2021. -№. 5-6. - С. 65-68.

37. Усмонова Л. САМАРКАНД МИНИАТЮРА САНЪАТИ МАКТАБИНИНГ ЭСТЕТИК ВА РОМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ //Academic research in educational sciences. - 2020. - №. 3. - С. 708-717.

38. Rakhmatullaevna U. L. AESTHETIC ROLE OF FOLK TRADITIONS IN THE DEVELOPMENT OF MINIATURE PAINTING OF THE EAST //Archive of Conferences. - 2020. - Т. 8. - №. 1. - С. 34-35.

39. Махмудов С. Х. ТУРИСТИК ОБЪЕКТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ДАВЛАТ ХУСУСИЙ ТАДБИРКОРЛИК ШЕРИКЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ //Интернаука. - 2020. - №. 42-2. - С. 68-69.

40. Махмудов С. Х. и др. ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ТУРИСТИК САЛОХДЯТИДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ БАХ,ОЛАШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ //Интернаука. - 2020. - №. 25-2. - С. 31-32.

41. Makhmudov S. K. UNCONVENTIONAL ASSESSMENT METHODS TO EVALUATE THE POTENTIAL OF HISTORICAL-CULTURAL TOURIST SITES //GWALIOR MANAGEMENT ACADEMY. Jan-March. 21 Vol 11 No.01 - С. 62.

42. Bakhromovna S. K. DIRECTIONS OF IMPROVING THE REGULATORY LEGAL BASE OF TOURISM SPHERE DEVELOPMENT IN UZBEKISTAN //Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities. - 2022. - Т. 2. -№. 1.1 Economical sciences.

43. Bahromovna S. K., Kamariddinovna K. A. Theoretical bases of tourism activity and socioeconomic factors of the concept of its priority development //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2021. - Т. 11. - №. 1. - С. 769-773.

44. Суюнова К. Б. ТУРИЗМ СОХДСИДА ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ ДАВЛАТ ТОМОНИДАН КУЛЛАБ-КУВВАТЛАНИШИ //Иктисодиётда инновация. - 2020. - Т. 4. - №. 3.

45. Махмудова А. Н. и др. Роль молодого поколения в формировании современного гражданского общества //Достижения науки и образования. -2020. - №. 3 (57).

46. Суюнова К. Менеджмент на предприятии: новое веяние под названием «Контроллинг» //Институты и механизмы инновационного развития: мировой опыт и российская практика: сб. науч. ст. - 2014. - С. 385-389.

47. Суюнова К. Б. УЗБЕКИСТОНДА ТУРИЗМ СОХДСИДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРОДОРЛИГИНИ ОШИРИШ БУЙИЧА АМАЛГА ОШИРАЛАЁТГАН ИСЛОХДТЛАР //Интернаука. - 2020. - №. 42-2. - С. 85-86.

48. Мажидов Ш. Ф. Развитие гражданской культуры сквозь призму модернизации образования (на примере Республики Узбекистан). СПБ

//Актуальные проблемы социологии культуры, образования, молодежи и управления. - 2016. - С. 585-589.

49. Мажидов Ш. Ф. К вопросу об этнокультурной безопасности (на примере Центральной Азии) //Власть в логике и риторике межнациональных и межконфессиональных отношений. - 2017. - С. 78-81.

50. Мажидов Ш. Ф., Саидова Х. Реформы в сфере образования и личность преподавателя //Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития. - 2007. - Т. 5. - С. 225-225.

51. Мажидов Ш. Ф. К вопросу об этнокультурных процессах в Центральной Азии и Европейском Союзе //Евразийство: теоретический потенциал и практические приложения. - 2014. - №. 7. - С. 238-243.

52. Мажидов Ш. Ф. ON THE ISSUE OF ETHNOPOLITICAL ASPECTS OF NATIONAL SECURITY //МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ КОНСЕНСУС. -2020. - Т. 1. - №. 2.

53. Мажидов Ш. Ф. МИЛЛИЙ ХАВФСИЗЛИКНИ ЭТНОСИЁСИЙ ЖИХАТЛАРИ: ЕИ ТАЖРИБАСИ (2000-ЙИЛЛАР БОШИ) //ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ. - 2020. - №. SI-1№ 2.

54. Мажидов Ш. Ф. Философия медицины и медицинский взгляд на философию //Science and Education. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 826-832.

55. Махмудова А. Н. и др. Роль молодого поколения в формировании современного гражданского общества //Достижения науки и образования. -2020. - №. 3 (57).

56. Артикова Ш. И. ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ ЗАНЯТОСТИ НАСЕЛЕНИЯ В УСЛОВИЯХ РАЗВИТИЯ СФЕРЫ УСЛУГ //Приоритетные направления развития науки и образования. - 2020. - С. 60-62.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

57. Артикова Ш. И. и др. Ах,оли турмуш даражасини оширишда маиший хизмат курсатиш сохдсининг урни //Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 11. - С. 1278-1284.

58. Артикова Ш. И. Маиший хизматлар сохдси ривожланишининг узига хос хусусиятлари ва шарт-шароитлари //Экономика и финансы (Узбекистан). -2022. - №. 6 (154). - С. 33-42.

59. Ilyasovna A. S. METHODS OF EVALUATING THE QUALITY OF HOUSEHOLD SERVICES AND WAYS TO IMPROVE IT //World Economics and Finance Bulletin. - 2022. - Т. 17. - С. 00-00.

60. Ilyasovna A. S. Ways to Develop the Service Area //JournalNX. - С. 72-74.

61. Artikova S. I., Abduraxmonov S. A. O. G. L., Abduraxmonov S. A. O. G. L. Maishiy xizmat ko'rsatish sohasini rivojlanishmmg iqtisodiy ahamiyati //Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 11. - С. 1182-1189.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.