Научная статья на тему 'VERBS THINKING IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI'

VERBS THINKING IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
52
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕМАНТИКА / ГЛАГОЛ / МНОГОЗНАЧНОСТЬ / ЗНАЧЕНИЕ СЛОВА / СЕМАНТИЧЕСКИЕ ГРУППЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бекназарова М.Н.

В статье дается краткая характеристика мастерство поэта, его роли в развитии словарного состава таджикского языка. Автор на основе многочисленных примеров показывает семантические и смысловые особенности таджикских глаголов, выражающих семантику мышления. По мнению автора, слова выражающие семантику мышления в таджикском языке значительно много.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ГЛАГОЛЫ МЫШЛЕНИЯ В ПОЭТИЧЕСКОМ НАСЛЕДИИ ДЖАЛОЛИДДИНА БАЛХИ

The article gives a brief description of the skill of the poet, his role in the development of the vocabulary of the Tajik language. Author based on many examples shows semantic and semantic features Tajik verbs expressing the semantics of thinking. According to the author, the words expressing the semantics of thinking in the Tajik language is much much.

Текст научной работы на тему «VERBS THINKING IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI»

ОНТОЛОГИЧЕСКИЙ АСПЕКТ ЛИНГВИСТИКИ ТЕКСТА

В конце XX века активно развивается новая междисциплинарная область гуманитарных исследований - межкультурная коммуникация, в центре которой находятся язык и коммуникация. Единого мнения относительно статуса, предмета и методов лингвокультурологии нет. Общепринятым является определение лингвокультурологического исследование как изучение языка в неразрывной связи с культурой.

Ключевые слова: онтологический аспект, теория коммуникации, лингвистика текста, лингвистика языка, лингвистика речи.

ONTOLOGICAL ASPECTS OF THE LINGUISTICS OF THE TEXT

At the end of XX century is actively developing new interdisciplinary field of humanities research-intercultural communication-centered language and communication. Still the linguists have not reached the consensus on the status of the object and methods of cultural linguistics. It is generally accepted the definition of linguistic-cultural study on the base of close connection with the culture.

Keywords: ontological aspects, theory of communication, the linguistics of the text, the linguistics of language, linguistics of speech.

Сведения об авторе: Балхова Светлана Якубовна, доктор филологических наук, профессор кафедры лингвистики филиала МГУ им. М.В. Ломоносова в г. Душанбе, е-mail: svetlana@tojikiston.com

About author: Balhova Svetlana Yakubovna, Doctor of Philology, Professor of Linguistics, a Branch of Moscow State University in Dushanbe

ФЕЪЛДОИ ИФОДАГАРИ ТАФАККУР ДАР АШЪОРИ МАВЛОНО

ЧАЛОЛУДДИНИ БАЛХИ

Бекназарова М. Н.

Институти забон, адабиёт, шарцшиносй ва мероси хаттии ба номи А. Рудакии Академияи илм%ои Цум^урии Тоцикистон

Дар илми забоншиносии муосир ба масъалаи семантикаи феълдо гуруди зиёди олимон таваччуд зодир кардаанд. Дануз дар давраи аввали пайдоиши илми забоншиносй ин масъала диккати олимонро ба худ кашида буд. Вокеан, калимадо ба гайр аз доро будан ба маънодои мушаххаси лугавй, инчунин муносибатдои маъноиеро дар бар мегиранд ва ба туфайли он ба гуруддои семантикй муттадид мешаванд [8, с.124]. Дар ин миён тадкикоти хеле чолиб аз чониби мудаккики рус Л.М. Василев [1] анчом дода шудааст. Ин мудаккик аз чумла гурухдои нидоят зиёди равонии семантикии феълро чудо менамояд. Дар маколаи мазкур мо хостем доир ба як гуруди семантикии феълдо - феълдои тафаккур таваччуд зодир намоем. Ин гуруди феълдоро Л.М. Василев дар забони русй тадлил намуда, вокеан хулосаи дуруст мебарорад: «^обилияти фикрронии инсон бо силсилаи феълдо ва бо муайянкунандаи ин феълдо ифода меёбанд, ки падлудои гуногуни кобилият ва имконияти инсонро нишон медиданд». Дар забони точикй гуруди зиёди феълдо аз диссадои номии нутк, аз чумла гуруддои гуногуни лугавию грамматикии исмдо сохта мешаванд. Дар таркиби феълдое, ки аз исмдои маънй бунёд меёбанд, накши феълдои ёвар хеле калон аст.

Феълдои тафаккур зергуруддои зиёдеро дороанд, ки яке аз ондоро семантикаи бовар ва эъти^од ташкил медидад. Чунонки ба мо маълум аст, аз гуруди феълдои ёваре, ки феълдои таркибии номй месозанд, чузъдои доштан ва кардан дар сохтани феълдои таркибии номй фаъоланд. Дар забони адабии точикй исми маънии бовар бештар бо феъли ёвари кардан омада, феъли таркибиро ба вучуд меорад, яъне: бовар кардан. Дар дамин шакл дар осори Мавлоно низ нисбатан бештар ба кор меравад, ки ин дам як далели маъмул будани дамин тарзи таркибёбии феъл бо калимаи бовар аст:

Гар касе гуяд, ки оташ сард шуд, бовар макун,

Ту чйдидиву чйудй%айи цайюмй, бигу (2, с. 108).

Гар ба тан%ойба ро%и %ацравем,

Ту макун бовар, ки бар Замзам занем (1, с. 341).

Дар мисоли боло феъли бовар кардан дар шакли инкорй омадааст. Аз руйи мушохидахои мо он махз дар шакли инкорй дар осори шоир нисбат ба шаклхои дигар бештар ба кор рафтааст.

Шакли дигари маъмyли ин ифода дар осори шоир бовap доштaн аст ва чолиб он аст, ки он низ дар чанд маврид ба назари мо дар шакли инкорй расид. Ин колаб аз варианти имрузаи ин феъли такрибй, ки бештар дар забони асархои бадей ва бахyсyс, дар матбyот дар шакли бовap coxTaH // HacoxTaH ба назар мерасад, хушоханг аст. Ва дар забони имруза аз гунаи бoвap coxTaH танхо шакли инкории он маъмул аст. Агар колаби бовар доштан ва бовар надоштан дар шакли тасдикй ва инкорй озодона ба кор равад, тарзи бовар сохтан танхо дар шакли инкорй ба назар мерасад. Дар осори Мавлавй, чунонки гуфтем, дар чанд маврид феъли бовар доштан дар шакли инкорй ба назар расид:

Дар Мисри мо як аумащ, нак мeфyрушад Юсyфe,

Бовар намедори маро, инак суи бозор шав (2, с. 65).

Дар осори шоир феъли бoвap кapдaн дар шакли чудогона бо бандаки хабарй низ ба кор рафта, семантикаи феълии калимаро таквият медихад.

Гар уамeдонй, ки Яздон довар а

Жожу гyсmохйmyро чун бовар аст? (2, с. 161).

Гохо калимаи бовар категорияи аввалй, яъне мансубияти худро ба хиссаи дигари нутк (исм) нигох дошта, бо хабари чумла робитаи мустахкам баркарор мекунад, ки ба туфайли он семантикаи умумии амал фахмида мешавад:

В-ар ки бовар нестат, xe3 имшабон,

То бубинй фисци шайхаmро аён (2, с. 207).

Гурухи дигари семантикии феъли тафаккурро феълхои aндeшa ва мyлox,изa, нyrçтaи Ha3ap, фик-p, ryMOH ташкил медиханд:

^афm шамъ андар назар шуд уафm мард,

Нурашон мeшyд ба сацфи ложвард (2, с. 266).

Дар мисоли боло андар назар шудан маънои ба назар намудан, ангоштан омадааст, ки гувохи хунари шоир дар офаридани семантикаи ryMOH аст.

Дар мисоли зерин бошад, аз назар падид омадан/наомадани чизе, андешае баён мешавад, ки шоир талабгори андешаи васеъ, нигохи нав ба масъалае будани худро иброз медорад:

Талху ширин з-ин назар н-ояд падид,

Аз дарича оцибаm донанд дид (2, с. S1).

Дар байти зерин шоир бо таркиби фразеологии феълии дap Ha^ap OM^aH ба хотир омадани чизеро ифода мекунад:

Бe my назму цофия, шому сауар,

Заура кай дорад, ки ояд дар назар (2, с. 253).

Албатта, вохидхои фразеологй мавзуи бахси комилан дигаранд ва онхоро бо феълхо омехта кардан дуруст нест, аммо вакте сухан аз имконоти ифодаи маъно ва семантикаи феъл рафт, ёдовар шудани ин мисолро низ лозим донистем.

Гурухи асосии семантикии феълхои тафакурро феъли aндeшидaн ташкил медихдд, ки он аз исми маънй тавассути роххои морфологии калимасозй - исми averna ва пасванди феълсози -идaн, инчунин усули таркибсозии феъл бо исми aндeшa ва феъли ёвари R^waH сохта мешавад:

Гуфт Одам: «Тавба кардам з-ин назар, Инчунин густох нандешам дигар» (2, с. 114).

Дар мисоли боло барои таквияти хамдигар ду калимаи ифодакунандаи семантикаи тафаккур дар ду гурухи чудогонаи лексикй-грамматикй оварда шудаанд: дар мисраи аввал калимаи назар ба маънии андеша, мулохиза ва дар мисраи дуюм феъли сохтаи андешидан барои таквияти хамдигар оварда шудаанд.

Тахлил ва омузиши мисолхо нишон медиханд, ки дар осори шоир калимаи андеша бештар дар шакли феъли содаи фармоишй, замони хозира-оянда оварда мешавад:

Чу мадду чазри худ дидй, чу болу парри худ дидй,

Чу кару фарри худ дидй, зи уар бефар ни андеши?

Чу ман бо ту чунин гармам, чй оуи сард меорй?

Чу бар боми фалак рафтй, зи бауру бар ни андеши? (2, с. 225).

Корбасти бисёри калимаи андешидан далели сермаъноии лугавии ин калима низ мебошад, ки дар лугатхо ба маънохои зерин зикр мешавад: ««андеша 1. фикру мулоуиза, хаёл, тааммул, тасаввур; 2. фикри тадбирчуёна, фикри чорачуёна; 3. аз руйи эутиёт фикру мулоуиза кардан; тарсу бим доштан» [6, с. 97]. Дар мисолхои зерин тартиби хамин маънихо мушохида мешаванд:

%ар ни андеши, пазирои фаност,

Он кйдар андеша н-ояд, он Худост (2, с. 195).

Дузаху чаннат уама(й) а чзои уст,

%ар ни андеши ту, уболои уст (2, с. 195).

Бирав, домони хоцон гир маукам,

Чу у бошад, ни андеши зи бо чу (2, с. 96).

Феъли андешидан дар шакли инкорй ба кор рафтааст:

Мисоли тахта бехешам, хилофи теша нандешам, Нашоям чуз ки оташро, гар аз на ччор бигрезам (1, с. 205).

Гохо назм бо талаби вазн колабхои гайримеъёрй ва гайримаъмулии шаклхои грамматики калимахоро такозо мекунад. Дар ин мисол пурсишчонишини ни бо феъл якчоя ба кор рафтааст, ки аслан хилофи меъёри забони точикй бошад хам, хусни суханро накостааст, балки баланд бардоштааст:

Сухани талх мениандеши,

Эй ту сармояи чумла шакарон (2, с. 48).

Дар катори семантикаи феъли тафаккур ба маънои андеша, мулохиза, назар калимаи шуморидан низ ба кор рафтааст:

Мешуморад, медиуад зар бевуцуф, То ки холйояду гардад хусуф (2, с. 219).

Истифодаи микдори зиёди калимахои бо маъно ва тобишхои маъноии гуногун, аммо бо семантикаи ягона, аз як чихат далели гановати забон бошад, аз чониби дигар, нишондихандаи хунари шоир дар баёни андеша аст, ки кудрати уро дар ифодаи фикри бикр нишон медихад.

Адабиёт:

1. Васильев Л.М. Семантика русского глагола, М., 1981, 184 с.

2. «Маснавии маънавй ». Ч алолуддин Мухаммади Балхй . Бар асоси матни Р. Николсон ва муцобила ба нусхахои дигар. -Нашри замон, Техрон, 2001. -730 с.

3. Очерки по семантике русского глагола. Уфа, 71, 311 стр.

4. Расторгуева, Каримова. Система таджикского глагола. М., 1968.

5. Сабзаев С. Забон ва сабки баёни Мавлоно Ч алолуддини Балхй . -Душанбе: Адиб, 2011.

6. Фарданги забони точикй.-М.: Советская энциклопедия, 1969.-Ч,.1.-959с.

7. Фарданги забони точикй.-М.: Советская энциклопедия, 1969.-Ч,.2.-949с.

8. Ч алолиддини Румй . Девони кабир, ч . I. -Душанбе: Адиб, 1992. -447

9. Ч алолиддини Румй . Девони кабир, ч. II. -Душанбе: Адиб, 1993. -416 с.

10. Шарифуллина А.Г. Семантика глаголов эмоционального состояния в татарском и английском языке // Филология и культура.- 2013. - №1 (31). - С. 124-126.

ГЛАГОЛЫ МЫШЛЕНИЯ В ПОЭТИЧЕСКОМ НАСЛЕДИИ ДЖАЛОЛИДДИНА БАЛХИ

В статье дается краткая характеристика мастерство поэта, его роли в развитии словарного состава таджикского языка. Автор на основе многочисленных примеров показывает семантические и смысловые особенности таджикских глаголов, выражающих семантику мышления. По мнению автора, слова выражающие семантику мышления в таджикском языке значительно много.

Ключевые слова: семантика, глагол, многозначность, адвербиализация, значение слова, семантические группы.

VERBS THINKING IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI

The article gives a brief description of the skill of the poet, his role in the development of the vocabulary of the Tajik language. Author based on many examples shows semantic and semantic features Tajik verbs expressing the semantics of thinking. According to the author, the words expressing the semantics of thinking in the Tajik language is much much.

Keywords: semantics, verb, ambiguity, meaning, semantic groups.

Сведения об авторе: Бекназарова М. Н, аспирант Института языка, литературы, востоковедения и письменного наследия имени А. Рудаки Академии наук Республики Таджикистан, е-mail: bmavzuna@mail.ru

About author: Beknazarova M. N., post-graduate student, Institute of Language, Literature, Oriental studies and Written heritage named after A. Rudaki of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan

МОНОЛОГИЧЕСКАЯ РЕЧЬ КАК ФОРМА ВЫРАЖЕНИЯ ОРАТОРСКОГО

ИСКУССТВА

Саидов А. С., Бохирова П. Т.

Таджикский государственный медицинский университет имени Абуали ибни Сино Таджикский государственный институт искусств имени М. Турсун-заде

Общеизвестно, что ораторское искусство — это гармоничное сочетание риторики, приемов актерского мастерства и психологических техник. Оно - комплекс внутреннего наполнения человека, его потенциала и способности вывести этот потенциал на уровень межличностной коммуникации. Недостаточно простого умения красиво выражать свои мысли. У правильно поставленной речи целью ставится три компонента: умение убедить, умение повлиять на логику и эмоции, а так же умение повести за собой.

Характерно, что ораторская речь — это вид монологической речи, употребляемый в ситуации, когда говорящий обращается к многочисленной аудитории с целью убеждения. Речь оратора имеет свои особенности построения композиции и стиля, а также особое соотношение языковых и неязыковых средств общения. Можно выделить несколько основных качеств, которые отличают ораторскую речь от других видов речи.

Оратор обращается к слушателю с речью — не только донести до него информацию, но и получить ответную реакцию в виде заинтересованности (убедить) или каких-либо действий (побудить). Для этого оратор должен быть воодушевлен предметом своей речи и вкладывать в неё то, что он считает нужным и полезным для его слушателей.

При этом, чтобы речь тронула и заинтересовала аудиторию, важен авторитет говорящего или его особый психологический настрой. Чтобы побудить слушателей совершить какие-то действия, оратор, прежде всего сам делает усилие, требующее

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.