Научная статья на тему 'ТАЊЌИЌ ДАР ШИНОХТИ ДЎСТОНИ КАМШИНОХТИ КАМОЛИ ХУЉАНДЇ'

ТАЊЌИЌ ДАР ШИНОХТИ ДЎСТОНИ КАМШИНОХТИ КАМОЛИ ХУЉАНДЇ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
33
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАМОЛ ХУДЖАНДИ / ХОДЖА МАХМУД ШАШИ / МУХАММАД СОНИ КУДЖАДЖИ / МАВЛОНО МУХАММАД МУШФИКИ / МАВЛОНО МУХАММАД ХАЛИЛИ / НАДЖМУДДИН ТОРУМИ / ОКРУЖЕНИЕ КАМОЛА ХУДЖАНДИ / КАМОЛОВЕДЕНИЕ / KAMOL KHUJANDI / KHODJA MAHMUD SHASHI / MUKHAMMAD SONI KHUDJADJI / MAVLONO MUKHAMMAD MUSHFIKI / MAVLONO MUKHAMMAD KHALILI / NADJMUDDIN FORUMI / KAMOLI KHUJANDI’S MILIEU / STUDIES RELATED TO KAMOL / КАМОЛИ ХУљАНДї / ХОљА МАњМУДИ ШОШї / МУњАММАДИ СОНИИ КУљАљї / МАВЛОНО МУњАММАДИ МУШРИќї / МАВЛОНО МУњАММАДИ ХАЛИЛї / НАљМУДДИНИ ТОРУМї / ДўСТОН / КАМОЛШИНОСї

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Насриддинов Фахриддин Абдуманонович

Дар маќола рољеъ ба маърифати дўстони камшинохтаи Хоља Камоли Хуљандї (шоиру орифи асри XIV) тањќиќот анљом ѐфтааст. Дар тањќиќ ба омўзиши рўзгори он идда аз дўстони шоир, ки бо вуљуди бо ў пайванди ќавї доштан, дар камолшиносї баррасии алоњида наѐфтаанд, таваљљуњ гардидааст. Дар ин замина, шахсияти Хоља Мањмуди Шошї, Мавлоно Муњаммади Мушриќї, Мавлоно Муњаммади сонии Куљаљї, Мавлоно Муњаммади Халилї ва Мавлоно Наљмуддини Торумї омўхта шудаанд. Тањќиќ бо такя бар манобеи муътамад ва таъкид бар дўстии шоир бо ин афрод сурат гирифтааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCANTILY STUDIED MILIEU, WHICH SURROUNDED KAMOLI KHUJANDI IN REAL EARNEST

The author takes an endeavor to study the milieu which surrounded Kamol Khujandi (poet and mystic of the XIV-th century) in real earnest. Special attention is paid to the lives and activities of the poet’s friends with whom Kamol was closely connected and whose creation hasn’t been a subject of separate research in the studies related to him. The study of the milieu in question plays a great role in a more profound exploration of the poet’s life way, outlook, mystical status and place in the formation of the science and and culture of the XIV-th century. Proceeding from the data based on authentic origins and Kamol Khujandi’s heritage, the author adduces information about the lives and creative activities of the poet’s contemporaries, such men-of-letters as: Khodja Makhmud Shashi, Mavlon Mukhammad Khalil, Nadjmuddin Forumi. Familiarization with the life description of the poet’s nearest milieu affords to shed light not only upon several episodes from Kamol Khujandi’s life, but to specify the history of composing of his certain literary productions either.

Текст научной работы на тему «ТАЊЌИЌ ДАР ШИНОХТИ ДЎСТОНИ КАМШИНОХТИ КАМОЛИ ХУЉАНДЇ»

УДК 8 ББК 83.3

Насриддинов Фахриддин Абдуманонович, д. и. филол., профессори кафедраи забон ва адабиёти тоцики МДТ «ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Насриддинов Фахриддин Абдуманонович, д. филол. н., профессор кафедры таджикского языка и литературы ГОУ "ХГУим. акад. Б. Гафурова" (Таджикистан, Худжанд)

Nasriddinov Fahriddin Abdumanonovich, Dr. of

Philology, Professor of the department of Tajik language and literature of the SEI "KSU named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: fahr79@mail.ru

Калидвожа^о: Камоли Хуцанди, Хоца Маумуди Шоши, Мууаммади сонии Куцаци, Мавлоно Мууаммади Мушрици, Мавлоно Мууаммади Халили, Нацмуддини Торуми, дустон, камолшиноси

Дар мацола роцеъ ба маърифати дустони камшинохтаи Хоца Камоли Хуцанди (шоиру орифи асри XIV) тауцицот анцом ёфтааст. Дар тауциц ба омузиши рузгори он идда аз дустони шоир, ки бо вуцуди бо у пайванди цави доштан, дар камолшиноси баррасии алоуида наёфтаанд, таваццуу гардидааст. Дар ин замина, шахсияти Хоца Маумуди Шоши, Мавлоно Мууаммади Мушрици, Мавлоно Мууаммади сонии Куцаци, Мавлоно Мууаммади Халили ва Мавлоно Нацмуддини Торуми омухта шудаанд. Тауциц бо такя бар манобеи муътамад ва таъкид бар дустии шоир бо ин афрод сурат гирифтааст.

Ключевые слова: Камол Худжанди, Ходжа Махмуд Шаши, Мухаммад Сони Куджад-жи, Мавлоно Мухаммад Мушфики, Мавлоно Мухаммад Халили, Наджмуддин Торуми, окружение Камола Худжанди, камоловедение

Предпринята попытка изучения ближайшего окружения Ходжа Камола Худжанди (поэта и мистика ХIV в). Особое внимание уделено изучению жизни и деятельности друзей поэта, с которыми Камол был тесно связан и творчество которых до сих пор в камоловедении не становилось предметом отдельного исследования. Изучение окружения Камола Худжанди играет большую роль в более глубоком исследовании жизненного пути, мировоззрения, мистического статуса и места поэта в формировании науки и культуры ХIV века. На основе сведений из достоверных источников и наследия Камола Худжанди предложены сведения о жизни и творческой деятельности Ходжи Махмуда Шоши, Мавлоно Мухаммада Мушфики, Мавлоно Мухаммада Сони Куджаджи, Мавлоно Мухаммада Халила, Мавлоно Наджмуддина Торуми. Знакомство с жизнеописанием ближайшего окружения поэта позволяет пролить свет не только на некоторые эпизоды жизни Камола Худжанди, но и уточнить историю сочинения его отдельных произведений.

Key words: Kamol Khujandi, Khodja Mahmud Shashi, Mukhammad Soni Khudjadji, Mavlono Mukhammad Mushfiki, Mavlono Mukhammad Khalili, Nadjmuddin Forumi, Kamoli Khujandi's Milieu, Studies Related to Kamol

ТАХ^КЦК, ДАР ШИНОХТИ ДУСТОНИ КАМШИНОХТИ КАМОЛИ ХУЦАНДИ

МАЛОИЗУЧЕННОЕ БЛИЖАЙШЕЕ ОКРУЖЕНИЕ КАМОЛА ХУДЖАНДИ

SCANTILY STUDIED MILIEU, WHICH SURROUNDED KAMOLI KHUJANDI IN REAL EARNEST

The author takes an endeavor to study the milieu which surrounded Kamol Khujandi (poet and mystic of the XIV-th century) in real earnest. Special attention is paid to the lives and activities of the poet's friends with whom Kamol was closely connected and whose creation hasn't been a subject of separate research in the studies related to him. The study of the milieu in question plays a great role in a more profound exploration of the poet's life way, outlook, mystical status and place in the formation of the science and and culture of the XIV-th century. Proceeding from the data based on authentic origins and Kamol Khujandi's heritage, the author adduces information about the lives and creative activities of the poet's contemporaries, such men-of-letters as: Khodja Makhmud Shashi, Mavlon Mukhammad Khalil, Nadjmuddin Forumi. Familiarization with the life description of the poet's nearest milieu affords to shed light not only upon several episodes from Kamol Khujandi's life, but to specify the history of composing of his certain literary productions either.

Тахкик дар маърифати дустони Камоли Хучандй чихати омузиши амику хамачонибаи рузгор, чахонбинй, макоми ирфонй ва чойгохи шоир дар ташаккули илму фарханги он ахд хеле судманд мебошад. Дар девони шоир, тазкирахо, табакоту донишномахо, манокибу таърихномахо ва дигар манобеи мухим бо номи даххо нафар бармехурем, ки бо Хоча Камоли Хучандй пайванду дустй доштаанд. Ба мисли Мухаммадширини Магрибй, Ассори Табрезй, Маозии Табрезй, Маъчарии Самаркандй, Начмуддини Торумй, Хоча Махмуди Шошй, Алоуддини Гилкор, Х,одй Осуд, Акраи Мисгар, Сайиди Рогуй, Халили Очку, Бубакри Рубобй, Лолои Бухорй, Шайхзода Нурй, Мухаммади Мушрикй, Мухаммади Халилй, Хусрави Фаххор, Рафеи Довудй, Хоча Алишох, Хоча Шайх (Мухаммади Сонии Кучачй), Х,офизи Барбатй, Шайх Мухаммад ва г. Дар камолшиносй ахволу осори ин афрод ва асноди дустии онхо бо Камоли Хучандй, ба истиснои чанд нафари маъруф, хануз тахкики хоса напазируфтааст. Ба ин мучиб, бо тахкики мавзуъ метавон дар камолшиносй ба асноди тоза дастрасй пайдо намуд.

Ин чо чун фатхи боби мавзуъ нахуст ба тахкики ахволу осори он идда дустони Камоли Хучандй, ки бо вучуди бо шоир пайванди кавй доштан, дар камолшиносй баррасии алохида наёфтаанд, таваччух менамоем.

1. Хоча Махмуди Шошй - орифи номвари точик, ки бо Камоли Хучандй дустй дошт. Хоча Махмуди Шошй аз табори урафои номй ба дунё омадааст. Таърихи таваллудаш равшан нест. Падари у Хоча Шихобуддини Шошист (14, ч.2, с.389), ки бо се ё чахор пушт ба чадди бузурги худ Хоча Мухаммади Номии Багдодй мепайвандад (23, с.101). Насаби Хоча Махмуди Шоширо то Абубакри Сиддик (рз) пайвастаанд (2, с. 35). Аз гузориши Мухаммад ибни Бурхониддини Самаркандй бармеояд, ки асли Хоча Махмуди Шошй аз Багдод будааст. Чун Хоча Кдффоли Шошй (ваф. 395/1004) ба Багдод мерасад, Мухаммади Номй ба сафи шогирдони у ворид гардида, ба Шош меояд ва он чо мондагор мешавад (23, с.101-102). Хоча Махмуди Шошй писари кучаки Хоча Шихобуддини Шошй (14, ч.2, с.389) ва домоди Хоча Довуд ибни Хованди Тахур ибни Шайх Умари Богистонй мебошад. Хоча Убайдуллохи Ахрор (тав. 806/1440 - ваф. 895/1498), ки аз пешвоёни тарикати накшбандияи асри XV аст, писари уст.

Хоча Махмуди Шошй чун аксари орифон аз зироат касби рузй менамудааст. Ба ин мучиб, гох «Хоча Махмуди Кишоварз» низ хонда шудааст (2, с. 34).

Хоча Махмуди Шошй аз ирфон «шурбе тамом ва хаззе вофир дошта»-аст (14, ч.2, с.389).

Соли даргузашташ дар манобеъ зикр наёфтааст. Он чи мусаллам бошад, ин аст, ки у дар огози асри XV зинда будааст.

Тибки навиштаи Абдуррахмони Ч,омй, Хоча Kaмоли Хучандй «чанд гох дар Шош мебyдa» (31, с.609). Мулокот ва сухбати Хоча Kaмоли Хyчaндй бо Хоча Махмуди Шошй, ба занни голиб, дар хамин фурсат сурат пазируфта ва, зохиран, муддатхо дар халкаи орифон бо хам будаанд. Мавлоно Ч,омй марбут ба пайванд ва дустии харду чунин наклеро овардааст: «Хоча Убайдуллох, адомаллоху бакоаху, мефармуданд, ки: «Вай (яъне, Kaмоли Хучандй - Н.Ф.) чанд гох дар Шош мебудааст. Волиди ман мегуфт, ки вай дар он муддат, ки он чо буд, хайвонй нaмеxyрд. Як бор аз вай илтимос кардем, ки: «Чй шавад, ки таоме, ки дар он гушт бошад, xyрдa шавад?» Маро гове буд, багоят xyбy фарбех. Хидмати Шaйx бар вачхи тийбат фармуд, ки хар гох, ки ту гови xyдро бикушй, мо гушт биxyрем». Ман, бе он ки вайро вукуф бошад, говро бикуштам ва аз он таоме мyхaйë соxтaм. Ба чихати xотири ман аз он гушт биxyрд» (31, с.609).

2. Хоча Мухаммади сонии Кучачй - ориф ва бузургмарди асри XIV, ки бо ^моли Хучандй дустй дошт. Мухаммади сонии Kyчaчй аз xонaдони сохибфазли кучачонихои Табрез буда, ба "Хоча ŒMx" низ маъруф аст. Зохиран, дар рубъи аввали асри XIV ба душ омадааст. Уро барои тафовут бо чадди аълояш - Мавлоно Œ^x Мухаммади Kyчaчонй ибни Хоча Сиддик, "Œmx Мухаммади сонии ^чачИ" меxонaнд. Силсилаи насаби y ба тарики зайл бо y ба як асл мепайвандад: "Хоча Œ^x Мухаммад ибни Хоча Иброхими сонй ибни Хоча Ахмадшох ибни Хоча Иброхими аввал ибни Хоча Сиддик" (13, ч.2, с.41, 539).

Хоча Мухаммади сонии ^чачй шaйxyлисломи аъзами ахди салотини элконй -малик Ашраф, султон Увайс ва султон Хусайн буд ва xосy ом ба y эътикод меварзиданд. Салотини элконй Уро падар меxондaнд (13, ч.2, с.538). Марчаи xaвосy авоми Тaбрезиëн буд. Дар Табрез xонaкохи боравнаке дошт, ки дар он хамеша "самоъву сафо мyхaйë будй ва фаршу рушной мураттаб" (22, с.291). Мувофики навиштаи Ибни ^рбалой, "камоли рутбаи вай мартабате дошта, ки салотини рузгор аз вай ба хисоб будаанд" (13, ч.2, с.41). Аз бадрафтории малик Ашраф муддате дар Димишку Шом ва Багдод зиндагй намудааст. Дар Миср обрую эхтироми баландеро сохиб будааст (11, с.289). Подшохи Моридин аз руи эътикоду иxлос дyxтaри xyдро ба никохи у дармеоварад (14, ч.2, с.41). Фарзандону авлоди у дар ахди Темури Гураконй шaйxyлисломии Табрезу хаволии онро дар ухда доштаанд.

Хоча Мухаммади сонии ^чачй, афзун бар сармояи гании маънавй, аз сармояи моддй низ бaрxyрдории xосa дошта ва xaйрy сaxовaти у хама чо машхур будааст. Дар Табрез, Багдод, Шом ва дигар шахрхо аз сармояи xyд мадорис, масочид, xонaкохy зовияхо бино намудааст (13, ч.2, с.41, 539). Тумори вакфномаи "Абвобу-л-бир(р)"-и у дар ин замина матолиби здадеро то имруз махфуз доштааст (ниг. 13, ч.2, с.537-540).

Хоча Мухаммади сонии Kyчaчй ба Хоча ^моли Хучандй эхтироми xосa дошт. Вакте ки Хоча Kaмол ба Табрез меояд, мавсуф барои у xонaкохy мадрасаи олие бино менамояд. Ибни ^рбалой ин вокеаро чунин ба калам оварда: "Табрезден аз вазеъву шариф ва ахоливу адонй ва бузургу кучак дар камоли итоат ва инкиëдy эътикод нисбат ба мушорун илайхи (яъне, Kaмоли Хучандй - Н.Ф.) будаанд. Чунонки султону аозими-л-мaшоиxи ва-с-судур Хоча ŒMx Мухаммади сонии Kyчaчй, ал-машхур ба «Хоча Œmx», рахимахуллох, чихати хазрати Шaйx xонaкохе ва мадрасае дар хаволии иморати Хоча Алишох соxтaaнд, чунонки гунбаду баъзе аз он иморат хануз бокй аст. Ва таклифи бисëр намудаанд ба истикрори эшон дар он чо. ^абул нанамудаанд ва фармудаанд, ки «сари ^мол ба гунбади фалак фуруд намеояд, меxохед, ки фиреб xyрдa ба ин гунбад cap фуруд оварад?!" (13, ч.1, с.502).

Хоча ^моли Хучандй дар китъаи зерин шояд ба хамин xонaкох ишора дошта бошад:

^aeo6u гy$mayоu mo 6a Ta6pe3, Ku мегyннд epoH гоyy 6егоy. Ea nacmuey 6anaHdu MeHaMond Ea newu 6aumu Kab6a 6aumu yynnoy. Ty гyu xoHa^oyu Xo^a №aux acm Ea ^h6u Ma^udu Xo^a Anuwoy.

Xo^a MyxaMMagu cohhh Ky^a^H moupu coxu6geBoH hh3 6ygaacT. Ehho 6a KaB.m ^aB^aTmo^H CaMapKaHgH, geBoHH y gap oh oboh gap HpoKy 03ap6oM^oH Mamxypy MaK6y^ 6ygaacT (22, c.291). ,0,eBoHampo gax xa3op 6aHT goHHCTaaHg. Myx,aMMaga.mH Tap6HHT HTTraot goga, kh geBoHH ypo, kh co.ra 787/1385 Taxpup myga 6yg, gap KHTo6xoHau Pomug A^aHgH gap HcTaM6y^ gugaacT (11, 290). ^ap metp "Ky^a^" Taxa.rayc MeHaMygaacT. HaMyHau amtopu y gap MaHo6et Ma3Kyp acT (Hur. 22, c. 290; 21, ^.3, c.1377; 11, c. 289; 24, ^.3, c.1090 Ba r.). Myarau^u "3y6gaTy-.i-a$Kop" HaBumTa, kh 6a ca6a6u Ta&rayKH xoca 6a cyrnoH YBaHc, nac a3 KymTa mygaHH y (784/1382) gurap metp Hary^T (Hur. 8, ^.10, c.14889). Hggae a3 myapou oh py3rop gap CHToumy MaHKa6aTH y metp cypygaaHg, kh amtopu H6hh Hacyx Ba "Aax HoMa"-u y HaMyHae a3 ohxoct (24, ^.3, C.1113-1114).

Эtтн6opн 6a^aHg Ba Hy$y3H Xo^a MyxaMMagu cohhh Ky^a^H ca^oTHHH э^кoннpo 6a xapoc aHgoxTa 6yg. X,aMHH aHre3a ca6a6 Merapgag, to gap Eargog 6a maxogaT pacoHuga maBag. ^acagu ypo gap KaHopu paB3au Hmom Ko3hm (px) 6a xok MecynopaHg (13, ^.2, c.41). Eoag KaHg HaMyg, kh gap MaHo6etu KaguM co.ra Ba^oTH y gaKHK 3HKp Hae^TaacT. ^ap khto6xoh Myocup 6omag, co^h 778/1376 Tatpuxu Ba^oTH y KaHg rapgugaacT (11, c.289; 24, ^.3, c.1090; 8, ^.10, c.14889; 29, ^.2, c.761 Ba r.). Ammo a3 ry3opumu H6hh Kap6a^oH paBmaH Merapgag, kh Karau y gap Eargog nuHxoHoHa a3 ^ohh6h AxMagu ^a^oup (xyKM. 784-813/1382-1410) cypaT rupu^TaacT (13, ^.2, c.41). X,aMnyHHH, maBoxugu MaTHH BaK^HoMau "A6Bo6y-^-6up(p)"-u Xo^a MyxaMMagu cohhh Ky^a^H, kh gap axgu cyrnoH X,ycaHHH ^a^oup MapKyM rapgugaacT, 6a 3HHga 6ygaHH y gap co^xou 782 Ba 784/1380 Ba 1382 ga^o^aT MeHaMoag (Hur. 13, ^.2, c.537-540).

3. MaB^OHO Myx,aMMagH ^arroSuu Ta6pe3H - gycTH Xo^a KaMo^u Xy^aHgH, kh a3 opu^oH Ba xymHaBucoHH oh py3rop 6yg. ^ap Mapo^et 6a cypaTH "MaB^oHo fflaMCugguH MyxaMMagu ^aTTo6uu MympuKHH Ta6pe3H" hh3 3HKp Mee6ag. ^ap cy^yK morupgu My^aMMagmupuHH Marpu6H Me6omag. XaTToTupo a3 MaB^oHo CatgygguHH Ta6pe3H oMyxTaacT (13, ^.1, c.371). ^ap hh caHtaT morupgoHH 3uege napBapugaacT. MaB^oHo OaxpygguH ^at^apu Ta6pe3H Ba MaB^oHo fflu^o6ygguH A6gy^^o^u Ta66ox, kh x,ap gy nemBou xaTToToHH XypocoH 6ygaHg, morupgoHH y Me6omaHg. Oap3aHgoHH opu^y xymHaBHCH y - A6gyppax,HMH Xu^BaTH Ba Xo^a A6gy^^an hh3 Ha3gu y ycTog rapgugaaHg. CaHagu xaTH ycTogoHH xymHaBHCH 03ap6on^oHy XypocoH TaBaccyTH nucapam A6gyppa^HMH Xu^BaTH 6a y MenaHBaHgag.

MaB^oHo My^aMMagu ^aTTo6uu Ta6pe3H op3y gomTa, kh gap Ta6pe3 a3 gyHe gapry3apag. Ea x,aMHH ca6a6, 6apou xyg gap aHeMH ^aeT Ka6pe TagopyK gug, aMMo oh ^o Mag^aHH nucapam Xu^BaTH rapgug. Oh TaBp kh oMaga: «Mag^aHH mapu^u ^a3paTH Xo^a (A6gyppa^HMH Xu^BaTH - H.O.) Ka6pe acT, kh MaB^oHo fflaMCugguH Myx,aMMagu MympuKH gap aHeMH ^aeT ^ux,aTH xyg TapTu6 goga 6yg^» (13, ^.1, c.87).

MaB^oHo My^aMMagu ^aTTo6uu Ta6pe3H co^h 812/1409 gap cap3aMHHH ^a^a6, 3hmhh ca^apu ^a^ Ba^oT HaMyg Ba ^aMoH ^o 6a xok cynopuga myg. Oh ryHa, kh Xu^BaTH HaBumTa: «Bo^ugu hh $aKup - A6gyppa^HMH Xu^BaTH - fflaHx fflaMCugguHH ^aTTo6uu MympuKHH Ta6pe3H, kh Ba^oT e^Ta 6yg, gap Maxpycau ^a^a6 gap caHau HCHaTo

ашарата ва самонумиата (яъне, 812 - Н.Ф.), дар aйëми салтанати ^аро-Юсуфи Туркмон дар Озарбойчон ва хамон чо мадфун гашта» (13, ч.1, с.83).

Хдшрии Табрезй, зохиран, аз рузгори Мавлоно Мухаммади ^аттобии Табрезй иттилои дакик надоштааст. Зеро мазори уро «дар хазираи Бобо Мазид» (вокеъ дар Табрез - Н.Ф.) навишта ва тaъриxи фавти уро номаълум xондaaст (30, с.110).

Бояд таъкид намуд, ки Мавлоно Мухаммади ^аттобии Табрезй дар ирфон машраби олй доштааст. Ба хамин мучиб, аз «куммали aвлиë» xондa шудааст (13, ч.1, с.84). Ибни Kaрбaлой хикоëтеро дар мавриди макоми ирфонии у накл намудааст (13, ч.1, с.83-84). Мухаммадкозими Табрезй ба макоми ирфонй ва пайванди у ба шариату тарикат таъкид намудааст (27, с.103).

Бешак, чахони фикрй ва мак,оми ирфонии Мавлоно Шамсиддин Мухаммади ^аттобй боис гардидааст, то у ба Хоча Kaмоли Хучандй улфату иродат дошта бошад.

Вокеаи ду писари xyд - Абдуррахими Хилватй ва Хоча Абдулхайро дар xyрдсолй, дар мохи шарифи рамазон назди Шaйx Kaмол фиристодани у дар манобеъ накл ëфтa (13, ч.1, с.86-87), ки ин далели гyëи дустии у бо Kaмоли Хучандй мебошад. Х,амчунин, зохиран яке аз чахор Мухаммади номвар, ки мехмони Шaйx Kaмол шуданд, уст (ниг. икдибоси баъдй).

4. Мавлоно Мухаммади Халилй, ки аз наводири рузгори xyд буд. Х,ашрй рочеъ ба дустии у бо Хоча ^мол чунин матлабро накл намудааст: «Рузе Мавлоно Мухаммади Магрибй ва Мавлоно Мухаммади Мушрикр ва Мавлоно Мухаммади Ассор ва Мавлоно Мухаммади Халилй ба сухбати касирулбехчати Шат (манзур, ^моли Хучандй - Н.Ф.) рафтанд ва Шат xyд бинафсихи мутаваччехи тaбx шуданд. Яке аз муридон гуфта, ки шумо бо ëрон ба сухбат машгул бошед ва ин xидмaт ба банда ручуъ фармоед. Шат фармуда, ки фалаки даввор харгиз сонй аз ин чахор Мавлоно Мухаммад ба арсаи рузгор нaëвaрдa, ки имруз мехмони мананд. Худ меxохaм, ки аз шарафи ин xидмaт бахравар шавам. Баъд аз такдими маросими тaбx, машгули сухбат мешавад..." (30, с.64).

Хдшрии Табрезй, илова бар зикри мусохибати у бо Хоча Kaмол, дар зикри азизоне, ки дар мазори «Бобо Мазид» мадфунанд, аз у ëд намуда, аз чумлаи ягонагони аср ва нодирагони дахраш xондaaст. Он чо, ки навишта: «Ч,амъи касир ва чамми гафир аз авлда ва мaшоиx ва аткде ва сулахову фузало дар хазираи Бобо Мазид1 мадфунанд. Аз он чумлаанд: Мавлоно Исхоки Воиз ва Мавлоно Мухаммади Халилй ва Дарвеш Пирмухаммади ^ории Шодиободй ва Мавлоно Шaйx Мухаммади ^орй... Ч,амоати мазур хар як ягонаи аср ва нодираи дахр будаанд» (30, с.110-111). Дар «Равзоту-л-чинон» низ ин матлаб зикр гардидааст (13, ч.1, с.96). Ибни Kaрбaлой аз Мавлоно Мухаммади Халилй ном шaxс, ки дар xyшнaвисй ягонаи рузгори xyд будааст, дар чанд маврид маълумот додааст (13, ч.1, с.85, 96, 98, 193). Тибки гузориши Ибни ^рбалой, ин Мавлоно Мухаммади Халилй фарзанди Мавлоно Х,асани Халилй мебошад, ки у яке аз хофизони ^уръон ва кордани бебадили Табрез будааст ва аз аиззаи рузгори xyд ба шумор мерафтааст (13, ч.1, с.193).

5. Мавлоно Начмуддини Торумй, ки аз орифону донишмандони номвари асри XIV ва ибтидои асри XV буд ва бо ^моли Хучандй дуста дошт. Падари у Шaйx Шарафуддини Нурии Торумй аз урафои баландовозаи Табрез буд ва xонaк;охy тадрисгохи боравнакеро сохиб буд. Начмуддини Торумй дар махзари падари xyд тарбият ëфт ва камолоти илмиро хосил намуд. Аз xyрдй дар арбаинот ба падари xеш

1 Бобо Мазид - лакаби ориф ва кутб, ки номи у Мавлоно Мухаммад будааст. Соли 620/1223 даргузаштааст (30, 107-108). Мазори «Бобо Мазид» аз чумлаи маконхои мухтарами Табрез мебошад ва он чо авлжи зиëд мадфунанд (13, 111).

xaMpoxH MeHaMyg. fflaHx Ca^uygguH Hcxokh Apga6raH (Ba$. 735/1334) MyggaTe gap xoHaKoxH fflapa^ygguH 6a ap6auHHHmHHH Menapgo3ag Ba oh ^o Ha^acu Ha^MygguHH xypgco^po rapM Mee6ag Ba 6a nagapam a3 o^Hgau gypaxmoHH nucapam 6amopaT Meguxag (27, c.126).

MaB^oHo Ha^MygguHH TopyMH nac a3 oh kh gap Ta6pe3 a3 y^yMH 3oxupuBy 6othhh oroxHH ko$h 6a gacT Meopag, 6a Apga6ra 6a xugMaTH fflaHx Ca^uygguHH Ma3Kyp MepaBag. Oh ^o gaKouKH up^oHpo $apo Merupag. A3 Ca^uygguH upmogHoMapo 6a gacT oBapga, 6a Ta6pe3 6o3Merapgag.

^ap hh aHeM, MyBo^HKH HaBHmTau MyxaMMagKo3HMH Ta6pe3H nagapu Ha^MygguHH TopyMH 6a noeHH yMpu xem pacuga 6ygaacT. HyH y gapMery3apag, Ha^MygguH «gap 3obhhh nagap a3 ^uxaTH upmogu u6og, aKgu Ma^o^ucu Hacoexy MaBou3» (27, c.127) Me6aHgag Ba 6a paxHaMouu MypugoH Menapgo3ag.

CaHagu upmogu MaB^oHo Ha^MygguHH TopyMH TaBaccyTH ycTogam fflaHx Ca^uygguH to A^h h6hh A6yTo^u6 MenaHBaHgag, kh X,ampHH Ta6pe3H TaMoMH oHpo oBapgaacT (30, c.53).

MaB^oHo Ha^MygguHH TopyMH 6a MaKKa ^uxaTH agou xa^ canape gomTaacT. ^ap hh ca^ap nucapu fflaHx Ca^uygguH - fflaHx CagpyggHH 6o y xaMpox 6ygaacT Ba gap Kyxu Mhho BoKeoTe KapoMoTryHa a3 эmoн 6a ByKyt oMagaacT (27, c.127).

A6gyppaxuMH Xuma™ gap 3HKpu KapoMoT Ba xo^oth y MaTo^u6epo 6a Ka^aM oBap-gaacT (13, ^.1, c.222-223).

MaB^oHo Ha^MygguHH TopyMH, a$3yH 6ap oh kh gap up^oH Mampa6u o^H gomT Ba a3 capoMagoHH ypa^ou py3ropu xyg 6a xuco6 Mepa^T, gap hamh 3oxup Ba $yHyHH aga6H, 6axycyc ^aHHH HHmo, ycTog Ba 6eHa3up 6yg.

Tap^yMau Ta3Kupau MyxaMMagu Ky^a^H Ba gurap ocop, kh a3 ^ohh6h y cypaT rupu^TaacT, a3 KaMo^u xyHapu y gap $aHHH HHmo gapaK Meguxag. h6hh Kap6a^oH HaBumTa: «BaH goHHmMaHg 6yga Ba Ta3Kupau xa3paTH Xo^a MyxaMMagu Ky^a^upo, Kygguca cuppyxy, kh MaB^oHo X,acaHH na^ocH, paxuMaxyraox, 6a apa6H HaBumTa, MaB^oHo Ha^MygguH 6a u6opaTH $opcH Tap^yMa HaMyga. Ou^BoKet, Tap^yMau xy6e Kapga» (13, ^.1, c.223).

Homh aora Ba komhjh hh Ta3Kupa «Tyx^aTy ax^u-^-6ugoeT Ba xaguHaTy ax^u-H-HuxoeT» acT. Tap^yMau hh Ta3Kupa gap co^h 811/1408 6a umopau fflaHxy.mc.roM Myrucau Ky^a^H gap Ta6pe3 cypaT rupu^TaacT (13, ^.2, c.533).

MaB^oHo Ha^MygguHH TopyMH Tap^yMau «KoMH^y-T-TaBopux»-u h6hh Acuppo hh3 gap KaMo^H ^acoxaT aH^oM goga 6ygaacT. 3epo XoHgaMup HaBumTa: «A3 goHumMaHgoHH gaBpau rypaKoHH Ba My.ro3HMH Mup3o MupoHmox 6yg. Ba 6a gacTypu hh mox3oga khto6h «KoMH^y-T-TaBopux»-H h6hh Acuppo a3 apa6H 6a $opcH Tap^yMa Kapg» (Hur. 8, ^.13, c.19762). X,aMHyHHH, HaBHmTaaHg, kh «gap $aHHH HHmo Ba h^mh hmio 6eMHC^H 3aMoHH xyg 6yg... «KoMH^y-T-TaBopux»-H h6hh Acuppo a3 ^yraTH apa6H 6a 3a6oHH ^opcH Tap^yMa Kapg Ba KaMo^u ^acoxaTy 6a^oraT gap oh khto6 6a ^oH oBapg» (19, c.102).

Xo^a KaMo^H Xy^aHgH Ba MaB^oHo Ha^MygguHH TopyMH 6a xaM gycTHBy upogaT gomTaaHg. A3 xaMHH ^oct, kh gap MaHo6et KHTtae a3 KaMo^H Xy^aHgH gap matHH y HaK^ rapgugaacT. Oh KHTta 6a TapuKH 3aH^ acT:

MyHwuu napxpoey mypo, эu $apudu acp, Eo oh ku yapdy rn^ гupu$maнд mopyMe. Eowad ma^oeyme 3u 3aMuH mo 6a ocmoh, 3-oh Ha^ mo 6a pym6amu oh Нaцмu TopyMu.

(7, c.427; 13, %1, c.223; 30, c.52; 27, c.127)

Мавлоно Начмуддини Торумй, зохиран, умри дароз ëфтaaст. Таъртаи вафоти у дар манобеъ нaëмaдaaст. То соли 811/1408 дар кайди хaëт буданаш равшан аст.

Мавлоно Начмуддини Торумй дар Сyрxоби Табрез дар канори мазори падараш ба xок супорида шудааст (13, ч.1, с.223; 30, с.52; 27, с.127).

Хдмчун хосили тахкик, ва пешниход ба камолшиносон зикри нуктахои зерин бамаврид ба назар мерасад:

а) Тахкики рузгору осори дустони Kaмоли Хучандй ва табйини асноди марбут ба пайванду ошноии онхо бо шоир аз самтхои пурсамари камолшиносист;

б) Дар омузиши шaxсияти афроде, ки бо ^моли Хучандй мусохибат доштаанд, то хол тахкики амик сурат нагирифтааст ва хануз манобеи мухим омyxтa нашудааст;

в) Аз баррасии мавзуъ, илова бар маърифати ахволу осори дустони ^моли Хучандй, дар мавриди чахонбинй, мактаби фикдй, пайванди шоир ба манобеи кудсй (Куръон ва хадис), макоми ичтимой, вазъи илму адаб ва фарханг дар он ахд санадхои тоза ва чолиб ба даст меояд;

г) ^молшим^ дар масъалаи омузиши амики дустону хамнишинони Kaмоли Хучандй хануз дар ибтидои рох карор дорад. Бо таваччух ба мавзуъ метавон дар камолшиносй пажухишхои тоза ва мондагорро анчом дод;

г) Дар тахкики мавзуъ нyсxaхои xaттии то хол истифоданашудаи ашъори Kaмоли Хучандй ва захрияву хошияхои онхо, осори мухими илмиву ирфонии асрхои XIV-XV, ки бо забони арабй навишта шудаанд, шарху таъликот ва хавошии осори с^анварон ва орифон, бaëзy чунг, кашкулу манокиб, тaъриxномaвy сафарномахо ва г. xеле судманд мебошанд. Аммо аксари ин гурухи манобеъ аз назари камолшиносон дур мондаанд.

Итминон дорем, ки минбаъд бо таваччухи мухак,к,ик,он мавзуи ëдшyдa тахк,ик,и фaроx мепазирад ва дар пажухишоти бушдии ахволу афкори Kaмоли Хучандй асноди тозаи илмй ба даст меояд.

Пайнавишт:

1. Aбдулманнони Насриддин. Хоца Aурори Валй ва осори ирфонии у. Kуллиëти осор.-Ч.7.- Хуцанд: Ношир, 2013.- С.14-23.

2. Aурорй, Фаруод. Aувол ва осори Хоца Убайдуллоуи Aурор.-X,ирот, 1385.

3. Бидлисй, Шарафуддин. Шарафнома/Тасуеуи Виляминов Владимир.-Теурон: Aсоmир, 1377.

4. Ботурхон Хилъатпури Валихоца. Хоца Aурори Валй.-Самарцанд: Сугдиён, 1992.

5. Бухорй, Салоу ибни Муборак. Aнису-т-толибин ва уддату-с-соликин.-Теурон: Aнцумани осор ва мафохири фаруангй, 1383.

6. Гупомавй, Кудратуллоу. Натоицу-л-афкор.-Бомбай, 1336, чопи сангй.

7. Девони küмоли Хуцанди /Тасуеуи a3u3u Давлатободй.-Теурон: Созмони чоп ва ин-тишороти Вазорати фаруанг ва иршоди исломй, 1375.

S. Деухудо, Aлиакбар. Лугатнома.-Теурон: Муассисаи интишорот ва чопи Донишгоуи Теурон, 1334-1345, иборат аз понздау цилд.

9. Доиратулмаорифи бузурги исломй.-Теурон: Маркази доиратулмаорифи бузурги исломй, 1373

10.Донишномаи забон ва адаби форсй/Ба кушиши Исмоил Саодат.-Теурон: Фаруангистони забон ва адаби форсй, 1393.

11.Донишмандони Озарбойцон/Ба цалами Мууаммадалии Тарбият.-Теурон: Kuтобхонаи Фирдавсй.

12.Ислом энциклопедия. Зуууруддин Хуснуддинов.-Узбекистон миллий энциклопедияси: Давлат илмий нашриёти, 2004.

13.Карбалой, Хусайн. Равзоту-л-цинон ва цанноту-л-цанон/Тасуеуи Ч,аъфар Султони Куррой.-Табрез, 1383.

14.Кошифй, Фахриддин Алй ибни Хусайн. Рашауоту айни-л-уаёт/Тасуеуи Алиасгари Муиниён.-Теурон: Бунёди накукор, 1356.

15.Лоуурй, Гуломсарвар. Хазинату-л-асфиё. Чопи Хинд, бидуни соли нашр.

16.Маноциби Шайх Маслиуатдини Хуцандй/Тасуеуи Фахриддин Насриддинов//Фаслномаи илмй-адабии Камоли Хуцандй, №1(1)2015.-Хуцанд: Ношир, 2015.- С. 145-168.

17.Мунзавй, Аумад. Феуриствораи китобуои форсй.-Ц.3.-Теурон: Маркази доиратулмаорифи бузурги исломй, 1382.

18.Мухлисабону Кадырова. Жития Ходжа Ахрора.-Тошканд, 2007.

19.Навой, Абдулуусайн. Рицоли китоби «Хабибу-с-сияр».-Теурон:Анцумани осор ва мафохири фаруангй, 1379.

20.Ризоцулихон ибни Мууаммад Ходии Хидоят. Риёзу-л-орифин/Муцаддима, тасуеуу таълицоти Абулцосими Родфар.-Теурон: Пажууишгоуи улуми инсонй, 1385.

21.Розй, Амин Аумад. Хафт ицлим.-Теурон:Суруш, 1389.

22.Самарцандй, Давлатшоу. Тазкирату-ш-шуаро.-Хуцанд:Маркази илмии Камоли Хуцанди, 2015.

23.Самарцандй, Мууаммад ибни Буруониддин. Силсилату-л-орифин ва тазкирату-с-сиддицин/Тауциц ва тасуеуи Эусонуллоуи Шукруллоуй.-Теурон: Маркази асноди Мацлиси Шурои исломй, 1388.

24.Сафо, Забеууллоу. Таърихи адабиёт дар Эрон.-Ц.4.-Теурон, 1364.

25.Саховй, Шамсудин Мууаммад. аз-Завъу-л-ломеъ лиаули-л-царни-т-тосеъ.- Бейрут: Дору-л-цил.

26. Табодиконй, Шамсуддин Мууаммад. Тасниму-л-муцаррабин /Тасуеуи Сайидмууам-мад Таботабоии Беубауонй.-Теурон: Маркази асноди Мацлиси Шурои исломй, 1382.

27.Табрезй, Мууаммадкозим ибни Мууаммад. Манзару-л-авлиё/Ба кушиши Мируошими Мууаддис.-Теурон, 1388.

28.Торумй, Мавлоно Нацмуддин. Тазкираи Хоца Мууаммад ибни Сиддици Куцацонй.-Теурон:Хонацоуи Аумадй, 1367.

29.Хайёмпур. Фаруанги суханварон.-Табрез:Талоя, 1372.

30.Хашрии Табрезй. Равзаи атуор/Тасуеуи Азизи Давлатободй.-Табрез, 1371.

31.Цомй, Абдурраумон. Нафауоту-л-унс мин уазароти-л-цудс/Муцаддима, тасуеу ва таълицоти дуктур Маумуд Обидй.- Теурон: Иттилоот, 1370.

32.Шайх Озарй.Цавоуиру-л-асрор. Дастхати шумораи 1916, Китобхонаи Миллии Тоцикистон.

33.Шервонй, Зайнулобидин. Бустону-с-сиёуа.-Теурон, 1315.

Reference Literature:

1. Abdulmannoni, Nasriddin. Khodja Ahror Vali and his Mystical Heritage. Collection of Compositions. - V. 33. - Khudjand: Publisher, 2013. - pp. 14-23.

2. Akhrori, Farhod. The Life and Creation of Khodja Ubaidullakh Ahror. - Khirot, 1385 - hijra

3. Bidlisi, Sharofuddin. Sharafnoma. Preparation by Vladimir Vilyaminov. - Tehron: Asotir (Legends and Myths). 1377, hijra

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Boturkhon, Khilatpuri Valikhodja. Khodja Ahror Vali. -Samarkand: Sughdiyon, 1992

5. Bukhori, Salokh ibni Muborak. Anisu-t-tolibin ba uddatu-s-solikh. - Tehran: Association of Propaganda of the Monuments of Culture. 1383 hijra

6. Gupomavi, Kudratullokh. Notoidju-l-afkor. - Bombay, 1336, lithographic edition. 1336 hijra

7. Divan by Kamol Khujandi. Under the editorship of Aziz Davlotobodi. - Tehran. 1375 hijra

8. Dekhudo, Aliakbar. Dictionary. In 15 volumes - Tehran: Tehran University Publishing House. 1334-1345 hijra

9. The Big Islamic Encyclopedia. - Tehran: Big Islamic Encyclopedia Centre. 1373 hijra

10.The Encyclopedia of Persian Language and Literature// Under the editorship of Ismoil Sao-dat. - Tehran: The Academy of Persian Language and Literature, 1393 hijra

11. Scientists of Azerbaijan. Compiler: Mukhammadali Tarbiyat. - Tehran: Firdawsi Library

12. Islam. Encyclopedia. Zukhuruddin Khusnuddinov. Uzbek National Encyclopedia.: State Scientific Publishing-House, 2004

13. Karbaloi, Khusain. Ravzotu-l-chinon va djannotu-l-janon. Under the editorship of Djafar Sultoni Kurroi. - Tabrez, 1383 hijra.

14. Koshifi, Fahriddin Ali ibni Khusayn. Rashkhotu aini-l-khayot / Under the editorship of Ali-asgari Muiniyon. - Tehran, 1356

15. Lohuri, Gulomsarvar. Khazinatu-l-asfiyo. Indian edition (the year being not indicated).

16. The Sacred Life of the Sheikh under the Name of Maslihaddin Khujandi. Under the editorship of Fahriddin Nasriddinov. Scientifico-Literary Quartely "Kamoli Khujandi. 2015, N1(1). -Khujand: Publisher, 2015. - pp. 145 - 168.

17. Munzavi, Ahmad. The Catalogue of Persian Books. - V.3. Tehran: Big Islamic Encyclopeida Centre. 1382 hijra

18.Kadyrova, Muhlisabonu. The Sacred Life of Khodja Ahror. - Tashkent, 2007

19.Navoi, Abdul Khusayn. The Characters of the Book "Habibu-s-siyar". - Tehran. Association of Propaganda of the Monuments of Culture. 1379 hijra

20.Rizokulikhon ibni Mukhammad Khodii Khidoyat. Riyozu-l-orifm: Preface, recension, appendices: Abulkosim Rodfar. - Tehran: Research Centre of the Humanities

21. Rozi, Amin Ahmad. Seven Climates. Tehran: Herald, 1389 hijra

22. Samarkandi, Davlatshokh. Tazkiratu-sh-shuaro. - Khujand: Kamoli Khujand Scientific Centre. 2015

23.Samarkandi, Mukhammad ibni Burkhoniddin. Silsilatu-l-orifin va tazkiratu-s-siddikin. Research and amendments: Ekhsonullokhi Shurrulokhi. - Tehran, 1388

24.Safo, Zabehullokh. The History of Iranian Literature. - V.4. - Tehran, 1364 hijra

25. Sakhovi, Shamsudin Mukhammad. Az-Zavu-l-lame liahli-l-karni-t-tose. - Beirut: The Tree of Knowledge

26. Tabodikoni, Shamsuddin Mukhammad. Tasnimu-l-mukarabbin // Under the editorship of Say-idmukhammad Tabotaboi Behbahoni. - Tehran, 1382 hijra

27. Tabrezi, Mukhammadkozim ibni Mukhammad. Manzaru-l-avliyo // Under the editorship of Mirkhoshim Mukhaddis. - Tehran, 1388 hijra

28. Torumi, Mavlono Nadjmuddin. Tezkirez by Mukhammad ibni Siddik Kujajonii. - Tehran 1367

29. Khayompur. Men-of-Letters. Encyclopedia. - Tabrez: Vanguard. 1372 hijra

30. Tabrezi, Khashri. Ravzai Athor //Amendments by Aziz Davlatobodi. - Tabrez, 1371 hijra

31. Djomi, Abdurrakhmon. Nafahotu-l-uns min Khazaroti-l-kuds // Preface, recension and appendices by Dr. Makhmud Obidi. - Tehran: Tidings, 1370 hijra

32. Sheikh Ozari. Djavohiru-l-asror. Manuscript dated by 1916. National Library of Tajikistan.

33. Shervoni, Zaynulobidin. Rustonu-s-siyoha. - Tehran, 1315 hijra

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.