Научная статья на тему 'VERBS DESIRE IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI'

VERBS DESIRE IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
21
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕМАНТИКА / ГЛАГОЛ / ЗНАЧЕНИЕ СЛОВА / МОДАЛЬНЫЕ СЛОВА / ЖЕЛАНИЕ / КАТЕГОРИИ ГЛАГОЛА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бекназарова М.Н.

В статье дается краткая характеристика особенностей семантики желания, ее пути и способы выражения на таджикском языке, роль лексических грамматических единиц при выражении данной семантики. Примеры для подтверждения взяты из произведений великого персидско-таджикского поэта Джалолиддина Балхи. По мнению автора, помимо модального глагола «хотеть», в таджикском языке существуют различные грамматические способы выражения семантики желания.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ГЛАГОЛЫ ЖЕЛАНИЯ В ПОЭТИЧЕСКОМ НАСЛЕДИИ ДЖАЛОЛИДДИНА БАЛХИ

The article gives a brief description of the semantics of desire, its means of expression in the Tajik language, the role of lexical and grammatical units in the expression of this semantics. Examples are taken from the works of the great Persian-Tajik poet Jaloliddin Balkhi. According to the author, in addition to the modal verb «to want», there are various grammatical ways of expressing the semantics of desire in the Tajik language.

Текст научной работы на тему «VERBS DESIRE IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI»

9. Матезиус В. О так называемом актуальном членении предложения // Пражский

лингвистнчсский кружок. - М.: Прогресс, 1967.

10. Матезиус В. Основная функция порядка слов в чешском языке // Пражский лингвистический кружок. - М., 1967.

11. Распопов И.П. Актуальное членение предложения. - Уфа, 1961.

12. Распопов И.П. Методология и методика лингвистических исследований // Методы синхронного изучения языка). - Воронеж: Из-во Воронежского ун-та, 1976.

13. Сильман Т.И. Лирический текст и вопросы актуального членения // Вопросы языкознания. -1974, № 6.

14. Соссюр Ф. Труды по общему языкознанию. - М., 1982.

ЭТАПЫ РАЗРАБОТКИ УЧЕНИЯ ОБ АКТУАЛЬНОМ ЧЛЕНЕНИИ ПРЕДЛОЖЕНИЯ И

ПОРЯДКА СЛОВ

В статье говорится об этапах разработки учения членении предложения и порядка слов. Актуальное членение предложения может выражаться порядком слов, интонацией и другими средствами. Автор, в результате проведённого анализа, приходит к выводу, что актуальное членение не имеет единого толкования. Поэтому различные исследователи не только по-разному понимают его, но и по-разному применяют.

Ключевые слова: актуальное членение предложения, порядок слов, коммуникативная цель, смысл предложения.

THE STAGES OF DEVELOPING TEACHINGS IN ACTUAL DIVISION OFFERS AND

WORD ORDER

In this article it comes to about the stages of developing the teaching dismemberment of sentence and word order. Actual division of the sentence can be expressed by word order, intonation and other means. The author, as a result of the analysis comes to the conclusion that the actual division does not have a single interpretation. Therefore, various researchers have not only different understandings of it, but also a different exercise.

Keywords: the actual division of the sentence, word order, communicative purpose, meaning of the sentence.

Сведения об авторе: Юсупова Зарина Розиковна, кандидат филологических наук, доцент Курган-Тюбинского государственного университета имени Н. Хусрава, e-mail: zarina1966@list.ru

About author: Yusupova Zarina, PhD in Philology, Associate Professor, Kurgantube State University named after N. Khusrav

ФЕЪЛ^ОИ ИФОДАГАРИ МАЙЛУ ХО^ИШ ДАР АШЪОРИ МАВЛОНО

ЧДЛОЛУДДИНИ БАЛХИ

Бекназарова М. Н.

Институти забон, адабиёт, шарцшиносй ва мероси хаттии Академияи илмуои Цум^урии Тоцикистон

Гурух,бандии феълх,о аз руйи семантика ба хелх,ои амалу хдракат, вазъияту х,олат, бахусус, х,олатх,ои равонй хеле барвакт сурат гирифта буд. Аз чумла, Л. М. Василев, муаллифи китоби «Семантика русского глагола» (Семантикаи феълх,ои русй) [1], тадкикоти худро ба таснифот ва шарх,и феълх,ои дорои семантикаи х,олатх,ои равонй бахшидааст. Яке аз х,олатх,ои равонии шахс хоуиш мебошад. «Хостан» дар гурух,и феълх,ои модалии забони точикй [2, с. 149] карор дошта, дар аксари мавридх,о чун чузъи ёвари феълх,ои забони точикй ба кор меравад. Хусусияти фарккунандаи феъли «хостан» чун аксари феълх,ои ёвар дар феълсозй ва ифодаи нах,вии он зох,ир мешавад. Ин феъл шакли аорист (хохдм), замони х,озира-оянда ва шаклх,ои асосии замони гузаштаро дорад, аммо категорияи тарз надорад [2, с.149].

Дар баробари як силсила хусусиятх,ое, ки феъли хостан дар забони точикй дорад, он бо гурух,и зиёди феълх,ои мустакил омада, семантикаи умумии амалу уолат, вазъиятуои гуногунро, ки охднги модалият доранд, ифода мекунад.

Даp мак;олаи мазкyp мо тасмим гиpифтем, ки баъзе хусусиятхои ин rypyx,H феълхоpо даp осоpи Чдлолуддини Балхй аз назаp гyзаpонем. Даp назми Мавлоно хусусиятхои гуногуни лyFавию ^амматикии семантикаи хоуиш ба назаpи мо pасид: Xocmarn, гуфmан бад-ин панцоу байт, Лаб бубастам, то кушой ту дауан [l, c. 4З1 J.

Семантикаи хох;иш амал ё холатеpо ифода мекунад, ки вок;еъ шуданаш ба шаpте вобаста аст ё и^онашаванда аст. Агаp даp чунин мавpидхо феъли модалии xocmaH даp шакли замони гузаштаи наздик омада бошад, (хостам/хостй/хост гуфтан) феъли асосй даp шакли масдаp ё сотаи шаpтй-хохишмандй омада метавонад (хостам гуфтан/хостам гуям). Даp ин мавpид семантикаи хох;иш и^онашаванда аст. Он ба амале далолат мекунад, ки и^о нашудааст, ба и^ои он амали дигаpе монеъ шудааст. Инpо даp мисоли боло pавшан мушохида намудан мумкин аст. Долати иppеалй будани хохиш даp сypати даp шакли феъли мустак;ил ва замони гузашта омадани феъли модалии xocmaH низ хамин гуна аст. Даp мисоли зеpин феъли xocmaH даp шакли замони гузаштаи хикоягй омадааст:

Ту цабо mexocmü, хасм аз набард, Рагми ту карбосро шалвор кард [З, c. 522J.

Семантикаи хоуиш чун гypyххои дигаpи лyFавй ва семантикии феъл шакли инкоpй гиpифта метавонад. Он даp осоpи Мавлавй низ ба назаp меpасад ва махоpати нигоpандагии шоиppо даp ифодаи эхсос ифода мекунад: Юсуфи Канъониям, руи чу моуам гувост, Хец кас аз офтоб хатти гувоуй Haxocm [l, c. 67J.

XocmaH даp ин чо чун феъли мустак;илмаъно коpбаст шуда, даp шакли инкоpй омадааст ва к;олиби он шакли инкоpии замони гузаштаи наздик бошад хам, маънои замони гузаштаи нак;лиpо ифода каpдааст.

Феъли xocmaH даp забони имpyза шакли муайяни замониpо низ ифода мекунад, ки танхо хоси забони адабии китобй аст: xox¡am гуфm, xox¡amрaфm, xox¡am андешид ва f.

Калимаи xocmaH хамчун исми маънй низ коpбаст мешавад ва даp ин шакл даp осоpи Мавлавй низ ба назаp меpасад:

Ё Раб, ин тамйиз деу моро ба xocm, То шиносем он нишони кац зи рост [З, c. 8ЗJ.

Бояд гуфт, ки семантикаи xox;иш танхо бо ёpии феъли модалии xocmaH ифода намегаpдад, балки pохи асосии ифодаи он сотаи шаpтй-хохишмандй аст. ««Сига яке аз хусусиятуои фарцкунандаи феъл аст. Гуянда вуцуъ, цараён ва анцоми амалро баён карда, муносибати нисбат ба воцеият доштаи онро муайян менамояд. Муносибати амал ба воцеият сига номида мешавад» [2, с. 169].

Аз ин нигох баpои ташаккули семантикаи xo%иш шакли ^амматикии феъл -шакли сотавию замонй нак;ши асосй мебозад. Даp мисолхои зеpин феълхо даp шакли аоpист paearn,, бишкaнaм, бaрoям, 6u6uHam, nypcarn, даp сотаи шаpтй-хохишмандй омада, махз семантикаи xox;ишpо ифода каpдаанд:

То paearn, ман суш хилват дар намоз,

nypcarn, ин аувол аз доноироз [З, c. 276J.

Чун бapoяm бар сари кууи баланд,

Охири ацба бибинaм уушманд [З, c. 260J.

Агар хоуй, ки уац гуям, ба ман деу согари марди,

В-агар хоуй, ки рау бинaм, даро, эй чашму биной [2, c. 22lJ.

Даp чунин мавpидхо агаp даp чумла феъли аввалин доpои семантикаи xox;иш бошад, даp пайи худ чандин феъли дигаppо даp хамин категоpия талаб мекунад, ки бешубха, хусусияти сотаи шаpтй-хохишмандй аст. Таваччух кунед ба ин мисол: Мур бapгиpaм зи цуфлу дар шакархона paearn,, То зи шохе з-он шакар ин цандуоро бишкaнaм [l, c. З05J.

Ба замми ин, баpои так;вияти ин семантика воситахои гpамматикие, ки тобиши шаpтивy хохишмандиpо так;вият мебахшанд, низ нак;ши махсус доpанд. Даp мисолхои боло ифодахои mo paearn,, 4yH бибинaм хамин гуна хусусият доpанд.

Даp осоpи Мавлоно гохо нидохо низ баpои так;вияти семантикаи xox;иш хизмат мекунанд:

ки меури талъаташ хост, ки дил фурузадам, Хиндуи зулфи саркашаш боз рауо намекунад (l, ll0).

Тахлили мисолхои фаровон аз осори Мавлоно нишон медихад, ки имкониятхои забони точикй дар ифодаи эхсоси ботинй, равонии инсон роххои ифодаи гуногун доранд, махорати шоир дар он зохир мегардад, ки дар ифодаи эхсоси ботинй имкониятхои лугавию грамматики забони модариашро хеле бамаврид ба кор мебарад.

Адабиёт:

1. Васильев Л. М. Семантика русского глагола. - М., 1981, 184 с.

2. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. - Душанбе: Дониш, 1985. - Ч,. 1. - 376 с.

3. Маснавии маънавй. Чалолуддин Мухаммади Балхй. Бар асоси матни Р. Николсон ва

мукобила ба нусхахои дигар. - Техрон: Нашри замон, 2001. - 730 с.

4. Очерки по семантике русского глагола. - Уфа, 1971. - 311 с.

5. Расторгуева В. С., Каримова А. А. Система таджикского глагола. - М., 1968.

6. Сабзаев С. Забон ва сабки баёни Мавлоно Чалолуддини Балхй. - Душанбе: Адиб, 2011.

7. Скребцова Т. Г. Семантика глаголов физического действия в русском языке. - СПб., 1996.

8. Фарханги забони точикй. - М.: Советская энциклопедия, 1969. - Ч. 1. - 959 с.

9. Фарханги забони точикй. - М.: Советская энциклопедия, 1969. - Ч. 2. - 949 с.

10. Чалолиддини Румй. Девони кабир, ч. I. - Душанбе: Адиб, 1992. - 447

11. Чалолиддини Румй. Девони кабир, ч. II. - Душанбе: Адиб, 1993. - 416 с.

12. Шарифуллина А. Г. Семантика глаголов эмоционального состояния в татарском и английском языке // Филология и культура.- 2013. - № 1 (31). - С. 124-126.

ГЛАГОЛЫ ЖЕЛАНИЯ В ПОЭТИЧЕСКОМ НАСЛЕДИИ ДЖАЛОЛИДДИНА БАЛХИ

В статье дается краткая характеристика особенностей семантики желания, ее пути и способы выражения на таджикском языке, роль лексических грамматических единиц при выражении данной семантики. Примеры для подтверждения взяты из произведений великого персидско-таджикского поэта Джалолиддина Балхи. По мнению автора, помимо модального глагола «хотеть», в таджикском языке существуют различные грамматические способы выражения семантики желания.

Ключевые слова: семантика, глагол, значение слова, модальные слова, желание, категории глагола.

VERBS DESIRE IN POETIC HERITAGE JALOLIDDIN BALKHI

The article gives a brief description of the semantics of desire, its means of expression in the Tajik language, the role of lexical and grammatical units in the expression of this semantics. Examples are taken from the works of the great Persian-Tajik poet Jaloliddin Balkhi. According to the author, in addition to the modal verb «to want», there are various grammatical ways of expressing the semantics of desire in the Tajik language.

Keywords: semantics, verb, meaning, modal words, desire, the category of the verb.

Сведение об авторе: Бекназарова М. Н, аспирант Института языка, литературы, востоковедения и письменного наследия имени А. Рудаки Академии наук Республики Таджикистан, е-mail: bmavzuna@mail.ru

About author: Beknazarova M. N., post-graduate student, Institute of Language, Literature, Oriental studies and Written heritage named after A. Rudaki of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan

ХУСУСИЯТХОИ УМУМИ ВА ФАР_КИЯТИ СИФАТХ,ОИ АСЛИ ДАР ЗАБОЩОИ

ТОНИКИ ВА ФАРОНСАВИ

Маликов А. Р., Ашуров Н. М., Шалимова Р. А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Доир ба сифат ва хусусиятхои умумии он забоншиносони шинохта дар забонхои точикй ва фаронсавй дар тадкикоти гуногуни грамматикии худ маълумотхои муфассал додаанд. Аммо мукоисаи сифатхои забони точикию фаронсавй то имруз анчом напазируфтааст. Бинобар ин, мо тасмим гирифтем, мухтасар ба таври мукоиса дар бораи хусусиятхои умумии сифати аслй дар забонхои точикию фаронсавй ва фаркияти онхо аз хамдигар бо овардани мисолхо аз харду забон маълумот дихем.

99

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.