Научная статья на тему 'ЗАДАЧИ И НАПРАВЛЕНИЯ САМООБРАЗОВАНИЯ РУКОВОДИТЕЛЕЙ ШКОЛ'

ЗАДАЧИ И НАПРАВЛЕНИЯ САМООБРАЗОВАНИЯ РУКОВОДИТЕЛЕЙ ШКОЛ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
57
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМООБРАЗОВАНИЕ / УЧИТЕЛЯ / УСЛОВИЯ / ПРОФЕССИОНАЛЬНЫЕ СТАНДАРТЫ РУКОВОДИТЕЛЯ ПЕДАГОГА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдурахими Абдуллох

Предстоящее введение профессионального стандарта руководителей школ предлагаем освоение новых педагогических компетенций. В статье рассматриваются трудности с которыми сталкиваются руководители школ, учителя, желающие повысить уровень своего профессионального мастерства и возможности достижения успеха в педагогической деятельности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Абдурахими Абдуллох

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TASKS AND DIRECTIONS OF SELF-EDUCATION OF SCHOOL LEADERS

The upcoming introduction of the professional standard for school leaders is offering the development of new pedagogical competencies. The article discusses the difficulties faced by school leaders, teachers who want to improve their professional skills and the possibility of achieving success in teaching.

Текст научной работы на тему «ЗАДАЧИ И НАПРАВЛЕНИЯ САМООБРАЗОВАНИЯ РУКОВОДИТЕЛЕЙ ШКОЛ»

РАБОТ В ТВОРЧСТВЕ УЧЕНИКОВ

Автор в статье собрала очень многых об интерактивном обучении в неклассных и внешкольных работах. Она указывает, что внеклассные работы не только усыливает знания полученные на уроках, но и также расскрывают способность и развитие моральных качеств учеников.

Ключевые слова: коллектив, внеклласных, технология, особенность, друг, свойственость, трудолюбимыь, дидактика, ребёнок.

THE ROLE OF FOLK ART IN THE BUSINESS ACTIVITY OF YOUNG LEARNERS

The author has contributed to his work in the field ofextracurricular and activities. He stated in his article that extraneous work not only contributes to the enhancement of the knowledge learned and the development of the reader, but also creates an important role in theformation of morality of personality.

Keywords:collective, extraneous, technology, feature, friend, capability, theft, deduction, child.

Сведение об авторе:

Рамазонова Раджабгул Сулаимоновна - кандидат педагогического наука, преподователь общей педагогике Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айнй Тел: +(992)918230146

About the author:

Ramazonova Rajabgul Sulaiymonovna - candidate of pedagogical science teachers of the general pedagogy Tajik State Pedagogical University named after S. Aini Phone: +(992)918230146

ГАНЙ ГАРДОНИДАНИ МАЗМУНИ ХУДОМУЗИИ РО^БАРОНИ МАКТАБ^О

Абдураххими А.

Донишгоуи технологии Тоцикистон

Ислохоти куллии дар сохаи икттисодиёт, ичтимоиёт ва хаёти фархангии чомеа ба мазмуни тахсилот дигаргунихои катъй ворид сохт. Ин гуна вазъият талаб менамояд, ки хар як рохбаре, ки корхонаро идора мекунад, мунтазам бояд дониши касбии хешро нав карда, методика ва шаклхои инноватсиониро вобаста ба замони муосир дарёфт ва истифода барад.

Мукаррар карда шудааст, ки дар шароити хозира донишхо такрибан тайи 4-5 сол кухна мешаванд. Махсусан, ин ба рохбарони сатххои гуногуни сохаи маориф дахл дорад. Аммо нав кардани дониш сарфи зиёди моддиро талаб мекунад.

Аз ин ру, дар шароити иктисоди бозаргонй тавассути худомузй баланд бардоштани ихтисос ахамияти махсус пайдо мекунад.

Худомузй шакли мухим баланд бардоштани тахассус, сарчашмаи асосй ва дастрас намудани дониш мебошад. Мардум худомузиро дар фаъолияти хеш ба таври гуногун ба рох мемонад. Баъзехо донишашонро ба таври умумй баланд мебардоранд, адабиёти гуногун мехонанд, гурухе аз адабиёти илмй ба саволхои даркориашон чавоб мечуянд, иддае бо камоли диккат аз руи адабиёти илмию методй кор карда тадкикоти хешро анчом медиханд. Хдр яки онхоро дастгирию мадад расонидан лозим аст. Вале ин амал комилан инфиродй, бо назардошти дарачаи омодагии рохбарон бояд сурат бигирад.

Рохбарон проблемаи меомухтагиашонро интихоб мекунанд ва зарур аст, ки худомузии хамкоронро ба самте равона созанд, ки масъалахои методология, назарияи менечменти мактабй ва технологию педагогй-психологиро фаро гирад ва методи тадриси фанни хеш аз доираи таваччухи онхо берун намонад.

Методистони шуъбаи маориф худомузиро назорат не, балки ташвик мекунанд, ба рохбарон ёрии методй мерасонанд, ки барои омузиши мустакил мавзуъ интихоб намоянд, корро дуруст ташкил кунанд, мушаххас созанд, ки кор ба кадом андоза ба баланд шудани махорати рохбарй ва омузгории у мусоидат менамояд.

Аммо рохбарони мактабхо зимни худомузй набояд танхо ба фарогирии масъалахои дидактика, назарияи тарбия ва психология махдуд гарданд.

Омузиши асосхои назарй ва амалии идораи маориф вазифаи чонии онхост.

Худомузй дар асоси ба эътибор гирифтани эхтиёчот, талабот, шавку хавас, вачх (мотив) ва максадгузорй дар сохаи фаъолияти касбй ба рох монда мешавад.

Дар илми муосири педагогика ва психология ин мафхумхо ба тарики зайл шахр ёфтаанд.

Шавк чизест, ки касро бетараф намуда, бо он кордор шудан мехохад. Вале майлу рагбат, яке аз намудхои шавк буда, он кушиши нихоят зиёди одам ба фаъолияти муайян.

Талабот барномаи махсуси фаъолияти инсон буда, асоси онро эхтиёчи инсон ба ягон чиз ё ба ягон кас ташкил медихад. Талаботхо биологй, ичтимой ва рухй мешаванд. Хдр яке аз ин талаботхо дар одам фаъолнокиро ба вучуд оварда, дар зери таъсири талаботхои гуногун ва шарту шароитхои беруна ба як шакли водорсозй ба фаъолияти муайян мубаддал мегардад. Ичрои ин фаъолият як навъ каноатманд сохтани талаботи мазкур мебошад.

Ba^x, (мстгив) вoдop eoxтaни шaxe бa фaъoлияти мyaйян мaxeyб мeгapдaд. Ba^^^o ботинй Ba зохирй мeшaвaнд. ,3ap кopи xyдoмyзии eapвapoн xaм Banxxon ботинй Ba хдм зохирй xa^Hyn oмилxoeaнд, ки бapoи бa вучуд oвapдaни тaъeиppaeoниx,oи фaъoлият xидмaт мeкyнaнд.

,3ap фaъoлияти xyдoмyзии eapвapoн тaшaккyл ëфгaни мaкeaдгyзopй axaмияти xeлe xaraM дopaд.

Maк;сaдгузoрй чузъи aeoeии paфтop вa киpдopи xap як шaxс будя, фaъoлнoкиpo дap aмaли oдaм нишoн мeдиx,aд. Maкeaдгyзopй бa фaъoлияти мyaйян-ин тaйëpии шaxe бa и^и вaзифaxo вa тaлaбoтxoeeт, ки мoxияти фaъoлияти мaзкyppo тaлaб мeкyнaд. Maкeaдгyзopй бa фaъoлияти xyдoмyзии eapвapoн мeгaвoнaд зepи тaъeиpи фaъoлияти гyнoгyннaвъи кoллeктиви умумишкгабй, oилa вa шapoитxoи o^ вoeигaxoи axбopи умум, лeкeия, сeминapxo вa мaшFyлиятxoи a^anm дap «ypexp тaшкилшaвaндa ш дap aeoeи систом^ мaшFyлиятxoи мyeгaкжлoнaи шaxeии eapвapoн тaшaккyл ë5aA.

Хдмин тaвp, дap мapxилaи xoзиpaи инкишoфи xaëти ^aub^ra мaкoми ичтимoии бaлaндбapдopии иxтиeoeи eapвapoн, ки бa вoeитaи дoнишкaдaxoи бaлaндбapдopй eypax мeгиpaд, бте xaм мeaфзoяд.

,3ap кopи тaдк;икoтии xyд мo бa фaъoлияти Дoнишкaдaи тaкмили иxтиeoe, ки дap кopи xyдoмyзии eapвapoни шкгаб poли wyxp^po мe5oзaд, эътибopи aввaлиндapaчa дoдeм. Бa фикpи мo, дoнишкaдaxoи тaкмили иxтиeoe бoяд кушиш нaмoянд, ки кypex,o бa якe as мapкaзxoи aeoeии тaкмили кopxoи мeгoдй дap мapкaз вa мaxaлaxo гвбдил ёфгв, зaминaи aeoeии тaйëpии сapвapoни мaктaбxo бa кopи xyдoмyзй гapдaнд.

Дoнишкaдaxoи тaкмили иxтиeoe дap xaмкopй 5o oлимoни дoнишгoxxoвy мapкaзxoи илмй-тaдк;икoтй бoяд мaкeaднoкй вa мyнгaзaмии x^oi^™ eapвapoни мaктaбpo бa pox мoндa, eaмгxoи oRpo мyaйян нaмoянд. Июш 5e ин, дoнишкaдaxoи мaзкyp бoяд мaвзyъxoи кopи xyдoмyзиpo гввсия нaмyдa, бa eapвapoни мaктaбxo дap тaxияи нaк;шaxoи инфиpoдии xyдoмyзй кyмaк paсoнaнд.

Кори худомузии pox6apoH Ba сямтхои онро мунтaзaм бояд HaB гард, зеро инро тaлaбoтxoи ЧOмеa Ba HaB кaрдaни донишу мaлaкaxoи aiviainn сaрвaрoн тaк;oзo менaмoяд.

Бa ин мaкeaд дap тaдкикoти мo зapypaти ajvM; ш xaмaчoнибa oмyxтaни мaсъaлaxoи eтaндapтx,o, нaкшa вa бapнoмaxoи гвълимй вa идopaкyнии ^apaë™ кopи xyдoмyзии ornp xaнroми тaxeил дap кypex,oи тaкмили иxтиeoe бa миён ojviaA.

Омузиши т^^иб^ eapвapoни мaктaбxoи тaxсилoти умумй вa xyдoмyзии ornp нишoн мeдиx,aд, ки нaкшx,oи xyдoмyзй oдaтaн дap aeoeи бa xиeoб гиpифгaни ну^та^и зepин тaxия кapдa мeшaвaнд:

1. Нoми мaвзyъ.

2. Шaклxoи нaв.

3. Maзмyни xop вa мeгoдx,o.

4. (Myxna™ xyдoмyзй).

5. Нaтичaxoи xop (wyxnax).

Mo бa тapик;и oзмoишй eoaтxoи xyдoмyзии eaprapo™ мaктaбpo зиёд нaмyдa микдopи oRpo бa 6 eoax paeoндeм. Аз ин мивдр 2-eoaтaшpo бa мaсъaлaxoи тaкмили дoниши мeгoдoлoгй: нaзapия вa тexнoлoгй Чyдo нaмyдeм. Ин jvM^op eoaтx,o дap бaйни диpeктopoни гyнoгyнсaтx, тиксим шyдaнд.

Тaкeимoг чунин eypax гиpифг: диpeктopoни eOбикaдop, ки т^^иб^ зиëдa aB 10-eoлa дopaнд: 2 eoax, диpeктopoни eotâm^ миëнaи ю^й дoштa вa eapвapoни чaвoн 2-стт: нaвapй-мeгoдoлoгй вa 4 eoaт дapсй oмyзиши тaчpибaи диpeктopoни eoбщaдop.

Beßaera бa ин мaвзyъxoи peфepaтxoи сapвapoн низ дигap кapдa шуд.

Marn^ peфepaтx,oи eapвapoни чaвoнpo бeштap мaсъaлaxoи тaчpибaвй тaшкил мeдoдaнд.

Илoвa бa ин идoмaи тaкмили иxтиeoe вa xyдoмyзии omppo дap мaктaбxoи нaмyнaвй тaшкил нaмyдeм.

,3ap paфти тaдк;икoт мo дap бapнoмaи твълим (5o нaвapдoшти xyeyeиятxoи синну гал, мaълyмoт, тaчpибaи xop, шapтнoмaxoи xop, сoбщaи eapвapй) вa Faйpa кaмe дж^гу™ вopид кapдeм.

Mo твсмим гиpифтeм, ки бexтapин мyгaxaeeиeoн бa paвaнди тaълим чaлб кapдa шaвaнд, нaкшa вa бapнoмaxoи тaълим 5o мaвзyъxoи aктyaлй (мyбpaм) вa пpoблeмaвй ra™ гapдoндa шaвaд вa мexoдикaи т^шим кyллaн дигapгyн кapдa шaвaд.

Тaвaччyx,и бeшxap бa шaклxoи фaъoли т^шим: бoвиxoи xop^ чaлб нaмyдaни шyнaвaндaгoн бa xaлли пpoблeмaxoи ю^й вa Faйpa бeшxap дщщг дoдa шуд.

Аз тapaфи мo бapoи 4 стти мaшFyлиятx,oи xyдoмyзй мyндapичaи мaшFyлиятx,o мyaйян кapдa шуд:

1. Axaмияти xyдoмyзй дap бaлaндбapдopии мaxopaтxoи пeдaгoгии eapвapoн.

2. Пpинeищoи aeoem xyдoмyзии eapвapoн.

3. Maзмyни кopи xyдoмyзй;

-вoeитaxo вa усулкри бaлaндбapдopии дoнишx,oи мexoдoлoгии poxбapoни мaктaб;

-дoнишxoи нaвapиявии eapвapoн, oмyxтaни кoнyниятx,oи псиxoлoгии твълиму т^бия, xyeyea^ пeиxoлoгии синну галии бaчaгoн;

-poxxoM чустучуйи сaмapaнoккyнии тexнoлoгияи кopxoи тaълимy тapбия мyвoфик;и тaлaбoти pye.

Boбaeтa бе ин чaxoнбинии eapвapoни мaктaбpo иexифoдa бypдeм. Сoxx вa мaвмyни нaкшaи кopи xyдoмyзии poxбapoнpo вoбaeтa бa ин ди^ кapдa шуд. Бa oщo бapoи мyгoлиaи мyeтaк;илoнa aдaбиëг'x,oи илoвaгй тaвeияxo нaмyдeм.

Др ^apaë™ мaшFyлиягхо нa тaнхо xондaни лекшя, бялки инчунин кимян корхои aмaлй низ гyзapaндa шyдaнд. Xa^c^M корхои aмaлй бa фикру мyлохизaхои aид бa кapи xyдомyзй бaëннaмyдaи шyнaвaндaгcн эътибapи aлохидa дaдa шуд.

Мyшохидaхо нишaн дaдaнд, ки тaхлили фикру мyлохизaхои шyнaвaндaгcн, ф8х,миши мacъaлapо оccн гapдaнд. Др 4apaë™ еши xaниши 2017-2018 дap 124 ожги мaшFyлиягхои лeктapaн aид бa мacъaлaхои xyдомyзй ишгиpaк нaмyдeм. Др ибтидaи кap 6c caбaби нapacидaни aдaбиëги лaзимa aид бa кapи xyдомyзй вa инчунин тaйëp нaмyдaни лeктоpон ниcбaти ин мacъaлa бa як щгор душворихо дyчоp омaдeм. Бapои бapтapaф нaмyдaни ин комбудихо якчaнд чорябинихо гyзapонидa шyдaнд.

Aввaлaн, дap н8зди до^ш^о^^ бaлaндбapдоpии иxгиcоcи коpмaндони мaоpиф вa мyaллимон ceминapи лeктоpон гвшкил кapдa шуд. Др ин еемишр нa фaкaт олимон, бялки диpeкгapони пешням вa эчодкор низ дaъвaт шyдaнд вa тaчpибaи гари xyдомyзии онхо мaвpиди мухокимя кярор гирифг. Дap тaйи 1 еш 6 мapaгибa ceминapхо доиp кapдa шyдaнд, ки нaтичaи онхо дap мaшFyлиягхои кур<;хо бapaъло нaмоëн гардид.

Сониян, дap caли xониши 2018-2019 бapои мyaйян нaмyдaни нaтичaи гари тaдк;щотй 6c шyнaвaндaгcни кур<;хои бaлaндбapдоpии иxтиcоcи capвapони мaктaб aнкeтa ^apcpAa шуд.

Aнкeтa чунин caволхоpо дap бap мегирифт:

1. Кaдом лaхзaхои мaшFyлиягхо бa шyмо бештар мяъкул шyдaнд?

2. МaшFyлиягхои Ш8лй бapои шyмо зapypaт доpaнд ë не?

3. Фзхмиши шумо оид бa xyдомyзй то тaшкили мaшFyлиягхо чй гyнa буд вa бaъди мaшFyлиягхо чй тaвp шуд?

4. МaшFyлиягx,ои вобacгa бa xyдомyзиpо чй гyнa дидaн мexохeд?

Нa,тичaхои aнкeтa кaноaтбaxш бyдaнд.

Ta^p^M гари кaфeдpaи менечмент (мaктaбшиноcй) вa кaбинeти ик;гиccдиëг вa идоpaкyнии Донишкaдaи тркезии тaкмили иxтиcоc оид бa гyзapонидaни кypcхои тaкмили иxтиcоc 6c capвapони мaктaбхои тaхcилaш умумй нишон медиход, ки capвapони мaктaбхо дap ин чо хям дониши нaзapй вa хям aмaлй мeгиpaнд. Онхо дap мaктaбхои бaзaвии Донишкaдa (мaктaбхои №8, 15, 21, 28, 42, 60, 77 вa Faüpaxc) то^^ш пеш^ом^о меомузянд.

Тибки но^тя xap гол 700 диpeктоpони мaктaб 8з кypcхои тaкмил бояд гyзapaнд. Aммо ин но^тя 6c caбaбхои объeктивию cyбъeктивй щро нaмeшaвaд. Тaйи ce голи cxHp 8з 2589 мaктaбхои тax,cилaги умумй хомог^ 759 диpeктоpони мaктaб 8з кypcхои тaкмил ^amEBacn

Бa о^идои мо, чунин мyноcибaт бapои бa но^тя шрифта™ фaъолияги xyдомyзии capвapони мaктaбхо мyccидaт някярдя дяр бaлaнд бордоши™ мaхоpaти кaCбии онон имконияги nyppa мyхaйë нaмeccзaд. Aввaлaн, хо^оми чунин нaк;шaгиpй тaлaбaгхо вя эх^^оти мyшaxxac бapои ямщ омyxтaни дониш вя мaxоpaтx,ои муяйяни идоpaкyнй вя пeдaгогй зохир нaмeгapдaд. Бинобap ин, корхои мycгaк;илонa щро кapдaиcгодaи capвapи мaктaб тaccдyфй вя номуяйян мeнaмояд. Сониян, мacъaлaгyзоpй дяр мявриди мяшуБхои гуногун, ки дяр caмгхои мyxтaлифи няккшя овapдa шудяянд, бapои хэлли ягcн пpоблeмaи мyшaxxacи омузиш ëpй нapaccнидa, бялки дикдати уро пapокaндa мeccзaд. Мacaлaн, хини cyx^^ 6c яке яз директори мaктaбхо зикр гард, ки хямяи мяшуБхои бо ня^шя гирифтяшудя зярурянд. У хдмш онхоро яз як cap мутотт мeкapдaacг, зepо бя пиндоpи вяй хямя acоcй мeбошaнд. Aз ин гуфтвхо шълум мешявод, ки capвapи мянтяб фaъолияги пeдaгcгй вя рохбярии xyдpо дypycг тохлил нaкapдaacг, чaмъбacти тaчpибaaш гат^й бyдa,aник; нacоxтaacт, ки дяр фaъолияги xyдaш мяхз кaдом донишхо, чй xeл мaхоpa;гхо вя тaчpибaхо нaмepacaнд. Сеюм ин, ки нaтичaи омузиши някшя нишон дод, ки дяр мокгаб бяйни xyдомyзии capвapи мaктaб вя корхои методии кaбинeти методии н8зди шуъбяи мяориф mc^ cycт бyдaacг. Ин нукга 8з он шaходaт медивдд, ки бя кори xyдомyзй руякй мyноcибaт кярдян acг, тaлaбaги ягоняи шуъбяи мяориф вя кaбинeти методй бя ин мacъaлaи мух,им вучуд нaдоpaд, номyтaноcибии тaйëpии незярию шопии capвapи мaктaб бя пpоблeмaхои мубрями идоpaкyнй вя незярию методй дяр фaъолияги вяй зохир мeгapдaд. Чорум ин, ки capвapи мaктaб дяр вокти бя нaкшaгиpии фaъолияги xyдомyзии xyд мeбоиcг, мовзуи мyшaxxac ë пpоблeмaepо, ки руи он тшоми caмтх,ои фaъолияги xyдомyзии xyдpо бя рох мемонд, муяйян мекярд, чунки бе ин гуня рофтор фоъолнокй, мойлу paFбaт вя хaвacмaндии омузгорро ниcбaт бя мяводи омyxтaшaвaндa офзудш гяйри имкон acт. Лз ин py, хонгоми чявоб гордонидян 60 ин caвол мо "Oë кори xyдомyзии Шумо бо фaъолияги рохбярй вя пeдaгогиaтон тaъcиpи мycбй pacонид ë не?". Чунин чявоб дод: "Номедоням, ки бехгвр шуд ë не. Гумон мекуням, ки бехгар няшудя бошод хям, бод нaшyдaacт"

Бя caволи дигори мо "Oë тямоми моБзуБхои бя някшо гиpифтaaтон ичро мешовянд?". Сярвяри моктяб дяр чявоб додян душворй кяшид. Сябяби ин, бя незяри мо, дяр он acт, ки бяъди бя някшо гирифтони хямои ин мятущо хям мудири шуъбяи мяориф вя хям кaбинeти методй ямолй гашгани онхоро зери нaзоpaт нягирифтянд.

Бинобяр ин, мувофики тaвcияхои Донишкaдaи тaкмили иxгиcоc aкcapияги capвapони мaктaбхо фaъолияги омузишии xempc боз хям мyшaxxacтap бя някшо гирифто, дяр бapномaхои xyд мозмуни acоcии кор, aдaдбиëтхои зярурй, шокли ичрои кор, торзи ороиш вя мухлоти ичрои онро нишон медихянд...

АДАБИЁТ

1. Авдеев АП. Самообразавание страше классников в условиях дифференцированного подходов проуессе учебния.- Авгореф. канд наук. М., 1978. 21 с.

2. Айзенберг АЯ Проблема теории и практики самообразоватенльного чтения в Россия (Вторая половина ХУШ в XIX в.) Автореф. д-ра. пед. наук. Ташкент, 1981-55 с.

3. Архипова С.П. Педагогическое самообразование преподаветелгй теорического обучения в системе непрерывного повышения ин квалификации. Автореф. канд. пед. наук. Л.. 1981. 21 с.

4. Асроров Р. Педагогическое самообразование в системе ненепревывного повышения квалификации учителей.- Автореф. канд. пед. наук.- Душанбе, 1992. 24 с.

5. Библиотека директора школы. М., Просвещение, 1985-256 с.

6. Буйдоков X. Рохбарй ва назорати педагоги дар мактаб. Душанбе, 1992 - 39 с.

7. Валощук Н.З. Мактаб ва макоми он дар чамъият. Душанбе, 1977. -22с.

8. Гиро АИ. Мотиватсия и стимулирования самообразования квалификации. - Автореф. канд. пед. наук. Минск. 1974. 19 с.

9. Гладких ВГ. Целополагание в деятельности директор школы. Автореф. канд. пед. наук. М., 1991. 17 с.

10. Девонаев Ш. Шоёни ибрат (дар бораи директори мактаб И. Гулов)- Душанбе: Ирфон, 1985-11с.

ЗАДАЧИ И НАПРАВЛЕНИЯ САМООБРАЗОВАНИЯ РУКОВОДИТЕЛЕЙ ШКОЛ

Предстоящее введение профессионального стандарта руководителей школ предлагаем освоение новых педагогических компетенций. В статье рассматриваются трудности с которыми сталкиваются руководители школ, учителя, желающие повысить уровень своего профессионального мастерства и возможности достиженияуспеха в педагогической деятельности.

Ключевые слова: самообразование, учителя, условия, профессиональные стандарты руководителя педагога.

TASKS AND DIRECTIONS OF SELF-EDUCATION OF SCHOOL LEADERS

The upcoming introduction of the professional standardfor school leaders is offering the development of new pedagogical competencies. The article discusses the difficulties faced by school leaders, teachers who want to improve their professional skills and the possibility of achieving success in teaching.

Key words: self-education, teachers, conditions, professional standards ofthe teacher's leader.

Сведение об авторе:

Абдурахими Абдуллох - кандидат педагогических наук стариший преподаватель кафедры социальных наук Таджикский технологический университет

About the autor:

Abdurahimi Abdulloh - Candidate of Pedagogical Sciences, Senior Lecturer, Department of Social Sciences, Tajik Technological University. Тел: (+992) 917041244

УДК 338.43(576.4)

АСОС^ОИ ДИДАКТИКИИ ТАЙЁРИИ КАСБИИ ОМУЗГОРОНИ ОЯНДА ЗИМНИ ОМУЗИШИ МЕРОСГУЗОРЙ ДАР ВАЦТИ БАХДМТАЪСИРКУНИИ ГЕНХ,О ДАР ШАРОИТИ НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАХСИЛОТ

Хидиров F., Баротзода К.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Барои хаматарафа инкишоф ёфтани донишчуён ва баланд бардоштани сатху сифати дониши онхо дар низоми кредитии тахсилот кори мустакилона накши басо бузург мебозад. Бо максади дар донишчуён тарбия намудани мустакилият ин низом хатмй талаб менамояд, ки аввалан, дар тафаккури донишчуён маърифати мустакилият инкишоф дода шавад, сониян, ба донишчуён омузонидани роху усулхои мустакилона тавассути рохнамоии омузгор дар амал татбик намудани донишхои назариявии андухтаашон нихоят мухим мебошад.

Кори мустакилона ин фаъолияти эчодй ва инфиродии хар як донишчуи муассисахои тахсилоти олии касбй дар низоми кредитии тахсилот ба хисоб рафта, хангоми ичрои он шавки донишандузии онон зиёд мегардад. Донишандузй аз донишчуён ичрои кори мустакилонаро бо китоб ва омухтани адабиёти илмй, методй ва оммавиро такозо менамояд.

Хусусияти фарккунандаи низоми кредитии тахсилот дар он аст, ки ба амиктар омухтани донишхои андухта ва рушди унсурхои эчодкорй дар фаъолияти донишчуён равона шудааст. Низоми кредитии тахсилот ба муассисахои тахсилоти олии касбй, хайати омузгорону профессорон ва хусусан донишчуён мустакилият овард, муносибати таълим ба фанхои таълимй, интихоби курсхои элективй тагйир ёфт, самаранокии азхудкунии донишхои назариявй ва амалй тавассути рушди малакахои мустакили кории

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.