Научная статья на тему 'ҶУМЛА ВА МАВҚЕИ ОН АЗ НИГОҲИ ЗАБОНШИНОСОН'

ҶУМЛА ВА МАВҚЕИ ОН АЗ НИГОҲИ ЗАБОНШИНОСОН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
131
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҷУМЛА / ТАФОВУТ / ТАШАККУЛ / СОХТОРИ ҷУМЛА / МУВОФИқАТ / ХУСУСИЯТ / МАЪНО

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Соҳибназарова Ҳавасмоҳ Тиллоевна, Мустафоева Музаяна Раҳматбоевна

Мақолаи мазкур ба масъалаи баъзе хусусиятҳои ҷумла ва мавқеи он дар забонҳои тоҷикӣ ва англисӣ бахшида шуда, доир ба хусусият, умумият, тафоввут ва роҳҳои ифодаи онҳо сухан меравад. Ҳамчунин, муаллифон дар мақола бо мисолҳои мушаххаси ду забон роҳҳои интиқоли баъзе ҷумлаҳои содаро нишон додаанд. Раванди тадқиқ нишон дод, ки мубтадо ва хабар асоси ҷумлаи содаро ташкил медиҳанд: мубтадо сараъзои асосии ҷумла буда, хабар тобеи он аст. Вале ҳарчанд, ки хабар ба мубтадо тобеъ бошад ҳам, ҷумла бе иштироки хабар комил вуҷуд дошта наметавонад. Яке аз қисматҳои асосии дигари ҷумла, аъзои ҷумла ба шумор мераванд, ки вазифаҳои синтаксисии гуногунро иҷро мекунад. Онҳо метавонанд аз калима ва ибораҳои ягона иборат бошанд. Ҳамзамон қайд кардан ба маврид аст, ки дар баробари сараъзо дар ҷумла мавқеи аъзои пайрав низ беназир аст, ки дар доираи ду забон ифодаи якхела доранд: муайянкунанда, пуркунанда, ҳол. Дар ҷумла, дар ҳар ду забон ҳам асосан ба вазифаи хабар феъл корбурд мешавад, чунки феъл ягона ҳиссаи нутқест, ки амалу ҳолат ва ҳаракату вазъияти мубтадоро мефаҳмонад. Ба вазифаи хабар инчунин исм, сифат, ҷонишин, шумора, масдар, сифати феълӣ ва калимаҳои дигар низ омада метавонанд, вале барои ифода намудани категорияи грамматикии шахсу шумора, замону сиға ва ахбор ба онҳо феълҳои ёридиҳанда ва бандакҳои хабарӣ илова карда мешаванд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SENTENCE AND ITS POSITION FROM THE POINT OF VIEW OF LINGUISTS

The article deals with the problem of some features of the sentence and its position, their features, common, differences and the ways of their expression in the Tajik and English languages. The authors also showed on concrete examples the way of translation of the simple sentences of two languages. The analyses showed that the subject and predicate are the basis part of a simple sentence: the subject is the main member of the sentence, and the predicate subordinate it. Though the predicate subordinate the subject, the sentence cannot be complete without the participation of the predicate. One of the main part of the sentence is the member of the sentence, which express different syntactical features. They may consist of single words and phrases. It should be noted that along with the main member of the sentence, the position of the subordinate part of the sentence is also unique, which has the same expression in two languages: attribute, object, adverbial modifier. In a sentence, in both languages, the verb is mainly used for the function of predicate, because the verb is the only part of speech that explains the action, state, movement and state of the subject...The article deals with the problem of some features of the sentence and its position, their features, common, differences and the ways of their expression in the Tajik and English languages. The authors also showed on concrete examples the way of translation of the simple sentences of two languages. The analyses showed that the subject and predicate are the basis part of a simple sentence: the subject is the main member of the sentence, and the predicate subordinate it. Though the predicate subordinate the subject, the sentence cannot be complete without the participation of the predicate. One of the main part of the sentence is the member of the sentence, which express different syntactical features. They may consist of single words and phrases. It should be noted that along with the main member of the sentence, the position of the subordinate part of the sentence is also unique, which has the same expression in two languages: attribute, object, adverbial modifier. In a sentence, in both languages, the verb is mainly used for the function of predicate, because the verb is the only part of speech that explains the action, state, movement and state of the subject., Nouns, adjectives, pronouns, numerals, infinitives, participles and other words can also be used in the function of the predicate in this way to denote the predicate. It`s also mentioned that the auxiliary verbs and verbal inflections are also used for expressing the category of grammatical person and numbers, tense, moods. вале барои ифода намудани категорияи грамматикии шахсу шумора, замону сиға ва ахбор ба онҳо феълҳои ёридиҳанда ва бандакҳои хабарӣ илова карда мешаванд.

Текст научной работы на тему «ҶУМЛА ВА МАВҚЕИ ОН АЗ НИГОҲИ ЗАБОНШИНОСОН»

ТДУ 802.0+809.155.0

Ч,УМЛА ВА МАВЦЕИ ОН АЗ НИГО^И ЗАБОНШИНОСОН

Сохцбназарова X. Т., Мустафоева М. Р.

Донишкадаи давлатии забон^ои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Чумла вохиди забониест, ки ифодакунандаи муташаккили вожахо буда, тавассути маъно ва оханг ифода мегардад. Х,амаи забонхо, дар умум, дар низоми муайяни калимахои маънодор ифода гашта, дар онхо мавкеи асосиро чумла ишгол менамояд ва чумла бошад, ифодагари фикр аст. Нуктаи назари мухаккикони соха оид ба чумла гуногун арзёбй гашта, яке мухолифи дигарест. Дар бораи чумла ва хусусиятхои грамматикии он олимон-забоншиносони хоричию ватанй ба монанди А.А. Шахматов, А.А. Реформатский, В.В. Бабайтсев, В.Д. Аракин, А.Б. Шапиро, Х,.Мачидов, Б. Камолиддинов, Фд. Зикриёев ва дигарон акидахои чолиб баён намудаанд [21, с. 231-253; 14, с. 30-31; 3, с. 330; 2, с. 11]. Ба акидаи В. В. Виноградов: «чумла - ин шакли муайяни конуниятдоштаи забон, вохиди комили нут; буда, воситаи асосии ташаккул, баён ва ифодаи фикр ба шумор меравад» [6, с. 65].

Ин гуфтахо аз он шаходат медиханд, ки махз ифодаи маъно ва сохтори чумла, мундаричаи семантикию синтаксисии онро муайян мекунанд, яъне танхо чумла ифодагари фикри инсон, фикри нотамом ва том, объекти асосии синтаксис мебошад.

Аслан, чумла пеш аз хама вазифаи коммуникативиро ичро мекунад. Ч,их,ати коммуникативии чумла воситаи ифодакунандаи ахбор (фикр, маълумот, хабар) ва хусусияти асосии он предикативнокй мебошанд.

Бехуда нест, ки олимон - забоншиносон ба чунин аломати чумла эътибори чиддй додаанд.

Х,ар як чумла дорои вазифа (функсия) - и махсуси худ аст [1, с. 38-41; 12, с. 51-58]. Ба акидаи онхо алокаи байни сараъзои чумла - мубтадо ва хабарро аломати предикативнокии чумла ташкил мекунад. А.В. Бандарко чунин мешуморад, ки хусусияти предикативнокии чумларо муносибати аъзои фаъол (актив) - и чумла ифода мекунанд [4, с. 139-147]. В.В. Виноградов [5, с. 402-440] дар чумла ифодаёбии категорияи модалият - сига, замони феъл ва шахсро предикативнокй меномад. Н.Ю. Шведова бошад, аз унсурхои номбаршуда категорияи шахсро сарфи назар мекунад [20, с. 15]. С.Г. Ильенко, баръакс, категорияи шахсро аз унсурхои асосй мехисобад [9, с. 154-159].

Аз забоншиносони точик Ш. Рустамов, М.Н. ^осимова, ФД. Зикриёев, М. Каримова, К. Усмонов ба масъалаи предикативнокй ва дигар аломатхои чумла эътибори махсус додаанд.

Пас, аз ин гуфтахо бармеояд, ки предикативият дар категорияхои грамматикии модалият, замон ва шахс ифода мешавад. Шакли мухимтарини ифодаи предикативият алокаи байни мубтадо - нишондихандаи мухтавои гуфтор ва хабар - ифодакунандаи аломати предикативнокй ба шумор меравад. Пас, маълум мешавад, ки хамбастагии мубтадо ва хабар дар якчоягй гурухи предикативиро ташкил медиханд.

Боиси зиикр аст, ки дар забонхои точикй ва англисй микдори гуруххои предикативй (вобаста ба иштироки мубтадо ва хабар) метавонанд як, ду ва ё зиёда аз ин бошанд. Дар забони точикй мувофики коидахои грамматикии он дар чумлахои сода як гурухи предикативй амал мекунад ва чумлахои мураккаб бошанд, аз ду ё зиёда чузъхои предикативй таркиб меёбанд.

Чунон ки забоншиносон Ф. Зикриёев ва М. Каримова низ кайд мекунанд, «... хар як чумла вазифаи коммуникативй (мухобиравй) - нуткро ба ичро мерасонад. Ин вазифа махз ба воситаи мухимтарин хусусияти чумла - нишонаи бунёдии предикативнокй ифода меёбад» [8, с. 33].

Х,амин тавр, тахлилхо нишон медиханд, ки яке аз аломатхои мухимтарини чумла предикативнокй ба шумор меравад, ки ба воситаи мубтадо ва хабар зухур мекунад. Чи тавре ки Виноградов В. В. кайд кардааст, предикативнокй - ин «мансубияти мазмуни баёншаванда ба хастии вокей мебошад, ки ба таври грамматикй тавассути категорияхои (на танхо морфологй, балки синтаксисй хам) модалият (сига), замон ва шахс ифода меёбад» [6, с. 227].

Чумлахо новобаста аз руйи сохтор ва маъно хусусияти предикативй (мухобиротй) дошта, ба сода ва мураккаб чудо мешаванд. Аксарияти олимони забоншинос дар чунин акидаанд, ки маркази сохтори чумлаи содаро мубтадо ва хабар ташкил медиханд ва чумлахои мураккаб низ дар заминаи чумлахои сода сохта мешаванд.

Ба гуфти забоншиноси точик Б. Камолиддинов «асоси чумлахои содаи дутаркибаро мубтадо ва хабар ташкил мекунанд ва хангоми ба хелхо чудо кардани онхо хатман шаклхои грамматикии онхо ба эътибор гирифта мешавад» [10, с. 40]. Ба акидаи В.Д. Аракин «Мубтадо ва хабари чумлахои содаи дутаркиба ба хамдигар ба воситаи алокаи предикативй пайваст мешаванд ва дар забонхои гуногун ифодахои хархела доранд» [2, с. 200]. Пас маълум мешавад, ки «чумла дар натичаи хамгироии семантикию синтаксисии ду аъзои хамнисбат - хабар ва мубтадо ташаккул меёбад. Ин хар ду чузъ тахкурсии (ядрои) созмони чумла махсуб меёбанд. Дар грамматика инхоро «хамбастагии гурухи предикативй» меноманд [16, с. 117], ки дар ташаккули чумла накши асосиро мебозанд.

Мубтадо ва хабар асоси чумлаи содаро ташкил медиханд: мубтадо сараъзои асосии чумла буда, хабар тобеи он аст. Вале харчанд, ки хабар ба мубтадо тобеъ бошад хам, чумла бе иштироки хабар комил вучуд дошта наметавонад.

Яке аз кисматхои асосии дигари чумла, аъзои чумла ба шумор мераванд, ки хангоми тахлили синтаксисй чумла ба онхо таксим мешавад. Онхо метавонанд аз калима ва иборахои ягона иборат бошанд.

Х,амзамон кайд кардан ба маврид аст, ки дар баробари сараъзо дар чумла мавкеи аъзои пайрав низ беназир аст, ки дар доираи ду забон ифодаи якхела доранд: муайянкунанда, пуркунанда, хол.

Дар чумла, дар хар ду забон хам асосан ба вазифаи хабар феъл корбурд мешавад, чунки феъл ягона хиссаи нуткест, ки амалу холат ва харакату вазъияти мубтадоро мефахмонад. Ба вазифаи хабар инчунин исм, сифат, чонишин, шумора, масдар, сифати феълй ва калимахои дигар низ омада метавонанд, вале барои ифода намудани категорияи грамматикии шахсу шумора, замону сига ва ахбор ба онхо феълхои ёридиханда ва бандакхои хабарй илова карда мешаванд.

Дар илми забоншиносй ду намуди чумларо фарк кардан мумкин аст: сода ва мураккаб, ки аз сабаби махдуд будани доираи макола мо яктои онро мавриди пажухиш карор медихем.

Аслан, чумлаи сода вохиди алохидаи синтаксисй буда, аломатхои хоси грамматикй дорад, ки онро аз дигар категорияхои синтаксисй фарк мекунонад. «Аломати асосии чумла хусусияти коммуникативии он ба шумор меравад» [7, с. 205].

Дар забонхои точикй ва англисй чумлахои сода аз чихати маъно ва оханги гуфтор ба чумлахои хикоягй (declarative sentences), саволй (interrogative sentences), амрй (imperative sentences) ва хитобй (exclamatory sentences) чудо мешаванд:

1. Чумлахои хикоягй (хабарй) дар хар ду забони мавриди назар барои накл кардани ходисаю вокеа, баён кардани фикр, мухокимаронй, андеша изхор намудан, хулосабарорй ва чун чавоб ба савол ифода шуда, ба таври мавзун ва бо оханги на баланду, на паст талаффуз меёбанд:

They picked up the gear from the boat (O.S., 14).

Онхо хама васоилро аз заврак бардоштанд (П.Б., 15).

Чумлахои забонхои мавриди назар аз чихати сохтор ё ба таври дигар гуем, шаклан муодил мебошанд, яъне хар ду чумла аз чихати оханги гуфтор чумлаи содаи хабарианд.

Мисоли дигар:

The old man drank his coffee slowly (O.S., 14).

Пирамард оромона кахваашро нушид (П.Б., 15).

Аз тахлили мисолхои фавк маълум гардид, ки мубтадо ва хабари чумлахои хикоягй дар забонхои точикй ва англисй шакли якхелаи ифода дошта, танхо аз чихати тартиби калима дар чумла байни онхо айният дида мешавад. Хабари чумлахои хикоягй дар забони точикй, одатан, дар охири чумла ва дар забони англисй дар аввали чумла, бештар пас аз мубтадо оварда мешавад.

2. Чумлаи саволй гуфта, чумлаеро меноманд, ки бо оханги пурсиш огоз ёфта, гуянда тавассути он ягон фикреро равшан кардан мехохад, аммо на дар хама холат пурсиш барои равшан кардани ягон чизи номаълум равона карда мешавад. «Максади хама гуна пурсиш

донистани чизи номаълум ва ё равшан кардани ягон нуктаи факте нест. Гуянда баъзан фикри ба худаш маълум ва равшанро хам бо оханги савол ифода мекунад» [10, с. 52-53].

Мукоиса мекунем:

-Do you want coffee? (O.S., 30).

^ахва менушй? (П.Б., 31).

-Can that be the time of day? Or is it some sign of weather that I do not know? (O.S., 48).

Оё ин соати руз чунин аст? Ё ягон чизи вобаста ба обу хавост, ки ман намедонам (П.Б.,

49)?

Дар чумлахои мазкури матни аслй ва матни тарчумавй хусусияти сохтории чумлахо нигох дошта шудаанд. Сохти онхо тагйир наёфтааст ва хар ду чумла ба гурухи чумлахои умумй дохил шуда, чавоби пурра талаб намеку нанд:

"Where are you going? " the boy asked.

"Far out to come in when the wind shifts. I want to be out before it is light" (O.S., 12).

-Ба куце мерави? -пурсид писарак.

- Ба дурщо меравам ва замони гардиши бод ман щм бармегардам. Мехо^ам, ки пеш аз бомдод бароям (П.Б., 13).

3. Чумлахои амрй (Imperative sentences) чумлахое мебошанд, ки фармону супориш ва хохишро ифода мекунанд. Оханги чумлахои амрй дар забонхои мукоисашаванда каме баландтар ё мавзунтар садо медихад, яъне оханги гуфтор ба гайр аз феълхои сигаи амрй шакли ифодаи хабари чумла яке аз воситахои асосии ифодакунандаи максаду мундаричаи чумлахои амрй ба шумор меравад. Чумлаи амрй дар хар ду забон оханг ва маънову максади якхела дорад:

"Keep the blanket around you," the boy said. "You'll not fish without eating while Гт alive" (O.S., 20).

- Кампалро ба китфонат гир, -гуфт писарак. -То даме ки ман зиндаам, гизо хурда мо^игирймерави (П.Б., 21).

4. Чумлахои хитобй (Exclamatory sentences) бо хаячон ва оханги баланд талаффуз мешаванд. Аз ин ру, вакте ки чумлахои хикоягй, саволй ва амрй хангоми бо эхсосу хаячон ва баланд талаффуз мешаванд, ба чумлахои хитобй табдил меёбанд. Дар охири чумлахои хитобй аломати хитоб гузошта мешавад. Хабари ин гуна чумлахо нисбат ба мубтадояшон пасттар талаффуз карда мешаванд [Х,амон чо]:

"What a fish," he said (O.S., 52).

-Ин чй мохиест! -гуфт пирамард (П.Б., 53).

Дар хакикат, омухтани хусусияти чумла ва мавкеи он дар ташаккули забон ба максад мувофик аст, зеро хуб донистани хусусияти шаклию маъноии чумла ба дарку истифодаи дуруст ва сифати тарчумаи онхо мусоидат мекунад.

Адабиёт

1. Адмони, В.Г. Основы теории грамматики /В.Г. Адмони. - М.-Л.: Наука, 1964. - 106 с.

2. Аракин, В.Д. Сравнительная типология английского и русского языков: учеб. пособие для студентов пед. ин-тов по специальности 2103: Иностранные языки /В.Д. Аракин. - Л.: Просвещение, 1979. - 259 с.

3. Бабайцева, В.В. Односоставные предложения в современном русском языке/В.В. Бабайцева. - М.: Просвещение, 1968. - 160 с.

4. Бондарко, А.В. Об актуализационных признаках предложения / А.В. Бондарко // Теоретические проблемы синтаксиса индоевропейских языков. - Л., 1971. - С. 139-146.

5. Виноградов, В.В. Русский язык /В. В. Виноградов. - М.: Высш. шк., 1986. - 640 с.

6. Виноградов, В.В. Основные вопросы синтаксиса предложения: (на материале русского языка) /В. В. Виноградов //Вопросы грамматического строя. - М., 1955. - С. 231-253.

7. Грамматикаи забони адабии уозираи тоцик: Ц. 2: Иборауо ва цумлщои сода /Муу.масъул: Ш. Рустамов, Р. Fаффоров. - Душанбе: Дониш, 1986. - 372 с.

8. Зикриёев, Ф.Ц. Предикативноки - аломати асосии чумла/ Ф.Ц. Зикриёев, М. Каримова // Вопр.лингвистики. - Душанбе, 2004. -С. 32-39.

9. Ильенко, С.Г. Персонализация как важнейшая сторона категории предикативности / С.Г. Ильенко // Теоретические проблемы синтаксиса индоевропейских языков. - Л., 1975. - 736 с.

10. Камолиддинов, Б. Науви забони тоцики: китоби дарси барои факултетуои журналистика, филология ва забонуои хориции мактабуои олии Цумуурии Тоцикистон /Б. Камолиддинов. -Душанбе: Собириён, 2010. - 280 с.

11. Мацидов, X. Мулоуизае чанд роцеъ ба баъзе масъалауои грамматикаи забони адабии тоцик / Мацидов // Садои Шарц. - 2010. - №2. - С. 133-143.

12. Почепцов, Г. Г. Конструктивный анализ структуры предложения /Г.Г. Почепцов. - Киев, 1971. - 191 с.

13. Предложение // Советский энциклопедический словарь /Научно-редакционный совет: А.М. Прохоров (пред.). - М.: Советская энциклопедия, 1981. - С. 1065.

14. Реформатский, А.А. Введение в языковедение: учебник для вузов/А.А. Реформатский /под. ред. В.А. Виноградова. - М.: Аспект Пресс, 2001. - 536 с.

15. Синтаксис русского языка. - СПб., 1912.

16. Усмонов, К. Грамматикаи назарии забони англиси: раунамои таълим / К. Усмонов. - Хуцанд: Нури маърифат, 2006. - 131 с.

17. Фортунатов, Ф.Ф. Избранные труды. Т.2 / Ф.Ф. Фортунатов. -М., 1958. - 471 с.

18. Хемингвей, Э. Пирамард ва баур / Э. Хемингвей; бо заб. англ. ва тоц. - Душанбе, 2014. - 167 с.

19. Шапиро, А.Б. Модальность и предикативность как признаки предложения в современном русском языке/А. Б. Шапиро // Филол. науки, 1958. - №4. - С. 20-25.

20. Шведова, Н.Ю. Очерки по синтаксису разговорной речи / Н.Ю. Шведова. - М.: Изд-во АН СССР, 1960. - 377 с.

21. Шахматов, А.А. Введение в языкознание: хрестоматия: учеб. пособие для вузов / А. А.Шахматов / сост. А.В. Блинов, И.И. Богатырева, В.П. Мурат, Г.И. Рапова. - М.: Аспект Пресс, 2001. - 342 с.

ЧУМЛА ВА МАВЦЕИ ОН АЗ НИГОХИ ЗАБОНШИНОСОН

Маколаи мазкур ба масъалаи баъзе хусусиятхои чумла ва мавкеи он дар забонхои точикй ва англисй бахшида шуда, доир ба хусусият, умумият, тафоввут ва роххои ифодаи онхо сухан меравад. Х,амчунин, муаллифон дар макола бо мисолхои мушаххаси ду забон роххои интиколи баъзе чумлахои содаро нишон додаанд. Раванди тадкик нишон дод, ки мубтадо ва хабар асоси чумлаи содаро ташкил медиханд: мубтадо сараъзои асосии чумла буда, хабар тобеи он аст. Вале харчанд, ки хабар ба мубтадо тобеъ бошад хам, чумла бе иштироки хабар комил вучуд дошта наметавонад. Яке аз кисматхои асосии дигари чумла, аъзои чумла ба шумор мераванд, ки вазифахои синтаксисии гуногунро ичро мекунад. Онхо метавонанд аз калима ва иборахои ягона иборат бошанд. Х,амзамон кайд кардан ба маврид аст, ки дар баробари сараъзо дар чумла мавкеи аъзои пайрав низ беназир аст, ки дар доираи ду забон ифодаи якхела доранд: муайянкунанда, пуркунанда, хол. Дар чумла, дар хар ду забон хам асосан ба вазифаи хабар феъл корбурд мешавад, чунки феъл ягона хиссаи нуткест, ки амалу холат ва харакату вазъияти мубтадоро мефахмонад. Ба вазифаи хабар инчунин исм, сифат, чонишин, шумора, масдар, сифати феълй ва калимахои дигар низ омада метавонанд, вале барои ифода намудани категорияи грамматикии шахсу шумора, замону сига ва ахбор ба онхо феълхои ёридиханда ва бандакхои хабарй илова карда мешаванд.

Калидвожахо: чумла, тафовут, ташаккул, сохтори чумла, мувофикат, хусусият, маъно.

ПРЕДЛОЖЕНИЕ И ЕГО ПОЗИЦИЯ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ЛИНГВИСТОВ

Данная статья посвящена вопросу о некоторых особенностях предложения и его положения в таджикском и английском языках, а также говорится об их особенностях, общих чертах, различиях и способах выражения. В статье также показываются способы передачи некоторых простых предложений на конкретных примерах двух языков. Ход исследования показывал, что подлежащее и сказуемое являются основой части в формировании простых предложениях: Подлежащее является независимым главным членом предложения, сказуемое - главным членом предложения, который подчиняется подлежащему. Хотя сказуемое подчиняется подлежащему, предложение не может быть полным без участия сказуемого. Одним из основных частей предложения являются члены предложения, которые выполняют разные синтаксические функции. Они могут состоять из единичных слов и фраз. При этом следует отметить, что наряду с главным членом предложения уникальна и позиция второстепенного члена предложения, которое имеет одинаковое выражение в двух языках: определение, дополнение, обстоятельство. В предложении, в целом, в обеих языках глагол в основном используется вместо сказуемого, потому что глагол является единственной частью речи, объясняющей действие, состояние, движение и состояние подлежащего. Таким образом, в функции сказуемого употребляются существительные, прилагательные, местоимения, числительные, инфинитив, причастия и другие слова также могут использоваться для обозначения сказуемого, но для выражения категории грамматических лиц и чисел, время, наклоления для них используются вспомогательные глаголы и добавляются утвердительные связки.

Ключевые слова: предложение, различие, формирование, строение предложения, соответствие, особенность, значение.

SENTENCE AND ITS POSITION FROM THE POINT OF VIEW OF LINGUISTS

The article deals with the problem of some features of the sentence and its position, their features, common, differences and the ways of their expression in the Tajik and English languages. The authors also showed on concrete examples the way of translation of the simple sentences of two languages. The analyses showed that the subject and predicate are the basis part of a simple sentence: the subject is the main member of the sentence, and the predicate subordinate it. Though the predicate subordinate the subject, the sentence cannot be complete without the participation of the predicate. One of the main part of the sentence is the member of the sentence, which express different syntactical features. They may consist of single words and phrases. It should be noted that along with the main member of the sentence, the position of the subordinate part of the sentence is also unique, which has the same expression in two languages: attribute, object, adverbial modifier. In a sentence, in both languages, the verb is mainly used for the function of predicate, because the verb is the only part of speech that explains the action, state, movement and state of the subject., Nouns, adjectives, pronouns, numerals, infinitives, participles and other words can also be used in the function of the predicate in this way to denote the predicate. Its also mentioned that the auxiliary verbs and verbal inflections are also used for expressing the category of grammatical person and numbers, tense, moods. вале барои ифода намудани категориям грамматикии шахсу шумора, замону сига ва ахбор ба онхо феълхои ёридиханда ва бандакхои хабарй илова карда мешаванд.

Keywords: sentence, difference, formation, sentence structure, correspondence, feature, meaning.

Дар борам муаллифон

Сохибназарова Х,авасмох Тиллоевна

Номзади илмхои филологй, дотсенти кафедраи забоншиносии мукоисавй ва назарияи тарчума Донишкадаи давлатии забонхои Точикистон ба номи С. Улугзода

734019, Чумхурии Точикистон, ш. Душанбе, к. Мухаммадиев, 17/6 Тел.: (+992) 937 00 04 37 Е-mail: havas3001 @mail.ru

Мустафоева Музаяна Рахматбоевна

Докторанти PhD-и кафедраи филологияи англис Донишкадаи давлатии забонхои Точикистон ба номи С. Улугзода

734019, Чумхурии Точикистон, ш. Душанбе, к. Мухаммадиев, 17/6 Тел.: (+992) 930 66 68 86

Об авторах

Сохибназарова Хавасмох Тиллоевна

Кандидат филологических наук, доцент кафедры сопоставительного языкознания и теории перевода Таджикский государственный институт языков имени С. Улугзода

734019, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева, 17/6 Тел.: (+992) 937 00 04 37 E-mail: havas3001 @mail.ru

Мустафоева Музаяна Рахматбоевна

Докторант PhD кафедры английской филологии Таджикский государственный институт языков имени С. Улугзода

734019, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева, 17/6 Тел.: (+992) 930 66 68 86

About the authors

Sohibnazarova Havasmoh Tilloevna

PhD in Philology, Associate Professor of the Department of Comparative Linguistic and the Theory of Translation Tajik State Institute of Languages named after S. Ulugzoda

734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Muhammadiev st., 17/6 Ph.: (+992) 937 00 04 37 E-mail: havas3001 @mail.ru

Mustafoeva Muzayana Rahmatboevna

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Doctorate PhD of the Department of English Philology

Tajik State Institute of Languages named after S. Ulugzoda

734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Muhammadiev st., 17/6 Ph.: (+992) 930 66 68 86

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.