Verovatnoća otkrivanja signala sa frekvencijskim skakanjem korišćenjem savremenih izviđačkih radio-prijemnika Текст научной статьи по специальности «Физика»

SUđin M. Svrrić, pukovnik. dipl. inž. Drtgan I. Ćosović,

potpukovnik, dip!, inž.

VP 811? Zemun

VEROVATNOĆA OTKRIVANJA SIGNALA SA FREKVENCUSKIM SKAKANJEM KORIŠĆENJEM SAVREMEN1H IZVIĐAČKIH RADIO-PRIJEMNIKA

UDC: 355.535.2:621.396.62

Rezime:

V članku su prezentirana najnovija naučna dostignuća u oblasti radio-izviđanja signals sa frekvencijskim skakanjem. Verovatnoća otkrivanja signala sa frekvencijskim skakanjem pomoću najsavremenijih izvidaćkih radio-prijemnika ili digitalnih radio-goniomeiara, prora• Čunava se na opštim osnovama, pri čemu se posebna painja posvećuje vifekanalnim izviđačkim radio-prijemnicima. pretralivanju sa preklapanjem i reiimu frckvencijskog skaka-nja. U članku je detaljno opisano vremensko podešavanje koraka pretrativanja izviđačkog radio-prijemnika, sa korakom frekvencijskog skakanja izviđanog radio-signala. Da bi se problem pojednosiavio, razmatrani su idealni uslovi.

Ključne reči: prošireni spektar, frekvcncijsko skokanje, izviđački radio-prijemnik, pretraiiva-nje, verovatnoća otkrivanja.

PROBABILITY OF INTERCEPTING FREQUENCY HOPING SIGNALS USING MODERN SEARCH RECEIVERS

Summary:

This article is intended to present the latest scientific findings about the interception of frequency hoping signals. The probability of intercepting frequency hopping signals by means of modern search receivers or scanning direction finders is calculated on a general basis and with particular attention to multichannel receivers and overlapping search and frequency hopping ranges. The article also deals in detail with the timing of the receiver sequence coinciding with the hopper sequence. For the sake of simplicity, ideal conditions are assumed.

Key words: spread spectrum, frequency hopping, search receiver, scanning, probability of interception.

Uvod

Ideja o korišćenju radio-signala sa ekspandovanim (proširenim) spektrom (Spread Spectrum Signals) javila se još u vreme Drugog svetskog rata, sa ciljem da se, prvcnstveno u vojnim radio-komuni-kacionim i radio-lokacionim sistemima prenosa, obezbedi visok stepen imunosti

na aktivno ometanje i nenameme smetnje (feding, interferencija i drugo), i da se u velikoj men onemogući radio-izviđanje i prisluSkivanje prenošene informacije.

Bez obzira na to što su laboratorijska ispitivanja pokazala da bi se, korišćenjem ovakvih sistema za radio-prenos signala u VF i WF opsegu, snaga ometanog signala mogla drastično redukovati (za

74

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2001.

oko 25 dB), i $to se radilo o analognim signalima, tadašnji tehnološki nivo nije dozvoljavao da se može organizovati i njihova masovna proizvodnja [1].

UbTzani razvoj savremenih tehnolo-gija primenjenih u telekomunikacijama, naročito za satelitske komunikacije i za vojne potrebe, doprineo je da sistemi za prenos signala sa ekspandovanim spek-trom budu realizovani u većim serijama tek podctkom osamdesetih godina, po$to je minijaturizacijom i gustinom pakovanja elektronskih komponenti tada rešen pro blem gabarita sistema, brzine rada, velike tačnosti takta, faze signala i drugo.

KoriSdenjem sistema za prenos signala sa ekspandovanim spektrom u radio--komunikacijama i radio-navigaciji, po-stižu se sledede prednosti:

- u velikoj men je onemogudeno ili otežano njihovo izvidanje i prisluškiva-nje, dime je postignuta tajnost prenosa;

- obezbeden je visok stepen njihove zaštite od aktivnog ometanja, interferes cije i višestruke propagacije;

- omogudeno je formiranje multi-pleksa u kojem svi kanali rade na istoj frekvenciji istovremeno;

- omogudena je realizacija selektiv-nog (adresnog) obradanja udesnicima u sistemu;

- omogudeno je tadno odredivanje rastojanja i lokacije stanice sa kojom se komunicira;

- omogudeno je kvalitetno komuni-ciranje preko medija u kojem je formi-rana polikanalna struktura [2].

Danas postoji veliki broj razliditih konfiguracija digitalnih sistema sa cks-pandovanim spektrom. Njihovo funkcio-nisanje se zasniva na zajednidkoj koncep-ciji da se korisni signal u digitalnom obliku u radiopredajniku sistema tran-sformiše, takođe digrtalnim postupkom.

tako da se izvr$i ekspanzija njegovog spektra u mnogo Siri frekvencijski opseg od onog koji je minimalno potreban za njegov prenos (spreading), obori mu se srednja spektralna gustina snagc do nivoa šuma, pri demu njegova ukupna snaga ostaje ista („efekat izlivanja vode iz bo* kala u Siroku tepsiju**). Na drugom kraju sistema, u radio-prijemniku, sprovodi sc adekvatan digitalni postupak na dolazc-dem signalu sa ekspandovanim spektrom, tako da se izvrši skupljanje (despreading) njegovog spektra i podizanje spektralne gustine snage, dime se korisni signal vrada u podetni digitalni oblik.

Od velikog broja mogudnosti za praktidnu realizaciju sistema zasnovanih na ovoj tehnici. najvažnije su:

- sistem sa direktnom sekvencom (Direct Sequence Spread Spectrum System - DS-SSS);

- sistem sa frekvencijskim skaka-njem (Frequency Hopping Spread Spectrum System - FH-SSS);

- sistem sa vremenskim skakanjem (Time Hopping Spread Spectrum System -TH-SSS),

- hibridne metode (1).

Sistemi za prenos signala sa ekspandovanim spektrom. koji primenjuju teh-niku frekvencijskog skakanja u podopse-zima 5 do 10 MHz široko su primenjeni u vojsci, kao najprikladnija tehnika eks-pandovanja spektra za taktidke radio--veze u VVF opsegu od 30 do 90 MHz [l» 2 i 11).

Njihove prednosti u odnosu na $i-steme sa direktnom sekvencom i vremenskim skakanjem su:

- mogudnost korišdenja izuzetno $i-rokog opsega udestanosti, sa zabranom pojedinih sektora za skakanje (preska-du sc);

vojnotehniCki glasnik 1/2001.

75

- ostvarivanje brzog ulaska u sinhro-nizaciju;

- slabo izražen problem .,blizak-da-lek“ učesnik (,,near-far“);

- solidna imunost na aktivne ome-tačke signale i nenamerne smetnje (inter-ferenciju);

- izražena tajnost prcnosa (vrlo dobra imunost na prisluSkivanje i izvidanje);

- mogućnost rada u kodnom multi-pleksu i mogućnost primenc kodne sin-hronizacije sa tri nivoa, koja je predvi-dena za rad u prisustvu izraženog fedinga;

- dobra mogućnost za prilagodenje antene i povećanje dometa manjom sna-gom radio-predajnika;

- jednostavno planiranje frekvencija i zaštitnih kodova i njihovo upisivanje;

- manje „zagadivanje" spektra i ma-nji međusobni uticaj u mrežama koje rade u raziičitim podopsezima.

Suština tehnike frckvencijskog ska-kanja je u tome da noseća frekvencija u predajniku menja svoju lokaciju u okviru definisanog podopsega, u diskretnim sko-kovima po pseudoslučajnom zakonu, tako da se korisni signal u nekom tre-nutku nalazi na jednoj frekvenciji punom snagom, a u sledećem momcntu pojav-Ijujc se na nekoj drugoj frekvenciji, ta-kode punom snagom.

Mada koriste istu tehniku ekspando vanja spektra korisnog signala, ovi si-stemi se razlikuju po nizu tehničkih oso-bina, a pre svega po brzini skakanja, tj. broju skokova u sekundi. U tom smislu postoje sisiemi sa sporim skakanjem do 20 skokova, sistemi sa srednjom brzinom skakanja od 20 do 500 skokova i sistemi sa brzim skakanjem sa 500 i više skokova/ s (do nekoliko hiljanja u sekundi). Tako-de, razlikuju se i po tome da li skaču celo frekveneijsko područje ortogonalno ili u podopsezima širine 4,5,6 do 10 MHz (2).

Zbog prednosti koje su navedene, za vojne taktičke radio-veze u VVF opsegu od 30 do 90 MHz uglavnom se koriste sistemi sa srednjom brzinom frekvencij-skog skakanja u podopsezima (RACAL-JAGUAR V, HARRIS-AN/PRC 117, ITT-SEL), a manje sistemi sa srednjom brzinom skakanja u celom području ortogonalno (ITT-SINCGARSV, COLLINS-MP83, TADIRAN-VHF88) [2]. Svi ovi radio-uredaji uglavnom rade sa promen-ljivom snagom radio-predajnika do 50 W, i primenjuju neku od vrsta digitalne mo dulacije ulaznog korisnog signala (obično CPSK modulaciju - Coherent Phase Shift Keying, zbog najmanje srednje verovat-noće grcške ili nekoherentnu FSK - Frequency Shift Keying).

Opis sistema sa frekveneijskim

skakanjem

U sistemima sa frekveneijskim ska-kanjem prenos informaeija se zasniva na elementima standardnog sistema za digi-talni prenos informaeija sa nekoheren-tnom modulacijom FSK signala.

Na slici 1 prikazana je blok-šema opšte konfiguraeije sistema, uz uvažava-nje da se u praktičnim realizaeijama, putem specijalno organizovane kontrole frekveneije, proces FSK modulacije reali-zuje takođe u samom sintetizatoru [1].

U radio-predajniku se signal biname informaeije iz izvora informaeije modu-liše u FSK modulatoru na čijem se izlazu pojavljuje signal S(t) koji ima dve dis-kretne vrednosti učestanosti, u zavisnosti od toga da li je u modulator pristigla „0“ ili „1“ iz digitalne binarne povorke informaeije.

Generator PSS generiše pseudoslu-čajni niz koji upravlja radom sintetizatora frekvencija, pa se na izlazu sintetizatora

76

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2001.

dc(0,l(

s*w

Generator PSS

Sintctizator

frekvencija

PSS- pseudoslučajna sekvenca a) Blok Serna radio-predajnika sistetoa sa frekvcncijskim skakanjem

6) Blok iema radio-prijemnika sistema sa frckvendjskim skakanjem SI. 1 - Blok-šema opšte konfiguracije sistema sa frekvencijskim skakanjem

generiše prostoperiodični signal Ss(t) čija se frekvencija skokovito menja po zakonu koji je određen pseudoslučajnom sekven-com. Pri tome frekvencija mora imati konačan i tačno definisan broj diskretnih vrednosti, i tačno odreden period izmedu dve sukccsivne promene.

Signal! S(t) i Ss(t) jednovremeno dolaze u mešač u kojem se generiše izlazni signal čija se frekvencija menja u diskretnim vremenskim iniervalima, pod jednovremenim uticajem binamog sig-nala koji nosi informaciju, i pseudoslu-čajne sekvence. Širina spektra ovog signals direktno zavisi od definisanog broja

diskretnih vrednosti frekvcncije i veličine razlike između dve sukcesivne vrednosti frekvencije i mnogostruko je veća od širine spektra signala S(t) na izlazu FSK modulatora. To znači da je procesom meSanja FSK signala koji nosi informaciju i izlaznog signala sintetizatora frekvencija izvršeno ekspandovanjc spektra korisnog signala.

Na drugoj strani sistema, u radio-pri-jemniku, generiše se identična pseudoslu* čajna sekvenca koja je sinhronizovana sa pseudoslučajnom sekvencom u radio-pre-dajniku, čime je obezbedeno da se frekvencije signala sintetizatora u radio-pre-

VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 1/2001.

77

dajniku i radio-prijemniku sinhrono me-njaju. To znači da signal na izlazu iz sintetizatora radio-prijemnika ima isti oblik Ss(t), kao i signal na izlazu sintetizatora radio-predajnika.

Nakon mešanja ulaznog signala sa sinhronim, lokalno generisanim signalom sintetizatora radio-prijemnika« na izlazu filtera propusnika opsega mešača dobija sc signal čija je frekveneija jednaka razlici frekveneija ulaznih signala. Prema tome, opisanom operaeijom na samom ulazu radio-prijemnika izvršena je kompresija spektra Širokopojasnog signala u mnogo

uži opseg koji ima korisni FSK signal. Pri tome je snaga korisnog signala na ulazu u FSK demodulator ista kao i u slučaju klasičnog digitalnog prenosa informaeije, ali je prenos ostvaren sa mnogo manjom spektralnom gustinom signala.

Prikaz noseće frekveneije signala sa frekveneijskim skakanjem u vremenskom domenu dat je na sliri 2. Upotrebljene oznakc imaju sledeće značenje:

Th - vreme emisije radio-predajnika, Tp - pauza izmedu dve emisije za podešavanje sintetizatora«

T, - perioda skakanja.

78

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 1/2001.

U toku emisije Th, Tp, T, je konstan-

tno.

Af = (f„ - fo) đovoljno širok podop-seg frekvencija radio-predajnika u čijim se granicama vrši skakanje frekvencije nosioca.

At = (tj - to) vremenski interval u okviru kojeg se vrši posmatranje signala sa frekvencijskim skakanjem.

„BURST1 (SKOK) - način predaje signala u etar kada emisija nije permancn* tna u vremenu, ved se predajnik pobuduje za emisiju samo diskretno, pri čemu je to vreme veoma kratko i ima svoj period ponavljanja. Signal je tada redovno kom-primovan i obično nosi i zaglavlje (pream-bulu) u kojem se nalaze važni podaci (sinhroporuka, adresa i ostalo). To je i trenutna diskretna vrednost noseće frekvencije (jedan radio-kanal) zajedno sa korisnim signalom, koji traje samo za vreme jednog skoka Th.

Protivelektronska borba sa aspekta

sistema koji primenjuju

frekvencijsko skakanje za

ekspandovanje spektra

Sa stanoviSta vojne organizacije pri-mena FH-SSS može se posmatrati sa dva aspekta:

- primena FH-SSS zaštopouzdaniji, tačniji i kvalitetniji radio-prenos korisnih informacija;

- mogućnosti primene elemenata PED na FH-SSS.

O mogućnostima primene elemenata PED na sisteme sa ekspandovanim spek-trom koji koriste tehniku frekvencijskog skakanja, kod nas je veoma malo pisa-no, pa se u tom domenu uglavnom ko-risti retko dostupna inostrana literatura [6-10).

Kada je u pitanju PED (izvidanje, prisiuškivanje i ometanje), osim ometanja akutni problem u vojnim komunikaci-jama je i problem elektronskog izviđanja (El), pošto će efikasnost ometanja biti veća ukoliko se raspolažc sa više poda-taka o parametrima sistema koji se ometa (frekvencija, propusni opseg sistema. snaga predajnika, karakteristike anten-skog sistema, vrsta upotrebljene modula-cije, itd.). Postupak prikupljanja poda-taka (elektronsko izvidanje i goniometri-sanje) stotinu je puta neefikasniji kada se primenjuje na sistemima sa frekvencijskim skakanjem srednjih brzina u odnosu na konvencionalne radio-sisteme prenosa [11]. To dobija na značaju ako se zna da je u okviru PED elektronsko izvidanje prvi i najvažniji postupak čije podatke eksploatišu elektronsko prisluškivanje i elektronsko ometanje.

Imajući u vidu oavedene činjcnice i osnovu datu u čianku [6], u ovom radu će se isključivo razmatrati sistem prenosa sa frekvencijskim skakanjem i to sa stano-višta El i analize verovatnoće otkrivanja takvih signala upotrebom najsavremeni-jih izvidačkih radio-prijemnika i digital-nih savremenih radio-goniometara sa pre-traživanjem.

Radio-izviđačka oprema

Još 1995. godine objavljen je članak [7] o tome kako se izviđački radio-prijem-nici tipa ESMA (slika 3) mogu idealno iskoristiti kao čeini uredaji za savremene WF-UVF monitoring-sisteme, i da se mogu podešavati tako da veoma uspešno otkriju bilo koju frekvenciju u Širokom opsegu.

Kada se detektovani modulisani radio-signal prikazuje na odgovarajućem displeju u vremenskom domenu, predaj-

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.

79

St. 3 - Izviđački radio-prijemnik ESMA za VHP-'UHF opseg

nik konttnualne radio-emisije (CW) ka-rakteriše se srednjom nosećom frekvenci-jom koja je konstantna u vremenu. dok se predajnik radio-signala sa frekvencij-skim skakanjem karaktcrišc tipičnom se* kvcncom skakanja noseće frekvencije u odredcnom opsegu.

Povezivanje otkrivene frekvencije sa pravim izvorom zračenja (predajnikom) u uslovima gustog radio-saobraćaja, po-sebno kada se u istom frekvencijskom opsegu primaju signali od nekoliko radio-predajnika sa frekvencijskim skakanjem, prilično je otežano, jer se pojavljuje veliki broj raziičitih signaia.

Nekoliko godina kasnije pokazano je da se ovaj komplikovani posao može jednostavnije rešiti korišćenjem digital-nog radio-goniometra sa pretraživanjem tipa DDFOxS (slika 4), koji u svom radio-prijemniku dodatno obraduje ugao prijema svakog detektovanog signaia (angle of arrival - AoA), uz pomoć radio-go-niometarske antene i goniometarskog al-goritma [8].

Ukoliko se izmereni prijemni ugao radio-signala (AoAs) prikaže kao fun-kcija frekvencije. predajnici sa frekvencijskim skakanjem mogu se na displeju monitora identifikovati pomoću karakte-rističnog izgleda noseće frekvencije u

obliku „niske bisera“ koja je rasporedena linearno duž frekventne ose (slika 5).

Da bi se pomoću izvidačkog radio-prijemnika ili radio-goniometra sa pretra-živanjem detektovao signal radio-predaj-nika sa frekvencijskim skakanjem, po-trebno je da se poklope sekvenca pretra-živanja radio-prijemnika sa sekvencom skakanja radio-predajnika.

Sa zadatom slučajnom sekvencom skakanje noseće frekvencije radio-predajnika i nezavisnom sekvencom pretraživa-nja radio-prijemnika moguće je opisati samo verovatnoću otkrivanja signaia sa frekvencijskim skakanjem.

U literaturi [9] opisan je siučaj kada se za izvidanje radio-signala sa frekvencijskim skakanjem koristi jednokanalni izvi-đački radio-prijemnik. Na uprošćeni na-čin razmatrana je verovatnoća otkrivanja

80

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.

SI. 5 - Graftčki prikaz zovisnosti ugla od nosede frekvencije tri različita radio-signata sa frekvencij-skim skakanjem:

(o - fA*A. - op*cg ft u kojcm frckvencijsko »kakanje radio* •predajnika dolazi sa uglom AoA(

(o - - opseg (: u kojcm frekvcncijsko skakanje radio*

-predajnika dolazi sa ugtom AoA; fa - -opseg fju kojcm frekvendjskoskakanje radio-

•predajnika dolazi sa uglom A*>A) (ft «(j» fj)

najmanje jednog skoka radio-predajnika, a ne razmatraju sc detaiji o vremenu zadržavanja izvidačkog radio-prijemnika na trenutnoj vrednosti noseće frekvencije. Nasuprot tome, u literaturi [10] opi-suje se speeijaini slučaj, kada se preklapa frekventni opseg skakanja i frekventni opseg pretraživanja, ali se ne razmatra vreme trajanja preklapanja sckvence radio-prijemnika i sekvence skakanja radio--predajnika.

Pretpostavke za izračunavanje verovatnoce otkrivanja signala sa frekveneijskim skakanjem

Pretpostavka je da je ponašanje ra-dio-signala sa frekveneijskim skakanjem takvo da kanaii u okviru opsega skakanja predstavljaju slučajni niz, a trenutni kanal se bira nezavisno od svih prethodnih i narednih kanala. Zbog toga će verovat-ntxfa izbora za sve kanale iz opsega skakanja, čiji je ukupan broj Mkh, biti ista (1/Mfh), iako nije sigumo da će se svaki kanal uvek pojaviti u okviru datog vre-menskog perioda. Vreme zadržavanja ra-

dio-predajnika sa frekveneijskim skakanjem na jednoj od vi5e emitovanih vrednosti noseće frekvencije (vreme trajanja skoka) iznosi TV Ukoliko je vreme trajanja skoka radio-predajnika promenljivo, Th se predstavlja srcdnjom vrcdnošću. Radi pojednostavljenja računanja obično se uzima da granični kanaii odreduju frekveneijski opseg. Pri razmatranju fre-kvencijskog opsega koji zauzima signal sa frekveneijskim skakanjem zancmaruje se uticaj svih drugih signala.

U daljem razmatranju prctpostavlja se da izviđački radio-prijemnik, ili prijem-nik radio-goniometra, neprekidno pretra-žuje zadati frekveneijski opseg sa kora-kom koji je isti kao korak skakanja emi-tovanog radio-signala. Centralne frekvencije prctraživanih kanala, kojih ukupno ima Msc, u zavisnosti od odabra-nog načina upravljanja pretraživanjem. mogu se pojaviti kao sekvenca bilo kog oblika. npr. kao linearna ili pseudoslu-čajna sekvenca. Medutim, jasno je da se svaki od izabranih kanala Msc pojavtjuje samo jednom u okviru ciklusa pretraživa-nja. Podrazumeva se da se svaki put vrši kompletno pretraživanje zadatog fre-kvencijskog opsega. Vreme trajanja pre-traživanja jednog ciklusa označava sc sa Tsc* Nezavisno od vrste pretraživanja, verovatnoća da će radio-prijemnik biti na odredenom kanalu u nekom slučajno iza-branom vremenu iznosi 1/Msc za svaki od Msc kanala. Za svaku specifičnu fre-kvenciju radio-prijemnika definisano je vreme zadržavanja Tj (slika 6) koje sadrži vreme integraeije Tj i preostali period Tsyn- Tsyn sadrfi vreme koje je radio-pri-jemniku potrebno za podešavanje sinteti-zatora, kao i vreme neophodno za obradu signala (npr. radio-goniometru je potrebno vreme za izračunavanjc ugla dola-zećeg signala):

VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 1/2001.

81

Tsyn = Td - Tj (1)

Vreme integracije Tj zavisi od vre-mena koje je potrebno za podešavanje filtera koji se koriste u prijemniku.

Za signale radio-predajnika čije je trajanje skoka Th manje od vremena integracije (Th < Tj), smatra se da nisu de-tektovani, odnosno da bi signal bio detek-tovan njegovo trajanje mora biti duže od vremena integracije (Th > Tj).

Izviđački radio-prijemnik treba da bude ..dovoljno mo<Jan“ da bi bio u stanju da detektuje signal i kada je najmanje jedno vreme integracije u okviru intervala Th lažno, a kada su frekvencije radio-predajnika i radio-prijemnika jednake. To je veoma jednostavan pristup proceduri ot-krivanja signaia sa frekvencijskim skaka-njem u izviđačkim radio-prijemnicima.

Pri razmatranju nisu uzeti u obzir medusobni odnosi između verovatnoće lažnog alarma, praga otkrivanja. nivoa S/N (signal-$um), srednje vrednosti broja poklapanja i verovatnoće otkrivanja.

Frekvencijski opseg signaia sa frekvencijskim skakanjem i zadati frekvencijski opseg radio-prijemnika trebalo bi bar delimično da se preklapaju po broju kanaia Mg u zajedničkom osnovnom op-segu, pri čemu se mogu pojaviti različiti slučajevi (slika 7):

a) Mg < M$c,

b) Mg = Msc < Mfht

c) Mg = Mfh < M$c,

d) Mg * Msc = Mra.

Kod digitalne obrade signaia mogu se primeniti višekanalni izviđački radio-prijemnici koji koriste paralelno više identičnih filtera - detektora kanaia. U

slučaju da postoji više kanaia za obradu se može koristiti npr. brza Furijeova transformacija. Kad god se radio-prijemnik postavi na spccifičnu frekvenciju, is-tovremeno je aktivno K - filtera-detek-tora koji su podešeni na ,,K“ različitih susednih kanaia.

Liaearna • PieudoUubjaa

Mkvtoca ickvescs

J

: 1 J t .»

r» ik

SI. 6 - Prikaz sckvenci pretraiivanja radio-prijemnika (lineama i pseudoslučajna)

Mfh

i 1 1 I .

imnnjmmmnmrt |

, Mjc M(-Msc i

I iimininni'iiui |

I Mjc I

^ Mj-Mr, j

....................uniiiiiiniiniiuijtiiB C)

I M«r '

i |

....... m i n m i ii ............ <0

M,-M$c*Mfh f_______^

SI. 7 - Prikaz frekvencijskog opsega signaia sa frekvencijskim skakanjem i daiog opsega preirati-vanja radio-prijemnika:

a) opSti slutaj preklapanja, b) opseg pretraiivanja je u potpunosti unutar opsega skakinja. c) opseg skakanja je u poipunosti unutar opsega pretraiivanja, d) opsezi skakanja i pretraiivanja su jednaki

- nastavićc se -

82

VOJNOTEHNlCK! GLASNIK 1/2001.