Научная статья на тему 'ТУРКИЯ ВА ЕВРОПА ИТТИФОҚИ МУНОСАБАТЛАРДАГИ МУАММОЛАР, ЕЧИМЛАРИ ВА ИСТИҚБОЛЛАРИ'

ТУРКИЯ ВА ЕВРОПА ИТТИФОҚИ МУНОСАБАТЛАРДАГИ МУАММОЛАР, ЕЧИМЛАРИ ВА ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
135
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
Халқаро муносабатлар / дипломатия / халқаро ташкилот / Европа Иттифоқи / Кипр инқирози / Арман геноциди / экстрадитсия / трансчегаравий савдо. / International relations / diplomacy / international organization / European Union / Cyprus crisis / Armenian genocide / extradition / cross-border trade.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Адҳамжон Бахтиёржон Ўғли Мамаджонов

Ушбу материал мавзуси “Туркиянинг Европа иттифоқига аъзо бўлиб киришдаги амалга оширган ишлари, ЕИ билан муносабатлари, муаммолари ва истиқболлари” таҳлилига бағишланиб, мавзу ўзаро алоқаларнинг назарий асослари ва унинг турлари кўриб чиқишдан иборат. Тарихий жиҳатдан Туркиянинг умуман Европа тузилмалари ва хусусан Европа Иттифоқи билан алоқалари мураккаб траектория бўйлаб ривожланди, муносабатларининг замонавий жиҳатлари, давлат ва ташкилот етакчиларининг олий даражадаги учрашувлари, халқаро доирадаги келишувлар билан характерланади. Шунингдек, ушбу алоқаларнинг муаммолари, икки ва кўп томонлама самарали жиҳатлари ҳамда ундан кутилаётган истиқболлар муҳокама этилган ва бу борада назарий таклифлар ҳамда амалий мисоллар ҳам келитириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS, SOLUTIONS AND PROSPECTS IN TURKISH AND EUROPEAN RELATIONS

The topic of this article is "Turkey's accession to the European Union, relations with the EU, problems and prospects" and discusses the theoretical foundations of relations and its types. Historically, Turkey's relations with European structures in general and with the European Union in particular have developed along a complex trajectory. The problems of these relations, bilateral and multilateral benefits, as well as the prospects for them were discussed, as well as theoretical proposals and practical examples.

Текст научной работы на тему «ТУРКИЯ ВА ЕВРОПА ИТТИФОҚИ МУНОСАБАТЛАРДАГИ МУАММОЛАР, ЕЧИМЛАРИ ВА ИСТИҚБОЛЛАРИ»

ТУРКИЯ ВА ЕВРОПА ИТТИФОКИ МУНОСАБАТЛАРДАГИ МУАММОЛАР, ЕЧИМЛАРИ ВА ИСТЩБОЛЛАРИ

Адхамжон Бахтиёржон уFли Мамаджонов

Тошкент давлат шаркшунослик университети baxtiyarovich@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу материал мавзуси "Туркиянинг Европа иттифокига аъзо булиб киришдаги амалга оширган ишлари, ЕИ билан муносабатлари, муаммолари ва истикболлари" тахлилига багишланиб, мавзу узаро алокаларнинг назарий асослари ва унинг турлари куриб чикишдан иборат. Тарихий жихатдан Туркиянинг умуман Европа тузилмалари ва хусусан Европа Иттифоки билан алокалари мураккаб траектория буйлаб ривожланди, муносабатларининг замонавий жихатлари, давлат ва ташкилот етакчиларининг олий даражадаги учрашувлари, халкаро доирадаги келишувлар билан характерланади. Шунингдек, ушбу алокаларнинг муаммолари, икки ва куп томонлама самарали жихатлари хамда ундан кутилаётган истикболлар мухокама этилган ва бу борада назарий таклифлар хамда амалий мисоллар хам келитириб утилган.

Калит сузлар: Халкаро муносабатлар, дипломатия, халкаро ташкилот, Европа Иттифоки, Кипр инкирози, Арман геноциди, экстрадитсия, трансчегаравий савдо.

PROBLEMS, SOLUTIONS AND PROSPECTS IN TURKISH AND EUROPEAN

RELATIONS

Adhamjon Bakhtiyorjon ugli Mamadjonov

Tashkent State University of Oriental Studies baxtiyarovich@bk.ru

ABSTRACT

The topic of this article is "Turkey's accession to the European Union, relations with the EU, problems and prospects" and discusses the theoretical foundations of relations and its types. Historically, Turkey's relations with European structures in general and with the European Union in particular have developed along a complex trajectory. The problems of these relations, bilateral and multilateral benefits, as well as the prospects for them were discussed, as well as theoretical proposals and practical examples.

Keywords: International relations, diplomacy, international organization, European Union, Cyprus crisis, Armenian genocide, extradition, cross-border trade.

КИРИШ

Дунё хамжамиятининг энг йирик интеграциялашган ташкилоти булган Европа Иттифоки бугунги халкаро муносабатларнинг мухим актори хисобланади. Европа ривожланишининг асосий тамойилларини белгилаб берувчи Европа Иттифоки аъзолар учун хам катта имкониятлар такдим этади, хусусан ягона пул, бозор, божхонасиз тизим, маданият, ижтимоий енгиллик кабилар, шу билан бир каторда уларга катта маъсулият ва мажбуриятларни хам юклайди. ЕИга кириш истагини билдирган давлатлар бугун купчиликни ташкил этади, иттифокка аъзолик катор категория ва меъёрларни талаб этганлиги сабаб бу жараён маълум муддат талаб этади. Шу жумладан тадкикот максади Туркиянинг ЕИ билан муносабатлари, муаммолари ва истикболларини куриб чикишдан иборат. Тарихий жихатдан Туркиянинг умуман Европа тузилмалари ва хусусан Европа Иттифоки билан алокалари мураккаб траектория буйлаб ривожланди. Туркия ЕИ таркибига кириш учун уз конунларига, жамият меъёрларига бир канча узгартиришлар киритмокда. Хусусан, 2000 йилдан сунг хокимият тепасига келган асосан диний-говий тамойилларга асосланган АКП бир канча ислохотлар дастурларини такдим этди. Туркиянинг Европа Иттифокига кушилиши тугрисида Туркия ташки ишлар вазири Ахмед Давутугли "Европа Иттифоки аъзолик Туркиянинг стратегик танлови"1 деб таъкидлаган эди. Ушбу иктибос Туркиянинг ЕИ киришини ута мухимлигини характерлайди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ташки ишлар вазири Ахмед Довутуглунинг ташки сиёсат концепсияси бу жабхада умуман янги карашларни юзага чикарди. Хусусан, маъмурий ва сиёсий тузум, давлатчилик хаётининг турли жабхалари ва давлат амалиётларидаги фукаролик ва сиёсий хукукларга эркинлик кабиларни уз ичига олади. 2000 йилларда Туркия ижтимоий-сиёсий узгартириш асосий хусусиятлари давлат хаётининг турли даражаларда аник кузга ташланади:

- харбий элита томонидан сиёсий субъективлик йуколиши;

- Кипр ва Курд муаммосига ёндашувларда силжишлар;

- суз эркинлиги учун янги хукукий база яратиш;

- этник ва диний озчиликлар хукуклари химоя килиш борасида янги конун хужжатлари ишлаб чикиш;

- сиёсий онг ва фукаролик жамияти иштироки усиши тенденциялари, багрикенглик тамойилларининг узгаришлари кабилар.

1 Davutoglu A. Turkish foreign policy and the EU in 2010//Turkish Policy Quarterly. Fall 2009. Vol. 8. No. 3. P. 13.

Сиёсатшунос мутахассислар Туркиянинг бошидан кечираётган узгаришларни турлича изохламокда. Энг кенг таркалган тахлилий моделлардан бири Туркиянинг ижтимоий-сиёсий узгаришини, Европа интеграцион жараёнида "тусикларини камайтириш"га интилишдир. Туркия узок йиллар давомида Европанинг куплаб халкаро ташкилотларида иштирок этиб келмокда, жумладан НАТО, Европа Кенгаши, ОБСЕД, ЕХХ,Т, Европа тикланиш ва тараккиёт банки каби тузилмаларда катта тажрибага эга. Бу холат Туркиянинг Европа Иттифокига кушилиш учун хисса кушиши керак деб хисобланади.

Купчилик тадкикотчилар фикрига кура, Туркия ва Европа муносабатларида дастлабки кадам XIX аср урталарида Усмонийлар империясининг мамлакатни гарб типида модернизация килиш, иктисодий, сиёсий ва ижтимоий хаётни Европа даражасига олиб чикиш ва унда узига муносиб урин эгаллашга булган интилишлари сифатида белгиланади. 1923 йил Туркия республика деб эълон килингач, мамлакатнинг гарблашуви жадаллашди. 1952 йилда Туркия НАТОга кушилди, Европа Кенгаши аъзоси булди, Европа иктисодий хамкорлик ва тараккиёт ташкилотига аъзо булиб кирди. 1959 йилда Европа Иктисодий Хдмкорлиги ташкилоти ташкил этилгач, ярим йил утиб, Туркия аъзолик учун суров юборади. 1963-йилда ЕИХ,Т ва Туркия, кейинчалик Европа Иттифоки муносабатларни тартибга солувчи Анкара шартномаси имзоланади. Ушбу хужжат интеграциясининг уч боскичи дастлабкиси-божхона иттифокини яратиш булса, кейингиси-ягона иктисод ва молия, якунийси-иттифокга тулик аъзоликни кузда тутарди. 1996 йилда Божхона иттифокини ташкил этилишига эришилган булсада, тулик аъзолик боскичи бугунги кунда хам муаммоли масала булиб колмокда. 1999 йилда Европа Иттифокининг Хелсинки саммитида Туркия расмий номзод давлат макомини олган2, бу Анкара ва Брюссел уртасидаги муносабатларда мухим боскич булиб хизмат килди, бу уз навбатида Туркияда ички сиёсатида жиддий ислохотларни амалга оширишни таказо этарди. Номзод давлат макоми Европа даражасидаги демократик узгариш, ижтимоий, хукукий ва сиёсий институтларни ислохотларини узида акс эттиради. Бирок, Туркия Копенгаген мезонларга мувофик ислохотлар йул харитасини 2000 урталаригача бажара олмаслиги, аъзолик музокараларини вактинча музлатиб куйишига олиб келди. Бу эса Туркия сиёсий элитаси ва оддий фукароларининг Европа Иттифокига киришига булган ишончини пасайишига олиб келди .

Туркия ва ЕИ уртасидаги муаммолар хамда аъзоликка киришга тускинлик килувчи асосий факторларни караб чикамиз:

2 Aydin-Duzgit S., Noutcheva G. Lost in Europeanisation: The Western Balkans and Turkey // West European politics. -L.; N.Y.: Routledge, 2012. -Vol. 35, Issue 1. - P. 68.

3 Saatgioglu B. How closely does the European Union's membership conditionally reflect the Copenhagen criteria? Insights from Turkey / / Turkish studies. - L.; N.Y.: Routledge, 2009. - Vol. 10, Issue 4. - P. 570

биринчидан, ЕИ давлатларининг асосий купчилигининг каршилиги; (Германия, Фрация, Италия);

иккинчидан, мамлакатдаги сиёсий бекарорлик ва авторитаризм; учинчидан, Туркия ички сиёсий элитасида ЕИ кириш масаласида карама-каршиликларнинг мавжудлиги;

туртинчидан, халкаро ва минтакавий муаммолар (Кипр можароси, Арман геноциди, Сурия инкирози, Ливия муаммоси, Шаркий Уртаер денгизи бургулаш ишлари);

бешинчидан, маданий ва диний карашлардаги тафовут (Европа маданиятини кабул килмаслик ва диний низолар);

олтинчидан, иктисодий тусиклар жумладан, Туркия худудининг ижтимоий -иктисодий ривожланишидаги номутаносиблик (шимолий-гарб ривожлангани холда жанубий-шарк ривожланмаслиги)4.

Туркиянинг ЕИ аъзо булиш масаласида иттифок ичида хам икки хил караш мавжуд. Биринчи гурух бой хомашё, кучли армия ( НАТОда иккинчи уринда), улкан иктисодий имкониятларга эга кулай стратегик жойлашув Шаркий Уртаер, Кораденгиз киргоклари, Урта шарк ва Каспий хавзасида геосиёсий таъсири ва бошка факторларни инобатга олиб, Туркияни ЕИ га кабул килиш керак, деган фикр билдиришади.

Бу борада Буюк Британия хукумати Туркиянинг ЕИга киришига рухсат берилмаса, Туркия келажакда иттифок учун сиёсий-диний конфессионал муаммолар келтириб чикариши мумкин деб бахолайди, бундан ташкари Туркия жанубдан келадиган миграция тулкинини тусиб турувчи асосий девор, агар у хохласа буни бекор килиши мумкин деб хулоса килади. Эстония, Польша, Литва, Испания, Португалия, Нидерландия, Ирландия каби давлатлар Туркиянинг ЕИга кушилишларига хайрихох давлатлари сафига киради. Италияда икки хил карашлар мавжуд булса, Швеция ва Швецария узларини нейтрал зонада курсатишмокда5. Шу нуктаи назардан, Туркиянинг ЕИга кабул килишининг купгина тарафдорлари, Туркия 50 йилдан буён номзод макомида турганлиги, ЕИ томонидан юклатилган купгина талабларни бажарганлиги учун хам аъзолик масаласини кечиктиришга урин йук ва бу мантиксизлик деб таъкидлашади.

Оппазицион томон фикрига кура Туркиянинг иттифокка кириши, Европада иктисодий танглик, бюджет дефицити, ишчилар миграцияси ортиши ва ишсизлик, диний низоларнинг авж олиши хамда Европа яхлитлигига карши тахдид каби муаммоларни келтириб чикаради.

4 Ю.С. Кудряшова. Турци и Европейский союз: история, проблемы и переспективы взаимодействия. М: 2010. С-112.

5 Oni§ Z. Diverse but converging paths to EU membership: Poland and Turkey in comparative perspective // East European politics and societies. -Thousand Oaks, CA: SAGE publications, 2004. - Vol. 18, Issue 3. - P. 485.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

Анкара ва Брюссел уртасидаги муносабатлар нотургунлигининг яна бир омили Туркиянинг Европа Иттифокига тулик аъзолигига очикдан-очик карши турган Германия ва Франция рахбарларининг позицияларидир. Германия куркувларининг асл сабаби, ЕИни ривожлантиришдаги аъзолик бадалининг асосий кисми унинг гарданига юкланганлиги, колаверса турк мигрант ишчилари окимининг ортиши бу эса пировардида немис миллатига булган тахдидни келтириб чикариши эхтимоли билан изохланади. Франция хам карши томон саналади, бу борада собик президент Николя Саркози "...Европанинг белгиланган чегаралари бор, хохлаган давлат унинг аъзоси була олмайди. ЕИда Туркияга урин йук"6 дея кескин баёнот берган эди. Охирги сайловлардан кейин хукумат тепасига келган ёш, сергайрат президент Эммануел Макрон хам Туркиянинг ЕИга кириш оппазиторларидан эканлигини бир неча бор намоён килди. Туркиянинг ЕИга киришига карши турган гурух вакиллари мамлакатнинг ташкилотга кабул килинишига тусик сифатида бир неча омилларни келтириб утади. Булардан энг асосийси, давлатда харбийларнинг сиёсатга кучли таъсири деб билишади. Аммо кейинчалик 2002 йилда Туркияда хокимият тепасига адолат ва тараккит партияси келиши билан демократик ислохотлар амалга оширилди хусусан, маъмурий ва сиёсий тизимни эркинлаштириш, фукаролик хукуклари ва суз эркинлиги хамда этник ва диний озчиликларнинг ахволини яхшилашга каратилган ислохотлар жадаллашувини куришимиз мумкин. Бу жараёнлар сиёсий тузумда туб бурилишларни амалга ошириш имконини берди, хусусан;

а) Миллий Хавфсизлик Кенгашининг харбий ташкилот сифатидаги макоми фукаролик ташкилотига узгартирилди, шу оркали харбийларнинг сиёсатга аралашуви кескин камайтирилди;

б) Курдлар "этник озчилик" сифадида тан олинди ва Курд тилида таълим тугрисидаги чеклов олиб ташланди хамда радио ва телевидинияларга рухсат этилди;

д) Конституция ва Фукаролик Кодексига узгартиришлар киритилди, эркак ва аёлларнинг тенг хукуклилиги расмий эълон килинди;

е) тинчлик даврида улим жазоси бекор килинди7, ушбу либерал ислохотлар туфайли 2005 йил 3 октябрда Туркиянинг ЕИга кириши масаласида музокаралар бошланди. Лекин бу ижобий хал этилмасдан, музокаралар сунъий равишда кечиктирилди, бунга Туркиянинг сиёсий, иктисодий ва суд тизими ЕИ номзодлиги талабига жавоб бермаслик хамда ушбу сохаларда жиддий ислохотлар утказиш зарурлиги асос килиб курсатилди. Кейинчалик бунга жиддий асос хам топилди, 2006 йилда Human Rights Watch инсон хукуклари ташкилоти Анкарани

6 Oni§ Z. Diverse but converging paths to EU membership: Poland and Turkey in comparative perspective // East European politics and societies. -Thousand Oaks, CA: SAGE publications, 2004. - Vol. 18, Issue 3. P. 485.

7 Vardan O. Turkey-EU relations and democracy in Turkey: problems and prospects// Turkish Policy Quarterly. Spring 2009. Vol. 8. No. 1. P. 51.

курд намойишларини куч билан таркатиб юбориш, полиция вахшийлиги, махбусларни кийнаш холлари ва курдларнинг уз она тилидан фойдаланиш хукукларини камситишда хаддан ортик куч ишлатгани учун кескин танкид килди8. Полициянинг ваколатларини асоссиз равишда кенгайтириш, суз ва мажлис эркинлигини чеклаш хамда терроризмга карши кураш тугрисидаги конунни суистеъмол килганлиги сабаб каршиликка учради9. Афсуски бу конун хозирча бекор килинмаган, шу каби катор сабаблар Туркияни иттифокга кушилиш жараёнларонларини оркага сурмокда.

МУ^ОКАМА

Кейинги муаммо иктисод, Туркия иктисодининг шиддат билан ривожланиши ва эришилган ютукларга карамасдан ЕИ давлатнинг инвестиция кулами, иктисодий мувозанат йуклиги (Истамбул, Анкара, Измир саноатлашган шахар булса, мамлакат жануби-шарки нисбатан колок) ва банк секторидаги муаммоларни важ килиб курсатишмокда10.

Анкара ва Брюсель уртасида ЕИга кириш борасидаги яна бир келишмовчилик - Кипр муаммоси. Муаммо ХХ асрнинг 50 йилларига келиб оролда нефт захираларининг топилиши билан бошланади. 1959 йилда Туркия, Греция ва Буюк Британия иштирокидаги Цюрих-Лондон келишувига кура оролнинг худудий яхлитлиги сакланиб, музокараларга олиб келувчи конституция лойихаси яратилди, унга кура Кипр Республикаси президенти кипрлик юнонлардан, Вице-президенти эса кипрлик турклардан 5 йил муддатга сайланадиган булди. Аммо 1963 йилда Кипр президенти Маккариос, Юнонистон куллаб кувватлаши ва юнон миллатчиларининг тазийки остида Конституцияга узгартириш киритди. Унга кура "туризм бизнесида, савдо сохасида Кипрюнон савдо марказлари олдида савдо шахобчаларига эга булиш, Кипр оролининг шимолий кисмидан бошка йирик шахарларга кучиш" кабиларни назарда тутувчи чекловларни турклар апортеит дея кабул килдилар. Шу тарика юнон сиёсатчилари томонидан олиб борилган кипрлик турк жамияти изолацияси, конфликтларнинг келиб чикишига сабаб булди. 1983 йилда Шимолий Кипр Турк Республикаси ташкил этилади ва унинг биринчи бирезиденти этиб Рауф Денкташ эълон килинади, аммо буни БМТ тан олмайди ва аъзо давлатларни хам уни тан олмасликка чакиради. Оролнинг Кипртурк кисми Кипрда федератиф давлат тузиш тарафдори булсалар, Кипрюнонлар эса оролнинг яхлит давлат эканини илгари суришади, айнан шу номувофиклик низоларнинг бир ечим топишига

8 Turkey: Ongoing restrictions on freedom of expression. Human Rights Watch letter to the Turkish Prime Minister / / Human Rights Watch. 2007.13.04. Mode of access: http://www.hrw.org/news/2007/04/12/turkey-ongoing-restrictions-freedom-expression

9 Turkey's human rights rollback: Recommendations for reform // Human Rights Watch. - N.Y., 2014. Р-38. Mode of access: http://www. hrw.org/sites/default/files/reports/turkey0914_ForUpload.pdf

10 Инна Сочнева. Вступит ли Турция в ЕС?. URL// https://cyberleninka.ru/article/n/vstupit-li-turtsiya-v-es

тускинлик килади. 1998 йилга келиб Кипр Республикаси ЕИга аъзо булиш тугрисида музокараларни бошлаб юборади, бунга нисбатан Туркия тиш-тирноги билан карши чикади11. 2003 йилга келиб Туркия бош вазири Ражаб Тайиб Эрдоган Кипр муаммосини 5 томонлама, думалок стол атрофида хал этишга чакирди. ЕИ томони Кипрни яхлит холида иттифокка аъзо булишини сурашади, БМТ хам албатта Туркияга оролнинг яхлитлигини таъминлашда тускинлик килмаслиги ва муаммони стол устида хал эттишга чакиради, аммо Кипрлик турклар ва Туркия

томони оролнинг шимолий кисмини алохида давлат сифатида колиш керак деган

12

тамойилни илгари суришди . 2004 йилда Кипрга Кофе Анан ташрифи ва икки тилли ва икки жамиятли давлатга айлантириш гоясини илгари суради ва бу боради катор чораларни ишлаб чикишади, жумладан оролнинг иккала кисмига кучиб утишга рухсат, Кипрлик туркларга нисбатан санкцияларни ечиш кабиларни уз ичига олади13. Кипр 2003 йилда ЕИнг саммитида фаол кузатувчиси сифатида катнашади, 2004 йил 1 майга келиб ЕИнинг тулик аъзоси сифатида кабул килинди, аммо оролнинг шимолий кисми буни тан олишмайди. Тугри кабул килининиш бошланишига иктисодий ва валюта борасидаги аъзоликни кузда тутарди халос, аммо бу Кипр учун жуда катта ютук14.

2005 йилда ЕИ Туркиядан 1963 йили Анкара келишувини бекор килишни, Кипр Республикасини (оролнинг юнон кисми) тан олиш ва порт хамда аэропортларини очишни суради. Вазиятни кескинлаштирмаслик учун 2005 йилда Туркия, Анкара келишуви ва кушимча протокол киритди, лекин Кипр Республикасини тан олишдан, унга хаво ва сув йулларини очишдан воз кечди. Бунга жавобан ЕИ ушбу масала хал этилмагунига кадар "Божхона кенгаши"нинг 8 та банди (булими ) очик колишини эълон килди15.

2008 йилга келиб Кипр тулик Европалашган ва интеграциялашган аъзо сифатида фаолият юрита бошлади. 2012 йилда эса Кипр уз тарихида биринчи мартта ЕИ саммитида тулик аъзо сифатида катнашади. ЕИ нинг 2018 йилги тахлилларига кура оролнинг шимолий (Кипртурклар) Кипр респуликаси томонидан идора этилмасада ЕИнинг тенг хукукли аъзоси саналади16. Булиб утган вокеаларга Американинг ташки сиёсат тахлилчиси, "Eurasia Group" халкаро

11 Ю.С. Кудряшова. Турция и Евронейский союз: история, проблемы и переспективы взаимодействия. М: 2010. С. 96-98

12 Gursoy Y. The impact of EU-driven reforms on the political autonomy of the Turkish military / / South European society and politics. - L.; N.Y.: Routledge, 2011. Vol. 16, Issue 2. -P-301.

13 Ю.С. Кудряшова. Турция и Евронейский союз: история, проблемы и переспективы взаимодействия. М: 2010. С. 202

14 Statement of Prime Minister Bulent Ecevit in Helsinki on Turkey's Candidacy to the EU. 11.12.1999 // https://www.mfa.gov.tr/statement-of-prime-minister-bulent-ecevit-in-helsinki-on-turkey s-candidacy-to-the-

eu br december-11. 1999-.en.mfa

15 Гаджиев А.Г. Итоги президентских выборов в ТРСК и роль Кипрской проблемы во взаимоотношениях между Турцией и ЕС / Институт изучения Израиля и Ближнего Востока. URL: http://www.iimes. ru/rus/frame_stat.html

16 И.А. Сочнева. Проблемы и перспективы вступления Турции в ЕС. E-mail: inna165@rambler.ru

| Uzbekisten Page 1370 |

тадкикот ва маслахатлар фирмаси асосчиси ва президенти Йэн Бреммер шундай

фикр билдиради, ".....Америка-Туркия алокалари сунгги ярим асрдаги энг паст

даражага тушди, А^Ш Туркияни F-35 узаро англашув меморандумидан чикариб ташлади. А^Ш президенти Джо Байден хали Туркия этакчиси Тойиб Эрдуганга кунгирок килгани йук. А^Ш-Туркия муносабатлари хозир Кипр инкирози бошланган 1974 йилдан буён энг ёмон даражада", - деб хулоса килади мутахассис,

IV

демак АКЩ янги хукумати бу масалага инкироз сифатида карамокда .

НАТИЖА

Муносабатлардаги кейинги асосий муаммо Усмонийларнинг 1915 йилда арманларга нисбатан уюштирган геноцидини тан олиш масаласи. Туркия хукмрон синфи томонидан рад этилган ушбу айблов 1993 йилда Туркия-Арманистон уртасида дипломатик алокаларнинг узилиши ва чегараларнинг ёпилиши билан якунланди. Бирок 2009 йилда бу икки давлат уртасида чегараларнинг очилиши ва дипломатик алокаларнинг тикланиши турк-арман муносабатлар тарихида янги даврни бошлаб берди. 2010 йилда А^Ш Конгресси 1915 йилдаги арманлар геноциди учун Туркияни айбдор деб топиши, АТТТК-Туркия муносабатларини совуклаштириб, турк элчисининг ортга чакириб

олиниши билан ва Туркия худудидаги 100 минглаб нолегал арман

18

мухожирларини мамлакатдан чикариб юбориш баёноти билан якунланди . Охирги вактда Тогли-корабог масаласида узининг доимий иттифокчиси Озарбайжонни куллаши, турк-арман муносабатларининг келажак истикболларини йукга чикарди. 2020 йилга келиб мувозанатлар янада кескинлашди, бунга асосий сабаб Туркия, Тогли-корабог масаласида Озарбайжонни харбий жихатдан очикдан-очик куллаб-кувватлаши булди. Бу борада Туркиянинг учувчисиз харбий самалётларининг (Bayrakdar T-130) Озарбайжон томонга етказиб берилиши, Арман мудофаа тизимини батамом яксон килинишига олиб келди. Хусусан, бу хакда Арманистон Бош вазири Никол Пашинян Туркия арман халкининг янги геноцидини уюштиришга уринаётгани ва можаро Анкаранинг аралашуви билан бошланганлигини айтган эди. "The Wall Street Journal" нашрининг ёзишича, Байден А^Шнинг арман геноцидини тан олиш тугрисидаги карорини 2021 йил 24-апрель куни эълон килди, бу кун Арманистонда арман геноциди курбонларини хотирлаш куни нишонланади. Нашр манбаларининг таъкидлашича Байден расмий баёнот билан чекланиб колиши мумкин. Куриниб турибдики А^Шнинг янги хукумати хам бу муаммони Туркия учун ултиматум сифатида куйиши мумкин.

17 Пентагон подтвердил отправку Турции уведомления об исключении из программы F-35 URL: // https ://tass. m/mezMunarodnaya-panorama//11224087

18 Кудряшова Ю.С. Турция и Европейский союз: История, проблемы и перспективы взаимодействия. - М.: Институт Ближнего Востока, 2010. C. 197-200.

ЕИга киришдаги кейинги тусик сифатида Шаркий Уртаер денгизидаги бургулаш операциялари курилади. Бу борада Франция Президенти Эммануел Макрон 2020 йилнинг 20 ноябрида булиб утган Европа Иттифоки саммитида

".....Европа етакчилари Анкара томонидан олга сурилаётган ЕИ аъзолари хамда

унинг минтакавий кушниларига нисбатан бекарорлик сиёсатига йул куймайди"19 дея баёнот берди. Баёнот Европа Иттифоки Брюсселдаги саммитида ноконуний хисобланган Шаркий Уртаер денгизидаги бургулаш амалиётлари учун Туркияга карши санксиялар кенгайтириш хакида баёнотдан сунг эълон килинди. Саммитда Европа Иттифоки дипломатияси рахбари Хосеп Боррелга 2021 йилнинг мартига кадар Анкарага карши кушимча чеклов чоралари учун турли вариантларни ишлаб чикишни топширди. Германия канцлери Ангела Меркел таъкидлашича, "....жаноб Боррел томонидан тайёрланадиган хисоботда Туркия билан хамкорликнинг барча жихатлари, жумладан, Ливия ва Корабог масалалари хам тахлил килиниши керак булади"20 дея такидлайди.

2020 йил январ ойида Туркия иштирокисиз, Греция, Исроил ва Кипр Европага Исроил "Левиатхан" кони ва Кипр "Афродита" кони оркали газ етказиб берувчи "Еастмед" газ кувури куриш буйича шартнома имзолади. Туркия ташки ишлар вазирлиги уша пайтда бунга нисбатан "Шаркий Уртаер денгизидаги энг узун кнргокка эга булган республикани менсимайдиган ва Кипр оролининг табиий ресурсларига тенг хукукларга эга булган кипрлик туркларни менсимайдиган лойиха муваффакиятли булади деб уйлаймиз" 21 дея баёнот беришганди. Ушбу муаммолар афсуски бугунги кунгача уз ечимини топмаган ва давом этмокда.

Туркиянинг ЕИга кириши йулидаги алохида муаммо хам бор бу-"евроскептицизм"дир, жумладан 2004 йилда, агар Туркия ахолисининг 75% дан ортик кисми мамлакат ЕИ киришини ижобий бахолаган булса, 2011 йилда бу курсаткич 48% тушди22. Бу борадаги курсаткичлар 2014 йил охирида утказилган суровларга кура Туркия фукароларининг факат 28% Европа Иттифоки

23

мамлакатларига киришини ижобий куллаб-кувватлаб овоз бердилар .

2008 йилдан кейин куплаб Европа Иттифоки мамлакатларида огир иктисодий таназзул билан кескин зиддиятли натижалар кайд этилган булса, Туркия йиллик иктисодий усишнинг анча юкори суръатларига эриша олди.

19 На Турцию напало НАТО. Евросоюз и США развернули санкционную атаку на Анкару.// URL// https://www.kommersant.ru/doc/4613271 Газета "Коммерсантъ" №229 от 12.12.2020, С-3

20 На Турцию напало НАТО. Евросоюз и США развернули санкционную атаку на Анкару.// URL// https://www.kommersant.ru/doc/4613271 Газета "Коммерсантъ"№229 от 12.12.2020, С-5

21 Clayton Thomas.Turkey: Background and U.S. Relations In Brief. URL//https://fas.org/sgp/crs/mideast/R44000.pdf

22 Шлыков П. Куда идет Турция? Метаморфозы прозападного курса развития . Современная Европа. - М.: Институт Европы РАН. 2013. -Т. 53, № 1. С-71.

23 EU survey reveals growing Turkish distrust of own gov't // Today's Zaman. - Istanbul, 2014. - 19.12. - Mode of access: http://www. todayszaman.com /diplomacy_eu-survey-reveals-growing-turkish-distrust-of-own-govt_367428.html (Дата обращения - 27.02.2015).

Hara^aga AKn xyKyMara ucgoxpTgapHuHr EBpona Httu^oku Tagaögapura SoFguKgurugaH y3oKgamum KepaKguru aHrgagu. AKn xyKyMara cuecufi эgнтaнннг H3HHH ucgoxpTgapu, gaBgar hhkh FoacuHu MycTaxKaMgam ynyH x,apaKar Kugagu gefigu. XycycaH, "...gaBOM этaeтгaн ucgoxpTgapHuHr MaKcagu TypKuaHu EBpona Hnu^oKura Kymugumu эмac, 6agKu ^yKapogapHuHr TypMym gapa^acuHu axmugam ynyH xu3MaT Kunumgup" gea rooxgafigu. KynruHa EBpona cuecuaTHugapuHuHr ^uKpura Kypa arap TypKua y3uHu uHKop этнgгaнgeк xuc Kugca EH ^uggufi reocuecufi MyyaMMogap rupgoöuga Kogagu, xycycaH энepгeтнкa, caBgo, Teppopu3M, guHufi экcтpнмнзм, yromraH ^MHoaTnuguK, 3refi xaB3acu, Kunp, ^kuh fflapK, KaBKa3garu MyaMMogap my öugaH öupra MyccygMoH ogaMu öugaH y3apo MyHocaöaraapga 3ugguaTgap Keguö nuKagu. ffly TapuKa EH y3uHuHr xagKapo cuecufi MafigoHga rgoöag aKTop MaKoMuHu fiyKoTagu. ^apxaKuKar EH ynyH TypKuagaH W3 yrupumu Kyn acpguK ннтeгpaцнoн ^apaeHgapHuHr yзнgнmнгa oguö Kegagu Ba 6y uttu^ok ynyH KuMMaTra Tymagu.

XY.TOCA

EH Kupum öopacuga TypKua npe3ugeHTu 3pgoFaH: "TypKua geMoKparnacura EBpona Hrra^oKugaH caöoK KepaK эмac, 6y ucKaH^a эмac. Arap ygap 6u3Hu EHga Kaöyg KunumHu ucraMacagap, 6u3Hu Kaöyg KugMarafigap, geKuH 6u3 ygapHuHr

94

xu3MaTKopnapu эмacмнз" . Xo3upru пoзнцнacнгa Kypa 3pgoFaH 6up MyHna ycTyHguKgapra эгa öyguö KogMoKga. TypKuaHuHr WKopugaru MyaMMogapu Ba ynpaeTraH TycuKgapura KapaMafi EHra Kaöyg KuguHumugaru ucTuKSonnapu axmuruHa uMKoHuaTgapra эгa, arap TypKua y3 пoзнцнacннн guöepag ucgoxpTgap fiygugaH oguö öopaguraH öygca uTra^oKKa Kupum эx1тнмoggapн opraö öopagu.

By y3 ypHuga EH ynyH x,aM ^ofigagugup, TypKuaHuHr EH Kymugum öyfiuna MyBa^aKKuaTcu3 ypuHumgapugaH cyHr, AHKapa y3uHuHr cuecufi, uKTuccogufi Ba xapöufi MaH^aaraapu goupacuga Kurtagap ypTacugaru reocuecufi MaBKeugaH ^ofigaogaHuö, y3 cTpareruK goKTpuHacuHu Kaöyg Kuggu. y OcuegaH EBponarana öygraH öapna MaMgaKaTgap öugaH, my ^yMgagaH apaö gyHecu Ba A^puKa öugaH Hu3ogapHu x,ag Kugum, u^oöufi MyHocaöaraapHu ypHarum Ba xagKapo Ty3ugMagapugaH $aog ^ofigagaHumHu Ha3apga Tyragu. "^Hru ycMoHufiguK" (HeoycMaHu3M) TypKuaHuHr ^kuh fflapKgaru cuecufi, cTpaTeruK, uKTucogufi Ba xapöufi MaH^aaTgapura "wMmoK Kyn" Ba MuHTaKa gaBgaTgapura HucöaTaH onuKguK opKagu эpнmнmнн Ha3apga TyTagu. By xaTra-xapaKaraap EHHa xo3upru пoзнцнacннн yзгapтнpнmн ynyH acoc öygumu MyMKuH.

24 Dustin Gilbreath Louis and Bennett Clifford. "Future voices. What do Turkey-EU relations mean in the eastern neighborhood?" № 6 March 2019

| ™stan 1373 I

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

REFERENCES

1. Кудряшова Ю.С. Турция и Европейский союз: История, проблемы и перспективы взаимодействия. - М.: Институт Ближнего Востока, 2010. C. 335.

2. Davutoglu A. Turkish foreign policy and the EU in 2010. Turkish Policy Quarterly. Fall 2009. Vol. 8. No. 3. P.11-18.

3. Aydin-Duzgit S., Noutcheva G. Lost in Europeanisation: The Western Balkans and Turkey // West European politics. L.; N.Y.: Routledge, 2012. Vol. 35, Issue 1. P. 63-69.

4. Saatgioglu B. How closely does the European Union's membership conditionality reflect the Copenhagen criteria? Insights from Turkey // Turkish studies. L.; N.Y.: Routledge, 2009. Vol. 10, Issue 4. P.570

5. Oni§ Z. Diverse but converging paths to EU membership: Poland and Turkey in comparative perspective // East European politics and societies. -Thousand Oaks, CA: SAGE publications, 2004. - Vol. 18, Issue 3. - P. 485.

rr ___________

6. Vardan O. Turkey-EU relations and democracy in Turkey: problems and prospects// Turkish Policy Quarterly. Spring 2009. Vol. 8. No. 1. P. 49-57.

7. Turkey: Ongoing restrictions on freedom of expression. Human Rights Watch letter to the Turkish Prime Minister / / Human Rights Watch. 2007.13.04. Mode of access: http://www.hrw.org/news/2007/04/12/turkey-ongoing-restrictions-freedom-expression

8. Turkey's human rights rollback: Recommendations for reform // Human Rights Watch. - N.Y., 2014. Р-38. Mode of access: http://www. hrw.org/sites/default/files/reports/turkey0914_ForUpload.pdf

9. Сочнева. И.А. Вступит ли Турция в ЕС?. URL// https://cyberleninka.ru/article/n/vstupit-li-turtsiya-v-es

10. Сочнева. И.А. Проблемы и перспективы вступления Турции в ЕС. С-86-96

11. Gursoy Y. The impact of EU-driven reforms on the political autonomy of the Turkish military / / South European society and politics. - L.; N.Y.: Routledge, 2011. -Vol. 16, Issue 2. P-301.

12. Clayton Thomas.Turkey: Background and U.S. Relations In Brief. URL//https://fas.org/sgp/crs/mideast/R44000.pdf

13. Dustin Gilbreath Louis and Bennett Clifford. "Future voices. What do Turkey-EU relations mean in the eastern neighborhood?"

14. Гаджиев А.Г. Итоги президентских выборов в ТРСК и роль Кипрской проблемы во взаимоотношениях между Турцией и ЕС / Институт изучения Израиля и Ближнего Востока. URL: http://www.iimes.ru/rus/frame_stat.html

15. Шлыков П. Куда идет Турция? Метаморфозы прозападного курса развития . Современная Европа. - М.: Институт Европы РАН. 2013. -Т. 53, № 1. С.69-78.

16. Statement of Prime Minister Bulent Ecevit in Helsinki on Turkey's Candidacy to the EU. 11.12.1999// https://www.mfa.gov.tr/statement-of-prime-minister-bulent-ecevit-in-helsinki-on-turkey_s-candidacy-to-the-eu_br_december-11. 1999.en.mfa

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

17. neffraroH nogTBepgun OTnpaBKy Турцнн yBegoMneHua 06 HCKnwneHHH H3 nporpaMMti F-35. URL: // https: //tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama//11224087

18. Ha Тyрцнro Hanaro HATO. EBpocoro3 H CfflA pa3BepHynu caH^HOHHyro aTaKy Ha AHKapy.// URL// https://www.kommersant.ru/doc/4613271 Ta3eTa "KoMMepcarn-b" №229 ot 12.12.2020, C-7

19. EU survey reveals growing Turkish distrust of own gov't // Today's Zaman. -Istanbul, 2014. - 19.12. - Mode of access: http://www. todayszaman.com /diplomacy_eu-survey-reveals-growing-turkish-distrust-of-own-govt_367428.html

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.