Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОННИНГ ЭНГ ЯНГИ ТАРИХИНИ ЎҚИТИШДА ТУРК ТИЛИДАГИ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ЎЗБЕКИСТОННИНГ ЭНГ ЯНГИ ТАРИХИНИ ЎҚИТИШДА ТУРК ТИЛИДАГИ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

198
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзбекистоннинг энг янги тарихи / хорижий тарихшунослик / Туркия / Марказий Осиѐ республикалари / ТИКА / Турк маданияти ва санъати қўшма идораси (ТÜРКСОЙ) / “Турк Дунѐси Тадқиқотлар Бўлими” / Отатурк номидаги маданият маркази / Новейшая история Узбекистана / Зарубежная историография / Турция / республики Центральной Азии / TIKA / Объединенный офис турецкой культуры и искусства (ТЮРКСОЙ) / «Отдел исследования тюркского мира» / Культурный центр Ататюрка

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Солежон Тошев

Тарих фанини хорижий тарихшунослик асосида ўқитиш талабаларда тарихий жараѐнларга холисона баҳо бериш компетенциясини шакллантиради. Ушбу мақолада Ўзбекистоннинг энг янги тарихини ўқитишда турк тилидаги манбалардан фойдаланиш афзалликлар ва методикаси ѐритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ТУРЕЦКИХ ИСТОЧНИКОВ В ОБУЧЕНИИ НОВОЙ ИСТОРИИ УЗБЕКИСТАНА

Преподавание истории на основе зарубежной историографии формирует у студентов умение объективно оценивать исторические процессы. В этой статье описаны преимущества и методы использования источников на турецком языке в преподавании новейшей истории Узбекистана.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОННИНГ ЭНГ ЯНГИ ТАРИХИНИ ЎҚИТИШДА ТУРК ТИЛИДАГИ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

УЗБЕКИСТОННИНГ ЭНГ ЯНГИ ТАРИХИНИ УЦИТИШДА ТУРК ТИЛИДАГИ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Солежон Тошев

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика института Тарих ва тиллар факультета, Тарих кафедраси укитувчиси

Аннотация: Тарих фанини хорижий тарихшунослик асосида укитиш талабаларда тарихий жараёнларга холисона бах,о бериш компетенциясини шакллантиради. Ушбу маколада Узбекистоннинг энг янги тарихини укитишда турк тилидаги манбалардан фойдаланиш афзалликлар ва методикаси ёритилган.

Калит сузлар: Узбекистоннинг энг янги тарихи, хорижий тарихшунослик, Туркия, Марказий Осиё республикалари, ТИКА, Турк маданияти ва санъати кушма идораси (ТиРКСОЙ), "Турк Дунёси Тадкикотлар Булими", Отатурк номидаги маданият маркази

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ТУРЕЦКИХ ИСТОЧНИКОВ В ОБУЧЕНИИ НОВОЙ

ИСТОРИИ УЗБЕКИСТАНА

Аннотация: Преподавание истории на основе зарубежной историографии формирует у студентов умение объективно оценивать исторические процессы. В этой статье описаны преимущества и методы использования источников на турецком языке в преподавании новейшей истории Узбекистана.

Ключевые слова: Новейшая история Узбекистана, Зарубежная историография, Турция, республики Центральной Азии, TIKA, Объединенный офис турецкой культуры и искусства (ТЮРКСОЙ), «Отдел исследования тюркского мира», Культурный центр Ататюрка

USE OF TURKISH SOURCES IN TEACHING THE LATEST HISTORY OF

UZBEKISTAN

Abstract: Teaching history on the basis of foreign historiography forms in students the competence to objectively assess historical processes. This article describes the advantages and methods of using Turkish language sources in teaching the recent history of Uzbekistan.

Keywords: Recent History of Uzbekistan, Foreign Historiography, Turkey, Central Asian Republics, TIKA, Joint Office of Turkish Culture and Arts (TURKSOY), "Turkic World Research Department", Ataturk Cultural Center

Узбекистонда мустакиллик шароитидаги катта узгаришлар тарих фанини хам четлаб утмади. Тарихга жахон микёсида, глобал ёндашув, фикрлар хилма хиллигига имкон бериш, холисликка амал килиш шароитида хорижий тарихшуносликка кизикиш кескин ортди. Жахоннинг турли тилларида, масалан, инглиз, француз, немис, турк тилларида яратилган унлаб тадкикотларда Узбекистон тарихига оид мухим маълумотлар ва кизикарли карашлар, хилма-хил хулосалар борлиги маълум булди. Улар турли тилларда эканлиги, Узбекистон тарихининг турли даврларидаги масалаларга оидлиги тадкикотларни муаммовий асосда ва айрим тиллар доирасида урганиш заруриятини вужудга келтиради.[1] Бу айникса Узбекистоннинг энг янги тарихига оид тадкикотларда янада купрок ахамият касб этади. Хусусан, Туркияда сунги уттиз йил давомида Узбекистоннинг мустакиллик йули, тараккиёт хусусиятлари ва муаммоларига оид миллий тарихшунослигимиздаги асарлардан фаркланувчи бир катор илмий асарлар ва тахлилий материаллар тайёрланди.

Совет Иттифокининг таркалиши ва Урта Осиёда мустакил давлатларнинг пайдо булиши Туркияда бу давлатлар, жумладан минтакада кулай геосиёсий куними, шунингдек узига хос маданият ва давлатчилик тарихига эга булган Узбекистон тарихига оид кизикишни ошишига ва илмий тадкикотларнинг ортишига сабаб булди.

Турк тарихчиси Ефе Чаман узининг "Кавказ ва Марказий Осиёда Туркиянинг янги минтакавий сиёсати" (Kafkasya ve Orta Asya'da ТигМуе'шп Yeni Bolgesel Politikasl) номли асарида таъкидлаганидек: "Иккинчи Жахон урушидан кейин пайдо булган халкаро сиёсий булинишда Туркиянинг зиммасидаги роли ва СССРнинг икки кутбли тизимдаги позицияси Туркия ва "Марказий Осиё" уртасида кучли сиёсий, маданий ва иктисодий муносабатлар урнатишга изн бермади " [2]

Совук урушни тугаши билан Туркиянинг Урта Осиё давлатлари билан кенг микёсдаги халкаро алокаларга киришуви тасодиф эмас. Туркларнинг Урта Осиё давлатлари билан тарих, маданият, тил, дин ва кадриятлар борасидаги якинлиги инкор этилмас хакикатдир. Бу якинлик мамлакатлар уртасидаги алокаларнинг пойдевори хисобланади. Бугунги глобаллашув даврида давлатлар уртасидаги хамкорлик ва интеграциялашув тараккиётнинг воз кечилмас мухим омили хисобланади. Бирок, шуни хам унутмаслик лозимки, мамлакатлар уртасидаги хамкорлик мафаатлар устида курилади. Х,ар бир дустлик кулини чузган давлат биринчи уринда уз манфаатини кузлаши инкор этилмас хакикатдир.

Туркияда Урта Осиё ва Узбекистан тарихига доир куплаб тадкикотлар асосан Совет иттифокининг парчаланиши ва мамлакатларнинг мустакилликга эришгандан сунг амалга оширилган булсада, илмий тадкикот ишлари нафакат мустакилликдан кейинги давр тарихи, балки Урта Осиё тарихининг барча даврлари, жумладан Совет мустамлакачилиги даври тарихи хам урганилган.

"Туркияда Урта Осиё давлатларининг тарихи ва ижтимоий, сиёсий жараёнларни урганган ва шу йуналишда фаолият олиб борган ташкилотларни куйдагича таснифлашимиз мумкин.

1. Давлат ташкилотлари

2. Университетлар кошидаги илмий муассасалар

3. Стратегик тадкикот марказлари

4. Илмий журнал ва вакф ташкилотлари

Туркияда Марказий Осиё минтакасидаги давлатлар билан иктисодий, маданий ва бошка муносабатларни куриш ва бу алокаларни яхшилаш учун ташкил етилган енг ахамиятли ташкилотлар TiKA, ТÜРКСОЙ, ЕСО Турк-Па каби расмий муассасалар хисобланади. Туркияда 1991 йилгача булган даврда "Туркий учоклар" (Türk Ocaklan), "Турк дунёси тадкикотлар вакфи" (Türk Dünyasi Ara§tirmalari Vakfi), "Туркия миллий маданият вакфи" (Türkiye Milli Kültür Vakfi), "Турк маданияти тадкикот маркази^ш^: Kültürünü Ara§tirma Enstitüsü) каби куплаб давлат ва нодавлат ташкилотлари туркий халклар маданияти ва тарихини урганган ва илмий тадкикот фаолиятини олиб борган. Бундан ташкари Советларнинг атеистик мафкураси таъсирида колган ёшларга исломни ургатишни максад килган бирканча ижтимоий харакат ва бирлашмалар хам фаолият олиб борган. Булар орасида Туркия диёнат вакфи (Türkiye Diyanet Vakfi), Исломий билимлар тадкикот маркази(Islami Ilimler Ara§tirma Vakfi), Х,азрат Акшамиддин вакфи (Hz Ak§emseddin Vakfi, Ilim Yayma Vakfi), Хдк йули вакфи (Hakyol Vakfl)ларни мисол келтиришимиз мумкин.[5]

Туркияда Урта осиё давлатлари билан сиёсий. иктисодий ва маъданий алокалар урнатиш ва бу алокаларни кенгайтириш максадида ташкил этилган кузга куринарли расмий ташкилотлар TIKA, TÜRKSOY, ECO, Türk-Pa хисобланади. Урта Осиё Республикалари уз сиёсий мустакилликларига эришганларидан сунг бу давлатлар билан алокалар урнатган ва худуддаги давлатлар ва халкларнинг ижтимоий сиёсий хаёти, маданияти, тарихи, ривожланиш хусусиятларини урганган энг илгор ташкилотлардан бири шубхасиз TIKA (Türk I^birligi ve Kalkinma Ajansi) ташкилоти хисобланади.

1992 йил январ ойида ташкил этилган хозирда 20 давлатда расмий идораси эга булган мазкур агентлик туркий халкдар, жумладан Урта Осиё халклари тарихи ва маданиятини тадкик ва таргиб этиш йулида самарали фаолият олиб бормокда.[6]

Турк маданияти ва санъати кушма идораси (TURKSOY) ташкилоти турк маданияти ва санъати санъатнинг ривожланиши, Туркия ва турк дунёси тарихи, санъати ва маданиятини ургатиш, таркатиш, таргиб килиш бошка туркий республикалар уртасида маданий алокаларини хар томонлама ривожлантириш максадида 1993 йил июл ойида Олмаотада Озарбайжон, ^озогистон, ^иргизистон, Узбекистон, Туркия ва Туркманистон маданият вазирлари томонидан ташкиллаштирилган "Туркий тилда сузлашадиган давлатлар вазирларининг III йигилиши"да имзоланган шартнома билан ташкил етилган. Таъсис этилгандан сунг, яна бир канча туркий автоном улкалар ушбу ташкилотга автоном аъзо сифатида кушилишди. Турк маданияти ва санъати кушма идораси (TURKSOY) ташкилоти хозиргача турк маданиятининг муштарак кадриятлари ва тарихий шахсларини таргиб киладиган 32 га якин китоблар ва нуфузли нашрлар, интеллектуал ва бадиий асарларни такдим этган булиб бу асарлардан Узбекистон тарихи, жумладан советлар даври тарихига оид кимматли маълумотларни олишимиз мумкин.

Туркия Республикаси Маданият ва туризм вазирлиги, халк маданиятларини тадкик килиш ва ривожлантириш бошкармаси хузуридаги "Турк дунёси тадкикотлар булими" Туркиядан ташкарида яшайдиган туркий халклар тарихи ва маданиятига оид тадкикотлар ва тегишли нашрларни амалга ошириш, сохага оид лойихаларни куллаб кувватлаш фаолияти билан шугулланадиган яна бир расмий ташкилот хисобланади.Турк Дунёси Тадкикотлари Булими "Ота юртдан она юртгача турк дунёси" номли илмий журнални нашр этиб келмокда.

Отатурк номидаги маданият маркази."Турк дунёси" га багишланган симпозиум ишлари, 1994 йилдан бери Неврузга багишланган олтита асар, унда "Турк дунёси" хам мавзу булган. Хрзирда "Билге" журналини нашр этади. Булардан ташкари муассаса Турк дунёси адабиёти лойихасини такдим этди.

1991-йилда минтака давлатлари мустакилликка еришган йилларидан бошланади. "Айникса олий укув юртлари битирувчилари ва магистрлар уз тадкикотларда Урта Осиё халклари ва давлатлари тарихига оид масалаларга ургу беришни бошлади ва бу академик тадкикотларнинг сезиларли усишига олиб келди. 1990-йиллард мазкур йуналишда 180 докторлик диссертацияси

ва 600 дан ортик магистрлик диссертацияси тайёрланди. Бу даврда, енг катта усиш маколалар сони тугри келиб 1990-1999 йилларда 4000га якин чоп етилди. Илгари давр мобайнида мавзуга оид нашрлар асосан Тигапс1(Турончи), Türkçü(Туркчи) миллий ташкилот ва харакатлар томонидан амалга оширилган булса, 1992 йилдан минтака билан боглик тадкикотлар сони ва уларга булган илмий кизикиш хамда ижтимоий талаб ортган. Шуниси ахамиятлики, мустакилликдан кейинги тадкикотларда нафакат мустакилликдан кейинги давр, балки ундан олдинги, жумладан советлар мустамлакачилиги даврида Урта Осиё халклари тарихи урганилган.

Узбекистоннинг тарихи Туркиядаги куплаб тарихий тадкикот ишларида урганилган. Жумладан, Кара Фусун, Зокир Чотаев, Гунеш Х,окан, Игре Фелиз, Мехмет Халил, Онай Яшарларнинг докторлик диссиртациялари,[7] Атмажа Шадуман, Ченгиз Сердар, Челеби Эржан, Текинже Мевлут, Улашов Тура, Яман Филиз, номзодлик диссиртациялари,[8] Айхан Бекир, Эрдал Чавдар, Сидика Гук, Дурсун Гундогду Тахирларнинг магистрлик ишларида [9] урганилаётган даврдаги Ватанимиз тарихига оид ижтимоий сиёсий ва маданий жараёнлар Урта Осиёнинг бошка Республикалари билан богликликда урганилган.

Бугунги замонавий тарихшуносликда туркиялик таникли тарихчи олим Мехмет Сарайнинг "Узбек турклари тарихи" [10] китобида хам ХХ асрнинг иккинчи ярмидаги Узбекистон тарихи хам ёритилган булиб, илмий-оммабоп асар тарзида ёзилгани учун тарихий жараёнлар, вокеалар хакида умумий тасаввур беради. Тарихий жараёнларни баён этишда, талкин этишда махаллий шарт-шароитлар хисобга олинмаган.

Мавзуга куйдагича хулоса килиш мумкинки, Туркияда Узбекистон тарихини урганишга булган илмий кизикиш юкори булишига карамай иккинчи жахон урушидан кейинги дунёдаги сиёсий мафкуравий жараёнлар ва бунда Туркия ва Совет Иттифокининг тутган позицияси илмий тадкикотларга тускинлик килган.

Мустакилликдан кейин Туркияда Урта Осиё ва Узбекистон тарихига багишланган илмий тадкикотлар ва мазкур тадкикотларни куллаб кувватловчи давлат ва нодавлат ташкилотлар, илмий муассасалар, фондлар, сиёсий институтлар сони илмий тадкикот натижаларининг сони ошган.

Урганилган масала буйича турк тилидаги илмий тадкикотларда баён этилган илмий карашларда мустакиллик йилларида Узбекистондаги ижтимоий,иктисодий ва сиёсий жараёнлар далат томонидан амалга оширилган окмлоноа сиёсат ва халкнинг миллий манфаатлар учун

бирлашуви самараси еканлигига ургу берилган. Бундан ташкари мураккаб сиёсий босим остида яшаган халклар уз миллий маънавиятини, дини, она-тили, миллий узлиги, тарихий хотира ва кадриятларини асраш йулидаги йукотишлари, охир окибат курашлар самараси уларок истиклол неъматига эришиш тарихи хорижий тарихшуносликда, хусусан турк тарихчилари асарларида кандай акс этганини аниклаш хам тарихий хакикатларни тиклаш, хам ватанимиз тарихшунослигидаги жумбокли саволларга жавоб топиш нуктаи назаридан гоят ахамиятлидир.

REFERENCES

1. Shodmanova Sanobar. Issues of struggle against Soviet colonialism in German and Turkish historiography (1917-1924). \ Tashkent, 2018. P. 16

2. Ef Pine, "Turkey's New Regional Policy in the Caucasus and Central Asia: Problems of the Foreign Policy Orientation", Eurasia File 2006, Volume 12 Issue 1, Ankara, STEP Publishing, p.188

3. Firat Purta§, "The Problem of Unity of Central Asia and Regional Integration Initiatives in Central Asia", Power Policy in Central Asia and the Caucasus, Compiled by M.Turgut Demirtepe, Ankara. In USAK, 2008 p. 35

4. Hayati Tüfekfioglu, "Turkish World in Front of Globalization", Edt., Abulfez Süleymanov, 1st Turkish World Sociologists Congress, 25-27 November 2005, Kocaeli Metropolitan Municipality publication, Kocaeli 2005, p.140.

5. Karasar, H.A. Ku§kumbayev, S .: Turkestan Integration, Search for Unity in Central Asia 1991-2001, Ötüken Publications, Istanbul 2009, p 151

6. Ain to the Yerbolayev, Author Related Research Institutions in Central Asia with Turkey, MSc thesis, University of Istanbul? Institute of Social Sciences, Department of Sociology Istanbul 2009 190 p

7. Kara, Füsün, Uzbekistan history (1917-1991), PhD thesis, Firat University, Institute of Social Sciences, Elazig, 1990, 190 p; Chotayev, Zakir, Violence in the Former Soviet Lands and the policies of using force against violence in terms of international law (Central Asia and the Caucasus example). Doctorate thesis, University of Ankara, Institute of Social Sciences, Ankara, 2006, 304 p; Güne§, Hakan, Patterns of chemical consolidation and mobilization in Post-Soviet Kazakhstan, Kyrgyzstan and Uzbekistan, Doctoral dissertation, Marmara University, Institute of Social Sciences, Istanbul, 2005, 280 p; Onay, Ya§ar, Central Asian politics of Russia in history and today, PhD thesis, Istanbul University, Institute of Social Sciences, Istanbul, 1995,; Irge, Filiz, Reasons of the radical reform movements that started under the leadership of Gorbachev in the

USSR, Reform goals-implementation and effects-results in the Eastern Bloc, Soviet Republics and in the international arena, PhD dissertation, Istanbul University, Institute of Social Sciences, Istanbul, 1995; Lilac, Mehmet Halil, demographic structure of Turks in Central Asia and the Caucasus (20th century), Doctorate thesis, University of Ankara, 1998

8. Atmaca §aduman, Taxation of agriculture in the Socialist system (Soviet experience) Master's thesis, Uludag University, Institute of Social Sciences, Bursa, 1991,104; Qingiz Serdar, Turkish-Soviet relations between 1945-1980, Master's thesis, Gazi University, Institute of Social Sciences, Ankara, 1990, 134 p; Qelebi, Ercan, Turkistan national struggle according to Ya§ Turkistan magazine, Master's thesis, Gazi University, Institute of Social Sciences, Ankara, 2000, 267 p; Tekince Mevlut, Central Asian politics of the Russian Federation and the reflections of the Tsarist and USSR period practices on these policies, Master's thesis, Gazi University, Institute of Social Sciences, Ankara, 1997, 93s;

9. Fuat U?ar, Foreign Turks (Historical and Cultural Structure of Central Asian Turkishness, the 5 Shining Stars of the Turkic World), Fark Publications, February 2007, p. 28.

Fahri Solak Turkistan and Caucasus Bibliography, Union of Turkish World Municipalities Publications, Okutan Publishing, Istanbul, 2007, p.720-755.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.