Научная статья на тему 'Some lexical peculiarities of the novel «Sarmaddeh» by Bahmanyar'

Some lexical peculiarities of the novel «Sarmaddeh» by Bahmanyar Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1533
82
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БАҳМАНЁР / НАСР / МАҷОЗ / МЕТАФОРА / МЕТОНИМИЯ / СИНЕКДОХА / МАЪНОИМАҷОЗӣ / ПЕРЕНОСНОЕ ЗНАЧЕНИЕ / ПРОЗА / БАХМАНЯР / FIGURATIVE MEANING / PROSE / BAHMANYAR / METAPHOR / METONYMY / SYNECDOCHE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рахматов Шухрат Ахмаджонович

В статье объектом исследования являются некоторые лексические особенности романа «Сармаддех» современного таджикского писателя Бахманяра.Автор подчеркивает, что в романе «Сармаддех» писатель уделяет особое внимание использованию переносных значений слов, словосочетаний и конструкций. На основе изучения и анализа лексики произведения, формируется вывод, что переносные значения слов и словосочетаний в исследуемом произведении несут основную смысловую нагрузку и делают повествование выразительным и красочным.Всесторонне исследуя характерные особенности использования лексических единиц языка, таких как метафора, метонимия, синекдоха в данном произведении, автор статьи доказывает, что применение этих языковых элементов в соответствии с замыслом писателя, в подходящих случаях и в тонких переносных значениях способствовали более полному и ясному выражению мыслей писателя. Автор статьи приходит к выводу, что талантливое использование переносных значений слов и словосочетаний с их новыми смысловыми оттенками свидетельствует о богатстве языка и писательском мастерстве создателя романа «Сармаддех».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Некоторие лексичекские особенности романа «Сармаддех» Бахманяра

The object of the research is some lexical peculiarities of the novel «Sarmaddeh» by modern Tajik writer Bahmanyar. The author lays an emphasis upon the idea that the writer in his novel pays particular attention to figurative meanings of words, word-combinations and constructions. Proceeding from the study and subsequent analysis in regard to lexical production the author comes to the conclusion that figurative meaning of words and word-combinations in the literary production in view deal with a principal meaningful charge and deliver to the narration in expressive and colorful manner. Having multilaterally analyzed the characteristic features of the usage of lexical units in language including metaphor, metonymy, synecdoche the author of the article testifies to the fact that an application of these linguistic elements in accordance with the writer 's design both in direct sense and in subtle figurative meanings promote a more completed and clear expression of the writer 's thoughts. To sum it up, the author comes to the conclusion that talented usage of figurative meanings of words and word-combinations with their new sensible shades concerned with both richness of language and writer 's mastership prove a great artistic value in the novel entitled «Sarmaddeh».

Текст научной работы на тему «Some lexical peculiarities of the novel «Sarmaddeh» by Bahmanyar»

НОМАИ ДОНИШГОХ* УЧЁНЫЕ ЗАПИСКИ» 8С1Е^ШС ШТЕ8» № 4(49) 2016

УДК 4 т Ш.А.РА^МАТОВ

ББК 81,2 т

БАЪЗЕ ХУСУСИЯТ^ОИ ЛУГАВИИ РОМАНИ «САРМАДДЕ^»-И БАХМАНЁР

Вожа^ои калидй: Бщманёр, наср, мацоз, метафора, метонимия, синекдоха, маъноимачозй

Бахманёр аз нависандагони сермахсул ва навовари адабиёти муосири точик махсуб гардида, на танхо дар тахдввули насри муосир,балки ба намоиш гузоштани боигарии лугавии забони адабии хозираи точик накши назаррасеро сохиб аст. Х,ангоми мутолиаи романи «Сармаддех»-и Бахманёр ин нукта равшан гардид, ки нависанда ба корбасти мохиронаи маънохои кучидаи калима, ибора ва таркибхо таваччухи хоса дорад. Дар Сармаддех" бисёр калимаву ибороте кор фармуда шудаанд, ки гайр аз маънои аслии худ боз ба маънои мачозй низ омадаанд.Дар иртибот бо маънохои мачозии вожаву иборот ин гурухи вохидхои забон бори асосии маъноии асарро бар душ гирифта, барои ифодаи муассири афкори муаллиф хизмат кардаанд. Дар таркиби лугавии забон микдори зиёди калимахои мустакилмаъно бо маънои аслй ва мачозй истифода мешаванд. «Маънои мачозй-ба маънои гайриаслй, кучида, тамоман дигар омадани мафхуми калима аст» (4,120). Дар забони точикй се навъи мачоз тасниф шудааст: метафора, метонимия ва синекдоха.

Дар сарчашмахои илмй ба чуз ин се навъи мачоз, ки бо истилохи умумии «мачози забон» ёдоварй гаштааст, хамчунин мачози адабй низ шарх дода шуда, тафовути ин ду гурухи маънохои мачозии вожахо чунин ифода ёфтааст:«Мачози забон аз чихати ифода тоза, нав нест ва ба назари хонанда чун маънои мукаррарии калима менамояд. Мачози адабй, ки воситаи ифодаи образ аст, чун чизи нав ба чашм мерасад»(2, 14).

1.Маънои мачозй гирифтани калимаю таркибхо шаклу намудхои гуногун дошта, устодона истифода бурдани он ба махорати адиб ва дарачаи зав;у сали;аи бадеии у марбут аст.

Дар романи Бахманёр корбасти фаровон аз навъхои мачози забон ва хам аз мачози адабй ба мушохида мерасад. Масалан, метафораи мачози забон: «ни¡ох гурезондан» ба маънои бо сабабе ё дар холати хичолат дурй, халосй чустан (1, 66); « аз одамгарй бохабар » (1, 60) - ба маънои сохиби хислатхои «олихимматй ва чавонмардй» будан (10, 766); чашмгурусна (1, 58) - «мумсик, хасис будан» (10, 399), гурсухта - ба маънои пургунох, бадкор будан (1, 58), «ба даст афтодан» -ба маънои « ба чанг даромадан, дастгир шудан» (1, 58) ва гайра.Таркиби мазкур дар ашъори Х,офизи Шерозй низ ба хамин маъно ба кор рафтааст:

Агар ба дасти ман афтад, фирокро бикушам, Ба оби дида дихам боз хунбахои фирок (7, 345).

Яке аз хусусиятхои лугавии "Сармаддех" дар чанд мувозй ба кор рафтани хиссае аз вохидхои лугавй аст. Зикри ин нукта чоиз аст, ки баъзеи чунин вожахои сермувозй дар забони точикй маъмул хастанд, вале баъзеи дигар танхо хоси услуби Бахманёр аст. Аз чумла, «пахлавони тавоно будан» бо таркибхои «шона ба замин гузошт» - «шона бар замин баст» (1, 65); «манъи сухан кардан ва ишора ба хомушй» (5, 80): «ангушти ишора руйи лаб гузошт» (1, 41), «ангушти сукут бар лабниход» (1, 26) сурат гирифтааст.

Ё худ ифодаи як мафхум бо чанд муродифи он, ки маънои мачозй доранд, низ аз хунари суханварии нависанда шаходат медиханд: «хашму газаб ва кина доштан»(10, 322) чунин омадааст: «кахру газаб ба сар рехтан» (1, 36) «дандон доштан»: «Не, аввал аз ман гумонбар мешуданд, хама дар дех медонанд, ки ману у ба хам дандон дорем» (1,63) харзаи хашму газаб хоидан: «...дар толорхои сарди кушкурохравхои танги бог мегашту чун шутур харзаи хашму газабмехоид» (1, 34).

Аз мачози адабй:Рахши вакт чоргома метохт (1, 22)-ба маънои зуд гузаштани вакт; каллакарам (1, 156) - ба маънои беакл; хунукном (1, 8)-киноя аз марг, ачал: «Устухонам орд-орд гашта, гушти танам мумиё шудааст, вай бошад, хамун хунукном, аз чй сабабе ба бурдани ман рагбат надорад, дари касонеро ангушт мезанад, ки интизораш нестанд» (1,8) намунахои бехтарин буда,боиси инкишофи маъноии вожахо гардидаанд.

Ифодаи холати «бисёр гамгинии инсон» бо калимахои мураккаби «дилтанг» (1,12); «нафастанг» (1,387) ва дар чумлаи зер бо чанд таркибу иборахои мачозй омадааст: «Анкабути хасрат руи дилам тор метанад, тори андух метанад, махин метанад, зарин метанад, дилам дард мекунад, вучудам месузаду ба нолиш меояд» (1,3). Дар мисолхои болой равшан аст, ки "калимахо дар ва;ти дар контекст омадани худ дар ;олаби мафхуми муайяни аслй махдуд намонда, балки дар сурати иловагй дорои маънохои мачозй мегарданд ва дорои маънои онхо

НОМАИ ДОНППП ОХ» УЧЁНЫЕ ЗАПИСКИ* SCIENTIFIC NOTES* № 4(49) 2016

вусъат меёбад "( 2, 47).Дигар аз намуди мачоз метонимия аст, ки «дар он мафхуми як предмет бо хусусияти алокамандй ё вобастагй ба предмети дигар мегузарад» (6,40). Мисолхои онро аз романи «Сармаддех» ба мушохида мегирем: «Сайёди чавон пас аз ин ходиса дигар ба чинси зан бепарво буда наметавонист» (1,140); Дех дам ба дарун кашида, уро менигарист (1,135).

Маънои мачозй гирифтани калимаю таркибхо шаклу намудхои гуногун дошта, устодона истифода бурдани он ба махорати адиб ва дарачаи завку саликаи бадеии у марбут аст.

Дар чумлаи зер мафхумхои «хурданй» ва «чойи кароргирй» бо иборахои «дами гарм» ва «чойи нарм» омадааст:«- Оё мусофиреро дар ин даргох як шаб дами гарму чойи нарм медиханд? (1,334)

Дар аксар маврид инсон сарро ба болишт монда хоб мекунад ва нависанда таркиби «сар мондан»-ро ба хамин маъно истифода кардааст: «У, ки хонаву даре надорад, хар сангу бурси ин агба хонаву дари у, шаб хар кучое дарёбад, сар мемонад, агар дар шахр бошад, хонаи як ошно, ки хеч худро барохат хис намекунад...» (1,324).

Бахманёр ба ^адри вусъати фахмишу тасаввур ва тахайюл анвои гуногуни мачозро дар асар ба кор бурда, маъниро дар либоси зебои лафз печ медихад ва дар баробари хунари забоноварй, махорати маъниофаринии хешро низ нишон медихдд.

Синекдоха- мачози забонй аст, ки дар он чузъ маънии куллро ифода мекунад ва ё кулл маънии чузъро нон- хурок, ризку рузй, воситаи зиндагй. Ба синекдоха исми инсон ва ё ашё метавонанд дохил шаванд: зан - чинси зан (духтарча, духтар, модар, завча) ва зан (хамсари мард) фахмида мешавад. Дар мисохои зер таркиби мачозии «гоху ногох» ба маънои «хамеша»: «Ин мушохид кампири Марям буд, ки гоху ногох руи бом мебаромад, то суроги шахбузашро аз куху пушта бигирад» (1,120); пойлучу сарлуч - либоси андак доштан; гармову сармо - тамоми фасли сол: «Пойлучу сарлуч дар гармову сармо мегаштему парво надоштем, холо назди бухории гармро гирифтааму ёрои то хочатхона рафтан надорам» (1,125).

«Ч,анчолу хархаша кардан» бо се ифода дар як чумла: пасту баланд омадан; муканиву руканй ва калимаи халкй-гуфтугуии «голмагол» баён гаштааст: Мохи гузашта бо зани Худодод пасту баланд омад - сабаби голмаголашон чй буд, холо касе ба хотир оварда наметавонист - муканиву руканйкарданд, хангоматалаби зиёде чамъ шуд (1,132).

Мафхуми «хама чо» бо ду таркиби синонимй: дуру наздик: «Х,ануз хафт сол дошт, ки зардузиро ба хама нозукй фаро гирифта буд, овозаи хунараш ба дуру наздик расида буд, ба Зарнигор мулаккаб шуда буд» (1,25); замину осмон: «Як лахза замину осмон ба назари сайёди чавон тира гашт» (1,144) ифода ёфтааст.Нигоху баррасии ичмолии корбурди мачоз дар романи "Сармаддех" Бахманёр ба мо равзанаеро боз менамояд, ки адиб дар истифодаи вожахо ба тобишхои мачозии онхо эътибори махсус дода, кушиш намудааст, ки хар як вожаву таркиби асараш дар баробари воситаи ифода буданаш, боз бори маъниву тобиши маъновиро кашад. Таджики хамачонибаи ин мавзуъ фурсати алохидаро такозо дорад.

Хулоса, корбасти вохидхои забон дар мавридхои зарурй бо маънихои дилхоху нозуки мачозй барои муассирй ва сахеху равшан ифода намудани фикр мусоидат кардааст. Хусусан, ифодахои мачозии услубй, ки дар чанд мувозй ва муродифот истифода шудаанд, аз гановати забон ва махорати суханофарии нависанда дарак медихад.

ПАЙНАВИШТ: 1.Бахманёр.Сармаддех/Бахманёр. - Душанбе, 2002.-231 с.

2 Забони адабии хозираи точик.^исми 1. Китоби дарсй барои мактабхои олй. - Душанбе:

Маориф, 1982. - 462 с. 3.3ехнй, Т. Санъати сухан/Т.Зехнй. - Душанбе , 1979. - 252 с.

4.Лугати терминхои забоншиносй. - Душанбе, 1983. - 256 с.

5.Мансури,Мирзониё.Фархангномаи киноя/М.Мансурй.-Техрон,1382.-1050 с.

6.Мухаммадиев,М.Лексикаи забони адабии точик/ М.Мухаммадиев, Ю.Нурмухаммадов, ^.Талбакова.- Душанбе, 1997.- 189 с.

7.Фарханги иборахои рехта. Душанбе, 1964. - 952 с.- Ч,илди 1.

8.Фарханги иборахои рехта. Душанбе, 1964. - 840 с.- Ч,илди 2.

9.Фарханги тафсири забони точикй. Душанбе, 2008. - 850 с. Ч,илди 1.

10.Фарханги тафсири забони точикй. Душанбе, 2008. - 945 с. Ч,илди 2.

REFERENCES:

1. Bahmanyor, Sarmaddeh/ Bahmanyor.-Dushanbe,2002.-231 p.

2. Modern Literary Tajik Language.-P.l.Manual for higher schools.-Dushanbe:Enlightenment,1982.-462 p.

3. Zehni, T. Art Speech/ T. Zehni.-Dushanbe, 1979. - 252 p.

НОМАИ ДОНИШГОХ* УЧЁНЫЕ ЗАПИСКИ* SCIENTIFIC NOTES* № 4(49) 2016

4. Huseynov,H.Dictionary of Linguistic Terms/H.Huseynov,K.Shukurova.-Dushanbe,1983.-256 p.

5. Mansuri, Mirzoniyo. Metaphorical Dictionary/ M. Mansuri.-Tehran, 1382hijra. - 1050 p.

6. Muhammadiyev, M.Vocabulary of Tajik Literary Language/ M. Muhammadiyev, Yu. Nurmuhammadov, T. Talbakova. - Dushanbe, 1997. - 189 p.

7. Dictionary of Phraseological Units. - Dushanbe, 1964. - 952 p. - V.1.

8. Dictionary of Phraseological Units. - Dushanbe, 1964. - 840 p. - V.2.

9. Interpretation Dictionary of the Tajik Language. -Dushanbe: Freedom of the Orient, 2008, volume 1. - 850 p.

10. Interpretation Dictionary of the Tajik Language.-Dushanbe:Freedom of the 0rient,2008,volume 2.946 p.

Некоторие лексичекские особенности романа «Сармаддех» Бахманяра

Ключевые слова: переносное значение, проза, Бахманяр, метафора, метонимия, синекдоха

В статье объектом исследования являются некоторые лексические особенности романа «Сармаддех» современного таджикского писателя Бахманяра.Автор подчеркивает, что в романе «Сармаддех» писатель уделяет особое внимание использованию переносных значений слов, словосочетаний и конструкций. На основе изучения и анализа лексики произведения, формируется вывод, что переносные значения слов и словосочетаний в исследуемом произведении несут основную смысловую нагрузку и делают повествование выразительным и красочным.Всесторонне исследуя характерные особенности использования лексических единиц языка, таких как метафора, метонимия, синекдоха в данном произведении, автор статьи доказывает, что применение этих языковых элементов в соответствии с замыслом писателя, в подходящих случаях и в тонких переносных значениях способствовали более полному и ясному выражению мыслей писателя.

Автор статьи приходит к выводу, что талантливое использование переносных значений слов и словосочетаний с их новыми смысловыми оттенками свидетельствует о богатстве языка и писательском мастерстве создателя романа «Сармаддех».

Some Lexical Peculiarities of the Novel «Sarmaddeh» by Bahmanyar

Key words: figurative meaning, prose, Bahmanyar, metaphor, metonymy, synecdoche

The object of the research is some lexical peculiarities of the novel «Sarmaddeh» by modern Tajik writer Bahmanyar. The author lays an emphasis upon the idea that the writer in his novel pays particular attention to figurative meanings of words, word-combinations and constructions. Proceeding from the study and subsequent analysis in regard to lexical production the author comes to the conclusion that figurative meaning of words and word-combinations in the literary production in view deal with a principal meaningful charge and deliver to the narration in expressive and colorful manner.

Having multilaterally analyzed the characteristic features of the usage of lexical units in language including metaphor, metonymy, synecdoche the author of the article testifies to the fact that an application of these linguistic elements in accordance with the writer 's design both in direct sense and in subtle figurative meanings promote a more completed and clear expression of the writer's thoughts.

To sum it up, the author comes to the conclusion that talented usage of figurative meanings of words and word-combinations with their new sensible shades concerned with both richness of language and writer s mastership prove a great artistic value in the novel entitled «Sarmaddeh».

Маълумот дар бораи муаллиф:

Ра^матов Шу^рат А^мадцонович, номзади илмхои филологй, дотсенти кафедраи забони точикии Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б.Тафуров (Цумхурии Точикистон, ш. Хучанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru Сведения об авторе:

Рахматов Шухрат Ахмаджонович, кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка Худжандского государтвенного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru Information about the author:

Rahmatov Shuhrat Ahmadjonovich, саndidаte philological sciences, Associate Professor of the Tajik language department under Khujand State University named after B. Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.