Научная статья на тему 'ТАЪРИХНИГОРИИ ҲАМКОРИҲОИ ЦУМҲУРИИ ТОЦИКИСТОН БО ЦУМҲУРИИ МАРДУМИИ ЧИН'

ТАЪРИХНИГОРИИ ҲАМКОРИҲОИ ЦУМҲУРИИ ТОЦИКИСТОН БО ЦУМҲУРИИ МАРДУМИИ ЧИН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
251
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИОГРАФИЯ / СОТРУДНИЧЕСТВО / ВНЕШНЯЯ ПОЛИТИКА / ДЕЛИМИТАЦИЯ И ДЕМАРКАЦИЯ ГРАНИЦ / ДВУХСТОРОННИЕ И МНОГОСТОРОННИЕ ОТНОШЕНИЯ / HISTORIOGRAPHY / COOPERATION / FOREIGN POLICY / DELIMITATION AND DEMARCATION OF BORDERS / BILATERAL AND MULTILATERAL RELATIONS / ТАЪРИХНИГОРИ / ҳАМКОРИ / СИЁСАТИ ХОРИҷИ / ДЕЛИМИТАТСИЯ ВА ДЕМАРКАТСИЯИ САРҳАДҳО / МУНОСИБАТҳОИ ДУҷОНИБА ВА БИСЁРҷОНИБА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Солихоҷаева Саидахон Анвархоҷаевна

Дар мацола таърихнигории муносибат ва ҳамкориҳои миёни Цумҳурии Тоҷикистон ва Цумҳурии Мардумии Чин мавриди омӯзиш царор дода шудааст. Ошкор карда шудааст, ки корҳои илмии анҷомшуда дар самти робитаҳои Тоҷикистон ва Чин ба ҷиҳатҳои мухталифи масъала дахл намудаанд ва фарогири муносибатҳои дуҷониба ва бисёрҷонибаи ду кишвар мебошанд. Аҳамияти илмиву амали, навгониҳо ва хусусиятҳои муҳимми таҳцицотҳои анҷомшуда дар самти муносибатҳои миёни Тоҷикистон ва Чин мавриди таҳлил ва барраси царор дода шудааст. Хусусан ба масъалагузориҳои таҳцицотҳои анҷомшуда таваҷҷуҳ карда шудааст. Ошкор намуда шудааст, ки муҳаццицони ватаниву хориҷи аксаран ба масъалаҳои, делимитатсияву демаркатсияи сарҳадот, робитаҳои сиёси, тиҷоративу ицтисоди, ва фарҳангии миёни ду кишвар таваҷҷуҳи бештар кардаанд. Ба андешаи муаллиф таҳцицотҳои анҷомшуда дар асоси сарчашмаҳои гуногуни илми ва ҳуҷҷатнигори омода шуда, ҳамчун заминаи муҳим барои омӯзиши минбаъдаи масъала баромад менамоянд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORIOGRAPHY OF COOPERATION OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN WITH THE PEOPLE’S REPUBLIC OF CHINA

The article dwells on the historiography of relations and cooperation between the Republic of Tajikistan and the People’s Republic of China. It was revealed that the available scientific works on the issues of relations between Tajikistan and China draw attention to various aspects of the problem and embrace bilateral and multilateral relations between the two countries. Scientific and practical significance, novelty and important features of the conducted research works on the issues of relations between Tajikistan and China have been analyzed. Specific attention is given to a formulation of the problem by the authors of the considered research work. It is revealed that domestic and foreign researchers mainly pay attention to the problems of delimitation and demarcation of state borders, political, economic, trade and cultural relations between the two countries. From the author’s point of view the considered research works were carried out on the basis of various scientific sources and documents and can serve as an important foundation for further studying of this problem.

Текст научной работы на тему «ТАЪРИХНИГОРИИ ҲАМКОРИҲОИ ЦУМҲУРИИ ТОЦИКИСТОН БО ЦУМҲУРИИ МАРДУМИИ ЧИН»

07 00 09 ИСТОРИОГРАФИЯ, ИСТОЧНИКОВЕДЕНИЕ И МЕТОДЫ ИСТОРИЧЕСКОГО ИССЛЕДОВАНИЯ 07 00 09 HISTORIOGRAPHY, ORIGINAL SOURCES STUDIES AND METHOD OF HISTORICAL EXPLORATION

УДК 930 ББК 63.1

ТАЪРИХНИГОРИИ Солихоцаева Саидахон Анвархоцаевна, ^АМКОРИ^ОИ ЧУУМХУУРИИ н.и.т. сармуаллимаи кафедраи ТОЧИКИСТОН БО ЧУМ^УРИИ сиёсатшиносии ДД^БСТ МАРДУМИИ ЧИН (Тоцикистон, Хуцанд)

ИСТОРИОГРАФИЯ Солиходжаева Саидахон Анварходжаевна,

СОТРУДНИЧЕСТВА канд. ист. наук, старший

РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН С преподаватель кафедры

КИТАЙСКОЙ НАРОДНОЙ политологии ТГУПБП

РЕСПУБЛИКОЙ (Таджикистан, Худжанд)

HISTORIOGRAPHY OF Solikhodjayeva Saidakhon Anvarkhodjayevna, COOPERA TION OF candidate of historical sciences, senior lecturer THE REPUBLIC OF of the department of politology under the Tajik TAJIKISTAN WITH THE State University of Law, Business and Politics PEOPLE'S REPUBLIC OF CHINA (Tajikistan, Khujand)

E-MAIL: saidakhon_89@mail.ru

Калидвожа^о: таърихнигори, уамкори, сиёсати хорицй, делимитатсия ва демаркатсияи саруадуо, муносибатуои дуцониба ва бисёрцониба

Дар мацола таърихнигории муносибат ва уамкориуои миёни Чумуурии Тоцикистон ва Чумуурии Мардумии Чин мавриди омузиш царор дода шудааст. Ошкор карда шудааст, ки коруои илмии анцомшуда дар самти робитауои Тоцикистон ва Чин ба циуатуои мухталифи масъала дахл намудаанд ва фарогири муносибатуои дуцониба ва бисёрцонибаи ду кишвар мебошанд. Ауамияти илмиву амали, навгониуо ва хусусиятуои мууимми тауцицотуои анцомшуда дар самти муносибатуои миёни Тоцикистон ва Чин мавриди таулил ва барраси царор дода шудааст. Хусусан ба масъалагузориуои тауцицотуои анцомшуда таваццуу карда шудааст. Ошкор намуда шудааст, ки мууаццицони ватаниву хорици аксаран ба масъалауои, делимитатсияву демаркатсияи саруадот, робитауои сиёси, тицоративу ицтисоди, ва фаруангии миёни ду кишвар таваццууи бештар кардаанд. Ба андешаи муаллиф тауцицотуои анцомшуда дар асоси сарчашмауои гуногуни илми ва ууццатнигори омода шуда, уамчун заминаи мууим барои омузиши минбаъдаи масъала баромад менамоянд.

Ключевые слова: историография, сотрудничество, внешняя политика, делимитация и демаркация границ, двухсторонние и многосторонние отношения

Исследуется историография отношений и сотрудничество между Республикой Таджикистан и Китайской Народной Республикой. Выявлено, что имеющиеся научные работы об отношениях между Таджикистаном и Китаем обращают внимание на различные стороны проблемы и рассматривают двусторонние и многосторонние отношения между двумя странами. Анализируются научная и практическая важность, новизна и существенные особенности выполненных исследований об отношениях между Таджикистаном и Китаем. Особенное внимание уделяется постановке проблемы в

рассмотренных исследованиях. Выявлено, что отечественные и зарубежные исследователи в большинстве случаев уделяют внимание проблеме делимитации и демаркации государственной границы, политическим, экономико-торговым и культурным отношениям между двумя странами. Высказано мнение, что рассмотренные исследования осуществлялись на базе различных научных источников и документов и могут служить важной предпосылкой в дальнейших исследованиях данной проблемы.

Key-words: historiography, cooperation, foreign policy, delimitation and demarcation of

borders, bilateral and multilateral relations

The article dwells on the historiography of relations and cooperation between the Republic of Tajikistan and the People's Republic of China. It was revealed that the available scientific works on the issues of relations between Tajikistan and China draw attention to various aspects of the problem and embrace bilateral and multilateral relations between the two countries. Scientific and practical significance, novelty and important features of the conducted research works on the issues of relations between Tajikistan and China have been analyzed. Specific attention is given to a formulation of the problem by the authors of the considered research work. It is revealed that domestic and foreign researchers mainly pay attention to the problems of delimitation and demarcation of state borders, political, economic, trade and cultural relations between the two countries. From the author's point of view the considered research works were carried out on the basis of various scientific sources and documents and can serve as an important foundation for further studying of this problem.

Х,амкорй бо кишвархои Осиё яке аз афзалиятхои мухимми сиёсати хоричии Точикистон мебошад. Чумхурии Мардумии Чин яке аз хамсоякишвари Точикистон мебошад, ки дар кисмати шаркии чумхурии мо чойгир аст. Солхои охир инфрасохтори мувофик, барои пайванди миёни ду кишвар шакл гирифтааст. Х,амкории мутакобилан судманди миёни ду давлат, ки ба принсипхои хамзистии осоишта асос ёфтааст бемайлон ва тадричан ба манфиати харду халк рушд карда истодааст. Таърихан, точикон ва чиниёнро робитахои деринаи тичоратй, харбй, фархангй ва илмй муттахид мекунанд, ки холо дар заминаи сифатан нав эхё мешаванд.

Дар давраи душвори ташаккули давлатдории миллии мо Чумхурии Мардумии Чин якчанд маротиба кумаки бегаразонаи моддй расонида, хамвора самтгирии рохбарияти сиёсии Точикистонро дар рохи расидан ба сулху субот ва ризоияти миллй дар кишвар устуворона дастгирй намудааст.

Чанбахои мухталифи хамкорихои миёни ду кишварро мухаккикони ватанй мавриди тахкику баррасии илмй карор додаанд. Асархои мухаккикони ватанй муносибатхои дучониба ва бисёрчонибаи миёни ду кишварро инъикос мекунанд. Якчанд корхои анчомшуда дар ин самтро мавриди баррасй ва тахлил карор медихем.

Дахсолаи охир тамоюли рушди бемайлони муносибатхои миёни ду кишвар ба назар мерасад. Аз ин ру, солхои охир чихатхои мухталифи муносибатхои миёни Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин таваччухи мухаккикони ватаниро ба худ чалб намудааст. Дар мавриди муносибатхои Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин корхои алохидаи тахкикотй ба анчом расонида шудаанд.

Барои мисол рисолаи номзадии Ш.Ш.Шарипов ба чамъбасти тачрибаи хамкорихои тичоративу иктисодй, илмиву техникй ва фархангиву маърифатии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин аз замони баркарор шудани муносибатхои дипломатй миёни ду кишвар бахшида шудааст [1]. Ахамияти мавзуи тахкикотй аз хамкорихои мавчудаи миёни Точикистон ва хамсоякишвари мо Чин бармеояд, ки аллакай таърихи муайян ва заминаву самтгирихои байналхалкиву

Солиходжаева С.А Таърихнигории уамкориуои Цум^урии Тоцикистон бо Цум^урии Мардумии Чин

стесй Ba ик;тиcодиpо доpо мебошaд. Pисолaи мaзкyp доpои aхaмияти кaлони aмaлй acT, зеpо дap он хдм чихaтхои мyсбaт Ba хaм чихдтх,ои мaнфии paвaнди бapкapоp нaмyдaни мyноcибaтхои Чyмхypии Точикистон бо дигap кишвapхо aз чyмлa бо Чин дap cигaи (фоpмaт) дyчонибa инъикос гaштaacт. Нaвгонии pиcолaи Ш.Шapифов aз дидгохи нaв 6a дapки мyвaффaк;иятхо, мушкилот Ba ^м6удихои paвaндхои тaхк;ик;шaвaндa бapмеояд, ки дap acоcи мaъxaзхо Ba мaводи мyътaмaд 6a дacт омaдaacт. Xaнгоми тaхк;ик;и холaт Ba дypнaмои иштиpоки Чyмхypии Точикистон дap фaъолияти СХШ мyaллиф бaъзе монеaхоеpо зи^ нaмyдaacт, ки дap pохи 6a хдм нaздикшaвии кишвapхои yзви СХ,Ш кapоp доштaaнд. Аз он чyмлa мyaллиф монеaхои зaйлpо овapдaacт: фapкиятхо дap aмик;й Ba мик^си ислохоти иктисодй; caтхи нобapобapи pyшди иктисодй; иxтилофи нaзappac дap к,онyнгyзоpихои миллй; имконнопaзиpии тaъмини конвеpтaтcияи (гapдиши) мyтaк,обилa Ba озодонaи acъоpи миллaтхо; нaбyдaни эътимоди доxилиминтaк,aвй 6a мacъaлaхои xap6ï, capхaдй Ba нaздиcapхaдй; нaбyдaни низоми caвдои озод; мушкилоти мapбyт 6a иcтифодaи зaxиpaхои тaбиии умумй.

Мyaллиф 6о иcтифодa aз доиpaи вacеи capчaшмaхо, ки бaъзе aз онхо боpи aввaл дacтpacи доиpaхои илмй мешaвaнд, тaмоми омилхо Ba зapфиятхои мaвчyдaи хaмкоpии Чин Ba Точикиcтонpо хaмчyн шapикони мaнфиaтдоp дap иктисоди беpyнии якдигap тaхлил нaмyдaacт. Бояд тaзaккyp дод, ки бaъзе caмтхои хaмкоpихои иктисодии Чин Ba Точикистон, aз он чумга хaмкоpихо дap бaxшхои кapзию молиявй Ba capмоягyзоpй, инчунин хaмкоpихои ик,тисодй дap доиpaи Созмони Xaмкоpии Шaнxaй (дap cохaхои ^кл^ту инфpacоxтоpй Ba энеpгетикa) то 6a и^уз aз мaдди нaзapи мyхaк,к,икон дyp мондaaнд. Faйp aз он, дap pиcолaи мухдккик; Шapифов Ш. метaвонем 6о мaводи пypapзиши capчaшмaшиноcй Ba иттилоотй пеpомyни мacъaлaхои делимитaтcиявy демapкaтcияи capхaдот, pобитaхои тичоpaтивy иктисодй Ba фapхaнгй шинос гapдем, ки 6a мо имкон медихaд коpи тaхкик,отии ypо хaмчyн мapхилaи мухимме дap омузиши ин мушкилот aз чони6и тaъpиxнигоpии точик шyмоpем.

Зикp нaмyдaн зapyp acт, ки дap мaвpиди хaмкоpихои Точикистон Ba Чин мaколaхои зиëди илмй низ 6a нaшp pacидaaнд. Дap мaколaи олими нaмоëни точик, пpофеccоp X,.Умapов "Оид 6a бaъзе мacъaлaхои мyноcибaтхои иктисодии миëни Чyмхypии Мapдyмии Чин Ba Чyмхypии Точикистон дap мapхилaи мyоcиp" [2] тaхлили aмики хaмкоpихои тичоpaтивy иктисодии ду дaвлaт фapо гиpифтa шyдaacт. Мyaллиф pyшди тичоpaти яклyxт Ba чaкaнapо (мapшpyтиpо) мaxcycaн зикp нaмyдaacт, ки дap хaлли мyшкилтapин мacъaлa, яъне нapм нaмyдaни тaъcиpи кaмбизоaтй дap кишвap такши бyзypг бозидaacт, зеpо 6о музди мехнaти xеле пacт Ba дигap дapомaдхо зиндa мондaни aкcapияти кулли aхолиpо тaъмин кapдaacт.

Аммо, чуноне ки мyaллиф зикp нaмyдaacт ин тaъминот дap cоxтоpи воpидоти мол aз Чyмхypии Мapдyмии Чин 96%-pо тaшкил додa, инчунин бapои бaxши вок,еии иктисоддати кишвap окибaтхои мaнфй дошт, зеpо зapфиятхои зиëди истехсолй, пеш aз хaмa коpxонaхои xypдy миëнaи caноaти caбyк Ba xypоквоpй мaчбyp бyдaнд, ки фaъолияти истехсолй Ba тичоpaтияшонpо боздоpaнд. Албaттa чунин холaт нaметaвониcт 6a динaмикaи нишондихaндaхои мyхимтapини мaкpоик,тиcодй, 6a cypъaти aфзоиши хосилнокии cохaхои мyхимтapини истехсолоти моддй Ba дap мaчмyъ 6a pyшди иктисодй тaъcиpи мaнфй нapacонaнд.

Дap xyлоcaи xеш мухдк;к,ик; X,. Умapов пешниход мекyнaд, ки дap мyноcибaтхои тичоpaтии миëни Точикистон Ba Чумхугии Мapдyмии Чин ислохот гyзapонидa шaвaд. У зapyp шyмоpидaacт, ки дap тapкиби молхои воpидотй aз Чин хиccaи мошинолоти нaв Ba теxнологияхои xypди истехсолй зиëд кapдa шaвaнд. Нyктaхои зикpшyдa тacдик

мекунанд, ки мавзуи тахкикот на танхо барои Чумхурии Точикистон, балки барои хамаи кишвархои аъзои СХТТТ низ дорои ахамияти хоса мебошад.

Дар мавриди хамкорихои Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин тахкикотхои докторй низ ба анчом расидаанд, ки аз фарогирии васеъи ин масъала аз чониби мухдккикони ватанй дарак медихдд. Мавзуи омузиши рисолаи доктории Р.К.Алимов [3] «Шарикии стратегии Точикистон ва Чин: (ченакхои) чанбахои байналмилалию сиёсй, иктисодй ва гуманитарй» кулли мачмуи муносибатхои байнидавлатии Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чинро фарогир аст. Он муносибатхои сиёсй, дипломатй, тичоратию иктисодй ва алокахои гуманитариро фаро гирифта, дар бастаи хуччатхои ташкилдихдндаи заминаи шартномавию хукукии муносибатхо мустахкам карда шудаанд. Заминаи шартномавию хукукии муносибатхои миёни ду кишварро зиёда аз 170 шартномахо, созишномахо, эъломияхо, протоколхо ва дигар хуччатхои байнихукуматй ва байниидоравй ташкил медиханд. Чахорчубаи хронологии тахкикоти илмй аз давраи баркароршавии муносибатхои дипломатй дар соли 1992 то соли 2013-ро дар бар мегирад.

Асоси сарчашмашиносй ва хуччатии тахкикоти илмиро фехристи пурра ва васеи хуччатхои гуногуни нашршуда аз маъхазхои русй, хитой, англисзабон, сарчашмахои Осиёи Марказй ва инчунин додахо аз фондхои бойгонй ташкил кардаанд. Ба ин гурухи маъхазхо суханронихо ва изхороти чехрахои расмй, хуччатхои бойгонй ва маводи марбут ба хамкорихои байнидавлатии Точикистону Чин, адабиёти ёддоштй, маълумотхои оморй, маълумотномахо, иттилоот аз порталхои интернетй ва нашрияхои даврй шомиланд.

Баъзе чихатхои танзим ва халли хукукии масъалахои марзй, таърихи халли раванди мураккаби таксимоти худудии миёни Точикистон ва Чин, ки аз омилхои зиёде чун чугрофй, этнографй, иктисодй, сиёсй, низомй ва гайра вобаста буданд, дар аввал танхо кисман дар маколахои А.Ю.Лысов [4] , С. Сафаров [5] , ЗДурбонова ва Х.А. Додихудоева [6] инъикос ёфтаанд. Масъалаи сархадиро баррасй намуда, муаллифони зикршуда бори аввал мухиммияти ин мавзуъ ва таърихи тулонй доштани онро ишорат кардаанд. Дар маколаи худ А.Ю.Лысов бори аввал масъалаи марзиро ба миён мегузорад, ки ин хизмати шоистаи у мебошад.

Аммо, мухаккик бо назардошти мураккабии масъалахое, ки бояд кишвархо дар шароити созиш (ризоият, консенсус) оид ба хатти марз хал мекарданд, танхо ба равшанй бахшидани фаъолияти Комиссияи муштараки Хукуматхои Федератсияи Россия, Чумхурии Точикистон, Чумхурии ^азокистон ва Чумхурии ^иргизистон, ки бо рохбарии намояндагии Россия барои гуфтушунид бо хукумати Чин дар масъалаи марзй ваколатдор буд иктифо намудааст. Мавчудияти бойгонии шартномавию хукукй, инчунин тачрибаи бойи Россия дар баргузории гуфтушунидхо ба кишвархои узви СХ,Ш имкон дод, ки дар мавриди баргузории хатти марз ба созиш бирасанд. Камбудии макола дар он аст, ки муаллиф бештар дар масъалаи бехбуд бахшидани равобити Точикистону Чин таваччух намуда, роххои халли мушкилоти марзиро бо Чин дар низоми манфиатхои миллии Чумхурии Точикистон нишон надодааст.

Чихатхои гуногуни таърихи танзим ва халли масъалаи марзии Точикистону Чин дар маколаи С.Сафаров ва ЗДурбонова [7] инъикос ёфтаанд. Мухаккикони мазкур зикр намудаанд, ки масъалахои бокимондаи сархадй дар асоси як катор созишномахои миёни Россия ва Чин дар бораи сархади кунунй, ки дар миёнаи асри 19 ба имзо расида буданд, халли худро ёфтаанд. Дар ин маврид чонибхо дар асоси меъёрхои аз чониби умум эътирофшудаи хукуки байналхалкй рухдяи машваратхои баробар, хамдигарфахмй ва мувофикати тарафайнро риоя намудаанд. Созишномахои кабулшуда хамчунин гузариши сархадро дар кисмати Осиёи Марказй, аз чумла миёни Точикистони муосир ва

Солиходжаева С.А Таърихнигории уамкориуои Цум^урии Тоцикистон бо Чумхурии Мардумии Чин

Чумхурии Мардумии Чин, ки аз Помир (ВМКБ) тавассути каторкухи Сарикул мегузарад, муайян карданд. Сархаде ки аз каторкухи Сарикул мегузарад, аз чихати таърихй инкишофёфта ва кулайтарин хати сархадии табий мебошад, ки ба релефи умумии гузариши худ мувофикат мекунад. Мувофики созишномахо, он ба агбаи Уз-Бел, вокеъ дар каторкухи Сарикул оварда шудааст. Аммо аз сабаби набудани хуччатхои таърихй ва хукукй чониби Тоцикистон ба як катор мушкилот дучор омад. Сарфи назар аз он, ки харду чониб дар раванди гуфтушунидхо мавкеи худро нисбат ба ин "кисмати хамохангнашуда" ба таври кобили мулохиза ташаккул доданд, баъдтар онхо ба дарки зарурати нишон додани чандирият омаданд ва бидуни вайрон кардани шароитхои бунёдии халли масъалахои марзй, ба зарурати ёфтани халли масъала бо усули "созиши окилона" розй шуданд.

Зикр намудан бамаврид аст, ки мухаккикон, чиншиносон ва дипломатхои точик корхои бенихоят зиёди коршиносиву тахлилиро анчом додаанд. Илова бар ин, онхо як катор мавод ва хуччатхоро оид ба роххои ташаккул ва рушди муносибатхои Точикистону Чин бо усули хамкорихои дучониба, аз чумла шартномахо ва созишномахоеро, ки хамкории Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин бар онхо асос ёфтааст чамъоварй намудаанд. [8]

Хдмин тарик, аз нигохи сиёсй, руйдоди мухим дар муносибатхои Точикистону Чин дар ибтидои хазорсолаи нав (якум) халли нихоии масъалаи гузариши хатти сархади давлатй миёни Точикистон ва Чин буд.

Пайнавишт:

1. Шарипов Ш.Ш. Установление и укрепление торгово-экономических, научно-технических и культурных отношений между Таджикистаном и Китайской Народной Республикой (1991-2008 гг.): автореф. дис... канд. ист. наук. - Душанбе: ТНУ, 2010.

2. Умаров Х.У. О некоторых проблемах экономических отношений между КНР и Республикой Таджикистан на современном этапе // Таджикистан и современный мир. - Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2006. №3. С.23-34.

3. Алимов Р.К. Стратегическое партнёрство Таджикистана и Китая: международно-политические, экономические и гуманитарные измерения: автореф. дис... д-ра полит. наук. - М., 2014.

4. Лысов А.Ю. Урегулирование пограничных вопросов между Китаем и Таджикистаном в системе национальных интересов двух стран // Таджикистан и современный мир. - Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2003. №1(2). С.62-63.

5. Курбонова З.М. Таджикистан-Китай: становление государственной границы // Азия и Африка сегодня. 2009. №4. С.11-17; Курбонова З.М. Политические аспекты процесса урегулирования государственной границы между Таджикистаном и Китаем: автореф.дис. канд. ист.наук. - Душанбе, 2009.

6. Додихудоева Х.А. Таджикско-китайские отношения в рамках национальных интересов Республики Таджикистан // Таджикистан и современный мир. Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2003. №1(2). С.72-78.

7. Сафаров С.С., Курбанова З. Становление государственной границы между Республикой Таджикистан и КНР// Таджикистан и современный мир. - Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2006. №3 (12). - С.10-17.

8. Сатторзода А. Особенности межгосударственных отношений Республики Таджикистан и КНР на современном этапе // Таджикистан и современный мир. -Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2006. №3(12). С.17-23;

9. Назаров Т.Н. Китайско-таджикское сотрудничество: от прошлого к настоящему и будущему // Известия Академии наук Республики Таджикистан. Отд.обществ. наук. 2012. №2. С. 7-12.

10. Назаров Т.Н. Китай и Таджикистан: стратегия экономического сотрудничества // Известия Академии наук Республики Таджикистан. Отд. обществ. наук. 2011. №2. С. 1-6.

11. Алимов Р.К. Таджикистан и Китай: опыт и возможности соразвития. / отв. ред. С.Г.Лузянин. М.: ИДВ РАН, 2011.

12. Алимов Р.К. Таджикистан и Китай. Диалог культур. Пекин, 2012.

13. Мамадазимов А. Развитие таджикско-китайских отношений в современных условиях // Центральная Азия: Внешний взгляд. Международная политика с центральноазиатской точки зрения. Бишкек: ИД «Принтхаус», 2009.

14. Михеев В. Китай и ШОС: проблемы взаимодействий ««великих держав» и перспективы организации // Таджикистан и современный мир. -Душанбе: ЦСИ при Президенте РТ, 2006. №3(12). С.78-90.

15. Дубовицкий В.В. Средняя Азия в геополитическом коде Китая: вызовы и риски // Изменяющаяся Центральная Азия и региональное сотрудничество: материалы научной региональной конференции. -Душанбе, 2003.

16. Дубовицкий В.В. ШОС и проблемы интеграции Среднего Востока: евразийские и атлантистские модели // Сотрудничество стран ШОС в сфере безопасности, экономики, водно-энергетических ресурсов, коммуникации, культуры и перспективы её расширения: материалы V заседания Форума ШОС (Таджикистан, Душанбе, 13-14мая 2010 года).-Душанбе: Ирфон, 2011. С.171-186.

Reference Literature:

1. Sharipov Sh.Sh. Establishment and Strengthening of Trade, Economic, Scientific, Technical and Cultural Relations between Tajikistan and the People's Republic of China (1991-2008). Synopsis of candidate dissertation in history. - Dushanbe: TNU, 2010.

2. Umarov H. U. On some Problems of Economic Relations between the PRCh and Tajikistan Republic at the Present Stage // Tajikistan and the Contemporary World. -Dushanbe: Center for Strategic Researches under the Auspices of Tajikistan Republic President, 2006, No. 3. - pp. 23 - 34.

3. Alimov R.K. Strategic Partnership of Tajikistan and China: International Political, Economic and Humanitarian Measurements. Synopsis of doctoral dissertation in politology. - M., 2014.

4. Lisov A.U. Settlement of Border Issues between China and Tajikistan in the System of National Interests of the two Countries // Tajikistan and the Contemporary World. -Dushanbe: Center for Strategic Researches under the Auspices of Tajikistan Republic President, 2003. No. 1 (2). - pp. 62 - 63.

5. Kurbonova Z.M. Tajikistan-China: Formation of the State Border // Asia and Africa Today. 2009. No. 4. -pp. 11 - 17.; Kurbonova Z.M. Political Aspects of the Process of Regulating the State Border between Tajikistan and China: Synopsis of candidate dissertation in history. - Dushanbe, 2009.

6. Dodikhudoeva Kh.A. Tajik-Chinese Relations within the Frameworks of National Interests of Tajikistan Republic // Tajikistan and the Contemporary World. - Dushanbe: Center for Strategic Researches under the Auspices of Tajikistan Republic President, 2003. No. 1 (2). - pp. 72 - 78.

7. Safarov S.S., Kurbanova Z. Formation of the State Border between Tajikistan Republic and the PRCh // Tajikistan and the Contemporary World. - Dushanbe: Center for

Солиходжаева С.А Таърихнигории уамкориуои Цумуурии Тоцикистон бо

Цумуурии Мардумии Чин

Strategic Researches under the Auspices of Tajikistan Republic President, 2006. No. 3 (12). - pp. 10 -17.

8. Sattorzoda A. Specificities of Interstatal Relations between Tajikistan Republic and the PRCh at the Present Stage // Tajikistan and the Contemporary World. - Dushanbe: Center for Strategic Researches under the Auspices of Tajikistan Republic President, 2006. No. 3 (12). - pp. 17 - 23.

9. Nazarov T.N. China-Tajik Collaboration: from the Past to the Present and the Future // Tidings of Tajikistan Republic Academy of Sciences. Section of Social Sciences. 2012. No. 2. -pp. 7 - 12.

10. Nazarov T.N. China-Tajik Collaboration: the Strategy of Economic Cooperation // Tidings of Tajikistan Republic Academy of Sciences. Section of Social Sciences. 2011. No. 2. -pp. 1 - 6.

11. Alimov R.K. Tajikistan and China: Experience and Availabilities of Co-Development. / editorin-charge: S.G. Luzyanin. - M.: Oriental Studies Institute under Russian Academy of Sciences, 2011.

12. Alimov R.K. Tajikistan and China. Dialogue of Cultures. - Beijing, 2012.

13. Mamadazimov A. Development of Tajik-Chinese Relations under Contemporary Conditions // Central Asia: Outward View. International Politics from Central Asia Point of View. - Bishkek: "Printhouse ", 2009.

14. Mikheyev V. China and ShOC: Problems of Interaction between "Great Powers" and Perspectives of Organization // Tajikistan and the Contemporary World. - Dushanbe: Center for Strategic Researches under the Auspices of Tajikistan Republic President, 2006. No. 3 (12). - pp. 78-90.

15. Dubovitsky V.V. Central Asia in Geopolitical Code of China: Challenges and Risks // Changing Central Asia and Regional Cooperation: Materials of Scientific Regional Conference. - Dushanbe, 2003.

16. Dubovitsky V.V. ShOC and Middle East Integration Problems: Eurasian and Atlantistic Models // Cooperation of ShOC Countries in the Sphere of Security, Economy, WaterPower Resources, Communication, Culture and Prospects of its Diffusion: Materials of the V-th ShOS Forum Sitting (Tajikistan, Dushanbe, May 13-14, 2010). - Dushanbe: Cognition, 2011. -pp. 171 -186.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.