CC BY
26
Dr Dušan Rajić,
pukovnik, dipl. inž.
Vojnotehni cki institut, vBeograd,
mr Bo židar Žakula,
dipl. inž. dr Velibor Jovanovi c,
dipl. inž.
Rezime:
UTICAJINDUSTRIJSKE SVOJINE NA TEHNICKO-TEHNOLOŠKIFAKTOR
ODBRANE
UDC: 347.77 : 623.483
U radu je analiziran uticaj industrijske svojine na tehnicko-tehnološki faktor odbrane. Tehnološke inovacije predstavljaju znacajnu pokretacku snagu privrednog razvoja zemlje i nje-ne odbrambene industrije. Ukazano je napotrebu drugacijeg organizovanja u oblasti inovacio-ne delatnosti u kg'oj je uspostavljena tesna veza izmedu nauke, pronalazaštva iproizvodnje.
Ključne reči: inovacije, patenti, intelektualna svojina, vojna industrija, o dbrana.
THE INFLUENCE OF INDUSTRIAL PROPERTY ON THE TECHNICAL-TECHNOLOGICAL FACTOR OF DEFENCE
Summary:
The influence of industrial property on the technical-technological factor of defense is analyzed in this work. Technical innovations represent an important force of business development of the county and its defensive industry. In this work it is pointed out the necessity for different way of organization in the field of innovative work in which the tight connections are established between science, innovation and production.
Key words: innovations, patents, intellectual property, military industry, defense.
Uvod
Nekada se trgovalo proizvodima tzv. niske tehnologije, koji su zadovolja-vali primarne ljudske potrebe za ishra-nom, odevanjem, itd. Danas vecina pro-izvoda, pa cak i potrošna roba, sadrži udeo pronalazaka i dizajna, zbog cega ima vecu vrednost, odnosno cenu. Filmo-vi, zvucni zapisi, knjige, kompjuterski softver, sredstva naoružanja i vojne opre-me (NVO) i drugi proizvodi na tržištu, kupuju se i prodaju zbog informacija i kreativnosti koje sadrže, a ne samo zbog materijala od kojih su sacinjeni.
Svi proizvodi s kojima danas dolazi-mo u dodir tekovine su necijeg stvaralaš-tva, u tehnickom, dizajnerskom i u autor-
skom smislu, kao proizvod odredenog tra-dicionalnog znanja nacionalne kulture s odredenog geografskog podrucja i dr. Dru-gim recima, to je necija intelektualna svojina - pojedinca, grupe autora ili naroda.
U svim zemljama u svetu autorima je dato pravo da sprece druge da bez na-doknade koriste njihove pronalaske, di-zajn ili druge vrste stvaralaštva. Ovo pravo naziva se pravo intelektualne svojine.
Intelektualna svojina je najskuplja roba na svetu, jer je za nju neophodno vr-hunsko znanje, koje ima veoma visoku cenu na tržištu. Tako npr. više vredi gram enzima butirilholinesteraze, koji proizvodi naš Vojnotehnicki institut za potrebe detekcije visokotoksicnih hemij-skih materija, od grama zlata. Danas se
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
489
vode pravi trgovinski ratovi izmedu ze-malja, kada neka od njih proceni da su joj prava u pogledu intelektualne svojine ugrožena (npr. SAD - Kina). Znacaj intelektualne svojine može da se proceni i po tome što se u okviru pregovora za ula-zak u razne evropske ili svetske asocija-cije, poput Evropske unije, Svetske trgo-vinske organizacije i dr., kao jedan od najvažnijih uslova koji neka zemlja mora da ispuni, postavlja pitanje adekvatnog rešavanja prava iz te oblasti [1].
Najrazvijenije zemlje, poput SAD, ostvaruju prihode od izvoza autorskih prava (tzv. kopirajt prihodi) u iznosu od 60% od ukupnog izvoza [1]. U Japanu 284 firme ostvaruju 45% svojih prihoda, iskljucivo primenom znanja i novih ide-ja. Za razvijene zemlje izvoz znanja, tj. ideja i kreativnosti, najjednostavniji je izvoz koji donosi najvece prihode.
U srednjerazvijenim i nerazvijenim zemljama izvoz znanja i kreativnosti je veoma mali, a uvoz veliki. Tako je na primer, u Argentini izvoz znanja svega 4-5% od ukupnog izvoza ove zemlje. Slicna je situacija i sa ostalim srednjerazvijenim i nerazvijenim zemljama, pa i sa našom [1].
Za vojnu industriju karakteristican je poseban društveni status zbog strogih zah-teva u oblasti kvaliteta proizvoda, poseb-nih mera u proizvodnji i prometu NVO, ali i visoke profitabilnosti. Na dinamican razvoj vojne industrije u svetu znatan uti-caj ima uvodenje sistema zaštite proizvoda i postupaka za njegovo dobijanje i pri-menu (patentni sistem), sistema koji obez-beduje monopol i vracanje, u dovoljno dugom periodu, izuzetno visokih uloženih sredstava u istraživanja i razvoj NVO.
Vojna industrija Srbije uspešno se razvijala u periodu posle Drugog svet-skog rata, kada je u visokom stepenu po-krivala glavne potrebe naše vojske i ostvarivala respektabilan izvoz. Medu-tim, od devedesetih godina prošlog veka, tj. od perioda raspada bivše države, došlo je do dezintegracije jedinstvene vojne industrije i njenog ulaženja u period konti-nuirane stagnacije.
Poznato je da tehnološke inovacije mogu da budu zamajac ubrzanog razvoja privrede, ali i njenog oporavka, tako da sadašnji „bolan“ period tranzicije kroz koji prolazi naša privreda, a sa njom i od-brambena industrija, predstavlja priliku i potrebu za uvodenje efikasnijeg modela poslovanja, zasnovanog i na tzv. inovaci-onom modelu. U tom smislu, u radu se ukazuje na mogucnosti boljeg organizo-vanja, povezivanja i osmišljenijeg pristu-pa u oblasti inovacione delatnosti u nas.
Pojam i karakteristike
intelektualne svojine
Pod pojmom intelektualne svojine podrazumevaju se prava industrijske svojine i autorska prava. Predmet zaštite prava intelektualne svojine su duhovne tvo-revine i pravo autora na rezultate svog intelektualnog stvaralaštva [2].
Industrijska svojina, kao deo intelektualne svojine, najcešce se deli na dve oblasti [3]. To su:
1. Zaštita znakova razlikovanja, po-sebno žigova i geografskih oznaka pore-kla. Zaštita takvih znakova razlikovanja ima za cilj da stimuliše i osigura lojalnu konkurenciju i da zaštiti potrošace, dajuci im pravo izbora na osnovu pune informa-
490
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
cije izmedu raznih roba i usluga [4]. Zaš-tita može trajati neograniceno, ukoliko odredeni znak i dalje ispunjava uslove za zaštitu. „Coca Cola“ ce pre dati svoje fa-brike i tehnologiju nego svoj žig. U mno-gim slucajevima to je najveci kapital. In-teresantno je da se u našoj zemlji od 1921. godine stalno održava 31 strani žig, poput Dunlop gume, Mauzer (oružje), Mercedes, Monblan (pera za pisanje), Remington (pisace mašine), Sidol (sredstva za cišcenje), Žilet (nožic i pribor za brijanje), Singer (šivace mašine) i dr. Dakle, za po-trošaca nije svejedno da li kupuje kompju-tersku opremu cuvene firme Hewlett Packard ili neke neafirmisane firme na tržištu. Jasno je da je u prvom slucaju rizik od po-grešne kupovine znacajno manji.
2. Pronalasci koji se štite patentom i malim patentom, industrijski modeli i uzorci, cija je osnovna svrha da obezbede zaštitu ulaganja u razvoj novih tehnologi-ja. Ova vrsta industrijske svojine prevas-hodno se štiti da bi se stimulisalo stvara-nje inovacija, dizajna i tehnološko stvara-laštvo. Zaštita se obicno daje na odredeno vreme (najcešce 20 godina u slucaju pa-tenta). Kada se ovi oblici intelektualnog stvaralaštva ne bi štitili, prestao bi interes za ulaganje ogromnih sredstava u razvoj novih tehnologija, usporio bi se tehnološ-ki razvoj, što nikome nije u interesu.
Nisu sve vrste intelektualnih dobara pronalasci. To nisu, na primer, naucna otkrica, naucne teorije, matematicke me-tode, estetske kreacije, planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualne de-latnosti, igranje igara, racunarski progra-mi (izuzetak je patentno zakonodavstvo SAD-a) i prikazivanje informacija defini-sanih njihovim sadržajem [2, 3].
Suština razlikovanja pronalaska od otkrica leži u cinjenici da je pronalazak primenjeno znanje koje predstavlja mate-rijalizaciju ideje, tj. znanje koje se koristi radi zadovoljenja odredene objektivne ljudske potrebe, dok je otkrice cisto (ne-primenjeno) znanje [3]. Dakle, razlog zbog kojeg patentno pravo iskljucuje otkrica iz zaštite nije u kvalitetu novosti koje to znanje ima, ili u shvatanju da je intelektualni rad koji je potreban za otkrice manji od onog koji je potreban za pronalazak, vec u pravno-politickom sta-vu koji se tice obima zaštite i njenih društvenih posledica. Interesantno je da Nikolu Teslu mnogi smatraju našim naj-vecim naucnikom. Medutim, po opštepri-hvacenim svetskim kriterijumima vred-novanja naucnog doprinosa (broj obja-vljenih radova, impact faktor casopisa, indeks citiranosti i dr.) naš najveci nauc-nik je Milutin Milankovic, dok je Nikola Tesla naš najveci pronalazac. Mada, veliki naucnici cesto su bili i veliki pronala-zaci (npr. Mihailo Pupin).
Patentna zaštita za otkrica bi, s obzi-rom na opšti karakter svog predmeta, ima-la nesagledivo širok obim. To bi svima, izuzev nosiocu patenta, onemogucilo slo-bodu korišcenja otkrica za konkretne prakticne primene, što je sa stanovišta raz-vojnih interesa društva neprihvatljivo. S druge strane, patentna zaštita za pronala-zak (kao znanje koje je ograniceno na konkretnu prakticnu prime nu), ima jedan sasvim odredeni i ograniceni obim, što se sa stanovišta društvenog interesa smatra poželjnim, tj. stimulativnim za tehnicko stvaralaštvo. Odnos izmedu otkrica i pronalaska može se posmatrati i u svetlu ci njenice da pronalasku prethode opšta zna-nja koja su rezultat otkrica. Medutim, mo-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
491
že se desiti da otkrice i pronalazak koinci-diraju, tj. da se do otkrica dode upravo kroz prakticnu primenu dotad nepoznate prirodne zakonitosti koja postoji izmedu odredenih pojava. Za patentnopravne inte-rese lica znacajan može biti redosled ko-jim ce se objaviti rezultati. U vezi s tim, moguce su dve tipicne situacije:
1. Jedno lice otkrije odredenu sup-stancu u prirodi, pa, upoznavši njenu strukturu i svojstva, sintetiše takvu istu supstancu. Racionalno bi bilo da to lice ne objavljuje svoje otkrice vec da samo prijavi svoj pronalazak za patentiranje. U suprotnom, patentiranje pronalaska ne bi bilo moguce, jer supstanca na koju se pronalazak odnosi ne bi bila nova. Opisa-ni slucaj je kod nas veoma cest, jer su autori otkrica u velikom broju slucajeva po profesiji naucni radnici koji imaju obavezu da publikuju svoje radove u na-ucnim casopisima, kako bi, saglasno tome, mogli u strucnom pogledu da napre-duju. Dakle, u pitanju je nepravilan redosled poteza koji može da prouzrokuje ozbiljnu štetu, a o kojem naucni radnici u
NAUKAM NOVACp PROFIT
znanjeWinovkue
Sl. 1 — Šematski pnkaz ciklusa potrošnje novca u naucne svrhe zbog stvaranja znanja i korišcenje tog znanja za stvaranje inovacija koje na tržištu donose ekstraprofit
Vojsci Srbije, i u gradanstvu jednostavno nisu obavešteni. U razvijenom svetu veoma se retko dogada da se patentibilni rezultati publikuju u casopisima pre nego što se podnesu patentne prijave.
2. Jedno lice otkrije odredenu pri-rodnu zakonitost i odmah pronade nacin prakticne primene tog otkrica. Problem koji se pri patentiranju takvog pronalaska može javiti, ukoliko to lice pre patentne prijave objavi svoje otkrice, jeste što se može ispostaviti da pronalazak nema in-ventivni nivo. Drugim recima, moguce je da takav pronalazak za strucnjaka proiz-lazi iz samog otkrica na nacin da nikakav inventivan rad nije neophodan. Zato je uputno da pronalazac prvo prijavi svoj pronalazak za patentiranje, a da tek zatim (odnosno tek u patentnoj prijavi) objavi otkrice koje se nalazi u osnovi tog pronalaska.
Ovi prime ri pokazuju da je nauka u uskoj vezi sa pronalazaštvom, ali da isto-vremeno postoje brojne suštinske razlike izmedu ova dva pojma. Tako se, na primer, patentno pravo zadovoljava odgo-vorom na pitanje kako nešto funkcioniše, dok odgovor na pitanje zašto tako funk-cioniše prepušta nauci. Na slici 1 prika-zana je originalna šema na kojoj se vidi da nauka pretvara novac u znanje, a da inovacije koriste znanje da bi stvorile novi kapital, odnosno profit.
Informacije koje podnosilac patentne prijave zna, ali ih ne iznosi u opisu pronalaska, danas se oznacavaju kao taj-no znanje (know-how). Ove informacije:
- ukazuju na optimalan put tehnicke realizacije pronalaska, koji je prijaviocu poznat i koji se vremenom može usavrša-vati;
492
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
- omogucavaju ili olakšavaju ko-mercijalnu eksploataciju pronalaska;
- obezbeduju adekvatnost pronalaska u primeni drugim društvenim vred-nostima i ocekivanjima (npr. ekološkim).
Dakle, bez informacija koje ostaju tajna kod podnosioca patentne prijave, industrijski interesent za korišcenje teh-nicke informacije sadržane u prijavi naj-cešce ne može, ili ne može jednostavno, da primeni konkretan pronalazak u svojoj privrednoj delatnosti. Kod nas se cesto dešava da podnosilac patentne prijave ot-krije sve što zna o svom pronalasku, što je veoma štetno, kako za njega samog, tako i za interese naše zemlje. Motivi ko-ji podstaknu podnosioca prijave da napi-še sve što zna o tajnama svog pronalaska nalaze se u Zakonu o patentima [5], koji obavezuje da prezentovana prijava treba „... da bude razumljiva strucnjaku iz od-redene oblasti tehnike...“. Istina, veliko je umece sastaviti patentnu prijavu koja ce sadržavati dovoljnu opisanost pronalaska, ali i neotkriven know-how. U tome su inostrani pronalazaci znatno vispreni-ji, jer su svesni cinjenice da bez angažo-vanja patentnog zastupnika ne mogu sa-mostalno uspešno da završe ovaj deo po-sla. Kod nas, nažalost, pronalazaci smatraju da su dovoljno kvalifikovani da napišu dobru patentnu prijavu.
Transfer tehnologije je popularan iz-raz za preuzimanje tude tehnologije radi njene prakticne primene. Ako je rec o pa-tentiranoj tehnologiji jasno je da takav transfer nije pravno moguc bez pristanka, tj. dozvole (licence) nosioca patenta. Otuda, legalni transfer tehnologije podra-zumeva kontakt zainteresovanog lica sa nosiocem patenta, radi sklapanja ugovora o prometu prava za korišcenje tehnologi-
je. Samo tehnicki laici mogu da pomisle da je tudu tehnologiju lako replikovati (imitirati) na osnovu saznanja koja se o njoj mogu dobiti istraživanjem gotovog proizvoda u kojem je ona materijalizova-na. Da je to moguce, na svetu ne bi po-stojale razlike u tehnološkoj razvijenosti pojedinih regiona, koje se mere i vre-menskim zaostajanjem od nekoliko dece-nija do jednog veka. Naime, veci deo tehnologija koje se danas u savremenom svetu koriste nije pod patentnom zašti-tom, pa ipak nerazvijene zemlje, odnosno njihovi privredni subjekti, nisu u stanju da te tehnologije prakticno eksploatišu. Naime, za primenu jednog pronalaska neophodno je posedovanje tehnološkog znanja višeg nivoa od onog koje je impli-kovano u samom pronalasku. Otuda je za transfer tehnologije, pored upoznavanja sa samim pronalskom, potrebno steci novo znanje bez kojeg nije moguce prime-niti taj pronalazak u proizvodnji i zado-voljiti sve neophodne tehnicko-ekonom-ske kriterijume. Vecina licencnih ugovora obuhvata patente, tajno znanje i žigo-ve. Licenca za patent najpre se preporu-cuje, jer nudi najvecu zaštitu korisniku licence, koja traje dok traje patent. Licenca za tajno znanje je manje sigurna, jer neko drugi može, nezavisno od korisnika i licencora, da otkrije informaciju ili do-de do alternativnog rešenja. Period sigur-nosti je kraci.
Pronalazac ne prijavljuje svoj pro-nalazak za patentiranje da bi ga objavio, vec da bi do bio pravo koje ce ga zaštititi kada pronalazak inace bude morao da bude objavljen putem privrednog iskoriš-cavanja. Ali, imajuci u vidu da najveci broj pronalazaka koji se prijave za paten-tiranje (oko 90%) nikada ne postanu
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
493
predmet stvamog privrednog iskorišca-vanja, izvesno je da ti pronalasci nikada ne bi bili objavljeni da nema patentnog sistema. Svega 5 do 10 % tehnickih infor-macija iz patentne dokumentacije dospe u primarnu naucno-tehnicku literaturu [3]. Posebna vrednost tih informacija, koje pruža patentni sistem, jeste njihova orijentisanost na prakticnu primenu. Ta-kvi pronalasci, iako predstavljaju tzv. pa-pirnato stanje tehnike, imaju znacajnu in-formacionu vrednost, jer su nezamenljiva karika u lancu tehnološkog napretka.
Ekonomska korist, koja se može ste-ci iz patenta, nije u korelaciji sa vrednoš-cu pronalaska za društvo. Kao što je po-znato, tržište cesto izdašnije nagraduje pronalaske koji su od manjeg društvenog znacaja, dok one koji su cak od epohal-nog znacaja nagraduje skromnije ili ih ostavlja sasvim bez na grade.
Preko 90% prijava pronalazaka u svetu registruju firme kao podnosioci, dok je u našoj zemlji otprilike toliki pro-cenat individualnih pronalazaca [3]. Ob-jašnjenje je logicno. Patentni sistem u razvijenim zemljama je ekonomski veo-ma stimulativan i obavezuje poslodavca da svog radnika - pronalazaca dobro na-gradi za pronalazak koji ovaj prijavi. Kod nas je praksa u vecini preduzeca potputno suprotna, zbog cega su pronala-zaci destimulisani za inovacioni rad, a kada nešto i pronadu, na sve moguce na-cine nastoje da izbegnu prijavu pronalaska preko svoje radne organizacije.
Napredak tehnike i promene u eko-nomskom životu potisnuli su znacaj licne motivacije pronalazaca u drugi plan. Sa-da su dominantni organizacioni i finan-sijski aspekti pronalazackog delovanja. Pronalazaštvo danas pociva na timskom
radu visokoobrazovanih specijalista teh-nicke struke, koji, planskim istraživa-njem uz izdašnu finansijsku potporu svo-jih poslodavaca ili drugih investitora, programirano „ciljaju“ na odredena nova tehnicka rešenja. U tom smislu, kljucni resursi pronalazaštva su obrazovanje, or-ganizacija i kapital. U svetu se to dobro shvatilo pa se upravo tako i radi. Zbog neprihvatanja navedenih svetskih tokova i trendova, naš ukupni doprinos na polju pronalazaštva, u svetskim okvirima, go-dinama je minoran.
Naucna istraživanja danas su elimi-nisala tehnicki empirizam, tako da se može govoriti o cvrstoj korelaciji izmedu napretka u nauci i direktnog odraza tog napretka na tehniku i tehnologiju. Pronalasci u tehnici od polovine prošlog veka sve više se i u rastucoj meri baziraju na nauci, a u poslednje vreme postaju predmet planirane istraživacke aktivnosti. U savremenoj eta pi razvoja covecanstva nauka se razvija veoma brzo, tako da se obim naucnih delatnosti udvostrucuje približno svakih 7 godina, dok se obim ostalih aktivnosti koje su, takode, veoma važne za razvoj covecanstva, ali nisu di-rektno povezane sa naukom, udvostrucuje, otprilike, svakih 40 godina.
Projektovanje savremenog naoruža-nja i njegova proizvodnja direktno su po-vezani sa naucnim i tehnicko-tehnološ-kim napretkom u jednoj zemlji. Period od naucnog otkrica do njegove prakticne primene iznosio je za fotografiju 112 godina, za telefon 56 godina, za radio 35 godina, za radar 15 godina, za nuklearnu bombu 6 godina, za tranzistore 5 godina, za integrisana kola 3 godine [6]. Uocava se da se taj period stalno skracuje.
494
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
Glavna karakteristika savremenog tehnickog napretka sastoji se u spajanju nauke i tehnike, to jest u zatvaranju lanca od fundamentalnih naucnih istraživanja, preko usmerenih primenjenih i razvojnih istraživanja, do same proizvodnje. U proš-losti, taj proces je bio, uglavnom, razdvo-jen. Velike mogucnosti matematickog modeliranja i brzog rešavanja kompliko-vanih matematickih operacija racunarima, omogucavaju brže i pouzdanije uocavanje i analizu problema bez potrebe izvodenja skupih eksperimenata. Na taj nacin stvara-ju se preduslovi za vremensko programi-ranje razvoja tehnike.
U današnje vreme gube se oštre gra-nice izmedu fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istraživanja. Prisutna je sve veca meduzavisnost i medusobno do-punjavanje izmedu navedenih vrsta istra-živanja. Sve više je novih pronalazaka i sve je krace vreme od njihovog nastaja-nja do primene u praksi.
Transfer tehnike i tehnologije putem uvoza licenci, nove opreme i znanja predstavlja jedan od znacajnih puteva za smanjenje zaostalosti manje razvijenih u odnosu na razvijene zemlje. Da bi taj transfer nove tehnologije stvarno dopri-neo napretku zemlje, neophodno je obez-bediti dalji vlastiti istraživacki i razvojni rad na novoj tehnologiji i stvarati nove kadrove.
Stanje i napredak nauke i tehnologije direktno zavise od politike zemlje u tim oblastima. Zato je potrebno izabrati jasne ciljeve i obezbediti uslove za njiho-vo postizanje. Do koje mere su patenti, njihova zaštita, kupovina ili prodaja tre-cim licima i firmama važna oblast, poka-zuje primer jednog od najboljih i najceš-ce primenjivanih antibiotika u svetu u
poslednjih 20 godina. To je makrolidni antibiotik derivat eritromicina - azithromycin, otkriven u zagrebackoj „Plivi“ 1981. godine. Poznata americka firma „Pfizer“, kupila ga je za neznatna sred-stva i preimenovala u zithromax [7], da bi samo u 2000. godini ostvarila profit iznad milijardu dolara.
Tehnicko-tehnološki faktor
odbrane
Tehnicko-tehnološki faktor postaje dominantan za postizanje strategijskog iz-nenadenja u pocetnom delu vodenja ratnih operacija. Danas, naravno, niko ne zane-maruje uticaj tog faktora. Na pocetku prošlog veka on je dovodio do vecih izne-nadenja u periodu od 25 do 30 godina, a danas se taj period smanjuje na 5 do 7 godina [6]. U svakom slucaju, u vojsci se danas i u buducnosti mora vrlo budno pra-titi uticaj tehnic ko-tehnološ kog faktora.
Mogucnosti z proizvodnju NVO u potpunosti zavise od mogucnosti kom-pletne industrije u zemlji, a narocito ma-šinske, hemijske i elektronske industrije. Prema tome, pokazatelji opšteg tehnic ko-tehnološkog napretka neke zemlje ujedno su i pokazatelji potencijalnih mogucnosti za proizvodnju NVO.
Naucno i tehnic ko-tehnološko predvi-danje sadrži niz metoda pomocu kojih se mogu izvršiti verovatne procene buduceg razvoja i širenja neke oblasti nauke i tehnike. Te metode mogu se direktno upotrebiti i u opštevojnom predvidanju, koje se može podeliti na vojnostrategijsko, vojnoeko-nomsko i vojnotehnicko predvidanje. Ova-kva podela ne podrazumeva oštre granice, pošto su sve navedene vrste vojnog predvi-danja medusobno usko povezane [8].
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
495
U današnje vreme vojnotehnicko predvidanje predstavlja jedan od neospor-no važnih faktora celokupnog vojnog predvidanja. Nekada su promene u naoru-žanju tekle sporo, a vojnotehnicka predvidanja nisu imala važnu ulogu. Medutim, kasnije su uticala na operativno-takticko i vojnostrategijsko predvidanje. Savremena sredstva ratne tehnike jako uticu na promene u nacinu vodenja oružane borbe. Upravo je nagli razvoj borbene tehnike, posebno avijacije i raketne tehnike sa nu-klearnim ubojnim glavama, doprineo ne-stajanju razlika izmedu fronta i pozadine. Danas vojnotehnicko predvidanje postaje neophodno i jedan je od vodecih faktora u opštevojnom predvidanju.
Polazne tacke ovog predvidanja re-zultat su naucnog i tehnicko-tehnološkog progresa u pojedinim tehnickim granama koje su najviše vezane za odredeni si-stem oružja.
Inovacije u borbenoj tehnologiji ce-sto su bile odlucujuci faktori ishoda bor-benih dejstava do pobede. U bliskoj bu-ducnosti to ce biti sve izraženije. Tako ce komunikacije biti potpuno digitalne i umrežene. Sistemi oružja bice modular-ni, a informaciona tehnologija i stelt teh-nologija primarni.
Smatra se da ce u periodu posle 2010. godine jedna od znacajnih oblasti biti licna zaštita vojnika, koja podrazu-
meva izradu uniforme napravljene od ne-koliko slojeva [9]. Spoljni sloj bice ura-den od lakog balistickog oklopnog mate-rijala, sa posebnom protivbalistickom zaštitom od eksplozije protivpešadijskih mina. Odelo ce biti nevidljivo za senzo-re, a otporno na metke. Razni aditivi u njemu smanjice infracrveno zracenje i time otežati demaskiranje. Imace ugraden rashladni sistem, protkan mrežom plastic nih kapilara kroz koje struji rashladni fluid. Maskirna svojstva bice postignuta impregnisanim biodegradibilnim bojama, koje ce se same menjati u zavisnosti od okoline. Maskirnost ce biti poboljšana i ugradnjom displej tehnologije tecnih kri-stala u tkanini, što ce dodatno uticati na promenu boje i nijanse. Unutrašnji sloj ode la imace mikroklimatski uredaj za za-grevanje i hladenje, kao i filtrosorpcioni sloj za zaštitu od hemijskih i bioloških agensa.
Od uvodenja na tržište svaki novi proizvod ima životni ciklus koji obuhva-ta fazu uvodenja, rasta, zrelosti i opada-nja u prodaji, što se prikazuje u obliku Gausove krive (slika 2). Taj koncept raz-licito traje za razlicite proizvode - od jednog dana do više desetina godina. Us-pešne firme imaju strategiju razvoja svog proizvoda, ali u toku njegovog „života“ na tržištu preduzimaju i dodatne aktivno-sti da on što duže bude profitabilan. Uvo-denjem inovativnih promena na proizvo-du koji se vec nalazi na tržištu, produža-va se njegov životni vek, što se najbolje vidi na slici 3, kada Gausova kriva, kon-tinuiranim inoviranjem proizvoda, prelazi u niz S krivih koje poprimaju oblik „zmije u skoku“, cime se odlaže „smrt“ proizvoda na tržištu.
496
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
Ostvaren profit od novog proizvoda (pronalaska) u direktnoj je zavisnosti od stepena zaštite [7]. Patent za proizvod (product patent) obezbeduje firmi mono-pol i najviši procenat od moguceg ostva-rivog profita (90%). Patent za postupak (process patent) jeste niži stepen zaštite i niži je procenat moguce ostvarivog profi-ta (oko 70%). Zašticeni oblik proizvoda (model, uzorak), po stepenu zaštite, mo-gao bi da donese firmi oko 60% od moguceg profita. Proizvod zašticen samo ži-gom donosi oko 50% profita, dok proizvod bez zašticenog žiga donosi samo 20 do 30% moguceg profita [7].
Vecina naših preduzeca prošla je proces privatizacije, prikazujuci svoju vrednost kapitala samo kroz materijalnu komponentu, apsolutno zanemarujuci vrednost industrijske svojine (žigove, pa-tente, modele, uzorke, geografske oznake porekla, itd.) kao i organizovan rad na njenom stvaranju. U razvijenom svetu praksa je potpuno suprotna. Tako se, na primer, od sadašnje tržišne vrednosti cu-vene americke firme „Majkrosoft“ cak 80% odnosi na nematerijalnu vrednost (intelektualnu), a samo 20% od ukupne vrednosti na materijalnu imovinu firme.
Inventivna delatnost u vojsci
Srbije
Inventivna delatnost u Vojsci Srbije regulisana je odgovarajucim uputstvom [10], u kojem se pod inovacijama podrazu-mevaju pronalasci, tehnicka unapredenja i konkretni predlozi znacajni za Vojsku.
Pronalaskom se smatra svaki proizvod koji sadrži tri komponente: da ima novost, inventivni nivo i privrednu pri-
Creole Successive S Curves
Sl. 3 — Nacinprodužavanja „života“ proizvoda na tržištu
menjivost. Smatra se da je pronalazak stvoren u Vojsci ako je do njega došlo pri radu pronalazaca u jedinici, odnosno ustanovi Vojske, na zahtev ili nalog Voj-ske, odnosno na osnovu ugovora zaklju-cenog izmedu Vojske i pronalazaca i u roku od godinu dana nakon prestanka službe u Vojsci.
Pronalasci koje Zavod za intelektualnu svojinu dostavi Vojsci na ispitivanje poverljivosti, smatraju se pronalascima stvorenim van Vojske.
Tehnickim unapredenjem smatra se svaka racionalizacija nastala stvaralackom primenom poznatih tehnickih rešenja, sred-stava i tehnoloških postupaka, kojom se u Vojsci postižu korisni efekti: poboljšanje takticko-tehnickih osobina, kvaliteta, traj-nosti i pouzdanosti, kao i povecanje sigur-nosti dejstva i bezbednosti upotrebe sred-stava i sistema naoružanja i vojne opreme; povecanje produktivnosti rada i bolje isko-rišcavanje sredstava za rad (mašine, opre-ma, alat, pribor, instalacije i dr.) u istraživa-nju, razvoju, proizvodnji, obuci i eksploata-ciji; uštede radnog vremena i predmeta rada (materijal, sirovine, komponente, sastavni delovi, energija, gorivo i dr.); samostalnost u odnosu na nabavke iz inostranstva; po-boljšanje radnih uslova i zaštite na radu, kao i unapredenje covekove okoline uopšte.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
497
Poboljšanje sadašnjeg nivoa i obima inventivne delatnosti u Vojsci može se postici samo boljim stimulativnim uslovi-ma koji pripadaju pronalazacima, u odno-su na postojece uslove. To znaci da je neophodno promeniti postojecu zakonsku regulativu koja se odnosi na ovu oblast. To je suština funkcionisanja patentnog si-stema u svim razvijenim državama i re-spektabilnim oružanim snagama u svetu.
U toku poslednjeg rata koji je voden protiv naše zemlje zapažen je veoma vi-sok nivo inventivne sposobnosti naših ljudi. On ne bi došao do tolikog izražaja da nije bilo visokog patriotskog motiva. Taj podsticaj nije bio izazvan u miru, u periodu pre bombardovanja, jer nije bio dovoljno stimulisan. U miru najveci podsticaj cini finansijski momenat i društve-no priznanje koje inovator dobija za svoj uspešni angažman. Medutim, pored motiva, za uspeh su neophodni i povoljni uslovi za stvaralaštvo. Tesla verovatno ne bi uradio ni deseti deo svojih pronala-zaka da je stvarao u našoj zemlji.
U Drugom svetskom ratu nacisti su imali tzv. Himler-Šperov zakon o paten-tima koji je bio izuzetno podsticajan za inovatore [11]. Zahvaljujuci njemu, u uslovima vodenja žestokih oružanih bor-bi protiv saveznika na raznim frontovi-ma, Nemci su pronalazili nova oružja (npr. nove bojne otrove, rakete, tenkove, itd.), ali su isto tako stvarali nove epohal-ne pronalaske i tehnologije civilnog ka-raktera, koji su održavali njihovu privre-du izuzetno mocnom i žilavom. Posle za-vršetka rata, u uslovima privrednog slo-ma i potpuno razorene infrastrukture zemlje, Nemci su uvideli da Himler-Šperov zakon treba samo u ideološkom smislu
procistiti, ali u svojoj osnovi zadržati ne-promenjenim. To je jedan od razloga ubrzanog oporavka i nezadrživog rasta posleratne nemacke privrede [11]. Nor-veška i Austrija su na osnovu nemackog zakona uradile svoje nacionalne zakone o patentima. Danas su sve tri pomenute zemlje medu najuspešnijima u svetu u po-gledu inovativnog doprinosa rastu i sta-bilnosti njihovih privreda.
Kada se analiziraju, široj javnosti dostupni, podaci o sadržaju bilateralnih meduarmijskih sporazuma o vojnoj sa-radnji naše vojske, narocito sa tehnološki opremljenijim vojskama, uocava se da su strane armije zainteresovane za naša ino-vaciona odbrambena tehnicka rešenja primenjena u toku bombardovanja zemlje, a pre svega u oblasti protivvazduš-ne odbrane i medicinska iskustva u sani-ranju posle dica ranjavanja naših vojnika (primenjene tehnike, materijali, metode, postignuti rezultati, itd.). Neposredno na-kon agresije NATO-a govorilo se da je naš najbolji izvozni brend vojnik i nje go-vo oružje, ali to nije iskorišceno na pravi nacin i u dovoljnoj meri.
U našoj zemlji se poslednjih godina Zavodu za intelektualnu svojinu u prose-ku prijavi oko 1000 pronalazaka na go-dišnjem nivou. Koji od njih su od vital-nog znacaja za privredu zemlje, a koji su beznacajni? Na ovo pitanje Zavod za intelektualnu svojinu ne može da pruži adekvatan odgovor, jer ne raspolaže neo-phodnim strucnim i laboratorijskim re-sursima iz tehnickih oblasti koje su za-stupljene u pronalascima, mada to ni nije njihov zadatak. Oni su zaduženi da for-malno-pravno obraduju patentne prijave i da pretražuju patentne podatke, tj. medu-
498
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
narodni i domaci „rešerš“. U našoj zemlji još uvek nema kompetentne ustanove ko-ja bi mogla da vrednuje stvarni kvalitet pronalaska, odnosno podnetih patentnih prijava sa stanovišta znacaja pronalaska koji opisuju. Zbog toga cesto dolazi do pogrešnih procena o vrednosti pojedinih pronalazaka, što ponekad može da pred-stavlja gubitak od strateškog znacaja za privredu zemlje ili njenu odbranu.
Dakle, pri razmatranju i oceni pronalazaka treba biti veoma strucan, dalekovid u naucno-strucnom smislu, i posedovati niz multidicsiplinarnih sposobnosti da bi ekspertiza bila objektivna. To danas mogu da urade samo grupe eksperata iz razlicitih oblasti, a nikako pojedinac. U proteklom periodu, od formiranja Zavoda do danas, broj pronalazaka koji su ostali mrtvo slovo na papiru je impozantan i predstavlja „mr-tav kapital“. Za njegovo pokretanje, ople-menjivanje tj. doradu i plasiranje zaintere-sovanim partnerima u zemlji i inostran-stvu, neophodna je koncepcija, tj. dobro utemeljen projekat. Slicna konstatacija va-ži i za Vojni odsek za patente. Nedavno promovisan Nacionalni investicioni plan, koji je uraden po uzoru na irski model, nu-di mogucnost finansiranja modernizacije NVO, što se najuspešnije može izvesti pri-menom inovacionog koncepta.
U Sovjetskom Savezu je odmah po-sle Drugog svetskog rata, u oblast inova-cione delatnosti uvedena i jedna nova metodologija i tehnika rešavanja inven-tivnih problema, poznata pod imenom TRIZ (Teorija rešavanja inventivnih problema) [12, 13]. Tvorac TRIZ-a je Hen-rih S. Altšuler, koji je kao porucnik bio zaposlen u Patentnom birou Sovjetske mornarice za is pitivanje patenata. Nje gov zadatak bio je da pomaže naucnicima i
inženjerima u izradi patenata, tako da je bio neposredno ukljucen u taj kreativni posao. Proucivši skoro pola miliona patenata, on je uocio osnovne zakonitosti i karakteristike koje opisuju bilo koji novi pronalazak. Altšuler je proucavanjem pronalazaka identifikovao 39 standardnih parametara i 40 zajednickih inventivnih principa za rešavanje protivrecnosti pronalaska, na osnovu kojih je razvio svoju teoriju u procesu rešavanja inventivnih problema. TRIZ je skoro 45 godina treti-ran kao vrhunska sovjetska tajna, sve dok u doba perestrojke i vladavine Gorbaco-va nije „prebacen“ na Zapad. Upravo za-hvaljujuci TRIZ-u Rusi su skoro 50 godina uspevali, uz neuporedivo niža finan-sijska ulaganja, da uspešno pariraju Amerikancima u oblastima inovativnog razvoja NVO i pri osvajanju kosmosa. Zanimljivo je da Albert Ajnštajn, jedan od najvecih naucnika svih vremena, u doba svoje najvece kreativne moci, rade-ci u švajcarskom patentnom zavodu, nije uocio zakonitosti do kojih je došao Alt-šuler. Zbog genijalnog doprinosa teoriji rešavanja inventivnih problema, Altšule-ra danas s pravom mnogi smatraju jed-nim od najvecih umova 20. ve ka.
Danas je TRIZ sistematska metodologija rešavanja inventivnih problema, poznata u celom svetu [13]. Od 1996. go-dine TRIZ se nalazi i u SAD. Americki štab TRIZ-a smešten je u Silikonskoj do-lini (Kalifornija), trgovackom centru vi-soke tehnologije, a usvojen je u Japanu, V. Britaniji i mnogim drugim tehnološki najrazvijenijim zemljama. Brojne zemlje u svetu traže od eksperata TRIZ-a da im obuce inženjerski kadar, po njihovim metodama. Neke od svetski poznatih kompanija, kao što su Glaxo, Gillette,
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
499
Rolls-Royce, Intel, Volvo, United Utilities, Mars, Exxon, itd., takode primenjuju metode TRIZ-a. Strucnjaci TRIZ-a izra-dili su softver za primenu svojih metoda, ali on sam nije dovoljan za korišcenje u praksi. TRIZ nudi obuku preko Interneta. Jedan od njegovih glavnih ciljeva je teh-nicka podrška i pomoc zainteresovanim licima da naprave visoki profit sa novim proizvodom i ubrzaju tehnološki napre-dak svoje firme i zemlje. TRIZ rešenja direktno se manifestuju u poboljšanju proizvoda i smanjenju cene proizvodnje. Danas ima softversku bazu podataka koja obuhvata preko 3 miliona najjacih svet-skih patenata.
U SAD postoji visoko razvijen si-stem raznih asocijacija i posrednika iz-medu pronalazaca i tržišta. Postoji mnoš-tvo firmi koje se bave raznim segmenti-ma ove delatnosti i na tome zasnivaju bi-znis.
U doba velike ekonomske krize u Sjedinjenim Americkim Državama, 1929. godine, tadašnji predsednik Ruzvelt rekao je da su tehnologije kljuc razvoja ekono-mije, a kljuc tehnologije - patenti. Tadaš-nji „New deal“ projekat napravio je od Amerike ekonomsku velesilu.
Vecina proizvodnih preduzeca i dru-gih organizacija koje sacinjavaju vojno-industrijski kompleks na teritoriji Srbije, dospela su u poziciju da ne mogu da an-gažuju deo svojih proizvodnih kapaciteta zbog smanjenih potreba Vojske za sred-stvima NVO i reduciranih izvoznih mo-gucnosti koje su usledile zbog zastarelo-sti raspoloživih tehnologija i neusaglaše-nosti sa standardima i propisima EU (problem harmonizacije propisa). Kao posledica takvog stanja pojavio se pro-
blem tehnološkog viška kadrova, neanga-žovanosti proizvodnih i razvojnih poten-cijala preduzeca i ustanova, niske zarade zaposlenih lica i dr. Na osnovu analizira-nih iskustava, primenjenih u razlicitim zemljama, ocigledno je da inovacioni koncept, zastupljen u proizvodnji, može da predstavlja nadu za novi privredni oporavak.
Dakle, za našu privredu i odbrambe-nu industriju, spasonosnu formulu treba tražiti u politici novih (inovativnih) proizvoda ili grupe proizvoda, a ne u proiz-vodnim granama ili grupacijama, kao što je to bio slucaj do sada. Pogoršanje strukture naše privrede uocava se u padu izvoznih mogucnosti, jer je izostala kon-kurentnost proizvoda, koja se na svet-skom tržištu postiže njegovom inovativ-nošcu. Unazad deset godina nije zabele-ženo da je neko naše preduzece izašlo na medunarodno tržište sa originalnim pro-izvodom.
Zakljucak
Vojnoindustrijski kompleks je speci-fican zbog vrste proizvodnje kojom se ba-vi, što ima i niz prednosti u odnosu na ci vilni segment industrije: dostignuti nivo sistema kvaliteta prisutan u proizvodnji, dobra organizacija rada, visoka odgovor-nost u poslovanju, itd. Po nacinu rada i osposobljenosti radnika, vojnoindustrijski kompleks predstavlja jednu od najstrucni-jih grupacija zaposlenih lica u domacoj privredi. Njihovo otpuštanje predstavlja dugorocni ekonomski gubitak za privredu Srbije. Ipak, može se izbeci ili donekle ublažiti ukoliko se radnici angažuju na ci-vilnim inovacionim programima.
500
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
Poznato je da su inovacioni progra-mi kroz istoriju bili pokretac privrednog oporavka, kako na makroplanu (npr. pro-grami državnog oporavka SAD, Irske, Japana), tako i na mikroplanu (npr. poje-dina preduzeca - Simens, Samsung, So-ni, itd.).
U radu je ukazano na znacaj inte-lektualne svojine u društvu, a narocito uticaj patenata na tehnicko-tehnološki razvoj neke zemlje. Istaknut je i znacaj inovacionog rada u oblasti odbrambene tehnologije na ukupnu borbenu sposob-nost savremene armije i ukazano na po-trebu drugacijeg organizovanja u oblasti inovacionog stvaralaštva na polju od-brambenih tehnologija, nego što je to bio slucaj u prethodnom periodu.
U Vojsci Srbije postoje neiskorišce-ni inventivni potencijali koje je moguce pokrenuti reformskim zahvatima u toj oblasti, pocev od promene normativno-pravne regulative, narocito u delu koji se odnosi na oblast podsticaja stimulacije inovatora, preko uspostavljanja novog modela organizovanja u kojem je uspo-
stavljena tesna korelacija izmedu nauke, pronalazaštva i proizvodnje. TRIZ se smatra najpogodnijom naucnom metodo-logijom u oblasti inovacionog stvaralaš-tva, koju je neophodno implementirati u našu praksu.
Literatura:
[1] Prava intelektualne svojine i svetska trgovinska organizaci-ja, USAID Projekat za pristup SRJ Svetskoj tigovinskoj or-ganizaciji.
[2] Besarovic, V.: Intelektualna svojina, Centar za publikacije, Pravni fakultet, Beograd, 2005.
[3] Markovic, S.: Pttentno pravo, Nomos, Beograd, 1997.
[4] Maric, V.: Forma žiga, Fakultet za poslovno pravo, Beograd, 2003.
[5] Zakon o patentima, Službeni list SCG, 32/2004.
[6] Rendulic, Z.: Naucnotehnicki progres i naoružanje, VIZ, Beograd, 1981.
[7] Jovanovic, S.: Pronalazacka aktivnost u farmaceutskoj in-dustriji, Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, 1996.
[8] Cujev, J. V., Mihajlov, J. B.: Prognoziranje u Vojsci, VIZ, Beograd, 1980.
[9] Alexander D.: Tomorrow’s soldier, Avon Books, New York, 1999.
[10] Jovic, I.: Uputstvo o inventivnoj delatnosti u VJ, VIZ, 2001.
[11] Advanced Successful Technology Licensing (STL) Workshop, Belgrade, 2006.
[12] A????????, ?., ?.: ?????????? ??? ?????? ?????,
????????????, ???????????? „???????????“, ??????? 2-?, ???????? ???, 2006.
[13] Altshuller, G., Shulyak, L.: 40 Principles: TRIZ Keys to Technical Innovation, Technical Innovation Center, Worcester, MA, 2001.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2006.
501
