Научная статья на тему 'УСЛОВИЯ ПРАВОМЕРНОСТИ АДМИНИСТРАТИВНОГО АКТА И ОШИБКИ АДМИНИСТРАТИВНОГО УСМОТРЕНИЯ (ДИСКРЕЦИОННОГО ПОЛНОМОЧИЯ)'

УСЛОВИЯ ПРАВОМЕРНОСТИ АДМИНИСТРАТИВНОГО АКТА И ОШИБКИ АДМИНИСТРАТИВНОГО УСМОТРЕНИЯ (ДИСКРЕЦИОННОГО ПОЛНОМОЧИЯ) Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
143
93
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
административное право / административный акт / признаки административного акта / административное судопроизводство / условия правомерности административного акта / формальная правомерность / содержательная (по сути) правомерность / правомерность применения административного усмотрения (дискреционного полномочия) / ошибка в применении административного усмотрения / злоупотребление административном усмотрением / пассивное злоупотребление административного усмотрения. / administrative law / administrative act / signs of administrative act / administrative case litigation / conditions of legality of administrative act / formal legality / substantive (in essence) legality / legality of application of discretionary power / an error in the application of discretionary power / abuse of discretionary power / passive abuse of discretionary power.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Журабек Нематов

данная статья представляет собой научно-теоретический анализ центрального института административного права – административного акта. В статье представлены признаки административного акта, научно-теоретические взгляды касательно условия правомерности административного акта. Рассмотрены критерии незаконности административного усмотрения (дискреционного полномочия), ошибки в применении административного усмотрения, критерии определения злоупотребления административном усмотрением.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONDITIONS OF LEGALITY OF ADMINISTRATIVE ACT AND ERRORS OF DISCRETIONARY POWER

This article is a scientific-theoretical analysis of the most central institution of administrative law – the administrative act. The article presents the features of the administrative act, scientific-theoretical views on the terms of the legality of the administrative act. The illegality of discretionary power, error in the application of discretionary power, the criteria for determining the abuse of discretionary power are revealed.

Текст научной работы на тему «УСЛОВИЯ ПРАВОМЕРНОСТИ АДМИНИСТРАТИВНОГО АКТА И ОШИБКИ АДМИНИСТРАТИВНОГО УСМОТРЕНИЯ (ДИСКРЕЦИОННОГО ПОЛНОМОЧИЯ)»

Hill

Jurabek Nematov,

Doctor of Laws, Associate Professor at Tashkent State University of Law

CONDITIONS OF LEGALITY OF ADMINISTRATIVE ACT AND ERRORS OF

DISCRETIONARY POWER

Abstract: This article is a scientific-theoretical analysis of the most central institution of administrative law - the administrative act. The article presents the features of the administrative act, scientific-theoretical views on the terms of the legality of the administrative act. The illegality of discretionary power, error in the application of discretionary power, the criteria for determining the abuse of discretionary power are revealed.

Keywords: administrative law, administrative act, signs of administrative act, administrative case litigation, conditions of legality of administrative act, formal legality, substantive (in essence) legality, legality of application of discretionary power, an error in the application of discretionary power, abuse of discretionary power, passive abuse of discretionary power.

Журабек Нематов,

доцент Ташкентского государственного юридического университета,

доктор юридических наук

УСЛОВИЯ ПРАВОМЕРНОСТИ АДМИНИСТРАТИВНОГО АКТА И ОШИБКИ АДМИНИСТРАТИВНОГО УСМОТРЕНИЯ (ДИСКРЕЦИОННОГО

ПОЛНОМОЧИЯ)

Аннотация: данная статья представляет собой научно-теоретический анализ центрального института административного права - административного акта. В статье представлены признаки административного акта, научно-теоретические взгляды касательно условия правомерности административного акта. Рассмотрены критерии незаконности административного усмотрения (дискреционного полномочия), ошибки в применении административного усмотрения, критерии определения злоупотребления административном усмотрением.

Ключевые слова: административное право, административный акт, признаки административного акта, административное судопроизводство, условия правомерности административного акта, формальная правомерность, содержательная (по сути) правомерность, правомерность применения административного усмотрения (дискреционного полномочия), ошибка в применении административного усмотрения, злоупотребление административном усмотрением, пассивное злоупотребление административного усмотрения.

Review of law sciences

a

w ............... I

- Д^

Журабек Нематов,

Тошкент давлат юридик университети доценти, юридик фанлар доктори

МАЪМУРИЙ АКТ ЦОНУНИЙЛИГИ ШАРТЛАРИ ВА МАЪМУРИЙ ИХТИЁРИЙЛИК (ДИСКРЕЦИОН ВАКОЛАТ)ДАГИ ХАТОЛАР

Аннотация: мазкур мацолада маъмурий ууцуцнинг энг марказий институти -маъмурий актнинг илмий-назарий таулили амалга оширилган. Шунингдек, маъмурий актнинг белгилари, маъмурий акт цонунийлиги шартларига оид илмий-назарий царашлар таулили келтириб утилган. Маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)нинг гайрицонунийлиги, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни цуллашдаги хатолик, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)нинг суиистеъмол цилинишини аницлаш мезонлари очиб берилган.

Калит сузлар: маъмурий ууцуц, маъмурий акт, маъмурий акт белгилари, маъмурий суд иш юритуви, маъмурий акт цонунийлиги шартлари, шаклий цонунийлик, уациций (мазмун-моуияти юзасидан) цонунийлик, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни цуллаш цонунийлиги, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни цуллашдаги хатолик, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни суиистеъмол цилиш, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)нинг пассив суиистеъмоли.

2017 йил 1 июндан Узбекистон тарихида биринчи маротаба фукаролик, жиноят ва иктисодий судлардан алохида булган маъмурий судларнинг жорий этилиши, 2018 йил 8 январда Узбекистон Республикасининг "Маъмурий тартиб-таомиллар тугрисида"ги ^онунининг (кейинги уринларда МТТт^онун деб юритилади [1]), шунингдек, 2018 йил 25 январда "Маъмурий суд ишларини юритиш тугрисида"ги кодекснинг кабул килиниши билан Узбекистонда маъмурий хукук сохасида янги давр бошланди, десак хеч муболага килмаган буламиз. Чунки ушбу янгиликлар ривожланган хорижий давлатлар стандартлари даражасида хамда миллий конунчиликнинг узига хос жихатларини инобатга олган холда, мамлакатимизда маъмурий органлар билан муносабатларда конун устуворлигини, жисмоний ва юридик шахсларнинг хукуклари ва конуний манфаатларини таъминлашнинг энг замонавий коидаларини жорий этди.

Янги жорий этилган маъмурий судлар, уз навбатида, назарий ва амалий жихатдан янги муаммо ва узгаришларни хам юзага келтирди [2]. Жумладан, оммавий-хукукий муносабатларда юзага келадиган низоларни судда куришда маъмурий акт конунийлиги шартлари ва маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни куллаш юзасидан суд назоратининг чегарасини аниклаш ва бунда ягона мезонларни ишлаб чикиш мухим масала хисобланади.

Аввало шуни таъкидлаш жоизки, маъмурий хукукда давлат органи ёки унинг мансабдор шахси карори, харакати (харакатсизлиги) - маъмурий акт ва маъмурий хатти-харакат тушунчаси оркали ифодаланади. Маъмурий акт хусусида совет хукукида ва совет хукуки таъсиридаги илмий карашларда "давлат маъмуриятининг актлари" (Д.Н.Бахрах, С.Д.Хазанов) [3], "бошкарувнинг индивидуал актлари" (И.М.Лазарев) [4], шунингдек, миллий олимларимиз томонидан "хукукни куллаш хужжатлари" (Х,.Т.Одилкориев) [5],

"хукукни куллаш (акти) хужжати" (З.М.Исломов) [6] каби тушунчалар тахлили келтириб утилган. Бирок аслида С.С.Алексеев хам келтириб утган "маъмурий акт" [7] маъмурий-хукукий фаолият хосиласи булади. Шунга кура, бу каби номланишларни илмий муомаладан чикариб, уни маъмурий акт билан алмаштириш лозимлигини таъкидлайдиган карашлар хам мавжуд [8].

Бу борада Л.Б.Хван уз илмий ишларида хорижий (гарб) давлатларда шаклланган "маъмурий акт" тушунчаси тугрисида фикр юритганда уни совет маъмурий хукуки ва ундан кейинги даврда мавжуд булиб келаётган "индивидуал хукукий хужжат"дан фарклаш лозимлигини таъкидлаб утади. Жумладан, бу икки тушунчанинг энг асосий фарки фукаро ва давлат аппарати уртасидаги узаро муносабатнинг фаркидан келиб чикади. Бунда фукаро суровчи, маъмурият карорини кутувчи макоми (индивидуал хукукий хужжат)дан демократик асосдаги "good governance & best regulation & better decision"дан келиб чикадиган адолатли муносабатларга асосланган маком (маъмурий акт)га утади [9].

Маъмурий акт конунийлигининг шартларига утишдан аввал маъмурий актнинг асосий (бешта) белгиларига аниклик киритиш талаб этилади. Маъмурий акт маъмурий орган томонидан цабул цилинади(1). Бу эса уз урнида МТТт^онуннинг 4-моддаси, Узбекистон Республикаси Президентининг 2003 йил 9 декабрдаги ПФ-3358-сонли Фармони, Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги "Маъмурий органлар ва улар мансабдор шахсларининг карорлари, харакатлари (харакатсизлиги) устидан шикоят килиш тугрисидаги ишларни куриб чикиш буйича суд амалиёти хакида"ги 24-сонли карори 2-бандига асосланишни такозо этади [10]. Маъмурий акт уокимият ваколати асосида цабул цилинади(2). Бу эса шартномавий ёки хусусий шахс (давлат ташкилоти уисобланмайдиган юридик ва жисмоний шахс)нинг эркин иродаси ифодаланиши, келишувнинг намоён булишини истисно этади. Маъмурий акт бир томонламалиги, мажбурийлиги, буйрук охангида эканлиги ва давлат хокимиятига асослангани ва унинг иродасини ифодалаши, бошкалардан рухсат сурамай уз ваколати доирасида конуний харакатлана олишни англатади. Маъмурий акт оммавий-ууцуций муносабат, янада аникрок айтганда, маъмурий-ууцуций муносабат уосиласи сифатида ууцуций оцибат келтириб чицаради(З) [11].

Маъмурий актнинг шакли турли куринишларда булиши мумкин. Энг асосийси, "ууцуций оцибат юзагакелиши" талаб килинади. Бу борада Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги 24-сонли карори 5-бандига кура, "Карор деганда, маъмурий орган ёки унинг мансабдор шахси томонидан якка ёки коллегиал тарзда цабул цилинган ва муайян ууцуций оцибат тугдирувчи уужжат тушунилади. Бунда шуни назарда тутиш лозимки, царорлар белгиланган шаклда (масалан, жойлардаги ижро уокимияти органлари царорлари) ёки эркин тарзда (масалан, фуцаронинг мурожаатини цаноатлантиришни рад этиш тугрисидаги ёзма хабар) цабул цилиниши мумкин ".

Таъкидлаш жоизки, маъмурий акт факат когоз (хужжат) куринишида булмайди, чунки ёзмадан ташкари унинг огзаки, электрон, белгили каби шакллари хам мавжуд. Бундан ташкари, маъмурий акт маъмурий органнинг ички идоравий муносабатлари эмас, балки ташки субъектларга йуналтирилган муносабатларига нисбатан чикарилиши, жазолаш ва норматив хусусиятга эга булмаслиги, тартибга солиш (регулятив) хусусиятига эга булишини хам таъкидлаб утиш лозим.

Шунга кура, МТТт^онуннинг бир катор меъёрларида рус тилидаги тахрирда келган "документ" ва "акт" сузлари узбек тилида бир хилда "хужжат" тарзида келтирилганини

куриш мумкин [12]. Бу эса маъмурий актнинг маъноси нотугри тушунилишига олиб келиши мумкин. Шунга кура, МТТт^онуннинг узбек тилидаги тахририда "маъмурий хужжат" атамасини "маъмурий акт" деб узгартириш таклиф этилади.

Маъмурий акт ташци субъектларга йуналтирилган булиши (4), яъни маъмурий органнинг ички идоравий муносабатлари эмас, балки ташки субъектларга йуналтирилган муносабатларига нисбатан кабул килиниши назарда тутилади. Маъмурий акт индивудуал (аниц) хусусиятга эга булиб(5), айрим жисмоний ёки юридик шахслар ёхуд муайян хусусий белгиларига кура ажратиладиган шахслар гурууи (МТТтКонун 4-моддаси)га каратилганлиги билан хам ажралиб туради.

Юкорида амалга оширилган тахлиллардан келиб чикиб, маъмурий актнинг куйидаги бешта асосий белгиси мавжудлиги намоён булди: 1) маъмурий актнинг маъмурий орган томонидан кабул килиниши; 2) хокимият ваколати асосида кабул килиниши; 3) оммавий-хукукий муносабат ёки янада аникрок айтганда, маъмурий-хукукий муносабат доирасида хукукий окибат юзага келтириши; 4) ташки субъектларга йуналтирилганлиги; 5) индивидуаллиги (аниклиги) [13]. Шунга кура, маъмурий акт деганда маъмурий орган томонидан цабул цилинадиган, ташци субъектларга йуналтирилган, оммавий-ууцуций муносабат ёки янада аницроц айтганда, маъмурий-%уцуций муносабат доирасида %уцуций оцибат келтириб чицарувчи, аниц (индивидуал) хусусиятга эга булган %ар цандай %окимият таъсир чорасини тушуниш мумкин.

Маъмурий актнинг мавжудлиги уни кабул килиш жараёнига оид нормаларга, жумладан, МТТт^онунга риоя килинишини хам такозо этади. МТТт^онуннинг кабул килиниши билан эндиликда юкори турувчи органлар ва маъмурий судлар томонидан маъмурий органларнинг маъмурий актларига нафакат моддий, балки процессуал коидалар асосида хам тегишли хукукий бахо бериш имкони кенгайди. Процессуал коидаларга риоя этмаганлик маъмурий актнинг мазмунига таъсир этадиган булса, юкори турувчи орган томонидан бекор килиниши, узгартирилиши, конунга хилоф деб топилиши ёки маъмурий суд томонидан хакикий эмас деб топилишига олиб келиши мумкин. Бу борада Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги 24-сонли карори 20-бандига кура, "... царор цабул цилиш, %аракатни амалга ошириш тартибигариоя цилмаслик, фацат, башарти бу %олат унинг цонунийлигига таъсир цилган %олдагина, аризани (шикоятни) цаноатлантириш учун асос булиши мумкин". Демак, процессуал коидаларга риоя этмаганлик маъмурий актнинг мазмунига таъсир этадиган булсагина, маъмурий актнинг ноконунийлигини келтириб чикариши мумкин.

Маъмурий акт конунийлиги шартлари.

Маъмурий акт юзасидан низолашиш унинг конунийлиги шартларини тушунишни талаб килади. Илмий адабиётларда маъмурий акт конунийлиги шартлари: а) шаклий конунийлик; б) хакикий (мазмун-мохияти юзасидан) конунийлик; в) маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни куллаш конунийлигидан иборат булиши келтириб утилади. Мазкур шартларга риоя килинмаган холда кабул килинган маъмурий акт ноконуний булади [14].

Шаклий цонунийлик. Шаклий конунийлик уз навбатида: а) ваколат конунийлиги; б) шакл конунийлиги; в) процедура конунийлигидан иборат булади [14].

Ваколат цонунийлиги деб маъмурий актни кабул килишга маълум бир орган ёки унинг мансабдор шахсининг ваколати мавжудлигини тегишли конун хужжатлари асосида текширилишига айтилади. Тегишли конун хужжатларида маълум бир орган ёки унинг

мансабдор шахсига маъмурий актни кабул килиш ваколати берилмаганлиги ваколат конунийлиги шартининг бузилишига олиб келади. Бу борада Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги 24-сонли карори 20-бандида хам "ишни мазмунан куриб чицишда, суд маъмурий орган, мансабдор шахс царор цабул цилиш ёки %аракатни амалга ошириш ваколатига эга ёки эга эмаслигини синчковлик билан текшириши лозим"лиги келтириб утилади.

Шакл цонунийлиги деганда маъмурий актнинг шакли ва мазмунига оид коидалар (МТТт^онун 52-53-моддалари)га риоя килинганлик назарда тутилади. Мисол учун, МТТт^онун 53-моддасида маъмурий актнинг асоси (асослантирувчи кисми), кабул килинган карор баёни (хулоса кисми), маъмурий акт устидан шикоят килиш муддати ва тартиби кабилар келтирилиши лозимлиги айтилган.

Процедура цонунийлиги деганда маъмурий актни кабул килиш юзасидан амалдаги процессуал коидалар ва тугри процедура (due process) мазмун-мохиятидан келиб чикадиган коидаларга риоя килиш назарда тутилади. Процедура конунийлиги МТТт^онунда келтирилган асосий коидалар, жумладан асосий принциплар (5-19-моддалар), холисликни таъминлаш (31-32-моддалар), тинглаш имкониятининг такдим этилиши (9, 47-51-моддалар), маъмурий актни асослантириш (54-модда) каби коидаларга риоя этилишини хам назарда тутади. Бу борада Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги 24-сонли карори 20-бандида хам "маъмурий орган ёки мансабдор шахс томонидан царор цабул цилиш, %аракатни амалга ошириш тартибига риоя этилган-этилмаганлигини, башарти норматив-%уцуций %ужжатларда бундай талаблар (шакл, муддатлар, асослар, тартиб-тамойил ва %.к.) белгиланган булса. Бунда шуни назарда тутиш лозимки, царор цабул цилиш, %аракатни амалга ошириш тартибига риоя цилмаслик, фацат, башарти бу %олат унинг цонунийлигига таъсир цилган %олдагина, аризани (шикоятни) цаноатлантиришучун асос булишимумкин"лиги келтириб утилган.

Хациций (мазмун-мохцяти юзасидан) цонунийлик. Х,акикий (мазмун-мохияти юзасидан) конунийлик: а) асосланадиган конун хужжатларининг конунийлиги; б) шартлар аниклашдаги конунийлик; в) акт мазмунини белгилашдаги конунийлик; г) максад мувофиклиги принципини уз ичига олади [14].

Асосланадиган цонун %ужжатларининг цонунийлиги деганда маъмурий акт асосланадиган конун хужжатлари, жумладан конун ва конун ости хужжатнинг Конституцияга мослиги ва бошка конунларга мувофиклиги, шунингдек, идоравий норматив-хукукий хужжатнинг хам конуний булиши зарурлиги тушунилади. Зеро, Конституция ва конунларга зид булган норматив-хукукий хужжат асосида чикарилган маъмурий акт хам ноконуний булади.

Шартлар аницлашдаги цонунийлик деганда конун хужжатларида маъмурий актни кабул килиш шартлари (талаблари)ни тугри тушуниш (талкин этиш), шунга мос фактларни тугри аниклаш ва аникланган фактлар ва шартлар (талаблар)ни тугри таккослаш тушунилади. Мисол учун, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 27 мартдаги 241-сон карори билан тасдикланган "Нодавлат таълим хизматлари курсатиш сохасидаги фаолиятни лицензиялаш тартиби тугрисида"ги низомнинг 7-бандига кура, нодавлат таълим хизматлари курсатиш сохасида таълим турлари буйича лицензия олиш учун лицензия талабгори, мисол учун, педагог кадрлар хакида маълумот, укув режаси ва дастурларининг электрон нусхалари каби хужжатларни давлат хизматлари марказларига такдим этади ёки электрон шаклда Ягона интерактив давлат хизматлари порталига

юборади. Мазкур холатда педагог кадрлар хакида маълумот ёки укув режа (дастур) деганда нимани назарда тутиш лозим, такдим этилган дипломлар ва дастурлар нусхалари хамда мазкур дипломлар, дастурлар Низомда талаб этилган хужжатларга мос келишини тугри аниклаш талаб этилади. Мана шуни шартлар аниклашдаги конунийликка мисол килиб келтириш мумкин.

Бу борада Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги 24-сонли карори 20-бандида хам судлар "низолашилаётган царор, содир этилган уаракат (уаракатсизлик) мазмуни мазкур ууцуций муносабатларни тартибга солувчи цонун ва бошца норматив-ууцуций уужжатлар талабларигамос келиш-келмаслигини" текшириши зарурлиги келтирилган.

Акт мазмунини белгилашдаги цонунийлик деганда конун хужжатида маъмурий орган маъмурий акт кабул килишдаги шартларни аниклаб булгач, факат конун хужжатида назарда тутилган мазмундаги маъмурий актнинг бирини кабул килиши, конун хужжатида назарда тутилмаган маъмурий актни кабул килиш мумкин эмаслиги тушунилади. Мисол учун Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 27 мартдаги 241-сон карори билан тасдикланган "Нодавлат таълим хизматлари курсатиш сохасидаги фаолиятни лицензиялаш тартиби тугрисида"ги низомнинг 10-бандига кура, лицензия бериш ёки лицензия беришни рад этиш тугрисидаги карор лицензия даъвогарининг аризаси олинган кундан бошлаб 15 иш кунидан, олий таълим тури буйича 30 иш кунидан ортик булмаган муддатда кабул килинади. Агар маъмурий орган - Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Таълим сифатини назорат килиш давлат инспекцияси бошка мазмундаги карор - дейлик аризани курмасдан колдириш, маъмурий акт адресатининг курсатилмаслиги, маъмурий акт мазмунининг тушунарсизлиги ёки гайриконуний харакатга буюриш мазмунида булиши кабилар акт мазмунини белгилашдаги конунийликнинг бузилишини англатади.

Мацсад мувофицлиги принципи деганда маъмурий актнинг конунда урнатилган максаддагина амалга оширилиши, турли номакбул, гаразли максадлар, конунда курсатилмаган бошка максадларда кабул килинган маъмурий актнинг ноконуний булиши тушунилади. Мисол учун, тадбиркор ер сураб ёки лицензия (рухсатнома), имтиёз сураб давлат органига мурожаат килганда, унинг турли хомийлик ишлари ёки шахсий манфаатларни кондиришга жалб килиниши конунда урнатилган тартибдаги жавобгарлик билан бирга максад мувофиклиги принципининг бузилишини хам келтириб чикаради.

Маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)нинг таснифланиши.

Илмий адабиётларда маъмурий ихтиёрийликнинг бир неча таснифланиши келтириб утилади. Жумладан, тактик ихтиёрийлик (алмашинувчан фактик холатларда маъмурий орган конун хужжатларида белгиланган стратегик максадларни самарали амалга оширишига хизмат киладиган ихтиёрийлик), озод цилишдаги ихтиёрийлик (конун хужжатларида маъмурий органга маълум бир холатларда адресатни мажбуриятларни бажаришдан озод килишга каратилган ихтиёрийлик), экспертлар ихтиёрийлиги (профессионал билимлар доирасида эркин доиранинг мавжудлигида намоён буладиган ихтиёрийлик булиб, бунда ваколатли маъмурий органда ва маъмурий ихтиёрийлик амалга ошириладиган процедурада профессионал билимлар кенг камровда (барча холатларни инобатга оладиган) ва холисона амалга оширишга етарлича кафолатлар мавжуд ёки йуклиги хусусида савол (текширув) юзага келиши мумкин холос), турли режалар

(жумладан, шахарсозликдаги режалар), бошцарув (менежмент)даги ихтиёрийлик (хужалик корхоналари томонидан амалга ошириладиган ихтиёрийлик) [15].

Маъмурий ихтиёрийликнинг торайиши. Маъмурий ихтиёрийлик асосида харакатланаётган маъмурий орган уз карорини такдим этилган мазкур ихтиёрийликда хато килмасдан амалга ошириши, ихтиёрийлик доирасидан ташкарига чикмаслиги, такдим этилган ваколат максадларига мувофик равишда ихтиёрийликни амалга ошириши талаб этилади. Бунда фукаронинг маъмурий ихтиёрийликни хатосиз амалга оширилишини талаб килишда намоён буладиган субъектив хукуки хам мавжуд булишини назарда тутиш лозим булади. Маъмурий ихтиёрийлик назарда тутилган холларда, коида тарикасида, маъмурий органда бир неча харакатни амалга ошира олиш танлови мавжуд булади. Лекин шундай холлар буладики, бундай танлов факат бир донагача кискариши, торайиши мумкин. Яъни маъмурий органда маъмурий ихтиёрийликнинг факат битта йули, варианти колади. Ушбу жараён маъмурий ихтиёрийликнинг нолга цадар торайиши(камайиши) ёки маъмурий ихтиёрийликнинг торайиши(цисцариши) деб номланади [15].

Маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни куллаш конунийлиги ва маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) даги хатолар.

Маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) конунда урнатилган тарзда кулланилиши лозим. Маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни конунда урнатилгандан бошкача тарзда куллаш унинг ноконунийлигини келтириб чикаради (маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни цуллашдаги хатолик). Шунга кура, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни куйидаги куринишларда куллаш ноконуний, яъни маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни суиистеъмол цилиш деб тан олинади: а) мавжуд булмаган фактлар асосида маъмурий акт кабул килиш ёки маъмурий актни кабул килишдаги мухим фактларни аниклашда хатоликнинг мавжудлиги кабилар; б) жамият манфаатларига зид мазмундаги маъмурий актнинг кабул килиниши; в) маъмурий акт кабул килиш тартибидаги хатолик, жумладан, маъмурий орган томонидан маъмурий актни кабул килиш учун инобатга олиш талаб этиладиган холатларнинг етарлича инобатга олинмаганлиги ёки инобатга олиниши лозим булган холатлардан ташкари холатларга купрок таянган холда маъмурий актнинг кабул килиниши (шунингдек, иш мазмунига алокаси булмаган жихатларнинг инобатга олиниши) ёхуд маълум бир ишнинг узига хос, алохида хусусиятларидан келиб чикмасдан хаммага бир хил тарзда ёндашиб маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)нинг кулланилиши кабилар; г) тугри процедуранинг бузилиши; д) маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) кулланилиши конун хужжатида назарда тутилгани холда хамда мазкур ваколатни куллаш лозим булишига карамасдан маъмурий орган томонидан уз маъмурий ихтиёрийлиги (дискрецион ваколати)нинг кулланилмаслиги (маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)нинг пассив суиистеъмоли)дан иборат булади [14].

МТТт^онуннинг 17-моддасида "Маъмурий орган маъмурий ихтиёрийликни (дискрецион ваколатни) цонун уужжатларида белгиланган доирада амалга ошириши шарт. Маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) асосида цабул цилинган маъмурий уужжатлар ва амалга оширилган маъмурий уаракатлар ушбу ваколатнинг мацсадига мос келиши керак"лиги кайд этилган.

Бундан ташкари, маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни куллаш конунийлиги юзасидан Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги 24-сонли карори 20-бандида куйидагилар келтирилган. "Крнун ёки бошца

норматив-%уцуций %ужжатга кура, царор цабул цилиш ёки цабул цилмаслик, %аракатни амалга ошириш ёки амалга оширмаслик маъмурий орган ёки мансабдор шахс ихтиёрига берилган %олда, суд бундай царор цабул цилиш ёки цабул цилмаслик, %аракатни амалга ошириш ёки амалга оширмаслик мацсадга мувофицлигини ба%олашга %ацли эмас (масалан, муайян шахсни мукофотлаш тугрисида %ужжат цабул цилмаганликда ифодаланган %аракатсизлик устидан шикоят цилинганда)". Демак, маъмурий акт конунийлиги шартларини тахлил килишда маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат)ни куллаш конунийлигига хам эътибор каратиш лозим.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, Узбекистонда маъмурий хукук сохасидаги юкорида тахлили келтирилган янги конунлар уз навбатида маъмурий хукукнинг илмий-назарий асослари хамда уни суд амалиётида куллашнинг янги имкониятларини хам очиб беради. Жумладан, маъмурий акт белгиларини тугри аниклаш асосида судловга тааллуклиликни белгилаш осонлашади, шунингдек, маъмурий акт ва маъмурий ихтиёрийлик (дискрецион ваколат) конунийлиги шартларини бирма-бир текшириб чикиш конун устуворлиги, жисмоний ва юридик шахслар хукуклари ва конуний манфаатларини таъминлашда мухим ахамият касб этади.

References:

1. O'zbekiston Respublikasining 2018 yil 8 yanvardagi "Ma'muriy tartib-taomillar to'g'risida"gi O'RQ-457-son qonuni (Kuchga kirish sanasi 10.01.2019. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 09.01.2018. - 03/18/457/0525-son).

2. Mavzuga oid boshqa manbalarni ham qarang: Nematov J. O'zbekiston Respublikasida ma'muriy protseduralar institutini takomillashtirish: qiyosiy-huquqiy tahlil: Monografiya. -T.: Lesson Press, 2018. - 333 b.; Nematov J. O'zbekiston Respublikasida ma'muriy tartib-taomillarning huquqiy asoslarini takomillashtirish (qiyosiy-huquqiy tahlil). Yuridik fanlar doktori (DSc) dissertatsiyasi avtoreferati. - Toshkent, 2019. - B. 1-30; Nematov J. Germaniya ma'muriy protseduralar to'g'risidagi qonunida ma'muriy hujjatning umumiy tavsifi // Yuridik fanlar axborotnomasi. 2018. - № 3. - B. 75-79.; Nematov J. O'zbekiston ma'muriy protseduralar qonunchilik asoslarining tahlili (ma'muriy aktni sud amaliyotida qo'llash misolida)// Huquqiy tadqiqotlar jurnali. - 2019. - № 9. - B. 60-69.; Nematov J. Fuqaroning ma'muriy sudga shikoyat qilish huquqi cheklanishi mumkinmi (sudlovga taalluqlilikning ayrim jihatlari tahlili) // Huquqiy tadqiqotlar jurnali. - 2020. - № S4. - B. 212-224.

3. Baxrax D. N., Xazanov S. D. Formi i metodi deyatelnosti gosudarstvennoy administratsii.

- Yekaterenburg, 1999. - S. 7.

4. Lazarev I. M. Administrativnie protseduri v sfere vzaimootnosheniy grajdan i ix organizatsiy s organami ispolnitelnoy vlasti v Rossiyskoy Federatsii: Dis. ... kand. yurid. nauk. - M., 2002. - S. 8, 98-99.

5. Odilqoriyev X.T. Davlat va huquq nazariyasi. - T.: Adolat, 2018.- V. 377.

6. Islomov Z.M. Davlat va huquq nazariyasi. - T.: Adolat, 2007. - B. 830.

7. Alekseyev S.S. Obshaya teoriya prava: - M.: Prospekt, 2009. - S. 406.

8. Gabbasov A. B. Dosudebnoye objalovaniye administrativnix aktov // Yejegodnik publichnogoprava - 2014: «Administrativnoye pravo: sravnitelno-pravovie podxodi». - M.: Infotropik Media, 2014. - S. 400.

9. Xvan L.B. Fiktivniy administrativniy akt: perspektivi regulyatsii v stranax Sentralnoy Azii // Yejegodnik publichnogo prava 2016: Administrativniy akt. - M.: Infotropik Media, 2015.

- S. 116.

10. Ma'muriy organ tushunchasi haqida qarang.: Xamedov I.A. Voprosi o ponyatii «administrativnie organi» // O'zbekiston Respublikasi Bosh prokuraturasining Oliy o'quv kurslari axborotnomasi. - 2014. - № 1(17). S.42-46.

Izoh 1: ta'kidlash joizki, I.M.TSay ham ma'muriy organ tushunchasi yuzasidan o'xshash fikrlarni keltirib o'tgan. Qarang: Xamedov I.A., Xvan L.B., Say I.M. Administrativnoye pravo Respubliki Uzbekistan. Obshaya chast. -Tashkent: Konsauditinform-Nashr, 2012. - C. 131-143.

11. Ommaviy-huquqiy munosabat va ma'muriy-huquqiy munosabat haqida qarang.: Astanov M.K. Ma'muriy ishlarni ko'rishda birinchi instantsiya sudi tomonidan protsessual qonun normalarini qo'llashning ayrim masalalari // Odil sudlov. - 2018. - № 8. - B. 42-44.; Eshimbetov M. Ma'muriy organlar, ular mansabdor shaxslarining qarorlari va harakatlari (harakatsizligi) // Odil sudlov. - 2018. - № 6. - B. 40-42.

12. Izoh 2: misol uchun MTTtQonunning 8, 13, 14,23, 34, 37, 42, 43, 44, 45, 52, 55, 57, 58, 61-moddalarining o'zbek va rus tilidagi matniga qarang.

13. Edited by Katsuya Ichihashi "Akuyama Administrative Law" Legal Culture Agency 2010, 89-90.

14 Edited by Katsuya Ichihashi "Akuyama Administrative Law" Legal Culture Agency 2010, 103-109.

15. Rixter I., Shuppert G.F. Sudebnaya praktika po administrativnomu pravu / Per. s nem. -M.: Yurist', 2000. - S. 67-69.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.