Научная статья на тему 'ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТВОРЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ У СТУДЕНТОВ ВЫСШИХ ЯЗЫКОВЫХ ВУЗАХ'

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТВОРЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ У СТУДЕНТОВ ВЫСШИХ ЯЗЫКОВЫХ ВУЗАХ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
30
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ИНОСТРАННЫХ ЯЗЫКОВ ДЛЯ СТУДЕНТОВ ЯЗЫКОВЫХ ИНСТИТУТОВ / КЛАССИФИКАЦИЯ И ИНДЕКСАЦИЯ ВИДОВ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ / КЛАССИФИКАЦИЯ И ИНДЕКСАЦИЯ МЕТОДЫ ОБУЧЕНИЯ / СПОСОБЫ ОБУЧЕНИЯ / СОДЕРЖАНИЕ ОБРАЗОВАНИЯ ИССЛЕДУЕТСЯ С НОВОЙ ТЕОРЕТИЧЕСКОЙ ТОЧКИ ЗРЕНИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Назриев Мустафо Шералиевич

Данная статья посвящена теоретическим и практическим основам формирования творческого мышления на практических занятиях по иностранным языкам у студентов старших курсов языковых институтов и определение понятия «творческого мышления». В статье также рассматривается использование формирования творческого мышления человека в процессе деятельности, формирование правильного целенаправленного произношения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL AND PRACTICAL BASIS OF FORMATION OF CREATIVE THINKING IN HIGHER LANGUAGE UNIVERSITIES STUDENTS

This article is devoted to the theoretical and practical foundations of the formation of creative thinking in practical classes in foreign languages among senior students of language institutes and the definition of the concept of "creative thinking". The article also discusses the use of the formation of human creative thinking in the process of activity, the formation of the correct purposeful pronunciation.

Текст научной работы на тему «ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТВОРЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ У СТУДЕНТОВ ВЫСШИХ ЯЗЫКОВЫХ ВУЗАХ»

ТЕХНОЛОГИЯ РАЗВИТИЯ ТВОРЧИСКИЙ САМОСТАЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ В ПРОССИЯ ИЗУЧЕНИЯ АНГЛИСКОГО ЯЗЫКА ПО НЕЯЗЫКОВЫМ СПЕЦИАЛЬНОСТЯМ

В статье представлена информация о технологии развития творческой самостоятельности студентов в процессе обучения английскому языку по неязыковым специальностям. Повышение уровня знаний, уровня самостоятельности и творчества - важнейшее требование для молодых специалистов в изучении иностранного языка, в том числе английского. В связи со знаниями и техническими вопросами можно получить доступ к теоретической и практической информации, доступной на английском языке в Интернете, в печатном виде, в электронных библиотеках.

Изучение иностранного языка, наряду с развитием профессиональных знаний и навыков, также позволяет учащимся повысить свой культурный уровень, улучшить свое научное мировоззрение.

Ключевые слова: знания, самостоятельнаяработа, учебный процесс, умения и навыки, формы и методы, этапы самостоятельный работы.

TECHNOLOGY FOR THE DEVELOPMENT OF CREATIVE INDEPENDENCE OF STUDENTS IN THE PROCESS OF LANGUAGE LEARNING ENGLISH IN NON-LINGUISTIC SPECIALTIES

This article provides information on the technology of developing students' creativity and independence in the process ofteaching English in non-linguistic specialties. Increasing the level ofknowledge, the level ofindependence and creativity is the most important requirement for young professionals in the study of a foreign language, including English. In connection with knowledge and technical issues, you can get access to theoretical and practical information available in English on the Internet, in print, in electronic libraries.

Learning a foreign language, along with the development of professional knowledge and skills, also allows students to raise their cultural level, improve their scientific worldview.

Keywords: knowledge, independent work,studying process, skills and attainments, forms andmethods, stages of independent work.

Сведения об авторе

Садуллоева Махина Бахридиновна - доктор(РЮ) кафедры методика обучения английского языка Таджикского государственного педагогического университета им.С Айни; тел: (+992)937151603; E-mail: Mahinjul31@mail.ru

About the author

SaduHoeva Makhina Bakhridinovna - Doctor(PhD) student of the chair of methods of teaching foreign language at Tajik pedagogical university named after S. Ami; tel: (+992) 937151603; e-mail: Mahinjul31@mail.ru

АСОСХ,ОИ НАЗАРЙ ВА АМАЛИИ ТАШАККУЛИ ТАФАККУРИ СОЗАНДА (КРЕАТИВЙ) БАРОИ ДОНИШ^УЁНИ КУРС^ОИ БОЛОИИ ДОНИШКАДА^ОИ ЗАБОНЙ

Назриев М.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Фармони Президента Чумхурии Точикистон Эмомали Рахмон аз 4 апрели 2003 «Доир ба такмили таълим ва омузиши забонхои русй ва англисй» ва ^арори Хукумати Чумхурии Точикисгон аз 2 декабри соли 2003 «Дар бораи тасдики Барномаи давлатии такмили таълим ва омузиши забони русй ва англисй дар Чумхурии Точикистон барои солхои 2014» талаб мекунанд, ки барои хамаи табакахои ахолии Чумхурии Точикистон системаи омузиши забони русй ва англисй созмон дода шавад. Барои амали намудани ин вазифаи мухими давлат омузгорон хеле зиёд бояд тайёр карда шаванд.[8, с.2-3]

Дуюм, ин омузгорон, бо дониши мукаммал аз методикаи таълими забони англисй ва махорату малакахои муошират бо ин инсон мучааз бошанд.Барои ин тахия намудани китобхои дарсии худй оид ба ин забон ва методикаи таълими он аз масоили рузмарраи маорифи Чумхурияамон мансуб мешавадМутаассифона,то кунун барои тайёр намудани омузгорони сохибкасби забони англисй хеч дастури таълимие ба табъ нарасидааст.Аввали соли 2008 нахустин китоби «техналогияи забони хоричй»-ро М.Рауфов дастраси хонандагону омузгорон гардонидааст, ки он аз руи навишташ, тибки талаботи барномахои таълимии коллечи омузгорй ва мактаби олй тахия гардидааст.Дар ин китоб дар катори комёбихо, мутаасифона, камбудихои зиёде ба назар мерасанд.

Билхоса 30-40% чумлахои он китоб аз чихози грамматики ва мантикй коста мебошанд, ки ин навиштачотро нофахмо ё мавхум гардонидааст. Дар он инчунин истилоху ифодахои ноаёнй ё галат, акида ва маълумотхои нодуруст ба чашм бармехуранд. Аз лихози мундарича он комилан ба назариёти методистони даврони шуравй такя мекунад. Ин нуксонхо судмандии ин дастурро хеле паст кардаанд.

Сeюм, тo ин pyз дap мaкaгиби чй oлй вa чй мданаи диëpaмoн зaбoни aнглиcй acacaн 6o иcгифoдa as дacгypxoи дap Maœab дapчmyдa тaълим дoдa мeшyд. Тaбииcг, ки oнxo зaбoни мoдapии мo, тaъpиx вa фapxaнги миллии точикон вa aB xaмa мyxимaш дoнишy мaxopaтy мaлaкaxoи xoнaндaгaнaмoн вa rnapomxM мaxaллиямoнpo 6a инoбaт нaмeгиpифтaнд. Гyзaшгa aв ин, дap тули 10-15 еоли oxMp зaбoни pycй бapoи чавонону нaвppacaни дexaги мo бeгaнa шyдa мoндaacг. Aз ин py киIaбxoи дapcивy дacгypxoи тaълимии 6o зaбoни pycй ингишopшyдapo oнxo нaмeфaxмaнд. Бинoбap oн 6o зaбoни дaвлaтй инxo шyдaни вacaиги таълимиву к^оат кapдaни лeкcияxo тaлaбaги зaмoн аст. ИнчУнин xaнгaми тaxияи ош,о 6a инобат гиpифгaни oмилxoe, ки дap бoлo зикpaшoн paфт, xeлe cyдмaнд вa вочиб мe6oшaд. [7, c.15]

Чopyм, дap мaктaбxoи Вaтaнaмoн oмyзгopoнe еабак гyфгa метянд, ки aз p^ акидаи мeтoдиcтони дaвpaи ш^авй кac6 oмyxтaaнд. Хол oн ки бecaмapии як зyмpa акидаи ош,о дap Aмpикo вa Aвpyпoи Шapк;й caбит шyдaacг. Олимoни ин кишвapxo 6a нaвapиëти зaбoнmинocи мaъpyфи еадаи XX AMpикo Hoyм Хoyмcкий такя ^да, дap илми мeгaдикaи таълими зaбoнxoи xopw^ як гapдиши тaзa-paвияи кoммyникaтивиpo кop кapд нaмyдaaнд. Ин paвия aв дaъвoи Н. Хoyмcкий дoиp 6a як нaмyди oдaт (paфтоp) бyдaни мyoшиpaт o6 мexypaд. Одaт бошад, тaвaccyти дидaнy шунидан вa машк^о пaйдo мeшaвaд ва зyxyp мeнaмoяд. Забон, ки мaxcyли ода^ои aв чoмea oмyxгaи фap дacг вa oн дap натичаи шунидану xoндaни кигoбxoи тaйëpи нутк мачм^ъ гиpифтaacг, бoяд 6o нaвapдomги xaмин oмилxo таълим дoдa шaвaд.Яънe накоида вa нa cиcгeмaи забон, бaлки кoлибxoи мyoшиpaтй тaдpиc ë6a4A. Ин а^ида^о дap oфapидaxoи мeтoдиcтони мamxypи xop^^ дypp В. Pafeepc, ^pay^ Г. Mиллep, КБЛаулстон, ХВидсуосн, M.Бypт вa X^^en, К.Бpyнфиг, КЧаноон, В.Лигелвуд, A. Вaлдмaн вa дигapoн мyнъaкиc гapдидaнд. [6, c.45]

X^ миëни caлxoи 80-уми caдaи XX мeгoдиcги paвшaн зaмиpи pyc КИШеов нук^шси мeгoдикaи таълими зa6aнxoи xopw^Hpo, ки дap Иттиxoди Шypaвй xyкмpaвoй мeкapд, 6a зepи тозиëнaи танкид г^ифтв, акоиди oлимoни Aмpикoю Aвpyпoи Шapбиpo дacггиpй кapд вa oнxopo талкину инкишoф дoд ва acapxoи xyдpo дap ин чода эчод намуд. [3, c.56]

Hacими pyxaфзoи ин paвия то Гочикистони coxибиcгиклoли мo вазида oмaдaacг. Вакги oн pacидa ad, ки oмyзгcpoни oяндa ба нaвapдomги ин нaвгcнй тaйëp кapдa шаванд ва мyaллимoни имpyзaи макотиби тaxcилaги умумии диëpaмoн низ аз oн дacтовapдxo бapxypдop гapдaнд, китобxoи дapcивy дacгypxoи таълимии минбаъд ингишopшaвaндa дacтовapдx,oи фaвкpo дap xyд инъикoc намоянд. [7, c.19]

Панчум «Гапи xoнa ба бoвop pod наметят» гуфтагй мащли xащамoн 6apm имpyзxo бонг мeзaнeм, ки дap чapaëни таълими забони xopw^ метода коммуникативй ва ycyли ингepaкгивии та^ифо чopй намоем, xoл он ки пояи моддию тexники таълимиямон xapo6 аст, xaвacмaндии молиявии oмyзгopoн ниебати кacбaшoн паст мeбoшaд, маводу вашим таълимии зapypй кофй ë мавчуд нeст,бemгapи xoнaндaгoн ба тaxcил xyнyкнaзapoнa мyнocибaт мeкyнaнд.Дap Aмpикoю Инглистон, ки он чо poк;имoни cyyp такмили иxтиcoc кapдaaнд ва ca6arç xaм гуфтаанд, дap xa^HW бapoи чopй намудани paвияи зикpшyдaи таълимй забон^ои xopичй xaмaи шapoигxo мyxaйë аст ва xoнaндaгoн мaxз бapoи донишандузй ва мaлaкaxocилкyнй ба дapc метянд. Aз xaмин ca6a6 мopo зapyp аст, ки мав^и мoбaйниpo ингиxoб кyнeмy дap чapaëни таълим аз мфост дaвpoни ш^авй пyppa даст накашида, мунтазам ва зина ба зина, бо мypypи ба даст омадани шapoиги зapypии таълимй талабсти методи кoммyникaтивиpo ба амал чopй намтем ва китобxoи дapcивy дacгypxoи таълимии ояндаамон чавобг^и ин талабсг бошанд. [7, c.21 ]

Ташаккули тaфaккypи асзандаи инеснй дap paвaнди фаъолияти мавдднок ба pox монда мeшaвaд.Xapчaнд ки paвoнmинocaн то xoл ба акидаи ягсна оид ба иcгилoxи «кpeа:гивнocг» «асзанда» омада наметавонанд, ки бaъзeи oнxo ин ^rnRnoxpo дap он мeбинaнд, ки чизxoи «^papo ба шакли нав шшнщод кapдaн ва дapëфтaни xa-лли ачоиби мyaммoxo.Якe аз caxaxoи тaфaккypи инесн, ки xaнyз xaм аз тэдафи кoмпютep истифода нашудааст,ин эчoдкopии (caвaндaи) фикppoнй мeбoшaд.Рaвoнmинocaн наметавонанд ба як xyлocаи муайян намудани эчoдиëти тaфaккypи caвaндaгй омада бошанд.Бо вучуди ин,биcëpe аз oнxo маънои ORpo 6o кобилияги эчoдкopй бapoи дидани чивepo, ки дap poxи нав ва Faйpиoддй ва xaÄ№ бexaмто ба мушкилоги paвaнди таълим вобаста аст, мeдoнaнд. Раванди тaфaккypи эчoдкopй намунаи мукобили аники тaфaккyp (ингиxoби мaxдyд xaнгoми чустучуи poxxc® xa-лли имкoнпaзиp ва тaмoюлxoи 6apo6ap ба мушкилаги гуногуни мутабщ) аст. ORpo аз FOяxoи дилгиpкyнaндa,бa нaзapи мyкappapй чивe, ки он xaÄ№ аалй эчoдкopй бошад мeдoнaнд.Эчoдиëт имконияг мeдиxaд фикp шaвкoвap ва ба мушкилаги наву кyxнa кумяк намояд. [2, c.30]

Гypyxи олимон лошди тадкикотй оид ба "Рушди тaфaккypи coвaндaи тaфaккypи эчoдй,бaвиxoи дидактикй даp дapcи нуткки шифoxй ва xa™, инкишофи он дap cиcгeмaи мaopиф» нaзapияxoи xeшpo бaëн coxтaaнд. Баз^ои таълимй дap cинфи дapcи нутки шифoxй ва xanñ (зepo ин маш^ь якe аз xaмa мyшкилгapин бapoи дoнишчyëн аст) xaстaнд, замина бapoи аз xyд намудани дониши дapcи нутки шифoxй ва xaira пoйдop мeнaмoяд. 3epo ки xarn вакт ва кop оид ба бapнoмaи «Рушди Maopиф» ва низоми pyinnu тapбияи гуногун акл (Г.В.Коема, Е.H.Кaбaнoвa-Meллep, З.И.Калмикова, A.3. Рeдкo); yc^cp^ акллони (Т.В. Егopoвa, A.Я.Пoнoмapeвa, ИСЯкиманжая); бaъзe тaчpибaи бaвиxoи гyнoгyнpo дap cинф, дap як мактаби мина чамъ кapдaaст. Ин ингиxoби маш^и кopи ман муайян кapдa мeшaвaд. [3, c.71]

Maкcaди истифодаи баз^ои дидактикй ycгyвop гapдoнидaни дониши xoнaндaгoн баланд бapдomгaни cифaти таълим ва бeдop кapдaни шавку завки xoнaндaгoн мeбoшaд. [2, c.60]

Бозихри фонетики Мешунавам-намешунавам

Макрад: Ташаккул додани малакаи фонетики. [2, с. 60]

Равиши бозйХонандагон ба гуруххо чудо мешавандМуаллим калимахоро мехонад.Агар у калимаеро хонад, ки дар он садоноки дароз бошад пас хонандагон дасти чапашонро мебардоранд.Агар дар калимаи номбаршуда овозхои хамсадо низ бошанд пас харду дасташонро мебардоранд.Муаллим дар тахтаи синф хатогихои хонандагонро менависад. Гурухе голиб меоянд, ки ба хатогй кам рох медиханд. Мисол:ТаЬ1е, pencil, school, cat, weather, chair, name, city, house, room[4, с.18] Садоноккои дарозу кутщ Макрад:Ташаккул додани малакаи шунавои.

Рафти бозй:Муаллим калимахоро номбар мекунад.Агар садонокх,о дароз хонда шаванд, хонандагон дастонашонро мебардоранд.Агар садонок кутох хонда шаванд, дастонро бардоштан мумкин нест.Иштирокчие голиб мешавад, ки ба хатогй кам рох медихад. Мисол:Pete-ten, street-send,book-pen Дуруст- нодуруст

Макрад: Ташаккул додани талаффузи дурусти овозцои фонетики.

Равиши бозй: Муаллим калимахои алохида ё калимахо дар чумла ё иборахоро номбар мекунад. Дар холати хондани овоз ё хамохангии овоз хонандагон дастонашонро мебардоранд. Баъд муаллим аз хар як намояндаи гурух хохиш мекунад, ки ягон овоз, калима, ибора ё чумларо хонад, дар холати хондани овози дуруст хонандагон варакаи сабзро мебардоранд, дар холати нодуруст талаффуз кардан варакаи сурхро мебардоранд. Кадоме аз онхо бисёртар овози дуруст диханд, щолиб мешаванд.Мисол:taЬ1e,pen,penci1,a long pencil, a red pen, the cat is under the chair. [4, с.75] Ки дурусттар мехонад?

Макрад:Ташаккул додани малакаи талаффуз кардан ва хондани матн.

Равиши бозй: Дар тахтаи синф порчаи шеъре навишта мешавад. Муаллим шеъро хонда маънои калима чумлахои мушкилро шарх медихад ва овозхое, ки барои талаффуз кардан мушкил аст хонда медихад.Порчаи шеър аз тарафи хонандагон чанд маротиба хонда мешавад. Баъди он барои аз ёд кардани шеър 2-3 дакика дода мешавад. Матни шеър пушида мешавад ва хонандагон бояд онро аз ёд гуянд. Аз хар гурух 2-3 хонанда баромада шеърро аз ёд мегуянд. Агар бехатогй хонда шавад холхо дода мешавад ва ба хар як хатогй як хол кам карда мешавад. Гурухе щолиб мешаванд, ки бисёр холхоро ба даст меоранд. Мисол:

Baa, baa, black sheep,

Have you any wool?

Yes, sir, yes sir

Three bagsfull,

One for the master,

And one for the dame,

And one for the little boy

Who lives down the lane[4, с.33]

АДАБИЁТ

1. КУсмонов, АБоймагов Методикам таълими забони англисй, - Душанбе 2009

2. МЛутфуллоев. Дидактикаи муосир, - Душанбе 2001

3. Шатилов С.Ф. , Методика обучения немейкому язкку в средней школе.,М.,1986

4. Gingras R.C. Second -Language Acquisition and ForeignLanguage Teaching Arlington, Va.:CAL, 1978

5. Якушена Л.З. Методика построения урока иностранного языка М., 1974

6. Якобсон П.М. Психологические проблема повидения человека. М.1969

7. Газетаи омузгор №0018РЗ (12156) 30.08.2018. Нашрияи Вазорати фархангй Чумхурии Точикистон аз нав номнависшуда №0110005977.

8. карори хукумати Чумхурии Точикистон дар бораи тасдики «Барномаи давлатии такмил ва омузиши забонхои русй ва англисй дар Чумхурии Точикистон барои солхои2004-2014». Асноди меъёри ва хукукии сохаи маориф. Душанбе. - 2003, №3.

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТВОРЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ У СТУДЕНТОВ ВЫСШИХ ЯЗЫКОВЫХ ВУЗАХ

Данная статья посвящена теоретическим и практическим основам формирования творческого мышления на практических занятиях по иностранным языкам у студентов старших курсов языковых институтов и определение понятия «творческого мышления». В статье также рассматривается использование формирования творческого мышления человека в процессе деятельности, формирование правильного целенаправленного произношения.

Ключевые слова: теоретические и практические основы иностранных языков для студентов языковых институтов, классификация и индексация видов деятельности, классификация и индексация методы обучения, способы обучения, содержание образования исследуется с новой теоретической точки зрения.

THEORETICAL AND PRACTICAL BASIS OF FORMATION OF CREATIVE THINKING IN HIGHER LANGUAGE UNIVERSITIES STUDENTS

This article is devoted to the theoretical and practical foundations of the formation of creative thinking in practical classes inforeign languages among senior students of language institutes and the definition of the concept of "creative thinking". The article also discusses the use of theformation of human creative thinking in the process of activity, the formation of the correctpurposefulpronunciation.

Keywords: theoretical and practical foundations of foreign languages for students of language institutes, classification and indexing of activities, classification and indexing of teaching methods, teaching methods, educational content is studied from a new theoreticalpoint of view.

Сведения об авторе:

Назриев Мустафо Шералиевич — ассистент кафедры английского языка, Таджикского Государственного педагогического Университета имени Садриддин Айни Тел: (+992) 936110111 E-mail: Nmustafo.1991@gmail.com

About the author:

Nazriev Mustafo Sheralievich—assistant of English chair, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 936110111. Email - Nmustafo.1991@gmail.com.

ИСГЩЛОЛИЯТ ВА ВАХДАГ ЗАМИНАИ РУШДИ АХЛО; ДАР МУАССИСАХОИ ТАХСИЛОТИ ИБТИДОЙ ВА МИЁНАИ КАСБЙ

Сафарова М.Д.

Пажущшгощ рушди маорифи ба номи А. Цомй ХасановаХ

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Вахдати миллй ва Сулхи пойдори точикон дар хашт мархдла аз соли 1994 то 27-уми июни соли 1997 амалй гардид. Пешвои миллат, Президенти ЧуМхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон дар суханронии хеш дар конференсияхои чумхуриявии илмию- амалй бахшида ба чашнворахои 15- солагии Вахдати миллй, 21- солагии Истиклолияти давлатй ва 20- солагии Ичлосияи XV1 Шурои Олии Чумхурии Точикистон дурбинона кайд намуда буд: «Ацли солим ва хиради дурбин пируз шуд. Рузи фархундае, ки онро дар хрма шар нощяцо ва дехрти дурдаст, дар хрма оилауо интизор буданд, фаро расид. Баъд аз имзои Созишномаи умумии истщлоли сущ ва ризоияти милли дар Тоцикистон ва дар натщаи кушишхри мунтазами Хукумат дар кишвар фазои сущу оштии милли мо тавонистем вахдати милли ва якпорчагии Ватанамонро таъмин намуда, чорабинщои бузургиумумимиллии худро гузаронем». [ 1, с.157]

Истиклолият ва вахдати миллй меваи шахдвори хар як халку миллат буда, равшан аст, ки сохибихтиёрии давлат дар хама сохаи зиндагй, чй сиёсй, чй икттисодй, чй ичтимой ва чй фархангй тачассум меёбад. Дар ин замина муассисахои таълимй хамчун рукни мустакил бо симои хоси худ ва дар пояи маданияти миллй, забон, таъриху суннатхои анъанавии мардуми сарзамин арзи вучуд мекарданд ва мекунанд.

Методологияи илм ва тачрибаи хаёт собит месозад, ки муассисахои тахсилоти миллии точик комилан дорои хусусиятхои хос ва низоми мустакил буда, ба худ унсурхои маълумот, шаклхои ташкили кори омузишу парвариш, усул ва тарзу воситахои таълиму тарбиятро тачассум менамояд. Ин гуна муассисахо дар холате ташаккул меёбанд, ки агар кадоме аз ин унсурхо дар заминаи маданияти миллй комилан мустакилона нумуъ кунад. Аз ин чихат барои эхёи муассисахои миллй ва рушди минбаъдаи он омилхои дохилй ва берунй заруранд.

Агар инкишоф ва пешрафти муассисахои ибтидоии касбиро аз солхои 1990 то соли 2016 киёс кунем маълум мегардад, ки дар ин давра мо ба дастовардхои назаррасе бо шарофати истиклолият ва вахдату сулху суббот ноил гардидем.

Истиклолият ва вахдати миллй аз хама бештар дастовардхояшон дар руши зинахои таълим назаррас мебошад. Теъдоди муассисахои ибтидоии касбй дар даврони сохибистиклолии Точикистон чунин мебошад: аз чумла, дар ВМКБ 1 муассисаи ибтидоии касбй фаъолият намуда, теъдоди донишчуёнаш 395 нафар, вилояти Сугд 22, теъдоди донишчуёнаш 6520 нафар, вилояти Хатлон 18 , шумораи донишчуён 6502 нафар, нохияхои тобеи чумхурй 10 муассиса, ки 2752 нафар донишчуро фаро мегирад, дар шахри

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.