Научная статья на тему 'СОВМЕСТНАЯ ПЕРЕРАБОТКА ЗОЛЫ УГЛЕЙ И УГЛЕРОД-, ФТОРСОДЕРЖАЩИХ ОТХОДОВ ПРОИЗВОДСТВА АЛЮМИНИЯ СПЕКАТЕЛЬНЫМ СПОСОБОМ'

СОВМЕСТНАЯ ПЕРЕРАБОТКА ЗОЛЫ УГЛЕЙ И УГЛЕРОД-, ФТОРСОДЕРЖАЩИХ ОТХОДОВ ПРОИЗВОДСТВА АЛЮМИНИЯ СПЕКАТЕЛЬНЫМ СПОСОБОМ Текст научной статьи по специальности «Промышленные биотехнологии»

CC BY
23
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗОЛА УГЛЕЙ / УГЛЕРОД-ФТОРСОДЕРЖАЩИЕ ОТХОДЫ / ГИДРОКСИД АЛЮМИНИЯ / ГЛИНОЗЕМ / КРИОЛИТ-ГЛИНОЗЕМНЫЙ КОНЦЕНТРАТ / СПЕКАТЕЛЬНЫЙ СПОСОБ

Аннотация научной статьи по промышленным биотехнологиям, автор научной работы — Наимов Носир Абдурахмонович, Сафиев Ҳайдар, Рузиев Джура Рахимназарович, Рафиев Рустам Сафаралиевич, Салимова Парвина Талбаковна

В статье приведены результаты совместной переработки золы углей и углерод-, фторсодержащих отходов производства алюминия спекательным способом с целью разработки технологии получения гидроксида алюминия, глинозема и криолит-глиноземного концентрата. Цель статьи: Изучение условия совместной переработки золы углей и углерод-фторсодержащих отходов производства алюминия с целью получения гидроксида алюминия и криолит-глиноземного концентрата спекательным способом в зависимости от температуры, продолжительности процесса и массовых соотношений компонентов. Результаты исследования: При изучении зависимости степени извлечения Al2O3 от состава шихты определено, что максимальная степень извлечения достигается при следующем соотношении масс (m) компонентов: mзола-углей : mшлам : mсульф.ос.: mизвестняк= 1,0 : 4,2 : 2,5: 2,5. При этом соотношении компонентов в шихте выход глинозема при температуре 1100 °С и продолжительности процесса 60 мин. составляет 88,5%.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по промышленным биотехнологиям , автор научной работы — Наимов Носир Абдурахмонович, Сафиев Ҳайдар, Рузиев Джура Рахимназарович, Рафиев Рустам Сафаралиевич, Салимова Парвина Талбаковна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

JOINT PROCESSING OF COAL ASH AND CARBON-, FLUORINE-CONTAINING WASTE OF ALUMINUM PRODUCTION BY THE SINTERING METHOD

The article presents the results of the joint processing of coal ash and carbon-, fluorine-containing wastes of aluminum production by a sintering method in order to develop a technology for producing aluminum hydroxide, alumina and cryolite-alumina concentrate. The purpose of the article: To study the conditions for the joint processing of coal ash and carbon-fluorine-containing wastes of aluminum production in order to obtain aluminum hydroxide and cryolite-alumina concentrate by the sintering method, depending on the temperature, duration of the process and mass ratios of the components. Results of the study: When studying the dependence of the degree of extraction of Al2O3 on the composition of the charge, it was determined that the maximum degree of extraction is achieved with the following ratio of masses (m) of the components: mash-coal : msludge : m sulph-containing sediment.: m limestone = 1,0 : 4,2 : 2,5: 2,5. With this ratio of components in the charge, the yield of alumina at a temperature of 1100 °C and a process duration of 60 min. is 88.5%.

Текст научной работы на тему «СОВМЕСТНАЯ ПЕРЕРАБОТКА ЗОЛЫ УГЛЕЙ И УГЛЕРОД-, ФТОРСОДЕРЖАЩИХ ОТХОДОВ ПРОИЗВОДСТВА АЛЮМИНИЯ СПЕКАТЕЛЬНЫМ СПОСОБОМ»

УДК 546.621

КОРКАРДИ МУШТАРАКИ ХОКИСТАРИ АНГИШТ ВА ПАРТОВ^ОИ КАРБОНУФТОРДОРИ ИСТЕ^СОЛИ АЛЮМИНИЙ БО УСУЛИ ПУХТАН

наймов носир абдурахмонович,

номзади илмнои техники, корманди калони илмии Институти илмию танцицотии Донишгони миллии Тоцикистон, 734025, ш. Душанбе, хиёбони Рудаки 17. Тел: (+992) 901116512. Е-mail: nosser2016@outlook. com;

сафиев хайдар, д.и.х., профессор, академики АМИТ, сарходими илмии Институти илмию танцицотии Донишгони миллии Тоцикистон, 734025, ш. Душанбе, хиёбони Рудаки 17. Е-mail: inmet. talco@mail.ru;

рузиев цура рахимназарович, д.и.т., профессор, сарходими илмии Институти илмию танцицотии Донишгони миллии Тоцикистон, 734025, ш. Душанбе, хиёбони Рудаки 17. Тел: (+992) 917361513, Е-mail: Gyra 71@mail. ru; рафиев рустам сафаралиевич, номзади илмнои химия, мудири кафедраи химияи татбиции Донишгони миллии Тоцикистон, 734025, ш. Душанбе, хиёбони Рудаки 17. Тел: (+992) 939066959. E-mail:rustam.rafiev@mail.ru; салимова парвина талбаковна, номзади илмнои техники, и.в. дотсенти кафедраи бехатарии инсон ва экологияи Донишгони техникии Тоцикистон ба номи академик М.С. Осими, 734042, ш. Душанбе, кучаи акад. Рацабовно 10. Тел: (+992) 918650985, Email: salimovah@smail.com; амищони гиёсиддин, ходими илмии Институти илмию танцицотии Донишгони миллии Тоцикистон, 734025, ш. Душанбе, хиёбони Рудаки 17. Тел: (+992) 918465457, E-mail: boboevaminjon@mail.ru; Дар мацола натицщои коркарди якцояи хокистари ангишт ва партовнои карбонуфтордори истенсоли алюминий бо усули пухтан бо мацсади танияи технологияи носил намудани гидроксиди алюминий, гилхок ва консентрати гилхоку криолит оварда шудааст.

Хадафи мацола: Омузиши шароити коркарди муштараки хокистари ангишт ва партовнои карбонуфтордори истенсоли алюминий бо мацсади носил намудани гидроксиди алюмний ва консентрати гилхоку криолит бо усули пухтан вобаста аз нарорат, давомнокии раванд ва таносуби массавии компонентно.

Натицаи тахцицот: Зимни омузиши вобастагии дарацаи цудошавии Al2O3 аз таркиби омехта, муайян карда шуд, ки дарацаи максималии цудошави бо таркиби зерини таносуби масавии компонентно (m) ба даст меояд:

m ' m ' m ' m = 10 ' 4 2 ' 2 5' 2 5

1хокистари ангишт ' 1шлам ' ^таЪ.сулф.' ''оЪаксанг ^^ • •

Дар ин таносуби компонентнои омехта, баромади гилхок дар нарорати 1100 °С ва давомнокии раванди 60 дацица 88,5%-ро ташкил медщад.

Калима^ои калидй: хокистари ангишт, партовнои карбонуфтордор, гидроксиди алюминий, гилхок, консентрати гилхоку криолит, усули пухтан.

СОВМЕСТНАЯ ПЕРЕРАБОТКА ЗОЛЫ УГЛЕЙ И УГЛЕРОД-, ФТОРСОДЕРЖАЩИХ ОТХОДОВ ПРОИЗВОДСТВА АЛЮМИНИЯ СПЕКАТЕЛЬНЫМ СПОСОБОМ

наймов носир абдурахмонович,

кандидат технических наук, старший научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета, 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Тел: (+992) 901-11-65-12. E-mail: nosser2016@outlook. com

сафиев хайдар, д.х.н., профессор, академик НАНТ, главный научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета, 734025, г.

Душанбе, проспект Рудаки 17.

Тел: (+992) 901116512. Е-mail: inmet. talco@mail.ru; рузиев джура рахимназарович,

д.т.н., профессор, ведущий научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета, 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Тел: (+992) 901116512. Е-mail: gyra 71@mail. ru; рафиев рустам сафаралиевич, кандидат химических наук, заведующий кафедрой прикладной химии Научно-исследовательского института Таджикского национального университета, 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Тел: (+992) 901116512. E-mail: rustam.rafiev@mail.ru; салимова парвина талбаковна, кандидат технических наук, и.о. дотцента кафедры безопасность жизнедеятельности и экологии Таджикского технического университета им. акад. М.С. Осими, 734042, г. Душанбе, ул. акад. Раджабовых 10. Тел: (+992) 918650985, E-mail: salimovah@gmail.com; аминджони гиёсиддин, научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета, 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Тел: (+992) 918465457, E-mail: boboevaminjon@mail.ru;

В статье приведены результаты совместной переработки золы углей и углерод-, фторсодержащих отходов производства алюминия спекательным способом с целью разработки технологии получения гидроксида алюминия, глинозема и криолит-глиноземного концентрата.

Цель статьи: Изучение условия совместной переработки золы углей и углерод-фторсодержащих отходов производства алюминия с целью получения гидроксида алюминия и криолит-глиноземного концентрата спекательным способом в зависимости от температуры, продолжительности процесса и массовых соотношений компонентов.

Результаты исследования: При изучении зависимости степени извлечения Al2O3 от состава шихты определено, что максимальная степень извлечения достигается при следующем соотношении масс (m) компонентов:

m „ ■ m ' m , ' m = 10 ' 4 2 ' 2 5' 2 5

^зола-углей ' *шлам ' ^сульф.ос.' "известняк • •

При этом соотношении компонентов в шихте выход глинозема при температуре 1100 °С и продолжительности процесса 60 мин. составляет 88,5%.

Ключевые слова: зола углей, углерод-фторсодержащие отходы, гидроксид алюминия, глинозем, криолит-глиноземный концентрат, спекательный способ.

JOINT PROCESSING OF COAL ASH AND CARBON-, FLUORINE-CONTAINING WASTE OF ALUMINUM PRODUCTION BY THE SINTERING METHOD

NAIMOVNOSIR ABDURAHMONOVICH,

Candidate of Technical Sciences, Senior Researcher at the Research Institute of the Tajik National University, 734025, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: (+992) 901116512. E-mail: nosser2016@outlook.com; SAFIYEV HAIDAR,

Doctor of Chemical Sciences, Professor, Academician of the NAST, Chief Researcher of the Research Institute of the Tajik National University, 734025, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: (+992) 901116512. E-mail: inmet.talco@mail.ru; RUZIEV JURA RAHIMNAZAROVICH, Doctor of Technical Sciences, Professor, Leading Researcher of the Research Institute of the Tajik National University, 734025, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: (+992) 901116512. E-mail: gyra71@mail.ru;

RAFIEV RUSTAM SAFARALIEVICH, Candidate of Chemical Sciences, Head of the Department of Applied Chemistry, Research Institute of the Tajik National University, 734025, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Tel: (+992)

901116512. E-mail: rustam.rafiev@mail.ru; SALIMOVA PARVINA TALBAKOVNA,

candidate of technical sciences, acting Associate Professor of the Department of Life Safety and Ecology, Avicenna Tajik Technical University acad. M.S. Osimi, 734042, Dushanbe, st. acad. Radjabov 10.

Phone: (+992) 918650985, E-mail: salimovah@gmail.com; AMINJONIGIYOSIDDIN, researcher of the Research Institute of the Tajik National University, 734025, Dushanbe, Rudaki avenue 17. Phone: (+992) 918465457, E-mail:

boboevaminjon@mail.ru;

The article presents the results of the joint processing of coal ash and carbon-, fluorine-containing wastes of aluminum production by a sintering method in order to develop a technology for producing aluminum hydroxide, alumina and cryolite-alumina concentrate.

The purpose of the article: To study the conditions for the joint processing of coal ash and carbon-fluorine-containing wastes of aluminum production in order to obtain aluminum hydroxide and cryolite-alumina concentrate by the sintering method, depending on the temperature, duration of the process and mass ratios of the components.

Results of the study: When studying the dependence of the degree of extraction of Al2O3 on the composition of the charge, it was determined that the maximum degree of extraction is achieved with the following ratio of masses (m) of the components:

mm : mm ^ mm : ^n — 10 ^ 4 2 ^ 2 2 5

ash-coal ' sludpe sulnh-containin? sediment. limestone • •

With this ratio of components in the charge, the yield of alumina at a temperature of 1100 °C and a process duration of 60 min. is 88.5%.

Key words: coal ash, carbon-fluorine-containing waste, aluminum hydroxide, alumina, cryolite-alumina concentrate, sintering method.

Мукаддима. Айни замон дар Чумх,урии Точикистон шаш шабаках,ои генератории тавлидкунандаи газ ва якчанд шабаках,ои барку гармидих,й (аз чумла ШБГ-2, ш.Душанбе) фаъолият мекунанд, ки ба сифати сузишворй аз ангиштх,ои Точикистон истифода менамоянд [1-5]. Мусаллам аст, ки зимни истифодаи ангишт микдори зиёди партовх,о - хокистар ва хокистардажголх,о хорич мешаванд.

Дар баробари ин усулх,ои смаранок ва аз чихдти экологй кобили кабул оид ба коркарди хокистар ва хокистардажголи ангиштх,ои Точикистон амалан вучуд надошта, ин х,олат боиси ба миён омадани масъалаи корх,ои тахдикотй дар ин самт гардидааст.

Кисми тачрибавй Бо усулх,ои физикавию химиявии тах,лил муайян шудааст, ки партовх,ои хокистар ва хокистардажгол аз минералх,ои гётит, кварс ва гилхок (то 95%) таркиб ёфта, 5%-и онро гашх,ои минералй, аз кабили оксидх,ои гуногуни микроэлементх,о ташкил медихдд. Маводх,ои хокистардажголх,о дар худ ашёи хомеро тачассум менамоянд, ки аз каъри замин истихроч шуда, дар истех,солот пурра истифода нашудаанд, аммо дорои микдори зиёди мах,сулотх,ои фоиданок мебошанд [6-9].

Аз нуктаи назари истифодаи пурсамари канданих,ои табий, коркарди кислотагй ва ишкории маводх,ои хокистардажгол аз х,исоби дар таркиби онх,о мавчуд будани минералх,ои ба таъсири химиявй усутвори кварс ва муллит, самаранокии кам доранд. Барои хдл намудани ин мушкилй, истифодаи технологияи фторидй мувофики максад мебошад, чунки пайвастах,ои фтордор дорои кобилияти баланди реаксионй мебошанд.

Дар ин асос, омузиш ва тах,лили тамоюлу технологиями муосир дар сохди коркарди муштараки комплексии хокистари ангишт бо партовх,ои карбонуфтордори истех,соли алюминий, масъалаи мубрам ба шумор меравад.

Натичахо ва мухокимаи онхо Бо максади тах,ияи технологияи коркарди муштараки хокистари ангишт ва партовх,ои карбонуфтордори истех,соли алюминий, номгуйи маводх,ои ибтидоии зерин истифода шуд: хокистар ва хокистардажголи дар истех,солоти гази синтезии Ч,СК «ШАТ» ва ШБГ-2-и ш. Душанбе х,осилшуда; партовх,ои (шлам) сехи газтозакунии истех,соли алюминий; шайрерит ва буркеит, ки зимни бо рох,и табий бухоршавии мах,лули майдони шлам х,осилшуда; охдксанги мах,аллй. Таркиби химиявии маводх,ои номбурда дар чадвали 1 оварда шудааст.

Ч,адвали 1.

Таркиби хокистар ва хокситардажFOл, инчунин партовхои карбонуфтордори _майдони шлами истехсоли алюминий_

Номгуйи мавод^ои ибтидой Микдори компонент^ои асосй, %мас.

О с/5 А12Оз т и Рч СаО Mg0 О ЫаГ > 0 со <"ч 1 О ^ Я Не ° Гч ^ + ^ г 40 & '"П 1 Т.З.Т

Хокистар ва хокистардажгол )-60 20-30 8 - 2 - 0.5-1 - - - - -

Шлами сехи газтозакунй .8-1,5 8-12 0.5-1.2 - - 15-24 3.1-5.0 5-14 4-10 15-26

Шайрерит ва буркеит - - - - - 0, 0, 10-12 75-84 О VI .з 4. -

О^аксанг 2,15 ЧО 0, 0, 53,2 1,10 0,52 2 4

Чуноне, ки аз чадвали 1 дида мешавад, микдори А12О3 дар таркиби хокистари ангишти Точикистон ба х,исоби миёна на кам аз 25%-ро ташкил дода, ин имконият медихдд то онро якчоя бо партовх,ои карбонуфтордори истех,соли алюминий бо усули пухтан бо максади х,осил намудани гидроксиди алюминий, гилхок ва консентрати гилхоку криолит (КГК) коркард намоянд. Мах,сулотх,ои х,осилшударо метавонанд дар истех,солоти криолит, фториди алюминий ва алюминийи металлй истифода намуда, партовхои х,осилшудаи ду ва се калсийсилиткатх,оро бошад, метавонанд дар истех,соли семент истифода намоянд.

Зимни пухтани омехта (шихта), гузариши реаксиях,ои химиявии зерин имконпазир мебошад:

2Ма28О4 + С = 2№8Оз + СО2 (1)

Ма28Оз = №20 + БО2 (2)

№СОз+А12Оз=№О^Л12Оз+СО2 (з)

№СОз+А12Оз=№О^Ю2+СО2 (4)

Na20•Fe20з+Al20з=Na20•Al20з+Fe20з (5)

Na20•Si02+2Ca0+Al20з=Na20•Al20з+2Ca0•Si02 (б)

6NaF + А12Оз = 2A1Fз + 3Na20 (7)

3CaF2 + АЬОз = 2A1Fз + зСаО (8)

CaF2 + Na2C0з = 2NaF + СаО + СО2 (9)

2Na2S04 + С + 2АЬОз = 2(№2ОАЬОз) + 2БО2 + СО2 (10)

2БЮ2 + 2Na2S04 + С = 2№О^Ю2 + 2S02 + СО2 (11)

№20^02 + CaF2 = 2NaF + CaO•SiO2 (12)

№О^АЬОз + Si02 = №2ОАЬОз^Ю2 (1з)

2Fe20з + 2Na2S04 + С = 2№О^2Оз + 2S02 + СО2 (14)

Fe20з + бNaF = 2FeFз + 3Na20 (15)

Si02 + 4NaF = SiF4 + 2^20 (16)

Зимни пухтани омехта, технологиями тах,ияшудаи истех,соли гилхок аз маъданх,ои гилхокдор ва сулфати натрий бо усули пухтан ва маълумотх,ои физикавию химиявии усули ишкории истех,соли криолит, инчунин натичаи корх,ои мо оид ба коркарди партовхои саноатй, истифода шудааст [6.7].

Схемаи технологии анъанавии х,осилкунии гилхок, амалиётх,ои асосии зеринро дар бар мегирад:

- пухтани омехта;

- ишкоронии пухта ва полоиши лойоба;

- бесилитсийгардонй ва карбонизатсияи махлули алюминат;

- полоиш, хушкнамой ва коркарди хароратии гилхок.

Бинобар ин бо максади мукаррар намудани параметрхои оптималии пухтани омехта вобаста аз харорат ва давомнокии раванд, силсилаи тахкикотхо гузаронида шуда, натичаи он дар чадвали 2 оварда шудааст.

Чадвали 2.

Дарачаи чудошавии гилхок дар хароратхо ва давомнокии раванди гуногун

№ Х,арорати пухтан, °С Давомнокии раванд, дакика Бромади гилхок, %

1 800 60 41.3

2 850 60 53.4

3 900 60 56,3

4 950 60 65.5

5 1000 60 72,3

6 1050 60 85,6

7 1100 60 88.5

8 1150 60 78.5

9 1200 60 75.8

10 1100 30 64,9

11 1100 45 73,6

12 1100 75 83,7

13 1100 90 77,6

Вобастагии дарачаи чудошавии гилхок аз харорат чунин шарх дода мешавад, ки

зимни баланд бардоштани харорат, суръати бохамтаъсиркунии моддахои реаксияхои 116 мувофики коидаи Вант-Гофф афзоиш ёфта, зиёда аз 1100 °С балан намудани харорат мувофики реаксияхои 6, 7, 8 ва 12, 13 ба кохишёбии дарачаи чудошавии гилхок оварда мерасонад. Талафёбии алюминий бо хосилшавии ва бухоршавии AlFз мувофики реаксияхои 7 ва 8 шарх дода мешавад.

Тахкикоти таъсири давомнокии раванд ба пухтани омехта то 60 дакика нишон дод, ки дарачаи чудошавии гилхок дар ин шароит ба 88,5 % (чадвали 2, банди 7) баробар гардида, бо зиёд намудани давомнокии раванди пухтан, оксиди алюминийи таркиби омехта ба пайвастаи душворчудошаванда табдил меёбад.

Омузиши вобастагии дарачаи чудошавии Al2Oз аз таркиби омехта (чадвали 3, банди 5) нишон медихад, ки дарачаи максималии чудошавй бо таносуби массавии зерин ба даст меояд (ш):

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

mхокистари ангишт : Шшлам : Шшайрерит-буркеит : Шо^аксанг _ 1,0 : 4,2 : 2,5: 2,5.

Дар чунин таносуби компонентхои омехта, дарачаи чудошавии гилхок дар харорати 1100 °С ва давомнокии раванди 60 дакика, 88,5%-ро ташкил медихад.

Чадвали 3.

Вобастагии дарачаи чудошавии гилхок аз таносуби ашёвии маводхои омехта _(1=1100 °С, т =60 дакика)_

Таносуби массавии маводхо Баромади гилхок, %

Хокистари ангишт Шлами газтозакунии истехсоли алюминий Шайрерит (Na2SO4•NaF), Буркеит (2Na2SO4•Na2COз) Охаксанг (СаСОз)

0,6 4,2 2,5 2,5 53.4

0,7 4,2 2,5 2,5 56,3

0.8 4,2 2,5 2,5 60.5

0.9 4,2 2,5 2,5 72,3

1,0 4,2 2,5 2,5 88.5

1,1 4.2 2,5 2,5 85,6

1,2 4.2 2,5 2,5 78.5

1,0 4.1 2,5 2,5 75.8

1,0 4.3 2,5 2,5 65.1

0 1,0 4.2 2,4 2,5 62.7

1 1,0 4.2 2.6 2,5 82,9

2 1,0 4.2 2,7 2,4 68.3

Барои тасди; намудани натичаи тахкикотхо, тахлили рентгенофазавии омехта, пухта ва тахшини сахти баъди коркарди ишкорй хосилшуда, гузаронида шуда, дар расмхои зерин дарч гардидааст. Дар расми 1 рентгенограммаи омехта (графики болой) оварда шуда, пикхои он ба пикхои рентгенограммаи намуна-эталон (графики поёнй) мувофи; мебошад, ки ин холат аз мавчуд будани минералхои калсит, криолит, гилхок, кварс, шайрерит, буркеит, пайвастахои карбонат ва гидрокарбонати натрий шаходат медихад.

600500400. 300. 20010035003000 2500 2000 1500. 1000 500 0

Расми 1. Рентгенограммаи омехта Дар чадвали 4 маълумотхо оид ба таркиби сифатй ва микдории намунаи

тахкикшавандаи омехтаи намакхо оварда шудааст.

Чадвали 4. Натичаи тахлили рентгенофазавии омехта

Номгуй Формулаи химиявй Консентратсия, % Мувофикати пикхо

(модда ё инки минерал) Ефташуда Умумй

Калсит CaCOs 19.30

Кварс SiO2 6.54

Корунд AI2O3 9.73

Криолит NasAlFe 18.80 20 20

Когоркоит NaF^Na2SO4 17.8

Карбонати натрий Na2COs 4.57

Гидрокарбонати натрий NaHCOs 7.86

-Analyz' d sample 1

j Peaks

л fl . 1a , fi Hl J . ,1 Mi 1. J L гч А IK...

CaCO3

SiO2 1

Na3AlF 6

NaFNa 2SO4

Na2CO NaHCO

n J . л

л/, l 1A JUUJ ш JaJ u а..

20.0 30.0 40.0 50.0 60.0

Дар чадвали 5 маълумотхои тахлили рентгенофазавии намунаи тахкикшавандаи омехта оварда шуда, мувофики он ба кадом минерал тааллук доштани пикхои рентгенограмма (расми 1) муайян карда мешавад.

Чадвали 5. Руйхати пикхо (A-калсит, B-кварс, C-корунд, D-криолит, E-когоркоит,

2- Тета D-Масофа Шиддатноки Васеъи Эътимодноки Matche s

23.425 3.7944 88 0.207 100% E

25.597 3.4772 185 0.212 100% CDE

26.571 3.3519 43 0.243 99.9% BEF

29.410 3.0344 380 0.203 100% AEG

31.996 2.7948 36 0.189 99.5% DE

32.532 2.7500 52 0.178 99.6% DE

33.036 2.7092 129 0.214 100% DE

34.975 2.5633 95 0.226 100% EG

35.991 2.4933 69 0.222 100% AG

36.914 2.4330 33 0.216 99.7% DEG

39.478 2.2807 122 0.225 100% ABE

42.021 2.1484 43 0.279 100% DEF

43.236 2.0908 107 0.224 100% ACDE

46.713 1.9429 76 0.238 100% D

47.607 1.9085 59 0.245 100% AE

48.594 1.8720 86 0.218 100% AG

52.610 1.7382 99 0.217 100% CDEG

57.537 1.6005 66 0.282 100% ACG

63.406 1.4658 34 0.219 100% G

64.761 1.4383 48 0.227 100% AG

Инчунин дар расми 2 рентгенограммаи пухта тачассум гардида, дар он пайдошавии пикхои нав ва мувофикати онхо ба пайвастахои алюминати натрий, феросиликати калсий, алюмосиликати калсий ва минералхои виллиомит, флюорит, ангидрит мушохида мегардад.

400 350 300 250. 200 150 100 50 3000

2500

2000

1500

1000

500

0

Расми 2. Рентгенограммаи пухта Инчунин дар чадвали 6 маълумотхои сифатй ва микдории намунаи тахлилшаванда

- пухта оварда шудааст.

Чадвали 6.

_Натичаи тахлили рентгенофазавии пухта_

Номгуй (модда ё инки минерал) Формулаи химиявй Консентратси я, % Мувофикати пикхо

Ефташуда Умумй

Алюминати натрий NaAlO2 2.4 11 12

Флюорит CaF2 41.51

Ангидрит CaSO4 13.62

Калсий феросиликат CaFeSi2O6 10.57

Калсий алюмосиликат CaAl2Si2O8 4.45

Виллиомит NaF 27.4

Х,амзамон дар чадвали 7 маълумотхои тахлили рентгенофазавии намунаи тахкикшавандаи пухта оварда шуда, мувофики он ба кадом минерал тааллук доштани пикхои рентгенограмма (расми 2) муайян карда мешавад.

Чадвали 7. Руйхати пикхо (A-алюминати натрий, B-флюорит, C-ангидрит, D-феросилиткати калсий, E-алюмосиликати калсий, F-виллиомит)_

2-Тета D-Масофа Шиддатнокй Васеъй Эътимоднокй Matches

20.626 4.3027 25 0.237 94.9% BE

25.507 3.4893 199 0.228 100% AE

28.267 3.1545 193 0.227 100% DE

29.949 2.9811 210 0.235 100% C

31.386 2.8478 122 0.236 100% ACE

32.816 2.7269 100 0.297 100% D

34.091 2.6278 19 0.252 90.9% E

35.087 2.5554 76 0.312 100%

35.792 2.5067 19 0.188 91.9% CE

36.386 2.4671 40 0.217 100% AE

38.859 2.3156 39 0.231 100% A

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

39.799 2.2631 42 0.242 100% E

■Analyzed sample

■NaAlO2

CaF2

CaSO4

CaFeSi2O6

20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0

Хулоса. Х,амин тари; натичаи тахкикотхои гузаронидашуда, дар тахияи схемаи технологй ва мукаррар намудани параметрхои оптималии истехсоли гидроксиди алюминий, гилхок, консентрати гилхоку криолит аз таркиби хокистар ва шлами сехи газтозакунии истехсоли алюминий истифода мешаванд. Зимни татби; намудани технологияи мазкур, фоидаи калони иктисодй ба даст омада, хамзамон хатари зарари экологй ба мухити атроф бартараф карда мешавад.

АДАБИЁТ

1. Получение синтез-газа из угля Фан-Ягнобского месторождения / Х. Сафиев, Р. Усманов, Б.С.Азизов и др. // Докл. АН Республики Таджикистан. - 2012. -Т.55, №7. - С.577-581.

2. Состояние и перспективы технологии синтеза топлива и углеродсодержащего сырья / Ш.О. Кабиров, Х. Сафиев, Х.А. Мирпочаев, Б.С. Азизов и др. // Вестник ТУТ. - Душанбе, Изд-во «Эр-Граф», №1 (20). - 2013. - С.18-23.

3. Производство синтез-газа и перспектива его использования в РТ / Ш.О. Кабиров, Х. Сафиев, Х.А. Мирпочаев, Б.С. Азизов и др. // Вестник ТУТ. - Душанбе, Изд-во «Эр-Граф», №1 (20). - 2013. -С.72-77.

4. Производство генераторного газа в Таджикистане / Р.Усманов, Х.С. Сафиев, Б.С. Азизов, Х.А. Мирпочаев, Ф.У. Сайдалиев, Э.Х. Каримов // Международная научно-практическая конференция «Комплексный подход к использованию и переработке угля». Сборник тезисов, г. Душанбе, 4-7 июня 2013г. - С.30.

5. Использование синтез-газа при обжиге углеродистых блоков анодных токоподводов электролизёров для производства алюминия (опыт ГУП «ТАЛКО») / Х.С. Сафиев, Б.С. Азизов, Х.А. Мирпочаев, Р.М. Бахретдинов, Ф.У. Сайдалиев // Международная научно-практическая конференция «Комплексный подход к использованию и переработке угля». Сборник тезисов, г. Душанбе, 4-7 июня 2013г. - С.44.

6. Переработка золы и золошлаков угля с получением глинозема / Х.Э. Бобоев, Дж.А. Раджабова, Х. Сафиев, Н.П. Мухамедиев/ Материалы научной конференции «Современные проблемы естественных и социально-гуманитарных наук», посвящ. 10-летию Научно-исследовательского института ТНУ (28-29 ноября 2014г.), Душанбе. С.133-134.

7. Разработка технологии получения глинозёма из золы и золошлаков углей Таджикистана / Х.Э. Бобоев, Дж.А. Раджабова, Ю.Я. Валиев, Х. Сафиев// Материалы республиканской научно-практической конференции «Проблемы металлургии Таджикистана и пути их решения». -Душанбе, 29-30 апреля 2016. - С.147-149.

8. Исследование состава и свойств углей Республики Таджикистан / З.А. Савров, Х. Сафиев, Х.Э. Бобоев, Ш.С. Джумаев, Р. Усманов// Материалы республиканской научно-практической конференции «Проблемы металлургии Таджикистана и пути их решения». - Душанбе, 29-30 апреля 2016. - С.149-152.

9. Разработка технологии получения глинозема из золы ТЭЦ-2 г. Душанбе / Х. Сафиев, Х.Э. Бобоев, Н.П. Мухамедиев, Н.А. Наимов, М.А. Джураев // Материалы республиканской научно-практической конференции «Стратегия и аспекты развития горной промышленности Таджикистана». - Душанбе, 5-6 мая 2017г., ФНИТУ «МИСиС». - С.59-61.

МУАЙЯНСОЗИИ МУВОЗИНАТ^ОИ ФАЗАГИИ СИСТЕМАИ ЧОР-КОМПОНЕНТАИ K2CO3 - MGCO3 - CACO3 - H2O ДАР ХДРОРАТИ 250С

ХАЛИЛ АХМАДИ ИСХАКЗАЙ,

Омузгори кафедраи химияи факултети педагогикаи Донишгоуи Балхи Ч,ИА;

Дар ин мацола муаллифи хулосаи маълумотро оид ба муайян намудани фазаи тавозуни системаи чоркомпонента K 2 CO 3 - Mg CO 3 - Ca CO 3 - H 2 O уангоми гармии 25°С.

Аввал тауциц фазаи системаи K2CO3-MgCO3-CaCO3-H2O уангоми 25°С тарици трансляционни сохта шуда замкнутая нацшаи. Фрагментасия карданд кристаллизацияи сахти маруилауои проводили уангоми уарорати хунук мепурсад. Муцаррар карда бошад, ки барои ин низоми уангоми гармии 25 °С хоси зерин шумораи бузургиуои геометри унсури майдощои - 5; моноварианти хати - 7; номуайян лаузауои 3.

Калидвожа^о: системаи, фазовое мувозинати система, уарорат, маруилаи, сатуи факултаи педагогии, трансляционный усули фазовогй химиявии таулили, усули растворимости, сохтори диаграммауо.

ОПРЕДЕЛЕНИЕ ФАЗОВОГО БАЛАНСА ЧЕТЫРЕХСИСТЕМЫ КОМПОНЕНТ К 2 СО 3 - МГ СО 3 - СА СО 3 - Н 2 О ПРИ ТЕМПЕРАТУРЕ 25°С

ХАЛИЛ АХМАДИ ИСХАКЗАЙ,

преподаватель кафедры химии педагогического факультета Балхского университета, ИРА;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.