СОЯ НАВЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ФАЗАЛАРИ ^амроева MapFy6a Комиловна, 2Х,амроев Олим
1Денов тадбиркорлик ва педагогика институти, б.ф.ф.д. (PhD) доцент 2Денов тадбиркорлик ва педагогика институти https://doi.org/10.5281/zenodo. 8360022
Аннотация. Соя навларидаривожланиш фазалари эрта булгани учун, сувга булган талаби ёки транспирация жадаллиги эрта бошланади. Соя навларда сувга булган талаб июнь ойининг охири ва июль ойининг бошларида кузатилди, бу курсаткич уртапишар навларда эса июнь ойининг боши ва урталаридаузгаради.
Калит сузлар: уругпалла барглар, биринчи учталик барглар, дуккаклилар оиласи, уругнинг нафас олиши, транспирация жадаллиги.
Аннотация. У сортов сои из-за ранних стадий развития потребность в воде или интенсивность транспирации начинается рано. Потребность в воде у сортов сои наблюдалась в конце июня и начале июля, а в середине июня она колебалась в начале и середине июня.
Ключевые слова: семенные листья, первые три листа, семейство бобовых, вдыхание семян, интенсивность дыхания.
Abstract. In soybean varieties, due to the early stages of development, the need for water or the transpiration rate begins early. The need for water in soybean varieties was observed in late June and early July, and in mid-June, it fluctuated in early and mid-June.
Keywords: seed leaves, first three leaves, legume family, inhalation of seeds, respiratory
rate.
Соя усимлиги (Leguminosac) дуккаклилар оиласига кириб Glicine авлодига булиб, турига "hispida"- дейилади. 70 дан ортик тури бор. Шундан энг куп учрайдиган тури "Glycina hispida Moench" ва ёввойи соя "Glycina ugguriensis Rgl" Соя усимлигининг усиши ва ривожланишидаги жараёнлар дуккаклиларга хос булган умумий конуниятларга ухшашдир. Соя усимлигининг усиш жараёнини куйидаги боскичларга ажратишган: уругпалла баргларининг пайдо булиши (0), биринчи учталик баргларининг ^осил булиши (1), 4-дона учталик баргларининг ^осил булиши (2), биринчи гулларнинг куриниши (3), ялпи гуллаши (4), пояда биринчи дуккакнинг шаклланиши (6), дуккакларининг ^осил булиши ва уругнинг пишиб етилиши (7-10), 10 баллик шкала билан белгилади. Физиологик жи^атдан пишиб етилган усимликнинг поя габитуси катталиги навнинг келиб чикиш генотипига ва агротехник тадбирлар, ^амда ташки биологик омилларига богли; булади. Соя уругларининг униб чикиши унинг узига намни сингдириб олиш микдоридан бошланади: олиб борган тажрибаларимизда, экилган соя уруги уз огирлигининг 52-57 % гача булган сувни шимиб олади. Агарда тупрокда намлик микдори ортикча булиб кетса, у ^олда уругларнинг унувчанлиги пасаяди, чунки бундай вактда тупрокда уругнинг нафас олиши кийинлашади ва уруглар униб чикмай нобуд булади.
1-жадвал
Турли соя навларининг шоналаш фазасида транспирация жадаллигига экиш меъёрлари ва Нитрофикс П нинг таъсири, мг/г.сут. хисобида
Экиш Аникланган соатлар
coa HaBnapu MyggaTu Ba TaKpopnaHumnap 800 1000 1200 1400 1600 1800 KyHnuK ypTana
HHTPO^HKC n npenapaTHCH3
Ha^uc 18.04.2019m 17,2 17,8 13 12 8,6 10,6 0,660
CeneKTa 302 18.04.2019h 10,2 16,8 16,8 12 14,4 13,2 0,695
Эвpнкa 18.04.2019m 16 14,4 15,4 14,4 17,8 10,8 0,740
MagaHAT-B 18.04.2019m 14,8 12,4 10,4 11 7,6 10,8 0,558
HHTPO^HKC n npenapaT^H
Ha^uc 18.04.2019m 25,8 14,4 13,8 13,8 7,6 11 0,720
CeneKTa 302 18.04.2019m 14,8 12,4 20,2 10,4 13,8 14 0,713
Эвpнкa 18.04.2019m 16,6 11,2 16 16,4 18,4 11,2 0,748
MagaHAT-B 18.04.2019m 15 14 11,6 12 9,8 11,2 0,613
coa ypyrnapuHuHr yHu6 hhkumh ynyH mhhhms^ ^apopaT 7-9 0C aTpo^uga Gy^HmH KepaK, 6y ^onga ^aM yHu6 HHKum ny3H^H6 KeTagu Ba KynuHna ypyrnapHuHr nupu6 KeTumu KysaTunagu. TynpoKga onTuMan 11-15 0C ^apopaT xuco6^aHagH Ba 6-7 KyHga ypyrnap yHu6 HHKagH, arapga TynpoK ^apopara a 21-25 0C 6y.nraHHga 3-4 KyH unuga ypyrnap 97-100 % yHu6 HHKagH [2].Xopa3M BunoATuHuHr TynpoKnapuga ypraHunraH 6apna coa HaBnapuga cyBHu KyHHHHr coaT 1200 Ba 1400 6ynraH naMTguga cyBHu ycHM.HK Kyn MuKgopga y3.amTHpagH. Ammo cyBHH y3.amTHpum MuKgopu HaBnap KecuMugaH Kenu6 hhkh6 Typnuna 6y.umH Ky3aTH.gu (1,2 -^agBannap).
Coa HaB.apuga puBO^naHum ^asanapu эpтa 6y.raHH ynyH, cyBra 6ynraH Tana6u eKH тpaнспнpaцнA ^aga^num эpтa 6omnaHagu. Coa HaBnapga cyBra 6ynraH Tana6 uroHb oMuHuHr oxupu Ba uro.b OHHHHHr 6omnapuga Ky3aTHngu, 6y KypcaTKMH ypTanumap HaBnapga эсa uroHb OHHHHHr 6omH Ba ypTanapuga y3rapagu [1,2]. eh3 o.h6 6opraH gana Ta«pu6anapHMH3ga coa HaB.apu TynpoKga ypyrnapu yHu6 nuKumu ynyH 3apyp mapouT.ap eTapnu 6ynraHuga, 6 -8 KyH gaBOMuga MaMcanapu yHu6 HHKgu. ^ana mapouTuga yHyBnaH.uru roKopu 6ynu6, 75-85 % ra eTgu. Yhu6 nuKumga Ha^uc, CeneKTa 302, Эвpнкa Ba MagaHAT-B coa HaB.apu 6up xun MyggaTga yHu6 nuKgu Ba numu6 erunum $a3acura KenraHuga y3rapum 6yngu.
2-^agBan
Typ^H COH HaB^apHHHHr ry^am $a3acuga TpaHcniipamm ^aga^urura экнm Metepiapu Ba Hhtpo^hkc n Himr Tatcupu, Mr/r.ceK. xuco6uga
coa HaBnapu Экнm AHuKgaHraH coaTna p KyHnuK
MyggaTu Ba 800 1000 1200 1400 1600 1800 ypTana
TaKpopnaHumnap
HHTPO^HKC n npenapaTHCH3
Ha^uc 18.04.2019m 15,8 18,6 19,2 18,4 25,2 14,8 0,933
CeneKTa 302 18.04.2019m 18,2 18,8 21,4 14,8 16,8 19 0,908
Эвpнкa 18.04.2019m 18,4 16 19,6 24,6 15,8 24,2 0,988
MagaHAT-B 18.04.2019m 13,2 15,4 13 11,2 19 12,8 0,705
HHTPO^HKC n npenapaT^H
Ha^uc 18.04.2019m 23 22,8 18,8 18,2 30 23 1,131
CeneKTa 302 18.04.2019m 19,8 20,6 23,4 16,4 15,4 20 0,963
Эвpнкa 18.04.2019m 19,8 15,2 19,6 25,4 16 22,4 0,986
Маданят-Б 18.04.2019Й 13,4 16,2 13,4 11,2 19 13 0,718
Виргинил давр - бу соянинг майса боскичи булиб, майсалари дастлабки ривожланиш даврида ^аво ва тупрок ^арорати, тупрок намлиги ва соя уругининг узига канча нам сингдириб олишига боглик булиб, 14-24 кун ва ундан ^ам узокрокка чузилди. Бизнинг олиб борган тажрибаларимизда виргинил давр 11-14 кунни ташкил килди (1-расм).
Хулоса. Соя майсалари униб чикканага 4-5 кун утгач, карама-карши жойлашган уругпалла барглар шаклланди. Шу вактда уругпалланинг поясига караб унинг гуллари ок ёки бинафша тусда булишини билиш мумкин булди. Эндигина униб чиккан соя пояларида антоциан ранглар булса, бу навда гулларнинг ранги бинафша тусда булди. Агарда поялари яшил тусда булса, у ^олда гуллари ок рангда булиши кузатилди, Маданят-Б навида поялари яшил рангда булди.
REFERENCES
1. Ёрматова Д. Усимликшунослик. Тошкент. Шарк 2002 й.
2. Петибская В.С., Биохимические особенности пищевых сортов сои. // В сборнике: Краснодар, 2004. С. 94-102.