Научная статья на тему 'Жаҳон мамлакатларининг инновацион ривожланиш тенденциялари'

Жаҳон мамлакатларининг инновацион ривожланиш тенденциялари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
405
89
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инновацион иқтисодиёт / миллий инновацион тизим / инсон капитали / илмий-техник тараққиёт / миллий иқтисодиёт рақобатбардошлиги / татқиқот / мамлакатнинг инновацион салоҳияти / инновационная политика / НИОКР / инновационная деятельность / методы сти- мулирования инноваций / глобальный инновационный индекс / индекс глобальной конкурентоспа- собности

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Курбанова Муяссар Насридиновна

Мақолада хорижий мамлакатларнинг инновацион ривожланишининг замонавий ҳолати кўриб чиқилган, инновацион фаолиятни қўллаб-қувватловчи ва рағбатлантирувчи воситалар аниқланилган ҳамда инновацион етакчиликда илмий-тадқиқот ва тажриба конструкторлик ишларига сарфланадиган харажатларнинг ўрни баҳоланилган. Хорижий мамлакатлар тажрибаси кўрсатишича, давлатнинг самарали қўллаб-қувватлаш воситалари асосида бу мамлакатларда инновацион фаолият даражаси юқоридир. Инновациялар соҳасидаги солиқ имтиёзлари, кредит ва молия сиёсати, нархни тартибга солиш, малакали кадрлар тайёрлаш, зарурий инфратузилмани яратиш давлат нуқтаи назаридан истиқболли бўлган йўналишлар ривожланишига замин яратади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ТЕНДЕНЦИЯ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН

В данной статье рассмотрено современное состояние инновационного развития зарубежных стран, определены основные методы поддержки и стимулирования инновационной деятельности, а также оценивается роль затрат на НИОКР в инновационном развитии стран. Пример опыта зарубежных стран показывает, что благодаря эффективным мерам государственной поддержки инновационная деятельность в данных странах находится на высоком уровне. Налоговое регулирование в области инноваций, кредитная и финансовая политика, ценовое регулирование, подготовка профессиональных кадров, создание необходимой инфраструктуры способствуют развитию технаправлений деятельности, которые являются приоритетными с точки зрения государства.

Текст научной работы на тему «Жаҳон мамлакатларининг инновацион ривожланиш тенденциялари»

КУРБАНОВА Муяссар Насридиновна

Тошкент давлат шаркшунослик институти таянч докторанти

ЖАДОН МАМЛАКАТЛАРИНИНГ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ

УДК334.021.1

КУРБАНОВА М.Н. ЖАЦОН МАМЛАКАТЛАРИНИНГ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ

Маколада хорижий мамлакатларнинг инновацион ривожланишининг замонавий х,олати куриб чикилган, инновацион фаолиятни куллаб-кувватловчи ва раFбатлантирувчи воситалар аникланилган х,амда инновацион етакчиликда илмий-тадкикот ва тажриба конструкторлик ишларига сарфлана-диган харажатларнинг урни бах,оланилган. Хорижий мамлакатлар тажрибаси курсатишича, давлат-нинг самарали куллаб-кувватлаш воситалари асосида бу мамлакатларда инновацион фаолият дара-жаси юкоридир. Инновациялар сох,асидаги солик имтиёзлари, кредит ва молия сиёсати, нархни тар-тибга солиш, малакали кадрлар тайёрлаш, зарурий инфратузилмани яратиш давлат нуктаи назари-дан истикболли булган йуналишлар ривожланишига замин яратади.

Таянч иборалар: инновацион иктисодиёт, миллий инновацион тизим, инсон капитали, илмий-техник тараккиёт, миллий иктисодиёт рак,обатбардошлиги, татк,ик,от, мамлакатнинг инновацион салох,ияти.

КУРБАНОВА М.Н. ТЕНДЕНЦИЯ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН

В данной статье рассмотрено современное состояние инновационного развития зарубежных стран, определены основные методы поддержки и стимулирования инновационной деятельности, а также оценивается роль затрат на НИОКР в инновационном развитии стран. Пример опыта зарубежных стран показывает, что благодаря эффективным мерам государственной поддержки инновационная деятельность в данных странах находится на высоком уровне. Налоговое регулирование в области инноваций, кредитная и финансовая политика, ценовое регулирование, подготовка профессиональных кадров, создание необходимой инфраструктуры способствуют развитию техна-правлений деятельности, которые являются приоритетными с точки зрения государства.

Ключевые слова: инновационная политика, НИОКР, инновационная деятельность, методы стимулирования инноваций, глобальный инновационный индекс,индекс глобальной конкурентоспа-собности.

KURBANOVA M.N. TENDENCY INNOVATIVE DEVELOPMENT OF THE FOREIGN COUNTRIES

The article deals with the current state of innovative development in foreign countries, identifies the main methods of supporting and stimulating innovationand evaluated the role of expenditures on the R

& D in the innovative development country. The example of the experience of foreign countries shows that, due to effective public support, innovation in these countries is being on a high level. Tax regulation in the field of innovation, credit and financial policy, price control, training of professionals, creation of necessary infrastructure contribute to the development of those activities that are a priority for the state.

Key words:innovation policy, R&D, innovative activity, innovation incitation methods, global innovation index, global competitiveness index.

Илмий-техникаваинновационсалох,иятх,арк,а ндаймамлакатижтимоий-ик,тисодийривожлани шидах,алк,илувчиах,амиятгаэгаомилларданх,исоб ланади. Хусусан, глобаллашувшароитидаюзагак елганижтимоий-ик,тисодиймуаммоларних,алэти шдадавлатилмий-техникаваинновациясиёсатин ингролиортиббормокда.

Саноат жих,атдан тарак,к,ий этган давлатлар ва уларни тобора "кувибетаётган" мамлакатлартажр ибасикурсатишича, макроик,тисодийкурсаткичлар кушимчаусишсуръатларини 2/3 к,исмифан^имко рлигиюк,орисох,алардаишлабчик,аришомилларида нинтенсив, самаралифойдаланишх,исобигаэришил мок,да. Хисоб-китобларкурсатишичажа^онилмий-техникасалох,иятининг 90%иваглобалюк,оритехно логияларбозорининг 80%иИк,тисодийх,амкорлик ватарак,к,иётТашкилоти (ИХТТ)гааъзомамлакатла рих,иссасигат^рикелади. Хусусан, АКШ товар экс-порти таркибида юк,ори технологик мах,сулотлар улуши - 32%ни, Буюк Британияда - 31%, Япони-яда - 26%, Францияда - 23%ни ташкил этмокда. Тараккий этган мамлакатларда юк,ори технологик мах,сулотлар экспортидан келиб тушадиган фойда микдори жадал суръатлар билан усиб бормокда. Жумладан, ушбу фаолиятдан олинадиган йиллик даромад микдори х,озирда АКШда - 700 млрд., Германияда - 530 млрд., Японияда - 400 млрд. доллардан юк,ори суммани ташкил этади1.

Жах,он тажрибаси курсатишича, мамлакат-нинг боск,ичма-боск,ич ижтимоий-ик,тисодий ривожланиши ва унинг ташк,и бозордаги рак,обатбардошлиги ривожланган миллий инновация тизимининг мавжудлиги асосида таъмин-ланади. Миллий инновация тизими таркиби эле-ментларини шакллантириш ва узаро самарали алок,адорлигини таъминлаш давлат инновация сиёсатининг асосий мак,сади х,исобланади.

Инновацион жараён ривожланишининг кулами, х,ажми ва тезлиги жах,он доирасида у ёки бу мамлакатнинг ик,тисодий, сиёсий мавк,еини куп жих,атдан белгилаб беради.Охирги йилларда халк,аро рейтинг агентликлари дунё мамлакат-ларининг инновацион ривожланиш даражасини бах,олашга тобора купрок, эътибор к,аратишмок,да. Ушбу рейтингларда илмий-техника салох,ияти юк,ори, фанда етакчиликни сак,лаб к,олишга инти-лаётган мамлакатлар етакчи мавк,ега эга (1-жад-вал).

1 UNCTAD Handbook of Statistics 2014. New York and Geneva, 2014. Р. 155, 171.

Охирги йилларда Швецария, Буюк Британия, Швеция, Финландия, АКШ, Сингапур, Нидерлан-дия, Дания каби етакчи мамлакатлар рейтинда юк,ори уриндан жой олмок,далар. Бу давлат орган-лари томонидан кучли куллаб-кувватлаш х,амда инновацион технологияларни фаолиятнинг барча сох,аларида куллаш натижасида орк,алидир.

Инновацион фаолиятни бах,олашнинг асо-сий максадларидан бири у ёки бу мамлакат ик,тисодиёти ривожланишида янги технология-лар х,иссасини аник,лашдир.

Замонавий шароитларда инновациялар ик,тисодий ресурс х,исобланиб, инновацион тех-нологиялар эса тамоман жах,он хужалиги тизи-мини узгаришига олиб келмокда. Жах,он тажрибаси курсатишича, мамлакатнинг боск,ичма-боск,ич ижтимоий-ик,тисодий ривожланиши ва унинг ташки бозордаги ракобатбардошлиги ривожланган миллий инновация тизимининг мавжудлиги асосида таъминланади. Постин-дустриаллашув жараёнлари тобора авж олиб бораётган билимлар ик,тисодиёти шароитида бир-бирига боFликl ва х,амох,анг булган мана шу икки омилнинг уЙFунлашган х,олда тах,лил килиш мак,садга мувофикдир. Мамлакатлар-нинг иннновацион субиндекси унинг умумий рак,обатбардошлик индексидаги к,ийматига бево-сита таъсир курсатади, яъни инновация субиндекси к,анчалик юк,ори булса мамлакатларнинг жах,он хужалигидаги рак,обатбардошлиги х,ам шунчалик юк,ори булади (2-жадвал).

Жах,он ик,тисодиётининг чукур к,иёсий тах,лили инновациялар сох,асидаги етакчилик Илмий-тадк,ик,от ва тажриба-конструкторлик ишлари (ИТТКИ)га ажратилаётган харажатларга бевосита боFлик1лигини курсатмокда (3-жадвал).

ИТТКИ харажатлари таркибининг тах,лили курсатишича, ушбу сох,ага сарфланаётган маблаFларнинг мутлак, мик,дори буйича АКШ етакчилик к,илмокда, биргина унинг улуши деярли 26,0%ни ташкил этади (4-жадвал).

Глобаллашув шароитида х,ар бир давлат миллий инновацион тизимининг роли ошганли-гини таъкидлаш жоиздир. Мазкур жараён даво-мида мамлакатлар кесимида рак,обат ошмокда, технологиялар ривожланмокда. Куп давлатлар-нинг ик,тисодиёти ресурсларнинг чекланган-лик микдори билан тавсифланади ва натижада мах,сулот х,аётийлик цикли узгаради. Ривожланиш даражасидан к,атъий назар х,ар бир давлат учун энг мух,им мак,садлардан бири миллий инно-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

1-жадвал. Дунё мамлакатларининг инновацион ривожланиш буйича халкаро рейтинги

Мамлакатлар Глобал инновацион индекс (ГИИ) 2018й1. Глобал инновацион индекс (Блоомберг)2 2018 й Глобал ракобатбардошлик индекси 2017-2018 й3

Урни Киймати Урни Киймати Урни Киймати

Швецария 1 68.4 5 82.34 1 5.86

Швеция 3 63.08 2 84.70 7 5.52

Буюк Британия 4 60.13 17 74.54 8 5.51

АКШ 6 59.81 11 80.42 2 5.85

Япония 13 54.95 6 81.91 9 5.49

Корея Республикаси 12 56.63 1 89.28 26 5.07

Хитой 17 53.06 19 73.36 27 5.00

Хиндистон 57 35.18 - - 40 4.59

2-жадвал. Глобал ракобатбардошлик рейтингида айрим етакчи давлатларнинг инновацион

субиндексидаги урни (2002-2018 йй.)4

№ Мамлакатлар 2006-2007 2009-2010 2013-2014 2017-2018

U и си ^ т еи 5 ¡= - и и и с и ^ т еи 5 ¡= - и и с к) с и ^ т еи 5 ¡= - и и и с и ^ т еи ? ^ ~

еи дн нр 5 8 | О- еи дн нр 5 8 1 О- еи дн нр ^ гь 5 8 | О- еи дн нр ^ гь 5 3 1 о-

1 Швейцария 5.81 (1) 5.89(2) 5.60(1) 5.68(3) 5.67(1) 5.72(1) 5.86(1) 5.9(1)

2 Швеция 5.74 (3) 5.66(5) 5.51(4) 5.53(4) 5.48(6) 5.46(5) 5.52(7) 5.6(5)

3 Буюк Британия 5.54(10) 5.36(10) 5.19(13) 4.92(14) 5.37(10) 5.15(10) 5.51(8) 5.3(9)

4 АКШ 5.61 (6) 5.75(4) 5.59(2) 5.71(1) 5.48(5) 5.43(6) 5.85(2) 5.8(2)

5 Исроил 5.38(15) 5.40(8) 4.80(27) 4.87(17) 4.94(27) 5.23(8) 5.31(16) 5.5(7)

6 Япония 5.60 (7) 6.02(1) 5.37(8) 5.70(2) 5.40(9) 5.62(3) 5.49(9) 5.6(6)

7 Сингапур 5.63(5) 5.11(15) 5.55(3) 5.15(10) 5.61(2) 5.14(13) 5.71(3) 5.2(12)

8 Хитой 4.24(54) 3.75(57) 4.74(29) 4.23(29) 4.84(29) 4.10(34) 5.00(27) 4.3(29)

9 Хиндистон 4.44(43) 4.60(26) 4.30(49) 4.24(28) 4.28(60) 4.00(41) 4.59(40) 4.3(30)

10 Корея Республикаси 5.13(24) 4.96(20) 5.00(19) 4.88(16) 5.01(25) 4.82(20) 5.07(26) 4.8(23)

11 Россия 4.08(62) 3.55(71) 4.15(63) 3.47(73) 4.25(64) 3.35(99) 4.64(38) 3.8(57)

12 Козотистон 4.19(56) 3.51(74) 4.08(67) 3.43(78) 4.41(50) 3.41(87) 4.35(57) 3.4(95)

1 http://www.globalinnovationindex.org/gii-2018-report

2 http://www.bloomberg.com/amp/news/articles/2018-01-22

3 4 http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2017-2018/the-global-competitiveness-index-2017-2018/

4составленопо [Klaus Schwab, Michael E. Porter, Jeffrey D. Sachs. The Global Competitiveness Report 2001-2002. World Economic Forum, Geneva, Switzerland, 2001. P.32-33. [сайт]. URL: http://www3.weforum.org/docs/WEF Glob alCompetitivenessReport_2001-02.pdf/ (датаобращения: 03.10.2012); Klaus Schwab, Michael E. Porter. The Global Competitiveness Report 2008-2009. World Economic Forum, Geneva, Switzerland, 2008. P.12-13. [сайт]. URL: http:// www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2008-09.pdf/ (датаобращения: 03.10.2012); Klaus Schwab, Xavier Sala-i-Martin. The Global Competitiveness Report 2012-2013. World Economic Forum, Geneva, Switzerland 2012. P.14-15. [сайт]. URL: http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2012-13.pdf/ (дата обращения: 03.10.2012).

5Global competitiveness index - халкаро ракобатбардошлик индекси

6Subindex "Innovation and sophistication factors" - инновационныйсубиндекс GCI

3-жадвал. ИТТКИ харажатлари буйича дунёнинг етакчи мамлакатлари1

Мамлакатлар ИТТКИ харажатлари, ЯИМга нисбатан %да ИТТКИ харажатлари, млн. долл. ХКП буйича

2012 й. 2015 й. 2016 й. 2012 й. 2015 й. 2016 й.

АКШ 2,8 2,8 2,8 447 496,8 514

Хитой 1,8 2 2 232 372,8 396,3

Япония 3,4 3,4 3,4 160 169,6 166,6

Германия 2,8 2,9 2,9 92 107,4 109,2

Корея Республикаси 3,6 4 4 59 74,5 77,1

Хиндистон 0,9 0,9 0,9 43 66,5 71,5

Франция 2,3 2,3 2,3 52 59,2 60

Россия 1,5 1,5 1,5 38 51,5 50,9

Бошк,алар 0,4 0,4 0,4 394 483,7 502,1

Жами 2 1,6 1,7 1517 1882 1947,7

4-жадвал. Глобал ИТТКИ харажатларида айрим мамлакатлар улуши, фоиз х,исобида2

Минтак,алар (мамлакатлар сони) 2016 йил 2017 йил 2018* йил

Шимолий Америка (12) 27.52 27.60 27.36

АКШ 25.36 25.60 25.25

Жанубий Америка (10) 2.44 2.40 2.28

Европа (34) 21.16 21.00 20.52

Германия 5.60 5.50 5.32

Осиё (24) 42.72 42.67 43.62

Япония 9.00 8.80 8.52

Хитой 20.70 21.20 21.68

Корея Республикаси 4.00 4.10 4.03

Хиндистон 3.60 3.70 3.80

Африка (18) 0.88 0.90 0.92

Урта Шарк (13) 2.43 2.50 2.51

Россия/МДХ (5) 2.86 2.90 2.80

Жами (116) 100 100 100

*кутилаётган натижа

вацион стратегияни ишлаб чик,иш х,исобланади. Инновацион фаолиятнинг байналминаллашуви шароитида эса унинг амалга ошиши учун юк,ори инсоний, ик,тисодий, сиёсий масалаларга оид шароитларни яратиш талаб к,илинади.

Инновация сиёсати саноати ривожланган мам-лакатларда ХХ асрнинг иккинчи ярмида илмий-техника тарак,к,иётининг жадал суръатларда усиши билан боFликl х,олда давлат ик,тисодий сиёсатининг алох,ида устувор йуналиши сифатида шаклланган.

Ик,тисодиётни инновацион ривожлантириш борасида АКШ ёндашувининг муваффак,ияти ва унинг ик,тисодий, ижтимоий х,амда сиёсий жози-бадорлиги айнан юк,орида к,айд этиб утилган

12016 Global R&D Funding Forecast. Winter 2016, р.5.

2 2018 Global R&Dfunding forecastdecember 2018 p.3, www.rdmag.com

курсатгичларда намоён булади. Шуни таъкид-лаш жоизки, кластерли ёндашув нафак,ат АКШда, балки Германия, Буюк Британия, Швеция, Фин-ландияда х,ам кенг кулланилади. Осиё минтак,аси мамлакатлари х,ам хусусий кластерлар тармотини яратмокдалар. Масалан, Япония уз инновацион ривожланиш моделида технопарклардан унумли фойдаланади.

Инновацион ик,тисодиётга эга мамлакатларда илмий тадк,ик,отларнинг аксарият к,исми тижо-рат к,ийматига эга булади ва жах,он бозорла-рида сотилади. Ушбу мах,сулотлар асосида мамлакатнинг фан сиFимкорлиги юк,ори тармок,лари ривожлантирилади. Тах,лиллар курсатишича, 2017 йилда жах,он юк,ори технологиялар бозорида АКШ етакчи мавк,ега эга эканлигини курсатмокда. АКШ мураккаб электроника, дастурий таъминот, фар-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

6-жадвал. Мамлакатларнинг ИТТКИга харажатлар таркиби (2016 йил)2

5-жадвал. Дунё мамлакатларининг илгор технологиялар сох,асидаги урни, 2017 йил (%)1

Мамлакатлар/ /Технологиялар АКШ Хитой Франция Германия Япония Россия Корея Республикаси Буюк Британия

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Янги материаллар 53 19 1 18 15 1 3 2

Кишлок хужалиги (озик-овкат) 71 11 5 5 4 1 1 4

Автоматлаштириш 29 5 1 28 42 0 8 0

Космик технологиялар 73 7 10 6 2 8 1 2

Компъютер/Алока 62 22 1 3 9 6 4 0

Енергетика 48 14 8 21 7 4 1 5

Атроф-мух,ит 37 1 6 26 8 1 2 6

АКТ 64 17 3 5 15 6 6 5

Асбобсозлик 47 16 2 14 28 1 8 2

Сотликни саклаш 65 4 8 14 8 1 1 12

Курол-ярот 81 14 2 4 2 12 3 1

Фармацевтика 69 6 8 16 6 1 1 7

№ Мамлакатлар Млн.$ (ХКК) Молиялаштириш манбаи (%да) Бажарилиш манбаи (%да) Жами тадкикотчилар (доимий фаолияти)

бизнес давлат бошкалар бизнес Олий таълим давлат

1 Швейцария 17 788.0 63.5 24.4 12.1 71.0 26.7 0.9 43 740

2 Швеция 15 795.5 61.0 28.3 10.7 69.6 26.8 3.4 70 372

3 Буюк Британия 47 244.5 49.0 27.7 23.3 67.0 24.6 6.3 291 416

4 АКШ 511 089.0 62.3 25.1 12.6 71.2 13.2 11.5 1 379 977

5 Исроил 13 536.2 34.3 12.8 52.9 85.6 11.7 1.7 63 521

6 Япония 168 644.9 78.1 15.0 6.9 78.8 12.3 7.5 665 566

7 Сингапур 10 066.7 54.1 37.1 8.8 61.2 27.4 11.4 36 666

8 Хитой 451 201.4 76.1 20.0 3.9 77.5 6.8 15.7 1 692 176

9 Корея Республикаси 79 354.3 75.4 22.7 1.9 77.7 9.1 11.5 361 292

10 Россия 39 881.9 28.1 68.2 3.7 58.7 9.1 32.0 428 884

мацевтика мах,сулотлари, тиббиёт технологиялари, биотехнологиялар, авиа- ва ракета-космос технологиялари ва шу каби сох,аларда бошка мамлакат-ларни ишлаб чикариш ва экспорт х,ажми буйича ортда колдирмокда (5-жадвал).

Жах,он амалиётида инновацияларни куллаб-кувватлашнинг шаклига кура куйидаги гурух,ларга ажратилади:

1. Марказлашган фаол давлат стратегияси

12018 Global R&D Funding Forecast. Winter 2018, р.21.

2 https://read.oecd-ilibrary.org/science-and-technology/ main-science-indicators

2. Марказлашмаган бошкарув стратегияси

3. Аралаш стратегия

Марказлашган стратегияни амалга оши-ришда давлат илмий, илмий-техникавий ва инновацион фаолиятни миллий ицтисодиёт усишининг бош ва ^ал цилувчи омиллари сифатида тан олади. Одатда, ушбу страте-гиянинг танланиши нафацат цонунчиликка, балки давлатнинг ташци сиёсатига ^ам сези-ларли даражадаги узгартиришлар кирити-лишини тацазо этади. Масалан, ушбу стратегияни танлаган Японияда давлат бошцарув

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

органлари ва товар ишлаб чицарувчилар уртасида узвий алоцалар мавжуд булиб, дав-лат нафацат йуналиш берувчилик функция-сини бажаради, балки куплаб му^им дастур-лар ва лойи^аларни ташкил этиш ва молия-лаштиришда фаол рол уйнайди.

Япония, Франция, Нидерландия каби куплаб мамлакатларда амалга оширилган фаол давлат аралашуви стратегияси олий таъ-лимни молиялаштириш ва узларининг ИТТКИ-ларини руёбга чицарувчи тижорат корхонала-рига сезиларли даражадаги имтиёзлар бери-лишини таъминлайди ва бу, уз навбатида, инновацион фаолиятни жадаллаштирили-шига олиб келади.

Таъкидлаш жоизки, давлат сиёсатини шак-ллантиришга булган ёндашувлар ^ар бир мам-лакатда унинг узига хос миллий хусусиятла-рига боглиц равишда амалга оширилади: Масалан, Финляндияда бу ицтисодиётни диверсификациялаш, Францияда - кичик технологик фирмаларни яратиш, АКШда эса миллий ицтисодиёт таркибий цайта тузили-шини цуллаб-цувватлаш билан бир-биридан фарцланади1.

Марказлашмаган бошк,арув стратегиясида дав-латнинг илмий ва инновацион сох,ага аралашу-вининг мураккаб тузилмаси мавжуд. Ушбу стра-тегияни куллайдиган мамлакатларда давлат бу сох,адаги етакчилик ролини саклаб колади, аммо бунда фаол аралашув стратегияси каби катъий директив алокалар мавжуд эмас.

Масалан, давлат инновацион сох,а учун инфратузилмани шакллантириш, илмий-техник янгиликларни яратиш учун иктисодий мух,итни таъминлаш, инновацион сох,анинг барча катнашчиларининг инновацион фаоллигини оши-риш учун шароитлар яратиш, янгиликлар учун дастлабки талабни шакллантириш учун давлат ресурсларини ажратиш каби вазифаларини бажаради. Ушбу стратегияни амалга оширишда инновацион фаолиятни раFбатлантирувчи солик, ва бошка имтиёзлардан фойдаланилади, бу асо-сан АКШ, Буюк Британия ва бошка мамлакатларда кулланилади.

Аралаш стратегия иктисодиётининг асосий кисмини давлат секторини ташкил этадиган ва уларнинг фаолияти экспортга йуналтирилган мамлакатларда кулланилади. Бу х,олатда дав-

1Л.П. Гончаренко, ЮА. Арутюнов. Инновационная

политика, учебник.-М., КНОРУС, 2009г. 352 с.

лат факатгина ушбу сектор фаолиятигагина аралашади, колганларига эса марказлашмаган бошкарув стратегиясини куллайди. Ушбу ама-лиёт Швецияда кенг кулланилган.

Табиийки, х,ар бир мамлакат миллий инновацион сиёсатни амалга оширишда, маълум бир мацсадларни уз олдига цуяди ва ривож-ланишнинг барча ички ва ташци омилларини инобатга олган х,олда, инновацион фаолликни талаб цилинаётган даражага етказиш имко-нини берадиган стратегия ва тактикани тан-лайди.

Куплаб хорижий мамлакатларда инновацион тадбиркорликни ривожлантиришда умумийлик мавжуд булиб, уларнинг аксариятида давлат инновацион сиёсатини шакллантириш ва амалга оширишда давлат фаол иштирок этади.

Ривожланган мамлакатлардаги инновацион жараёнларга инвестициялар нафацат хусусий, балки давлат манбаларидан цам жалб эти-лади. Масалан, АКШ ва Европа мамлакатла-рида уларнинг циссаси тахминан тенгдир. Япо-нияда эса хусусий инвестицияларнинг х,иссаси 80 фоизга яцин2 (6-жадвал).

Аксарият мамлакатларда инновацион сиё-сатнинг асосий молиявий манбаси давлат бюжетидир, булар асосан миллий иктисодиёт ракобатбардошлигини аникловчи истикболли инновацион ривожланиш йуналишларига ажра-тилади. Бозор иктисодиёти ривожланган мамлакатларда давлат инновацияларни ривожлан-тирувчи ва куллаб-кувватловчи миллий илмий инновацион харажатларнинг 20-50%гача моли-ялаштиради. Тадк,ик,от ва инновацион ишланма-ларга харажатлар улуши давлатнинг умумий хара-жатларига караганда куп эмас, аммо охирги 20 йилда барк,арор усмокда. Бу АКШда 6-7%, Германия, Франция, Буюк Британия ва Италияда - 4-5%, Японияда 3-5%ни ташкил килади.

Мамлакат технологик ривожланиш даражасини курсатиб берувчи ва инновацион салох,иятнинг асосий курсатгичларидан бири патент статисти-касидир. Охирги йилларда бу сох,а буйича АКШ, Япония, ХХР, Германия, Корея Республикаси ва Франция етакчилик килиб келмокда (1-расм).

1979-йилдаинновациониктисодиётинишаклл антираётганаксариятмамлакатлардапатентолиш буйичаберилганталабномаларсонидеярлибирх

«Инновационный менеджмент», учебное пособие под ред. проф. д.э.н Л.Н. Оголевой.-Москва., ИНФРА-М, 2008г.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

1-расм. Дунё мамлакатларининг патент олиш учун берилган талабномалари сони буйича

харитаси, 2016 йил1

2-расм. 1979-2017 йилларда мамлакатлар томонидан ПТСга топширилган патент талабномалари

тенденцияси2

илмикдордабулган, аммо 90-йилларданкейину-ларорасидагитафовуткескиношибкетди (2-расм).

Инновацион иктисодиёт шаклланиш омил-ларидан бири интелектуал мулкни х,имоя килиш жараёнидир. Ушбу субиндекси буйича АКШ Фин-ландиядан кейинги 2-чи уринда, ундан кейинги уринларда Япония, Нидерландия, Швеция ва Буюк Британия эгаллайди. Ушбу субиндексни таъмин-лаб берувчи курсатгичлардан бири интеллектуал мулк экспортидир. Ушбу курсатгич буйича эса АКШ етакчилик килади, 2016 йилда ушбу мам-лакат 120 млрд. АКШ доллари микдорида интеллектуал мулкни экспорт килди, бу эса 2008 йилдан бери 25%га ошганидан далолат беради (3-расм).

1 World intellectual property indicators 2017, WIPO. P. 33

2 Patent Cooperation Treaty Yearly Review 2018.The International Patent System, WIPO, 2018, p.24

Саноат жих,атдан тараккий этган мамлакатлар тажрибаси курсатишича, модернизация аввало мамлакатнинг ишлаб чикариш кучла-рини такомиллаштириш, саноатнинг технологик даражасини тубдан ошириш, иктисодиётнинг анъанавий тармокларини технологик жих,атдан кайта куроллантириш билан бо^ик жараён х,исобланади.

Инновацион фаоллик ва кайта ишлаш тармокларининг технологик даражаси узаро бо^ик булганлиги сабабли уларни алох,ида куриб чикиш мумкин эмас. Технологик жих,атдан колок иктисодиёт инновацион фаолликни кабул кила олмайди. Шунинг учун утиш иктисодиёти мам-лакатларида миллий иктисодиётни инновацион ривожланиш йулига утказиш учун кайта ишлаш тармокларининг технологик даражасини тубдан

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

f

ч

3-расм. 2008-16 йилларда интеллектуал мулк экспорти1

150

125

100

75

50

25

2008

2009

2010

2011

2012 Year

2013

2014

2015

2016

-»- АТСТТТ ЕИ Япония Бопща мамлакатлар

*Европа Иттифоки (YI) интеллектуал мулк экспорт х,ажми иттифок ичидаги экспорт микдорини х,исобга олмаган

ошириш зарур. Ушбу муаммо "кувиб етадиган модернизациялаш" моделига мувофик илfор, ама-лиётда юкори самарадорликни намойиш этаёт-ган fарб технологияларини оммавий ва самарали узлаштириш оркалигини х,ал этиш мумкин. Япония, Корея Республикаси ва "осиё йулбарслари" илfор fарб технологияларини самарали узлаштириш оркали ижтимоий-иктисодий ривож-ланишда мувафаккиятга эришганлар. Охирги ун йилликларда Хитой ва Хиндистон ушбу тажриба-дан самарали фойдаланмокда.

Узбекистонда сунгги йилларда инновацион фаолликни кучайтириш ва шу оркали инновацион тизимни яратиш масалаларига купрок эътибор каратила бошлади. Мамлакатимиз иктисодиётини инновацион ривожланиш йулига утказиш жах,он иктисодиётининг ривожланиш тенденциялари, узок муддатли истикболда миллий инновация тизимининг шаклланиши ва баркарор ривож-ланишини таъминлайдиган омилларни х,исобга олган х,олда ишлаб чикилган2.

1 Science and engineering indicators 2018, p.992

2Вахобов А.В., Хажибакиев Ш.Х. Шаркий Осиё мамла-катларида инновация сиёсатини амалга ошириш меха-гизми ва ривожланиш тенденциялари //Миллий инновация тизими шаклланишининг илмий-концептуал ва амалий жих,атлари:хорижий тажриба ва ундан фойда-ланишнинг асосий йуналишлари. Республика илмий-амалий конференцияси материаллари туплами. -Т.:2016.- 20 б.

Инновацион ривожланиш оркали иктисодиётнинг устувор сох,аларини самарали модернизациялаш, илмий-техника сох,аси фаол-лиги ва тизимлилигини оширишда давлат томо-нидан куллаб-кувватлаш сиёсатининг устувор-лиги х,амда ташки бозорларда харидоргир, юкори кушимча кийматга эга булган замонавий тайёр мах,сулотлар ишлаб чикаришни купайтириш ва янги боскичга кутариш, тайёр мах,сулотлар экс-портининг баркарор юкори усиш суръатларига эришиш имконини таъминлайди.

Олиб борилган тадкикотларнинг курсатишича, инновацион фаолиятни келгусида ривожланти-риш масаласини куриб чикишда куйидаги асосий муаммолар ажратиб курсатилади. Бирин-чиси - Узбекистан бир катор фундаментал фан сох,аларида катта салох,иятга эга, аммо ушбу салох,иятни кайта ишлаш механизми ишлаб чикилмаган. Иккинчиси-саноат секторидаги корхоналарнинг инновацияларни кабул килиш даражаси пастлигича колмокда, бу уз навба-тида иктисодиёт секторлари томонидан илюр технологияларга булган талабнинг паст даража-сига олиб келмокда. Миллий саноат корхоналари орасида илмий-тадкикот ва ишланмалар билан ш^улланувчи ташкилотлар улуши жуда кам.

Шундан келиб чиккан х,олда ушбу иш дои-расида куриб чикиладиган ва х,ал килиниши куп жих,атдан республика илмий-техник секто-

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 11(119)

puHuiHr caMapanu umnamura 6eBocuiTa öof^uk, 6ynraH Ky^ugaru acocutf Ba3U^a^apHU 6enrurna6 o^um MyMKurn:

- aHru ToBapnap Ba TexHonoruanap apaTumra MyHanTupumraH TuxopaT xux,aTUAaH McTM^onnu ^oMux,a^apHu Ty3um Ba aManra omupum;

- UHTenneKTyan MynK cu^aTuga m.mmm-TexHuKa Max,cynoTUHU Temm.ni/Ma pacMuMnam™-pum Ba Myx,o^>a3a Kunum;

- apaTunaeTraH uHTenneKTyan ToBapHu Tuxo-paTnamTupumHuHr uktucoaum xux,aTflaH энг peH-Ta6ennu tfynnapMHM TaH.am Ba aManra omupum;

By Ba3u^anapHu yMyMnamTupu6, ucnox,oTnapHMHr acocutf tfyn-tfypMFMHM 6enrurnam MyMKuH. y unMuM-TexHuKa Max,cynoTUHUHr MyaMaH umna6 ^MKyB^unapu y^yH x,aM, 6yTyH UKTucoflueT y^yH x,aM aManuM ax,aMuaTra эгa 6ynu6, tuxo-paT xux,aTuflaH ucTuK6onnu Ba TynuiKXyKyKuM

My^o^asanaHaguraH x,aMga 3Hr ^ofiganu Myn 6unaH TuxopaTnamTupunumu MyMKUH 6ynraH m.mmm-TexHuKa Max,cynoTU apaTumra MyHanTupumraH Tag-6upnapHu aManra omupumgaH u6opaTflup.

Xax,oH Taxpu6acu Ba MaMnaKaTuMusga uhho-вaцuoн uk.um Ba mapT-mapoMTHM apaTum gaB-naTHuHr uktucoaum cuecaTufla $aH Ba TexHonoru-anapHu puBoxnaHTupumfla aHaga KynpoK 3vrn6op KapaTumHu TaKa3o BTagu. ByHga Ha^aKaT TatnuMra, 6anKu ^yHgaMeHTan Ba TapMoK ^aHnapHU puBox-naHTupumra, $aH Ba caHoaT ypTacugaru anoKanapHu MycTaxKaMnamra ypFy 6epMoK no3UM. "^opu Tex-Honoruanu" UHBecropnap, MupuK TMKnapHU xan6 Kunum, apKUH uktucoauM 3oHanapHu KynaMTupum, MaMnaKaTga 4eT an unMuM-TagKuKoT MapKa3napMHM onu6 Kenum x,aM 6y 6opaga uxo6uM HaTMxanapHM HaMoeH aTagu.

Aga6ueT^ap pyuxaTM:

1. UNCTAD Handbook of Statistics 2014. New York and Geneva, 2014. P. 155, 171.

2. http://www.globalinnovationindex.org/gii-2018-report

3. http://www.bloomberg.com/amp/news/articles/2018-01-22

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2017-2018/the-global-competitiveness-index-2017-2018/

5. 2016 Global R&D Funding Forecast. Winter 2016.

6. 2018 Global R&Dfunding forecastdecember 2018, www.rdmag.com

7. II. AnuKynoB, 3. flaBpoHoB. MHHoBa^oH ^aonuaTHU gaBnaT ToMoHugaH TapTu6ra conum-HuHr xopuxuM gaBnaTnap Taxpu6acu. "iKTucoflueT Ba uннoвaцuoн TexHonoruanap" umMutf aneKTpoH xypHanu. № 3, MaM-uwHb, 2015 Mun.

8. Science & engineering indicators 2018, National science board.

9. 2018 Global R&D Funding Forecast. Winter 2018.

10. flaBbigoB A. CrpyKTypHbie M3MeHeHMe B aMepuiKaHcKotf aKoHoMUKe. //MupoBaa aKoHo-MuKa u MexgyHapoflHwe oTHomeHua, 2009, №11. C. 40-41.

11. Bradley S., Hayter C., Link A. 2013. Models and Methods os University Technology Transfer. Department of Economics Working Paper Series. Working Paper 13-10

12. World intellectual property indicators 2017, WIPO.

13. Patent Cooperation Treaty Yearly Review 2018.The International Patent System, WIPO, 2018,

MKTMCOfl BA MOMfl / ЭКОНОMMКA M OMHAHCbl 2018, 11(119)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.