Научная статья на тему 'ТЕРМИНЫ СФЕРЫ ШИТЬЯ В КАНИБАДАМСКОМ ГОВОРЕ'

ТЕРМИНЫ СФЕРЫ ШИТЬЯ В КАНИБАДАМСКОМ ГОВОРЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
67
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШВЕЯ / ОДЕЖДА / КАНИБАДАМ / ГОВОР / ЛЕКСИКА / МАСТЕР / ЯЗЫК / ИНСТРУМЕНТЫ / ТЕРМИНЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сангинова Р.И.

В статье отмечается, что термины сферы шитья в канибадамском говоре составляет специальную группу и со стороны семантики и семантических оттенков различаются друг от друга, что приводит к необходимости их классификации на отдельные группы. В том числе названия личностей мастеров, отдельные разделы шитья, раздел домашнего дизайна, названия материалов сферы шитья, названия готовой продукции, названия мастеров, названия швейных инструментов и рабочего места швеи, названия отдельных частей одежды, названия одежд и термины имеющие отношения к постельному белью и другие.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEWING TERMS IN KONIBODOM DIALECT

The article deals with the terms of the sewing sphere in the Konibodom dialect. It is noted in the article that the terms of the sewing sphere in the Konibodom dialect constitute a special group and differ from each other by semantics and semantic shades, which leads to the necessity of their classification into separate groups. Including the names of the personalities of the craftsmen, separate sections of sewing, the section of home design, names of materials in the sewing industry, names of finished products, names of craftsmen, names of sewing tools and the seamstress workplace, names of individual pieces of clothing, names of clothes and terms related to bed linen and others are explained in the article.

Текст научной работы на тему «ТЕРМИНЫ СФЕРЫ ШИТЬЯ В КАНИБАДАМСКОМ ГОВОРЕ»

ИСТИЛО^ОТИ СОХДИ ДУЗАНДАГИ ДАР ЛА^АИ КОНИБОДОМ

Сангинова Р.И.

Донишкадаи со^ибкорй ва хизмат

Лаxчаxои забони точикй аз манбаъxои мyxими ташаккyл ва pyшдy нумуи забони адабии точик маxсyб мешаванд. Зеpо забони адабй чойxои холии таpкиби лугавии хyдpо даp xама давpy замон маxз аз xисоби yнсypxои умумишавандаи лаxчаxои маxаллй такмил медод, ки ин pаванди таъpихй имpyз xам ногyзиp идома ëфта истодааст. Вокеан, ин як омили бисëp хуби ба меъëpxои солим табдил ëфтани воxидxои лаxчавй даp забони адабист. Даp як мактуби устод Садpиддин Айнй, ки соли 1948 даp мавpиди маслиxат он солxо ба адиби чавон Пулод Толис зимни истифода аз калимаxои лаxчавй даp асаpxои бадей иншо каpда буд, ин маъно басо чолиб ифода гаpдидааст: «Даp ин чо xаpчанд аз мавзуи ин мактуб беpyн буда, ба Xикояи шумо дахл надоpад, як pоxи инкишофи забони адабиpо xам кайд каpдан мехоxам. Ин коp фаpмyдани лyFатxои маxаллй аст»[1, с. 37-40].

Даp xакикат, имконияти захиpавии лугати лаxчаxои забони точикй хеле фаpовон аст ва лаxчаxо даp xаp мавpиди мусоид метавонанд вожаxои софу полудаи таpкиби хyдpо ба ихтиëpи забони адабй гyзоpанд. Хусусан, xоло ки забони точикй даp Точикистон макоми давлатй гиpифта, шохаи адабии он ндаз ба меъëpxои худй доpад, такозо мекунад, ки лугати xаp як лаxчаи забони точикй ба тавpи алоxида мавpиди омузиши амик каpоp гиpад ва ба ин восита калима ва таpкибy ибоpоти волову меъëpзеби онxо чун чойгузини yнсypxои нодаpкоpи иктибосй, воxидxои услубан дypyшт ва аз нигоxи бадей пасту хаpоб ба забони адабй бештаp воpид каpда шаванд.

Замони xозиpа давpони инкишофи босypъат ва зyxypотy такомулоти бахшxои алоxидаи илм ва соxаxои мухталифи техникаву саноат, хочагии халк, баxpнаваpдивy кайxоншиносй, пешгущо даp pиштаи обyxавосанчй, заминлаpза ва амсоли ищост. Аз ин хотиp, даp назди забоншиносони точик вазифаxои хеле мyxим меистанд, ки натичагиpй аз таpкиби лугавии xаp як лаxчаи забони точикй, мукоисаву мукобилаи лугати xаp кадоми он бо лаxчаxои xамгypyx ва гypyxxои нисбатан дyp, бо забони адабй ва бо ин pоx ëфтанy пешкаши аxли эчод намудани воxидxои солиму шоистаи нутки лаxчавй аз чумлаи онxост. Зеpо таpчyмаи адабиëти бадей, илмиву техникй, ба низом даpоваpдани лyFатxои тафсиpивy нимтафсиp, дузабонаву бисëpзабона, соxавй, мyxоваpавy маълyмотномаxо ва ^p даp бобати пyppавy мукаммал сохтани чоxои холии кабати истилоxоти лугати забони точикй бе пажyxишy бозбинй аз таpкиби лугавии лаxчаxои маxаллй натичаи дилхоx ба боp оваpда наметавонад.

Таpкиби лугавии лаxчаи Конибодом аз нигоxи мавзуъ ду гypyxи калони вожаxоpо даp баp мегиpад: вожаxои пpедметй ва вожаxои Fайpипpедметй.

Ба гypyxи якум номи наботот, xодисавy вокеаxои табиат, калимаxои маpбyт ба соxаxои пазандагй, дузандагй, боFдоpивy чоpводоpй, паpандапаpваpй, xyнаpмандй, анвои бемоpй ва давоxо, хонасозй, коpкаpди замин, истилоxоти хешyтабоpй, ашëи гуногуни pyзгоp, хочагидоpй ва амсоли инxо дохил мешаванд.

Ба гypyxи дуюми вожаxо бошад, ба коp меpаванд вожаxое ибоpат аз даp ифодаи сифат, хислату хусусияти инсон, тамъ, pангy буйи хypок ва меваю сабзавот, аломату нишонаxои гуногуни xайвонот, фаога,ои сол, xодисаxои табиат, амалу xаpакат, XOлат, замону макон, таpзy таpик, натичаву андозаи амал ва Fайpа.

Даp лаxчаи Конибодом калимаxои пpедметй даp киëс бо калимаxои Fайpипpедметй чанд баpобаp зиëданд. Ин аст, ки маxз зимни тадкики лугати пpедмети диалектизмxои лексикй даp лаxчаи мазкyp аз нигоxи маънй ва тобишxои маъной, хyсyсиятxои услубй, саpчашмаxои пайдоишу афзоиш, вазифа ва даpачаи истеъмол даp таpкиби лугавии ин лаxча, ки ин xама ба конуну коидаxои инкишофи дохилии худи он алокамандй доpанд, мавpиди пажyxиш каpоp гиpифтаанд.

Истилохоти сохаи дyзандагй даp таpкиби лyFавии лахчаи Конибодом як гypyхи махсyсpо ташкил медиханд. Масалан, вожахои aвpaчомa (чомаи бепахтаи абpавy остаpдоp), Tena (pyйи токи), 4an4ypra (шеpозаи почома), ma6poH (навъи махсй), дyppa (pyмол),чaпон (чома) намyнае чанд аз хамон rypy^ мебошанд.

Истилохоти навъи мазкyp аз чихати маънивy тобишхои маъной аз якдигаp тафовyт доpанд, ки ин заpypати ба гypyххои алохида тасниф намyдани онхоpо пеш меоpад:

1. Номи ашхоси хyнаpманд: кyттaдyз, мошинaчй, чокдуз, ycTO, хaлифa (дастиëpи УСТО).

Даp Конибодом дузандахо даp доиpаи касбхои махсус фаъолият мекунанд. Ин аст, ки яке даp дyхтани кypтавy хилъат маъpyфият пайдо каpда бошад, дигаpе даp дyхтанy ба истифода додани чома ë токихои хаpхела ном баpоваpдааст. Бинобаp он, даp лахчаи мазкyp нисбат ба хамин гуна ашхос боз чунин истилохот коp фаpмyда мешаванд: мошинaчй-кyттaдyз, мошинaчй-чaпондyз, мошинaчй- rçaлпокдyз.

Аз ин мебаpояд, ки истилохи мошинaчй даp лахчаи Конибодом мафхуми умумй доpад ва даp ниходи он маънии умуман «дyзанда» нигахбонй меëбад. Баpои он ки хамин маънй мушаххас бошад ва дyзандахо аз якдигаp фаpк кунанд, ба он вожахои лахчавии кyттaдyз, чaпондyз ва rçaлповдyз илова каpда мешаванд, ки бо ин pох миëни дyзандахо як навъ тафовут пайдо мегаpдад.

Даp забони адабиëти классикй даp хамин маънй вожахои дapзй ва хaйëт маъpyф буданд. Аз инхо истилохи дapзй точикй буда, аз pешаи дapз тавассути пасванди -й сохта шудааст. Аммо вожаи хaйëт аз нигохи баpомад аpабист. Классикони мо аз калимахои дapзй ва хaйëт истилохоти дapзй[8] ва хaйëтй[9] низ сохтаанд, ки онхо даp ифодаи мафхуми пешаи ашхоси хамин соха ^p фаpмyда мешуданд.

Даp забони адабии мyосиpи точик истилохоти дyзaндa, ли6осдуз, чeвap хеле маъмуланд. Онхо исми шахс буда, ба ашхосе мансубанд, ки даp бобати дyхтани либосхои гуногун хосса махоpат доpанд. Даp асоси ин вожахо холо исмхои амали дyзaндaгй, ли6осдузй, чeвapй ба вучуд омадаанд, ки маънои касби маpдyми хyнаpваpи хамин сохаpо ифода мекунанд.

2. Номи бахшхои алохидаи дyзандагй. Даp Конибодом асосан се бахши дyзандагй вучуд доpад ва тамоми калимаву истилохоте, ки даp ин соха ба ^p меpаванд, ба хамин се бахш иpтибот мегиpанд.

2.1.Бахши ли6осдузй. Даp ин бахш чунин истилохотpо метавон дyчоp омад:

а). Номи хyнаpмандон: бyppaндa (поpагаp), yлчaкчй (ченкунанда), aндозaбyp (дyзандаи либос аз pyйи нусха ва андоза). Дигаp истилохоте, ки даp ин бахш истифода мешаванд, таpкибан мypаккаб буда, аз номи либосхо, замони хозиpаи феъли дyхтaн (дуз) ва пасванди -й шакл мегиpанд: кyттaдyзй, эзоpдyзй, чомaдyзй, чaпондyзй, кaмзyлдyзй, бypyкдyзй, кaстyмдyзй, мaйкaдyзй, шaлвapдyзй, йyпкaдyзй.

б). Номи махсулоти тайëp: KyTa (кypта), йaкaбaнд (мтенбанд), кутти мapдонa (кypтаи маpдона), кутти зaнонa (кypтаи занона), кутти бaшконa (кypтаи бачагона), чaпони Kopï (чомаи коpй), MaiiOHii чойpaвaк• (чома баpои туйу маъpака), йaктaк (хилъати беабpаи тобистона), гyппичa//кaмзyл (чомачаи кутохи беостин), пи^к (пиджак), бypyки гилофй (шими галифе), нимчaгй (чомаи кутох ва бе остини занона). Мypодифи вожаи нимчaгй даp забони адабй кaмзyлчa мебошад, ки даp лахчаи мазкyp он хам чо-чо истеъмол меëбад. Даp лахчахои чанубй синоними нимчaгй вожаи вaскaт/вaскaк аст.

в). Бахши духтани каллапушхо. Истифода аз навъхои гуногуни токй, телпак, кулох ва Fайpа баpои мухофизат аз гаpмовy саpмо ва хамчунин оpоиш ва зебу зинат даp маpдyми точик аз суннатхои кадима махсуб меëбад. Даp лахчаи Конибодом истилохоте, ки ба духтану тайëp намудани навъхои каллапуш алокамандй доpанд, доpои хусусиятхои худ мебошанд. Калимахои то^й, тупй, ^лпоц мафхуми умумии каллапyшpо ифода мекунанд. Калимаи тeлпaк бошад, даp ду маънй pоич аст. Аввалан, маънии каллапуши зимистонаpо доpад, ки аз пусти баppа ë ягон хайвони дигаp тайëp каpда мешавад. Баъдан, тeлпaк даp ифодаи мафхуми каллапуши абpа-

остаpдоpи кудакона ба коp меpавад, ки гушак доpад ва онpо аз матоъxои xаpхела медузанд. Даp лаxча калимаи apaKMHH низ мавчуд аст, ки он номи як навъ токии тунуки тобистонаи пиpона мебошад. Fайp аз ин даp Конибодом навъxои дигаpи токи ба назаp меpасанд, ки онxо бо вожаxои зеpин ифода меëбанд: кулокчин (як навъ каллапуши кудакона), кaлпоки зaнгоp (аз махмали сабз медузанд), чоpгyлa (як навъи токи), чустй (навъи дигаpи токи), кaлпоки кaлaмфypнyскaи цнди^онй (токиест, ки болои он сypати баpгy пояи каламфyp кашидадузй каpда мешавад), кaлпоки кaлaмфypнyскaи зapдyзй (ин токи низ бо xамин шакл, аммо бо заpxал духта мешавад), лaйлонyскa, лaйлй-мaчнyннyскa, TOBycHycKa (токиxои гулдузй ва пyp аз накшyнигоp). Вожаи HycKa, ки шакли лаxчавии нycхaи адабй мебошад, даp лаxчаи мазкyp маънои «накшу нигоp, сypат, гyлпаpтой даp pyйи ток^^о доpад.

Раванди духтану омода намудани каллапyшxо даp лаxчаи Конибодом як катоp истилоxоти дигаppо ба вучуд оваpдааст. Аз кабили туппидузй, кaлпокдУзй, телпaкдyзй, кулокчиндузй, apaкчиндyзй ва амсоли инxо, ки xамагй даp колаби мypаккаби калимасозй ба воситаи пасванди -й таpxpезйëфтаанд.

3. Бахши оpоиши хона: cyзaнй, кaшидa, зapдеволй (матоъxои гулдузй, ки ба девоp овехта мешаванд), дегпyшaк (болопуши дег, ки аз xаp хел матоъ медузанд), caндaлипyш (матоъи дукабата духташуда баpои пушондани сандалй), тaгaк (гиpдача баpои таги чойник), кцлпок (чойникпушак).

Ин бахш боз як ^TOp истилоxоти дигаppо низ даp баp мегиpад, ки ощо вобаста ба pафти духтану ба истифода додани ашëи оpоишй ба зyxyp омадаанд: cyзaнидyзй, кaшидaдyзй, зapдеволдyзй, ^^^уз^ кокмaдyзй, зeбитax,мондyзй, caчокдУзй, попокчигй, йypмaдyзй, тypдyзй, болинпушдузй ва Fайpа.

4. Номи маводи соxаи дузандагй. Ин навъи истилоxот хеле здаданд, ки аксаpан номи хелxои гуногуни матоъ, pишта, ашëи тайëpy нимтайëp ва монанди инxоpо ифода мекунанд: лac (сатин), лacи сийо, чит (чити тунук, чити pанга, чити одмийона, чити кавут), 6eKacaM (бекасаб), кyндaл (заpбофт, кимхоб), кцзинц (навъи абpешим), кизaк (як хел матоъ), чучунчц (навъи матои абpешимй), |)ишки (pишта, pесмон), pecMOHH cypx, pecMOHH кцловц, pecnoHH дцхум, pecnoHH пуштй, чимиликвоp (матоъ баpои духтани паpдаи аpyсй), тцги кохмц (матоъ баpои духтани камаpбанд), Tena (матои болои токй), бцхмцли cypx, фapaнги гулоб, иштцмпул (иштампули зимук), бepшyм (абpешим), бepшyми зцйнцбй, Fичимбaxмaл, зaнгоp, мулинц (мулини тошколигй).

5. Номи асбобxои дузандагй ва чойи коpи дузанда: мошинц (мошини дастй, мошини пойй), мошини чокдузй: тцнц, дцстц, педцл, чоисузцнмонцк, пойц, нцйчц

(кисмxои чудогонаи мошина),чиF (пилтакаш, сихаки чУpоббофй), сузцнхцлтц (халтача баpои мондани сузану pишта, ангуштона ва г.), уймок (ангуштона), мeтиp (метp), чaмбapaк (колаб), ц!тил (ателеи дузандагй), фaбpик (фабpикаи дузандагй), пиpxонa (устохона).

6. Истилоxоти маpбyт ба таpзи духтан: чок (навъ ва таpзи духтан), чоки чиндцхцйол, чоки кцндцхцйол, чоки иpокй, чоки донц, босмц (навъxои даpздyзй), тепчй (бо xам духта часпонидани кисмxои алоxидаи токй), йypмaдyзй (кашидадузй тавассути даpафши нугкач), попypзaнй (гyлпаpтой ба воситаи мошина), и!окидузй (духтан даp шакли салиб), x,aлкaчокдyзй, дучокдузй (гиpдогиpд духтани токй), acтapчacпонй (духтани остаp).

7. Номи кисмxои чудогонаи либос: йцко (гиpебон), тиpeз (баpи кypта), эзоpпочa (почаи эзоpи занона), ше!озц (шеpози эзоpпоча), кистц (киса), теппц (кисми болои токй), тapк (чоp таpафи токй), минчок (мyxpаpезаxои гиpди доман), кизцк (миëнбанди таг), бyFaк (гиpебони танг, ки гаpданpо мефишоpад), acTap (остаp, матои таги шим).

8. Номи либосxо ва мафxyмxои маpбyт ба бистаp: чишмцк (навъи болишт), кypпa, кypпaчa, capигaзй (кypпаи калони сеpпахта), йцкцндоз (кypпачаи даpоз), болишт, болиштчц(болишти майда), Fилофй (абpавy остаpи бо xам духта), лолц (накшу нигоpи болои кypпа), кош (паp-паpакxои гиpдогиpди болишт), цдиёл,

простин, чилди курпа (болопуши курпа), чилди болишт (болопуши болишт), болинпуш (матое,ки дар болои болиштхо андохта мешаванд), корхалта (халтача, ки дар он сузану риштаи курпадузй андохта мешаванд).

Дар лахчаи Конибодом як кдтор истилохоте вомехуранд, ки ба раванди тайёр намудани бистар дахл доранд: лаганда каран (ба дохили курпаву курпача чо намудани пахта), улчак каран ( андоза кардани бару гази курпаву курпача), тепчи каран, цавиц каран, сарак каран (навъхои духтани курпа).

Тазаккур бояд дод, ки лахчаи Конибодом аз нигохи лугат нихоят ганоманд ва гуногунранг аст. Ин гановат ва гуногунрангй аз он чо ба миён меояд, ки дар лахчаи мазкур хам калимахои мустак;илмаъно ва хам калимахои ёридиханда чун силсилаи унсурхои ба хам тавъам дар доираи фонди умумии ин лахча ба хамдигар муттахид гардида, як системаи мустак;илу яклухти лугати онро ба вучуд меоранд.

АДАБИЁТ

1. Гадоев Н. Диалектизмхои лугавии пурра дар лахчаи Тагнов. - Паёми донишгохи миллй, № 2 (34). Душанбе, 2007, с. 20 - 26.

2. Джураев Г. Система диалектной лексики таджикского языка. АДД. Душанбе, 1992, 30 с.

3. Исмаилов Ш. Лексика каратегинского говора. АКД. Душанбе, 1982, 24 с.

4. Истамова М. Лексика швейного и вышивательного искусства в Самаркандских говорах таджикского языка. - АКД. Душанбе, 1983, 23 с.

5. Махмудов М., Ч,ураев F. Лугати шевахои забони точикй, ч. 1 (Лахчахои чанубй). Душанбе, 1997, 288 с.

6. Ниязмухамедов Б. Канибадамское наречие таджикского языка. - Труды Таджикского филиала АН СССР, т. 13. Сталинабад, 1951, 56 с.

7. Расторгуева В. С. Очерки по таджикской диалектологии, вып. 3. Ленинабадско -Канибадамская группа северных таджикских говоров. М., 1956, 191 с.

8. Фарханги забони точикй, ч. 1. М., 1969, 951 с.

9. Фарханги забони точикй, ч. 2. М., 1969, 950 с.

ТЕРМИНЫ СФЕРЫ ШИТЬЯ В КАНИБАДАМСКОМ ГОВОРЕ

В статье отмечается, что термины сферы шитья в канибадамском говоре составляет специальную группу и со стороны семантики и семантических оттенков различаются друг от друга, что приводит к необходимости их классификации на отдельные группы. В том числе названия личностей мастеров, отдельные разделы шитья, раздел домашнего дизайна, названия материалов сферы шитья, названия готовой продукции, названия мастеров, названия швейных инструментов и рабочего места швеи, названия отдельных частей одежды, названия одежд и термины имеющие отношения к постельному белью и другие.

Ключевые слова: швея, одежда, Канибадам, говор, лексика, мастер, язык, инструменты, термины.

SEWING TERMS IN KONIBODOM DIALECT

The article deals with the terms of the sewing sphere in the Konibodom dialect.

It is noted in the article that the terms of the sewing sphere in the Konibodom dialect constitute a special group and differ from each other by semantics and semantic shades, which leads to the necessity of their classification into separate groups. Including the names of the personalities of the craftsmen, separate sections of sewing, the section of home design, names of materials in the sewing industry, names offinished products, names of craftsmen, names of sewing tools and the seamstress workplace, names of individual pieces of clothing, names of clothes and terms related to bed linen and others are explained in the article.

Key words: sewing, clothes, Konibodom, dialect, words, craftsman, language, instruments, terms.

Сведения об авторе:

Сангинова Р.И. - доцент кафедры таджикского языка Института предпринимательства и сервиса. Е-mail: dsx_ips@mail.ru

About the author:

Sanginova R.I. - Associate Professor, Department of Tajik Language, Institute of Entrepreneurship and Service. E-mail: dsx_ips@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.