Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АВТОМOБИЛГА БЎЛГАН ТАЛАБ ОРТИШИ БИЛАН МУҚОБИЛ ЭНЕРГИЯ МАНБАЛАРИНИНГ ЎРНИ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АВТОМOБИЛГА БЎЛГАН ТАЛАБ ОРТИШИ БИЛАН МУҚОБИЛ ЭНЕРГИЯ МАНБАЛАРИНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
54
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
автомобиллар / автотранспорт воситалари савдоси / электр тармоғи / гибрид автомобилларни / электромобиллар. / cars / sale of vehicles / power grid / hybrid cars / electric cars.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Эсанов, Темурмалик Бекназар Ўғли

Мақолада охирги йилларда Ўзбекистон Республикасида автомобилларга (шу жумладан электромобилларга) бўлган талаб ортгани ва экологияга етказилаётган зарарни камайтириш учун қайта тикланадиган энергия манбаларидан фойдаланиш назариялари тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF ALTERNATIVE ENERGY SOURCES IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN WITH THE GROWTH OF DEMAND FOR VEHICLES

In recent years, the demand for cars (including electric cars) has increased in the Republic of Uzbekistan and theories of using renewable energy sources to reduce environmental damage are being explored.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АВТОМOБИЛГА БЎЛГАН ТАЛАБ ОРТИШИ БИЛАН МУҚОБИЛ ЭНЕРГИЯ МАНБАЛАРИНИНГ ЎРНИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АВТОМОБИЛГА БУЛГАН ТАЛАБ ОРТИШИ БИЛАН МУЦОБИЛ ЭНЕРГИЯ МАНБАЛАРИНИНГ УРНИ

Эсанов Темурмалик Бекназар ртли

Кдрши мухдндислик-иктисодиёт институти ассистенти

АННОТАЦИЯ

Мацолада охирги йилларда Узбекистон Республикасида автомобилларга (шу жумладан электромобилларга) булган талаб ортгани ва экологияга етказилаётган зарарни камайтириш учун цайта тикланадиган энергия манбаларидан фойдаланиш назариялари тадциц этилган.

Калит сузлар: автомобиллар, автотранспорт воситалари савдоси, электр тармоги, гибрид автомобилларни, электромобиллар.

АННОТАЦИЯ

В последние годы в Республике Узбекистан увеличился спрос на автомобили (в том числе электромобили) и исследуются теории использования возобновляемых источников энергии для снижения экологического ущерба.

Ключевые слова: легковые автомобили, продажа автотранспортных средств, электросеть, гибридные автомобили, электромобили.

ABSTRACT

In recent years, the demand for cars (including electric cars) has increased in the Republic of Uzbekistan and theories of using renewable energy sources to reduce environmental damage are being explored.

Keywords: cars, sale of vehicles, power grid, hybrid cars, electric cars.

КИРИШ

Узбекистон Республикаси Президентининг "Электромобиллар ишлаб чикариш ва улардан фойдаланишни ташкил этишни куллаб-кувватлаш чоралари туFрисида"ги карори лойихдси мухокама учун эълон килинди.

Кдрорга кура, республикада электромобиллар оммавийлашувини таъминлаш, унинг бозорини шакллантириш хдмда электромобиллардан фойдаланишда зарур инфратузилмани яратиш учун:

-хорижий мамлакатларнинг илFор тажрибаси асосида халкаро стандартларга мос келувчи энергия самарадорлиги ва экологик тавсифлари юкори булган электромобилларни олиб кириш ва улардан хусусий, бюджет ташкилотлари, давлат корхоналари ва жамоат транспорти эхтиёжларида фойдаланишни кенгайтириш;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

-республикадаги мавжуд конунчилик асослари ва инфратузилмани кайтадан куриб чикиш, электромобиллар харид килишни куллаб-кувватлаш хамда улардан фойдаланиш учун зарур шарт-шароитларни яратишни давлат томонидан раFбатлантириш;

-яшил иктисодиётни ривожлантириш доирасида яшил энергия манбалари махсулотларини лойихалаш, ишлаб чикариш ва молиялаштирганлик учун юридик ва жисмоний шахсларга нисбатан солик ва божхона имтиёзларини назарда тутувчи раFбатлантириш тизимини йулга куйиш белгиланмокда.

Шу билан бирга, электромобилларни республика худудида ишлаб чикаришни йулга куйиш ва 2030 йилга бориб республикада сотилаётган автотранспорт воситаларининг камида 15 фоизини электромобиллар ташкил этишига эришиш учун:

Республикада электромобиллар ишлаб чикаришни ташкил этиш ва уларнинг ракобатбардошлигини ошириш учун республикадаги мавжуд табиий ресурслар (литий, графит ва мис) асосида бутловчи ва эхтиёт кисмларини узлаштириш ва электоромобилларга хизмат курсатиш тизимини яратиш;

-электромобиллар ва бутловчи кисмларни ишлаб чикаришнинг тулик циклини яратиш, Мис саноати кластери базасида электр кувватлантириш станцияларини ишлаб чикаришни йулга куйиш ва инновацион илмий-тадкикот лойихаларни хамда конструкторлик бюроларини ташкил этишни раFбатлантириш ва куллаб-кувватлаш тизимини йулга куйиш;

-соха учун кадрлар тайёрлаш тизимини ривожлантириш кузда тутилган. Шунингдек, электромобиллар сохасида ракобат мухитини яратиш ва уни ривожлантириш учун:

-республика худудида электромобиллар ишлаб чикарувчи корхоналар сонини купайтириш;

-электромобиллар бозорининг барча иштирокчилари учун ягона коидаларни жорий этиш белгиланмокда.

Жахон автотураргохи хар йили 5-8% ва ундан купрок ошади. Мисол учун, Узбекистонда, масалан, 2020 йилга нисбатан 14,5% га ко'п транспорт воситаларининг руйхатдан утган. 2020 йил охирига келиб О'збекистонда жисмоний шахсларга тегишли бо'лган автотранспорт воситаларининг сони 2 955 295 тани ташкил этган.

Автомашиналар сони Узбекистон Республикасида 2021-йил 1-январь холатига ко'ра: енгил автомобиллар — 2767126 та, юк автомобиллари —

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

168810 та, автобуслар — 5711 та, микроавтобуслар — 8518 та, махсус транспортлар — 5130 та.

Шу муносабат билан замонавий автомобилларнинг зарарини бартараф этиш, хусусан, чикинди газлар билан атмосфера ифлосланишини бартараф этиш вазифаси йил сайин тобора долзарб ахдмият касб этмокда.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Респуликада руйхатга олинган ва кайта руйхатга олинган автомобиллар сони барча вилоятларда (Сирдарё вилоятидан ташкари) юкори суръатларда ошди. Энг юкори усиш суръатлари Наманган (22,6%), Навоий (20,9%), Самарканд (18,8%), ФарFона (16,2%) ва Тошкент (16,4%) вилоятларида кайд этилди.

1-расм. 2022 йил апрель ойида руйхатга олинган ва цайта руйхатга олинган автомобиллар сони узгариши индекси

Таулил натижалари шуни курсатмоцдаки, автокредитлар уажми ва автомобилларга булган талаб уртасида сезиларли даражада боглицлик мавжуд. Автокредитлар уажмининг 10%га ошиши руйхатга олинган ва цайта руйхатга олинган автомобиллар сонининг 4% га ошишига олиб келади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

35

30

25

(0 5

H

* о

S. 8 20

CL CL

SS

>s с

rz S

агю

п, О

m 2

2 ^ •= S

со <4 x >s

£L

15

10

Тошкент ч

^ашкадарё

Хорезм

Фаргона Наманган Андижон

О

Самарканд

Сурхондарё Жиззах

о о

К,оракаппогистон

О

Навоий

Сирдарё

50 100 150 200 250

А*олига берилган автокредитлар, млрд. сум

300

2-расм. 2021 йил январь-май ойларида автомобиль кредитлари ва автомобилларга булган талаб уртасидаги боFликлик

Таъкидлаш жоизки, жорий йилнинг январь-май ойларида республика буйича ауолига 2,67 трлн. сумлик автокредитлар берилди. Бу эса 2020 йилнинг шу даврига нисбатан 40,5%га купроцдир. Энг юцори усиш суръатлари Тошкент шаурида (усиш - 104,2%га ёки 1,1 трлн. сум), Хоразм (66,5% га ёки 155,7млрд. сум), Бухоро (49,8% га ёки 152,2 млрд. сум), Андижон (42,7% га ёки 95,2 млрд. сум) вилоятларида ва К,орацалпогистон Республикасида (56,3% га ёки 173 млрд. сум) кузатилди1.

2021 йилнинг июнь ойида 18,9 мингта янги автомобиль руйхатга олинди. Улардан 1171 таси (6,2%) чет элда ишлаб чикарилган автомобиллардир.

Чет элда ишлаб чикарилган автомобиллар энг куп сотилган худудлар Тошкент шахри (янги автомобилларнинг 11,8%), Тошкент (5,7%), Самарканд (3%) ва Хоразм (2,4%) вилоятлари булди.

Утган йилда Узбекистан автомобиль бозори талаб ошгани инобатга олинса, коронавирус таъсирини минимал деб хисоблаш мумкин. Республикада карантиннинг энг OFир боскичи апрель ойига туFри келди ва автотранспорт воситалари савдосининг 73,8% га пасайишига олиб келди, бирок июнь ойида

1 Пиримов О. Ж., Эсанов Т. Б. ЭЛЕКТР ТРАНСПОРТ ВОСИТАЛАРИНИ КуЁШ ЭЛЕКТР СТАНЦИЯЛАРИ ЁРДАМИДА КУВВАТЛАНТИРИШ УЧУН ЛОЙИХ.А ВА МОДЕЛЛАР //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2022. - Т. 2. - №. 10. - С. 835-844.

895

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

автосалонлар яна иш бошлади ва йилнинг иккинчи ярмида бозорда усиш

х2

кузатилди

3-расм. Мауаллий ва чет элда ишлаб чицарилган янги енгил автомобиллар

савдоси улуши

Иккиламчи бозор 2021 йилда иккиламчи бозорда бир ойда уртача 40 минг дона автотранспорт воситалари сотилган булса, жорий йил апрель ойида ушбу курсаткич 96,9 минг донани ташкил этди, январь ойида 85,3 минг донага, февраль ойида 101 минг донага, март ойида 84,7 минг донага етган эди.

Бирламчи бозорда сотиб олинган автомобиллар сони 32,1 минг донани ташкил этиб, март ойига (27,5 минг) нисбатан 16,9 фоизга купайди. 2021 йил апрель ойига (21,3 минг) нисбатан автомобиль савдоси 51 фоизга ошди.

Март ойи билан таккослаганда янги автомобиллар савдосида сезиларли даражада усиш Наманган (77%), ^ашкадарё (38%), Тошкент (37%) вилоятларида кузатилди. Шу билан бирга, Самарканд (-4%) вилоятларида пасайиш кайд этилди.

2 Tadjiboyev S. et al. Selection of electric motors power for lifting a flat survey in hydraulic structures //AIP Conference Proceedings. - AIP Publishing LLC, 2022. - T. 2432. - №. 1. - C. 030114.

896

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Иккиламчи бозор

4-расм. Бирламчи ва иккиламчи автомобиль бозорлари

World Energy Council (Бутунжахон энергетика кенгаши) маълумотларига кура, глобал зарарли газлар чикиндиларининг тахминан 17%и транспорт воситаларининг ишлаши натижасида атроф-мухитга чикарилади. Россияда автомобиллар ифлосланишнинг тахминан 42% ни ташкил килади ва йирик метрополияларда бу курсаткич 90% га етиши мумкин. Шундай килиб, 2022 йилда Узбекистон учун олиб борилган тадкикотларга кура, транспорт воситаларидан хаво ифлосланиши муаммоси хали хам шахарлар учун энг долзарб булиб колмокда: 2022 йилда транспорт воситалари томонидан ифлослантирувчи моддаларнинг умумий эмиссияси ифлослантирувчи моддаларнинг умумий эмиссиясининг 90% дан ортотини ташкил этди. Бу чикинди газлар жуда захарли булиб, улар таркибида углерод оксиди, азот оксиди, углеводородлар, алдегидлар, куйикиш ва бошкалар каби бирикмалар мавжуд. Ифлосланган хаво инсон саломатлигига бевосита салбий таъсир курсатади, захарли моддалар органларга кириб, уларнинг нормал фаолиятини бузади ва нафас олиш тизимининг турли касалликларини ривожланишига олиб келади, шунингдек, саратон усмалари ривожланишининг хавф омилларидан биридир.

Атмосферани чикинди газлар билан ифлослантиришдан ташкари, транспорт воситалари хам шовкини инсонлар ва табиатнинг зарар куришининг асосий омиллари хисобланади. Шундай килиб, шовкин жуда ёкимсиз хусусиятга эга - бу нафакат эшитиш органига, балки бутун организмга хам

897

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

таъсир килади, бу эса узок вакт давомида хотира бузилиши, кон босими ортиши, асаб бузилиши ва бошка касалликларга олиб келади. Шундай килиб, йирик шахарларда ифлосланиш даражасининг ортиб бориши атмосферадаги захарли моддалар микдорини камайтириш ва шовкин даражасини пасайтириш буйича чора-тадбирлар комплексини ишлаб чикиш масаласини кутаради. Бугунги кунда ушбу муаммоларни хал килиш бир неча йуналишда кетмокда, улардан бири амалда захарли булмаган ва овозсиз транспорт воситаларини ишлаб чикишдир. Ушбу транспорт воситаларига электромобиллар ва гибрид автомобиллар киради. Куйида гибрид транспорт воситалари деганда факат гибрид автомобилларни хайдаш учун энергия манбаларидан бири сифатида электр моторидан фойдаланадиган транспорт воситалари тушунилади. Аккумулятор батареялари электр моторининг ишлаши учун зарур булган энергияни саклаш учун автомобиллар таркибий кисми хисобланади3.

Бугунги кунда дунёда электр тармоFидан ишлайдиган зарядлаш станциялари инфратузилмасини ривожлантириш анча юкори суръатларда давом этмокда. Юкорида айтиб утилган икки турдаги станциялардан энг кенг таркалгани одатий заряд станциялари булиб, уларнинг сони аллакачон дунё буйлаб 50 мингдан ошади. Батареяни алмаштириш станцияларига келсак, хозир уларнинг бир нечтаси бор, аммо вакт утиши билан бу вазият узгариши керак. Бундан ташкари, нисбатан якинда кайта тикланадиган энергия манбаларидан ишлайдиган зарядлаш станциялари дунёнинг куплаб мамлакатларида, хусусан, куёш ва шамол энергиясидан пайдо була бошлади. Дунёдаги бундай станцияларнинг умумий сони аллакачон бир неча юзтани ташкил этади.

ХУЛОСА

Кдйта тикланадиган энергия манбаларидан электр транспорт воситаларини зарядлаш станцияларини электр билан таъминлаш, биринчи навбатда, атроф-мухит омилларини хисобга олган холда бугунги кунда жуда мухимдир. Х,озирда купчилик билган электр станцияларида кайта зарядланганда, автомобилларни электр транспорт воситаларига алмаштириш оркали чикиндиларни камайтириш самараси кисман иссиклик электр станциялари чикиндиларининг усишини коплайди, бу эса ушбу янги турдаги электр станцияларининг кувватини оширишни таъминлайди. истеъмолчилар. Шундай килиб, маълум булишича, электромобиллар факат улар кулланиладиган

3 Kholmurodovich E. M. Use of Maple and Microsoft Excel Programs In Teaching Spheric Trigonometry //INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND EDUCATION. -2021. - T. 2. - №. 2. - C. 580-584.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

худудларда экологик вазиятни яхшилашга ёрдам беради, иссиклик электр станциялари жойлашган худудларда эса, аксинча, атмосфера ифлосланиши купаяди. К,айта тикланадиган энергия манбаларига асосланган ишлаб чикариш станцияларида ишлайдиган станциялар бундай камчиликдан деярли махрум, чунки бу холда уларнинг ишлаши учун зарур булган электр энергияси махаллий экологик тоза энергия манбалари (куёш, шамол ва бошкалар) ёрдамида ишлаб чикарилади. Бундан ташкари, кайта тикланадиган энергия манбаларига асосланган курилмалар, зарядлаш станциялари ва батареяларни алмаштириш станцияларини уз ичига олган энергия мажмуалари электр транспорт воситаларини заряд килиш учун иссиклик электр станцияларида ишлаб чикарилган электр энергиясини алмаштириш оркали казиб олинадиган ёкилFиларни самарали тежашга олиб келади.

REFERENCES

1. Пиримов, О. Ж., & Эсанов, Т. Б. (2022). ЭЛЕКТР ТРАНСПОРТ ВОСИТАЛАРИНИ КУЁШ ЭЛЕКТР СТАНЦИЯЛАРИ ЁРДАМИДА КУВВАТЛАНТИРИШ УЧУН ЛОЙИХД ВА МОДЕЛЛАР. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10), 835-844.

2. Tadjiboyev, S., Qurbonov, X., Akhmedov, I., Voxidova, U., Babajanov, F., Tursunova, E., & Xodjakulova, D. (2022, June). Selection of electric motors power for lifting a flat survey in hydraulic structures. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030114). AIP Publishing LLC.

3. Kholmurodovich, E. M. (2021). Use of Maple and Microsoft Excel Programs In Teaching Spheric Trigonometry. INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND EDUCATION, 2(2), 580-584.

4. "O'zbekiston Respublikasi qishloq xo'jaligini rivojlantirishning 2020 — 2030-yillarga mo'ljallangan strategiyasida belgilangan vazifalami 2021-yilda amalga oshirish chora-tadbirlari to'g'risida" 2021-yil 26-fevraldagi PQ-5009-son qarori. https://lex.uz/docs/-5828747.

5. Гнатов А. В. Визначення оптимальних параметрiв навантаження для ефективно! роботи кремшевих сонячних батарей / А. В. Гнатов, Щ. В. Аргун, О.А. Дзюбенко // - Харкiв : Вюник ХНАДУ. - 2018. - № 80. - С. 53-58.

6. Гнатов А.В. Сонячна енерпя - основш види та типи сонячних електростанцш / А.В. Гнатов, Щ.В. Аргун, В.О. Череватий, О.А. Ул'янець // Автомобиль и электроника. Современные технологии. - 2017. - № 12. - С. 12-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.