Научная статья на тему 'СУРУНКАЛИ ЙИРИНГЛИ ЎРТА ОТИТЛИ БЕМОРЛАРДА МИКРОБИОЛОГИК ТЕКШИРУВЛАР ТАҲЛИЛИ'

СУРУНКАЛИ ЙИРИНГЛИ ЎРТА ОТИТЛИ БЕМОРЛАРДА МИКРОБИОЛОГИК ТЕКШИРУВЛАР ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
196
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
сурункали йирингли ўрта отит / ўрта қулоқ бўшлиги микрофлораси / Pseudomonas aeruginosa / Staphylococcus aureus / антиотикларга сезгирлик

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Эсамуратов А.И., Ибрагимова М.А., Ибрагимов Э.А.

СЙЎО ташхисланган, шифохонага даволанишга жойлаштирилган барча беморларда ўрта қулоқдан ажралувчи йирингли материал олиниб, микробиологик текшируви ўтказилди. Бизнинг маълумотларимизга кўра S.aureus нинг полирезистент штаммлари ва Ps.aeruginosa ўрта қулоқ бўшлиқларида яллиғланишнинг асосий сабабчиларидан биридир. Энг юқори даражада ўсган микроорганизмлар булар мос равишда хар учала гурухда S. aureus 59,3%, 45,1% и 49,7%, S. epidermidis мос равишда 16,3%, 38,2% ва 32,1% ва Ps.aeruginosa штамлари 24,1%, 16,7%. ва 18,2% да кузатилди. Микробларнинг антибиотикларга сезгирлигини аниқлаш натижаларига кўра Ps..aeruginosa штамм ажратилганлигининг ўзгарганлиги (IPM_10ҲБ) 59,0%, меропинемга (МЕМ_10ҲБ) 71,0%, цефтазидимга (CAZ_10ҲБ) 69,0%, амикацинга (AМК-30ҲБ) 46,0%, ципрофлоксацинга (CIP-5ҲБ) 78,0% ва левофлоксацин (LVX-5ҲБ) 77,0% ни ташкил қилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Эсамуратов А.И., Ибрагимова М.А., Ибрагимов Э.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СУРУНКАЛИ ЙИРИНГЛИ ЎРТА ОТИТЛИ БЕМОРЛАРДА МИКРОБИОЛОГИК ТЕКШИРУВЛАР ТАҲЛИЛИ»

СУРУНКАЛИ ЙИРИНГЛИ УРТА ОТИТЛИ БЕМОРЛАРДА МИКРОБИОЛОГИК

ТЕКШИРУВЛАР ТА^ЛИЛИ 1Эсамуратов А.И., 2Ибрагимова М.А., 3Ибрагимов Э.А.

1,2,3 Тошкент тиббиёт академияси Урганч филиали, Ургенч ш. https://doi.org/10.5281/zenodo. 8372154

Аннотация. СЙУО ташхисланган, шифохонага даволанишга жойлаштирилган барча беморларда урта цулоцдан ажралувчи йирингли материал олиниб, микробиологик текшируви утказилди. Бизнинг маълумотларимизга кура S.aureus нинг полирезистент штаммлари ва Ps.aeruginosa урта цулоц бушлицларида яллигланишнинг асосий сабабчиларидан биридир. Энг юцори даражада усган микроорганизмлар булар мос равишда харучала гурухда S. aureus 59,3%, 45,1% и 49,7%, S. epidermidis мос равишда 16,3%, 38,2% ва 32,1% ва Ps.aeruginosa штамлари 24,1%, 16,7%. ва 18,2% да кузатилди. Микробларнинг антибиотикларга сезгирлигини аницлаш натижаларига кура Ps..aeruginosa штамм ажратилганлигининг узгарганлиги (1РМ_10%Б) 59,0%, меропинемга (МЕМ_10^Б) 71,0%, цефтазидимга (CAZ_10Xß) 69,0%, амикацинга (ЛМК-30%Б) 46,0%, ципрофлоксацинга (CIP-5Xß) 78,0% ва левофлоксацин (LVX-5Х,Б) - 77,0% ни ташкил цилган.

Калит сузлар: сурункали йирингли урта отит, урта кулок бушлиги микрофлораси, Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus aureus, антиотикларга сезгирлик.

Аннотация. У больных с диагнозом хроническоий гнойный средний отит, который находившихся на стационарном лечении, брали гнойный материал из средного уха и проводили микробиологическое исследование. По нашим данным, полирезистентные штаммы S.aureus и Ps.aeruginosa являются основной причиной воспаления в полостях среднего уха. Микроорганизмы, которые росли на самом высоком уровне, были S. aureus 59,3%, 45,1% и 49,7% во всех трех группах, S. epidermidis 16,3%, 38,2% и 32,1% соответственно, а Ps.aeruginosa наблюдалась в 24,1%, 16,7%. и 18,2% штаммов. По результатам определения чувствительности микробов к антибиотикам изменение выделения штамма Ps.aeruginosa (ИПМ10МЕ) 59,0%, к меропенему (МЕМ10 МЕ) 71,0%, к цефтазидиму (ЦАЗ10МЕ) 69,0%, к амикацину (АМК-30МЕ) 46,0%, к ципрофлоксацину (С1Р-5МЕ) - 78,0% и клевофлоксацину (LV.Х-5МЕ)) - 77,0%..

Ключевые слова: хронический гнойный средный отит, микрофлора в полости средного уха, Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus aureus, чувствительность к антибиотикам.

Abstract. In patients with a diagnosis of chronic purulent otitis media, who were hospitalized, purulent material was taken from the middle ear and a microbiological study was performed. According to our data, polyresistant strains of S.aureus and Ps.aeruginosa are the main cause of inflammation in the middle ear cavities. The microorganisms that grew at the highest level were S. aureus 59.3%, 45.1% and 49.7% in all three groups, S. epidermidis 16.3%, 38.2% and 32.1% respectively, and Ps.aeruginosa was observed in 24.1%, 16.7% and 18.2% of strains. According to the results of determining the sensitivity of microbes to antibiotics, the change of Ps.aeruginosa strain isolation (IPM10IU) 59.0%, to meropenem (MEM10IU) 71.0%, to ceftazidime (CAZ10IU) 69.0%, to amikacin (AMK-30IU) 46.0%, to ciprofloxacin (CIP-5IU) was 78.0% and levofloxacin (LVX-5IU) - 77.0%.

Keywords: chronic purulent otitis media, microflora in the middle ear cavity, Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus aureus, sensitivity to antibiotics.

Долзарблиги. Сурункали йирингли урта отит (СЙУО) кулок касалликлари амалиётида энг кенг таркалган касалликлардан бири булиб, ЛОР патологияси таркибида иккинчи уринда туради. Дунёда ривожланган ва ривожланаётган мамлакатларда яшовчи 46% ахоли СЙУО касаллигидан азият чекади, шундан 60%и эшитиш кобилиятини сезиларли даражада йукотади. Урта кулок ва бурундаги яллигланиш жараёнлари билан боглик асаб тизимининг касалликларидан улим даражаси 16,2 дан 50,0% гача ташкил этади. Катталардаги отоген интракраниал (калла ичи) асоратларнинг улуши 51,0±22,5%, фаркланади, гудаклар улими таркибида эса 74,3±23,5% ни ташкил килади.

Шу сабабли урта кулок йирингли яллигланиш касалликлари шаклланишида микробиологик курсаткичларнинг клиник белгиларига караб бири-бирига боглигини асослаш ва тизимли ташхислаш-даволаш тактикаси замонавий микробиологиянинг мураккаб ва долзарб муаммоларидан бири хисобланади. Сурункали йирингли урта отитда касалликнинг хавф омилларини олдини олиш, эрта ташхислаш, терапевтик ва жаррохлик усулида даволаш самарадорлигини оширишда микробиологик ташхислаш уринлидир.

Маълумки, урта кулокда яллигланиш одатда эшитиш найчаси дисфункцияси ва умумий узига хос булмаган резистентлигининг пасайиши билан инфекцион агент вирулентлигида ривожаланади [3, 5, 7, 8, 20, 21]. Урта кулок бушлигида аникланадиган куплаб микроблар патоген хусусиятга эга [11, 15, 22]. Антибиотикларни кенг куламда куллаш СЙУО кечишида бир катор хусусиятларга сабаб булади. Биринчидан, касалликнинг келиб чикиши шартли патоген микроорганизмларни (соглом киши терисида вегетатив аэроб, анаэроб) кузгатиши мумкин [2, 7]. Иккинчидан, антибиотикларга тургун микроорганизмларнинг уртача вазни ошади [14,17], антибиотикларни кучайтирувчи янги дори воситаларини топиш зарурлигини курсатади.

Аксарият муаллифлар фикрига кура, йирингли урта отитнинг ривожланишида асосий этиологик омиллар урта кулок бушлигининг бактериал ва замбуруглар купайиши хисобланади [4, 10, 11, 12, 18, 20], холестеатом билан СЙУОда анаэроб микрофлоранинг юкори фоизи кузатилади [1, 6, 12].

Сунгги йилларда илмий манбаларда салбий флора грамми, жумладан эпитимпанитда Ps.aeruginosa нинг устунлиги тасдикланган. Барча кузгатувчилар орасида асосан Ps. aeruginosa урта кулок тузилишида ва токсин хамда ферментлар таъсири хисобига сургичсимон усик бушлигига энг деструктив таъсири билан фарк килади [1, 6, 12].

Материал ва усуллар:

Тадкикотни бажариш максадида Тошкент тиббиёт академияси Урганч филиали ихтисослаштирилган шифохонаси ва Урганч шахридаги «Хоrazm LOR Shifo» хусусий шифохонасида стационар шароитда даволанган 217 нафар беморларни комплекс микробиологик, клиник, инструментал текширувлари олиб борилган. СЙУО ташхисланган, шифохонага даволанишга жойлаштирилган барча беморларда урта кулокдан ажралувчи йирингли материал олиниб, микробиологик текшируви утказилди.

Микробларга карши дориларга сезгирликни аниклаш диско - диффузион усули ва минимал ингибитив концентрацияни (МИК) аниклаш билан кетма-кет суюлтириш усули оркали EUCAST тавсияларига мувофик амалга оширилди.

Ишда Мюллер-Хинтон агар ва HIMEDIA (Хцндистон) томонидан ишлаб чикарилган антибиотиклар билан дисклар, шунингдек кимёвий тоза микробларга карши препаратлар (HIMEDIA, Хцндистон) моддалари ишлатилди. ^уйидаги АМП ларга

сезувчанлиги урганилди: ß-лактамлар (ампициллин, амоксициллин/клавулан кислотаси, цефотаксим, цефтазидим, цефокситин, цефепим, имипенем, меропенем), хинолонлар (налидиксин кислота, ципрофлоксацин, офлоксацин), аминогликозидлар (гентамицин, амикацин) ва бошка гурух препаратлари (тетрациклин, хлорамфеникол, триметоприм -сулфаметоксазол, рифампицин, линизалид).

Натижалар ва уларнинг мух,окамаси.

Микробли пейзажнинг сифат ва микдорий таркиби колонияларни усиш даражаси 1 -жадвалда келтирилган.

1-жадвал

Урта кулокда яккол яллиFланиш жараёнининг даражасига караб микроб манзарасиининг хусусиятлари (% ларда)

Т/р Урта кулокдан ажратиб олинган микроблар I- гурух (n=97) II-гурух (n=79) III-гурух (n=41)

1 S.aureus 59,3 45,1 49,7

2 S.epidermidis 16,3 38,2 32,1

3 St.haemoliticus 8,1 16,4 2,7

4 St.piogenes 2,3 2,7 5,26

5 H.influenzae 6,2 5,8 14,5

6 S.pnevmonia 2,6 1,3 1,96

7 Ps.aeruginosa 24,1 16,7 18,2

8 E.coli 10,3 8,1 10,7

9 St.mitis 3,1 0,8 2,7

10 Aspergillus замбуруглари 4,2 5, 12,3

Изох: ишочли статистик ахамиятли курсаткичлар, p<0,05

Шакллантирилган клиник гурухларда устирилган намуналарда бактерияларни усиш даражаси St.piogenes, St.pneumonia ва St.mitis ларда хар уч гурухда хам бошка кузгатувчиларга нисбатан жуда паст даражада булди (I, II ва Ш гурухларда 2,3 % - 2,7 % -5,2 %; 2,6 % - 1,3 % - 1,9 %; 2,6 % - 1,3 % -1,9 % да ва 3,1 % - 0,8 % - 2,7 % да мос холда).

Олинган тахлиллардан куриниб турибдики, хамма штаммларда экмалар бир хил булмаган, жумладан, энг юкори даражада усиб чиккан микроорганизмлар S.aureus (учта гурухларда хам 59,3 %, 45,1 %, 49,7 %), S.epidermidis (16,3 %, 38,2 %, 32,1 %) ва Ps.aeruginosa (24,1 %, 16,7 % ва 18,2%) штаммларида кузатилди. Бошка хар хил турдаги микроорганизмлар турли даражада усиб чикди, яъни, Str.haemoliticus, E.coli, H.influenzae (8,1 % - 16,4 % - 2,7 %); H.influenzae (6,2 % - 5,8 % - 14,5 % мос холларда).

Усиб чиккан барча экмаларни ичида грамм мусбат (гр+) булган штаммлар куплиги куриниб турибди.

70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00%

I-гуру^ (n=97) ИИ-гуру^ (n=79) ■ III-гуру^ (n=41)

1-расм. Сурункали йирингли урта отитнинг турли клиник шаклларига караб микроорганизмларнинг купайиш натижалари

1-расмдан куриниб турибдики, купинча клиник ахамиятга эга микроорганизмлар орасида S.aureus (учала гурухларда хам 59,3 %, 45,1 %, 49,7 %), йирингли шаклларида урта отитнинг хакикий кузгатувчиси булиб, Ps.aeruginosa (24,1 %, 16,7% ва 18,2 %) ва E.coli (10,3%, 8,1% ва 10,7%) аникланганлиги куриниб турибди ва улар асосий кузгатувчидир.

Кейинчалик, биз юкоридаги гурух беморлардан бурун бушлигидаги микроорганизм гурухларининг усишини ургандик ва куйидаги натижалар олинди (2-жадвал).

2-жадвал

Гурухлар буйича бурундан олинган микроорганизмларнинг усиш даражаси (%

ларда)

Микроорганизмлар I- гурух (n=97) II-гурух (n=79) III- гурух (n=41)

S.aureus 27,6 18,0 43,0

Ps.aeruginosa 10,5 22,0 37,0

S.epidermidis 12,5 11,6 13,5

E.coli 9,2 8,1 10,7

St.pneumonia 7,8 6,0 9,3

St.haemoliticus 7,7 6,1 9,2

St.viridans 6,5 4,3 8,5

St.sangius 5,2 7,0 10,2

S.saprofiticus 2,9 4,1 5,0

Candida 3,9 2,3 4,5

Str.mitis 3,2 3,4 4,9

Str.salivarius 1,9 2,0 4,1

2-жадвалдан куриниб турибдики, бурундан олинган суртмаларда энг куп куйидаги микроорганизмлар S.aureus (учта гурухларда хам 27,6 %, 18,0 %, 43,0 %), Ps.aeruginosa (10,5 %, 22,0 % ва 37,0 %) ва E.coli (9,2%, 8,1% ва 10,7%) аникланди.

£

OJ "О

'о.

ш

I.

ш м о

..I

о

£ >

OJ

n

Q.

i/i

III

..I

U ГО

= 55

ао 5.

£ >

с VO

(Л %

< г

^ га

10

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Шундай килиб, ажратилган S.aureus мезотимпанит билан хасталанган беморларда ажратилган урта кулокнинг йирингли таркибидан 59,3%, бурун таркибидан эса ярим баравар кам ва 27,6% ни ташкил этди.

S.aureus ажратилган беморларда урта кулокнинг йирингли таркибидан (45,1%) ва бурун таркибидан (18,0%) касалликнинг мезоэпитимпанит шаклида чикарилганда у хам бурундан икки баравар кам ажралиб чикди.

Шу билан бирга, урта кулок касаллигининг эпитимпанит шакли кайд килинган беморларда урта кулокнинг йирингли таркибидан (49,7%) ва бурун таркибидан (43,0%) S.aureus ажратмаларда аникланиши ушбу турдаги патогеннинг бир хил микдорда чикарилишини курсатди (2-расм)

S.aureus

70,00%

60,00%

50,00%

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

0,00%

59,30%

49,70%

4 3,00%

27,60%

■ 18,00%

цулоедан бурундан 1-гуру>;(п=97) цулоедан бурундан 11-гуру>^(п=79) Кулоедан бурундан Ш-гурух,(п=41)

2-расм. Биологик материал турига караб сурункали йирингли урта отитнинг турли хил клиник шаклларидан S.aureus ажратмаларини киёсий тах,лилий натижалари

Йирингли урта отитнинг турли клиник шаклларидан олинган биологик материалдаги Ps.aeruginosa ажратмасини солиштирма тахлили материаллари 3-расмда келтирилган.

Ps.aeruginosa

40,00% -37,00%

кулокдан буруццан кулокдан бурундан кулокдан бурундан I- гуру^ (n=97) II-гуру* (n=79) III-гуру^(n=41)

3-расм. Йирингли урта отитнинг турли клиник шаклларидан олинган биологик материалдаги Ps.aeruginosa ажратмасини солиштирма тахлили

Микроорганизмларнинг микробларга карши дориларга сезгирлигини бахолашда халкаро EUCAST услубига асосан натижаларни бахоладик.

Микроорганизмларнинг микробларга карши дориларга сезгирлигини тахлил килиш клиник ахамиятга эга S.aureus, Ps.aeruginosa ва E.coli. микроорганизмлар томонидан амалга оширилди.

Антибиотикларга ажратиб олинган микроорганизмларни текширишда биз урта кулокда сурункали йирингли отитнинг мезотимпанит ва клиник жихатдан кдйинрок кечадиган эпитимпанит турларини алохида-алохида текширдик.

3-жадвалда мезотимпанит ташхиси куйилган беморлардан ажратилган S.aureus сезгирлиги натижалари келтирилган.

EUCAST ни 2020-01-01 йилдаги кулланмаси 10 - версиясида таъкидланган стафилаккокларнинг цефолоспоринлар сезгирлигини бахолашда цефокситин (FOX), цефиксим, цефтазидим, цефтазидим-авибактам, цефтибутен ва цефтолозан-тазобактам бу дори воситалари стафилоккокларни даволашда ман килининиши белгилаб берилган.

3-жадвал

Мезотимпанит ташхиси куйилган беморлардан ажратилган S.aureus штаммларининг сезгирлиги

Микробларга карши дори воситалари № S.aureus

R % I % S %

FOX 57 20,0 0,0 80,0

CIP 57 7,0 0,0 93,0

LVX 57 4,0 0,0 96,0

NOR 57 12,0 0,0 88,0

MOX 57 6,0 0,0 94,0

ERY 57 22,0 0,0 78,0

CLI 57 16,0 2,0 82,0

LNZ 57 1,0 0,0 99,0

RIF 57 1,0 0,0 99,0

S.aureus штаммларини улар фторхинолон синс жга орасидаги микробларга карши

дори воситаларига чидамлилиги 4,0% дан 12,0% гача ташкил килди. S.aureus штаммлари макролидларга чидамлилик 22%, линезолид ва рифампицинга сезгирлиги 99% ни ташкил килди.

Кейинги боскичда, биз эпитимпанитли беморлардан ажратилган S.aureus штаммларининг сезгирлигини тахлил килдик (4-жадвал).

4-жадвал

Эпитимпанит ташхиси куйилган беморлардан ажратилган S.aureus штаммларининг сезгирлиги натижалари

Микробларга карши дори воситалари № S.aureus

R % I % S %

FOX 20 33,0 0,0 67,0

CIP 20 16,0 0,0 84,0

LVX 20 19,0 0,0 81,0

NOR 20 17,0 0,0 83,0

MOX 20 14,2 0,0 85,8

ERY 20 18,0 0,0 82,0

CLI 20 11,0 4,0 85,0

LNZ 20 0,0 0,0 100,0

RIF 20 1,0 0,0 99,0

S.aureus MRSA штаммларининг нисбати 33,0% гача ошган. Шунингдек, биз S.aureus фторхинолонлар гурухидаги антибиотикларга сезгирлиги ошиши мос равишда 14,2% дан 19,0% гача холатда кайд килинган. S.aureus штаммлари линезолид ва рифампицинларга мос равишда 100,0% ва 99,0% сезгирликни ташкил килиши микробиологик жихатдан бахоланганлиги, кейинчалик даволаш ишларни самарали тартибида ташкиллаштиришга асос булади.

Кейинчалик биз мезотимпанит ва эпитимпанит ташхис куйилган беморларни ажратмалари таркибидаги P.aeruginosa штаммларини тахлил килинди ва натижалари 5 -жадвалда келтирилган.

5-жадвалда Ps.aeruginosa штаммлари юкори сезгирлигини инобатга олган холда, синовдан утган туртта микробларга карши дори воситаларига сезгирлик курсатиш хусусияти берилган (амикацин (AMK-30Xp)-25,0%, имапенем (IPM-10 Хр)-48,0%, меропинем (MEM- 1Хр)-50,0%, цефтазидим (CAZ-1Xp)-64,0%, пиперациллин-тазобактам

(TZP-36 Xp)-65,0%, пиперацилин (?!?-30Х,Б)-фгорхинолонларга 62,5%, хусусан ципрофлоксацин (CIP-5 ХБ) - 69,0% ва левофлоксацин (LVX -5 ХБ) - 75,0% эканлиги аникланди.

5-жадвал

Мезотимпанит ташхиси куйилган беморлар кулок ажратмаларидан P.aeruginosa штаммалари сезгирлиги

Микробларга карши дори воситалари № S% I % R %

PIP 23 37,5 0,0 62,5

TZP 23 35,0 0,0 65,0

CAZ 23 36,0 0,0 64,0

IPM 23 52,0 0,0 48,0

MEM 23 50,0 0,0 50,0

AMK 23 75,0 0,0 25,0

CIP 23 31,0 0,0 69,0

LVX 23 25,0 0,0 75,0

6-жадвал

Эпитимпанит ташхиси куйилган беморлардан ажратилган P.aeruginosa штаммларининг сезгирлик натижалари

Микробларга карши дори воситалари № S% I % R %

PIP 8 50,0 0,0 50,0

TZP 8 33,0 0,0 67,0

CAZ 8 31,0 0,0 69,0

IPM 8 41,0 0,0 59,0

MEM 8 27,0 2,0 71,0

AMK 8 54,0 0,0 46,0

CIP 8 22,0 0,0 78,0

LVX 8 23,0 0,0 77,0

Шу билан биргаликда эпитимпанит ташхиси куйилган беморлар ва P.aeruginosa штамм ажратилганлигининг узгарганлиги (1РМ_10ХБ) 59,0%, меропинемга (МЕМ_10ХБ) 71,0%, цефтазидимга (СА2_10ХБ) 69,0%, амикацинга (АМК-30ХБ) 46,0%, ципрофлоксацинга (С1Р-5ХБ) 78,0% ва левофлоксацин (ЬУХ-5ХБ) - 77,0% ни ташкил килган.

7-жадвал

Мезотимпанит ташхиси куйилган беморлардан ажратилган

E.coli штаммларининг сезгирлик даражаси

E.coli

Микробларга карши дори воситалари № S % I % R %

AMP 10 5 0,1 94,9

AMC 10 5,8 3,3 90,9

TZP 10 33,3 10,5 56,2

CAZ 10 12,2 3,4 84,4

CTX 10 13,6 0,9 85,4

FEP 10 7,4 3,2 89,4

ETP 10 54,3 6,1 39,6

IPM 10 78,4 3,8 17,8

MEM 10 90,2 9,1 0,7

AMK 10 29,3 21,6 49,1

GEN 10 38 7,5 54,4

CIP 10 15,8 5,7 78,5

LVX 10 16,7 6,4 76,9

MFX 10 13,9 2,2 83,9

NOR 10 12,6 0 87,4

8-жадвал Эпитимпанит ташхиси куйилган беморлардан ажратилган E.coli штаммларининг сезгирлиги

E.coli

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Микробларга карши дори воситалари № S % I % R %

AMP 5 5,5 1,1 93,4

AMC 5 6,1 3,3 90,6

TZP 5 40,1 14,4 45,5

CAZ 5 16,6 3,9 79,6

CTX 5 16,6 1,1 82,3

FEP 5 14,4 2,4 83,2

ETP 5 67,2 5,1 27,7

IPM 5 81,4 2,3 16,4

MEM 5 93,1 6,3 0,6

AMK 5 30,9 20,4 48,6

GEN 5 34,8 12,2 53,0

CIP 5 22,7 3,9 73,5

LVX 5 24,9 7,2 68,0

MFX 5 21,0 3,0 76,0

NOR 5 21,6 0,0 78,4

Шундай килиб, мезотимпанит ва эпитимпанит ташхиси куйилган беморлардан ажратилган E.coli штаммларининг дори воситаларига сезиларлигида ишончли фарклар аникланмади.

Хулосалар:

1. Назорат остига олинган гурухларда бактерияларни усиш даражаси St.piogenes, St.pneumonia ва St.mitisларда хар уч гурухда хам бошка кузгатувчиларга нисбатан жуда паст даражада I, II ва Ш гурухларда 2,3 % - 2,7 % - 5,2 %; 2,6 % - 1,3 % - 1,9 %; 2,6 % - 1,3 % -1,9 % да ва 3,1 % - 0,8 % - 2,7 % да мос холда булиб, беморлар учун катта ахамиятга эга булди.

2. Тадкикот ишлари амалга оширилган хамма штаммларда экмалар бир хил булмади, жумладан, энг юкори даражада усиб чиккан микроорганизмлар S.aureus барча учала гурухда хам 59,3 %, 45,1 % ва 49,7 %ни, S.epidermidis мос равишда 16,3 %, 38,2 % ва 32,1 %ни хамда Ps.aeruginosa 24,1 %, 16,7 % ва 18,2 % нисбатда штаммларида кузатилди. Бошка хар хил турдаги микроорганизмлар турли даражада усиб чикди: Str.haemoliticus, E.coli,

H.influenzae (8,1 % - 16,4 % - 2,7 %); H.influenzae (6,2 % - 5,8 % - 14,5 % ).

3. S.aureus ажратилган беморларда урта кулокнинг йирингли таркибидан (45,1%) ва бурун таркибидан (18,0%) касалликнинг мезоэпитимпанит шаклида аниклангандан кейин бурундан икки баравар кам ажралиб чикиши, шунингдек, урта кулок касаллигининг эпитимпонит шакли кайд килинган беморларда урта кулокнинг йирингли таркибидан (49,7%) ва бурун таркибидан (43,0%) S.aureus ажратмаларда аникланиши ушбу турдаги патогеннинг бир хил микдорда ажралишини курсатди.

4. Эпитимпанит ташхиси куйилган беморлар ва P.aeruginosa штамм ажратилганлигининг узгарганлиги (IPM_10Xp) 59,0%, меропинемга (МЕМ_10Хр) 71,0%, сефтазидимга (CAZ_10Xp) 69,0%, амикацинга (АМК-30Хр) 46,0%, ципрофлоксацинга (CIP-5Хр) 78,0% ва левофлоксацин (LVX-5XP) - 77,0% ни ташкил килган.

REFERENCES

I. Байке Е.В., Байке Е.Е. Ретроспективный анализ микрофлоры среднего уха у больных хроническим гнойным средним отитом в Забайкальском крае //Дальневосточный медицинский журнал, -№. 3. 2014. -С. 68-71.

2. Байке Е.В. Прогнозирование течения хронического гнойного среднего отита методом анализа комбинаций полиморфизма генов провоспалительных и каршиовоспалительных цитокинов // Acta Biomedica Scientifica, vol. 2, -№. 1 (113). 2017. -С. 12-15.

3. Бобошко М. Ю., Лопотко А. И. Слуховая труба. СПб.: ГОУ ВПО ПСПб ГМУ им. акад. И. П. Павлова. СПб.: Диалог, 2014. 384 c.

4. Гуров А.В. Особенности антибактериальной терапии острого гнойного синусита и острого гнойного среднего отита // Медицинский совет, -№. 6. 2018. -С. 78-82.

5. Добрецов К. Г. Роль топических антибиотиков в лечении острого среднего отита у детей //Вопросы современной педиатрии. - 2013. - Т. 12. - №. 5. - С. 134-136.

6. Еремина Н.В., Конаков Н.А. Сравнительная оценка микрофлоры полости носа и среднего уха у больных хроническим гнойным средним отитом, проживающих в условиях севера//Российская оториноларингология, -№. 6. 2012. -С. 66-70.

7. Исматова К.А., Абдуллаев Х.Н., Якубов М.М. Усовершенствование методов профилактики и диагностики тимпаносклероза // Re-health journal, -№. 2 (10). 2021. -С. 100-108.

8. Ковалев А.А.. Проблема диагностики и лечения больных хроническим гнойным средним отитом// Российская оториноларингология, -№. 3 (76). 2015. -С. 58-60.

9. Колесникова С.Н., Меркулова Е.П., Ядченко Е.С. Факторы риска формирования экссудата барабанной полости и его клинические особенности у взрослых. Наука и инновации в медицине, 2021. 6(2):25-29.

10. Крюков А.И., Гуров А.В., Юшкина М.А., Изотова Г.Н., Соколов С.С. Особенности антибактериальной терапии гнойно-воспалительной патологии ЛОР-органов //Медицинский совет, -№. 18. 2016. -С. 18-22.

11. Крюков А.И., Кунельская Н.Л., Гуров А.В., Изотова Г.Н., Елчуева З.Г. Оценка эффективности препарата Амписид в терапии наружного бактериального (несинегнойного) и острого среднего отитов Медицинский совет, 2014 .-№. 15. -С. 5559.

12. Кустов М. О. Артюшкин С. А., Начаров П. В., Вержбицкий Г. В., Артюшкина В. К. Микрофлора наружного слухового прохода у больных бактериальным наружным диффузным отитом //Российская оториноларингология. - 2012. - №. 3. - С. 66-70.

13. Мухитдинов У. Б., Амонов Ш. Э., Усманхаджаев А. А. Некоторые аспекты хирургического лечения при хроническом гнойном среднем отите в стадии ремиссии //Знание. - 2016. - №. 1-3. - С. 106-111.

14. Новоселецкий В.А., Хоров О.Г. Современное состояние вопросов этиопатогенеза патологии, приводящей к деструкции цепи слуховых косточек (обзор литературы) //Проблемы здоровья и экологии, -№. 1 (43). 2015. -С. 9-15.

15. Омонов Ш. Э., Насретдинова М. Т., Нурмухамедов Ф. А. Оптимизация методов определения ушного шума при различной патологии //Вестник Казахского национального медицинского университета. - 2014. - №. 4. - С. 67-68.

16. Пальчун В. Т., Гуров А. В., Михалева Л. М., Гордиенко М. В. Клинико-морфологические особенности хронизации воспаления в слизистой оболочке среднего уха в современных условиях //Медицинский совет, -№. 16. 2017. -С. 44-47.

17. Полшкова Л.В., Аникин И.А. Этиопатогенетические и патоморфологические предпосылки формирования холестеатомы при хроническом гнойном мезотимпаните (обзор литературы) //Российская оториноларингология, -№. 5. 2011. -С. 170-178.

18. Рязанцев С.В., Дьяков И.М., Коноплёв О.И. Антибактериальная терапия болезни оперированного уха //Медицинский совет, -№. 8. 2018. -С. 34-35.

19. Саидов С.Х. Совершенствование метода диагностики экссудативного среднего отита //Вестник Казахского Национального медицинского университета. - 2014. - №. 2-3. -С. 96-98.

20. Свистушкин В. М. и др. Топическая антибактериальная терапия в практике оториноларинголога //Медицинский совет. - 2019. - №. 8. - С. 10-17.

21. Семак Л.И. Отоскопия и парацентезв диагностике бесперфоративной формы острого воспаления среднего уха //Медицинские новости, -№. 8 (251). 2015. - С. 53-56.

22. Хон Е. М., Дженжера Г. Е., Овчинников А. Ю. Местная антибактериальная терапия при воспалительных заболеваниях наружного и среднего уха //Вестник оториноларингологии. - 2012. - №. 3. - С. 92-94.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.