Научная статья на тему 'СОҒЛОМ ТУРМУШ ТАРЗИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ'

СОҒЛОМ ТУРМУШ ТАРЗИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1835
113
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўқувчи / соғлом турмуш / ривожланиш / зиддият / стрессли муҳит / ҳимоя механизмлари / валеологик омил / профилактик тадбирлар.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Нилуфар Мирджамалова

Мазкур мақолада мактаб ўқувчиларида соғлом турмуш тарзини ривожлантиришнинг психологик–педагогик омилларига тўхталар эканмиз, унда жамиятдаги ўқувчи-ѐшларнинг таълим жараѐнида зиддиятли, стрессли муҳит мавжудлиги сабабли у безовталанади ва натижада инсон ҳимоя механизмларининг турли хил таъсири туфайли ўз соғлиғининг қадр-қимматини англаш қийинлашади. Шу муносабат билан, ўқувчиларда Соғлом турмуш тарзи ривожланишининг тизимли ўрганиш лозимлиги батафсил кўрсатиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СОҒЛОМ ТУРМУШ ТАРЗИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ»

СОГЛОМ ТУРМУШ ТАРЗИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК

АСОСЛАРИ

Нилуфар Мирджамалова

Узбекистон жисмоний тарбия ва спорт университети, "Ижтимоий гуманитар фанлар ва хукук'кафедраси укитувчиси

АННОТАТСИЯ

Мазкур маколада мактаб укувчиларида соFлом турмуш тарзини ривожлантиришнинг психологик-педагогик омилларига тухталар эканмиз, унда жамиятдаги укувчи-ёшларнинг таълим жараёнида зиддиятли, стрессли мухит мавжудлиги сабабли у безовталанади ва натижада инсон химоя механизмларининг турли хил таъсири туфайли уз соFлиFининг кадр-кимматини англаш кийинлашади. Шу муносабат билан, укувчиларда СоFлом турмуш тарзи ривожланишининг тизимли урганиш лозимлиги батафсил курсатиб берилган.

Калит сузлар: укувчи, соFлом турмуш, ривожланиш, зиддият, стрессли мухит, химоя механизмлари, валеологик омил, профилактик тадбирлар.

КИРИШ

Инсон саломатлиги - инсон камолотининг мухим таркибий кисмларидан бири булиб, шахснинг хеч ким дахл кила олмайдиган хукуки, уз-узини ривожлантириш, шахсий ва жамият хаётида фаол иштирок узига хос турмуш тарзи ва харакатланиш воситаси хисобланади.Узбекистонда бу борада соFлом турмуш тарзини олиб боришда хотин-кизларнинг алохида урни соFлом она ва бола дастуридаги ишлар алохида кундаланг масала сифатида куриш мумкин.Бу борада Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 5 мартдаги "Жисмоний тарбия ва спорт сохасидаги давлат бошкаруви тизимини тубдан такомиллаштириш чора - тадбирлари туFрисида"ти ПФ - 5368 - сонли Фармони хамда Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 6 апрелдаги "Давлат таълим муассасалари хузурида спорт клубларини ташкил этиш чора - тадбирлари туFрисида"ги 542 - сон карорида белгиланган вазифаларини ижросини таъминлаш хамда Узбекистон Республикаси Жисмоний тарбия ва спорт вазирининг 2018 йил 18 июльдаги 14 - сонли к/к Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирининг 2018 йил 18 июльдаги 54 - сонли к/к ижросини таъминлаш юзасидан кабул килинган карорлар оммавий спорт турларини ривожлантиришга хизмат килади.

Жисмоний баркамол авлод тарбияси ва унинг камолоти, баркарор турмуш тарзи маданияти оркали йулга куйилади. Унга асосий мезони булиб индивиднинг соFломлиги, саломатлиги даражаси олинади. СоFломлик, саломатлик эса инсон жисмининг камолотига бориб такалади ва унинг тамал тошини куйиш биологик ёшининг илк давридан амалга оширилади

СоFлом турмуш тарзи (СТТ) - бу фаол мехнат, ижод OFушида яшаш, кучли жисмоний ва рухий юкламаларни, ута хавфли ва зарарли таъсир курсатувчи омилларни енгил кутара оладиган хар томонлама тараккий этган шахснинг шаклланиш жараёнидир.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Фалсафа ва ижтимоий гигиена ва турли жисмоний маданият оид адабиётларда соFлом турмуш тарзини шакллантириш муаммоларига сунги пайтларда катта эътибор берилмокда. Жисмоний тарбия таълим сифатида жахондаги барча мутахассисларнинг эътиборини жалб этиш билан бир каторда унинг тавсифи (мазмун ва мохият ифодаси) ва таснифини (воситалар, кулланиш жараёнлари) олимлар узларича ифода этишади. Бу уринда П.Ф. Лесгафт, Л.П. Матвеев, А.Ф. Новиков ва узбекистонлик олимлар Р.Саломов, К.М. Махкамжонов, Ю.М. Юнусова, Ш.Х,. Хонкелдиев, А.А. Абдуллаев, Х,.Т. Рафиев, Х,.А. Ботиров, У.Иброхимов каби жисмоний тарбия назариётчилари жисмоний тарбия тушунчасини бир колипда тавсиф этишган ва илмий асарларида соFлом турмуш тарзига оид жуда куп тушунтиришлар берганлар. Бу масаланинг ижтимоий-рухий, тиббий-гигиеник, иктисодий, шахснинг узига алокадор мотивацион томонлари бугунги кунга келиб тадкик этилмокда. Бирок, соFлом турмуш тарзининг методологик, илмий муаммолари ва ижтимоий-гигиеник мезонлари айрим минтакаларнинг узига хос томонлари, иклимий-географик шароитлари, ахоли турмуш маданиятининг этник хусусиятлари етарлича урганилган эмас.

СТТ ни шакллантиришнинг миллий концепцияси намунавий модели республика ахолиси уртасида СТТ шакллантириш жараёнини маълум бир тартибда ва илмий асосда олиб боришни имкон яратади, унинг самарадорлигини оширади.Шу билан бирга СТТ намунавий модели - одамлар уртасида соFлом муносабатларни хамда намунавий хулкни шакллантириш жараёнини тартибга солиб боради ва тезлаштиради. Одамлар жамиятда узларининг мавжуд яшаш тарзларини, гигиеник хулкларини, шунингдек тиббий маданийлиги ва фаолликларини намунавий этап билан киёслаб куриш ва унга тегишли узгартиришлар киритиб бориш имкониятига эга булади. Жисмоний

тарбия жараёни куп кирралидир. Бу жараёнда таълим хам, тарбия хам берилади. Жисмоний тарбия жараёнида таълим бериш харакат куникмалари, малакаларини хосил килиш, такомиллаштиришга каратилган булади. Шу билан бирга, шуFулланувчиларни жисмоний ривожланишига курсатмаларни илмий педогогик холатда очиб беради.

Жисмоний тарбия таълимотида жисмоний сифатларга (куч, тезлик, чидамлилик ва хк.) алохида урин берилади. Чунки, харакат фаолиятлар факат тириклик, тетиклик, бакувватликни саклашгагина каратилмасдан, балки мураккаб булган жисмоний мехнат, машклар, спорт турларида ишлатиладиган ута мураккаб амалий харакат фаолиятларни максадли бажаришга йуналтиради.

Жисмоний тарбия жараёнида машкларни шакл ва мазмун жихатдан ижро этишда усуллар асосий уринда турса-да, улар купрок маданият тушунчаси билан хам бевосита боFлик булади. Бунда асосан икки йуналиш кузга ташланади, яъни:

1. Машкларнинг чиройли килиб бажарилиши, узгаларнинг диккатини жалб этиши, шуFулланувчининг гавда тузилиши ва нафис харакатлари. Масалан, бадиий гимнастика машклари, баландликка сакрашлар, сувда сузиш ва трамплиндан айланиб сакрашлар, тупни дарвозага тепиб киритишлар ва х.к.

2. Машк-уйинлар ва спорт турларида оммавий булиб бажаришлар (жамоа, гурух ва хк.), байрамлар, нуфузли спорт мусобакаларида кургазма - намойиш чикишлар. Бу икки холатда хам санъат билан (мусика, ракс ва хк.) жисмоний машклар, спортнинг уЙFунлашиб кетиши жисмоний маданият тушунчасини билдиради. Шу сабабдан фанларда жисмоний маданият (физкультура) умуминсоний маданиятнинг таркибий кисми деб саналади.

Шу жихатдан каралса жисмоний маданият хам уз ичига турли оммавий -тарбиявий жараёнларни узига каратиши билан мустакил йуналишларга эгадир, яъни:

- укувчи ва талаба ёшларнинг жисмоний маданияти;

- катта ёшдаги кишилар жисмоний маданияти;

- хотин-кизлар жисмоний маданияти;

- ахоли истикомат жойларида жисмоний маданият ва хк.

Таъкидлаш жоизки, тарбия ва маданият иборалари шакл ва мазмун жихатдан фарк килсада, одатда, айникса Узбекистон шароитида (тил, мантик, тадбирнинг мохияти ва ишлатилиши) бу икки иборани ягона "тарбия" сузи билан ишлатилади. Чунки, энциклопедик луFатларда изохланишича маданият тарбияни, тарбия эса маданиятни билдиради кабилида тавсифланади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Мустакил давлатлар хамдустлиги мамлакатларида "маданият" (культура) иборасини тарбия (воспитание) сузи билан аралаштирилмайди. Масалан, жисмоний маданият институти (институт физической культуры), жисмоний тарбия институти (институт физвоспитания) деб аташади.

Юртимиз шароитида "Жисмоний тарбия институти", "Жисмоний тарбия факультети" каби номлар билан расмийлаштирилган.

Бу олий даргохларда жисмоний тарбия ва жисмоний тарбия таълими олиб борилади, яъни тарбия ва маданият йулида жисмоний тарбия ва жисмоний маданият укитувчилари тайёрланади. Катта спорт махоратига эга булган битирувчилар укитувчи эмас, балки мураббий булиб фаолият курсатади.

Эътироф этмок лозимки, жисмоний тарбияга табобат илмининг буюк донишманди Абу Али ибн Синодек хеч ким таъриф ва бахо бера олмаган. Яъни унинг тавсифи буйича бадан тарбия билан муттасил шуFулланувчилар хеч кандай дорига мухтож булмайдилар.

Шу сабабдан Ибн Сино хар бир инсон доимо соф хавода юриши, мехнат килиши, тоFларга саёхат килиб дам олиши, кайикларда сайр этиши ва саломатлиги хамда тетиклигига караб курашга тушиши, от чоптириши ва хк. фаол амалий харакатларни бажариши, унга одатланиши керак деб тавсия берган. Бадан тарбия машкларини меъёрида ва уз вактида бажариш, машклардан кейин эса сувда чумилиш ёки нам сочик билан баданни ишкалаб артиш йулларини хам энг аввало Ибн Сино тажрибаларда синаб, узининг "Тиб конунлари" китобларида ёзиб, илмий мерос килиб колдирган.

Х,озирги тиббиёт оламида хам жисмоний машкларни факат соFлом кишиларгина эмас, хатто дардман, кекса кишилар ва ногиронлар хам уз холатларига караб бажаришни инкор этмайди.

Бу мулохазаларни баён этишдан максад шуки, барча ёшдаги кишиларнинг саломатлигини яхшилаш, жисмоний баркамолликни тарбиялаш, бемор ёки ногиронларнинг соFлигини саклашга ва жисмоний тарбия илмининг асосий мазмунларини ахоли уртасида чукур сингдириш масалаларига эътиборни янада кучайтириш лозим. Бу йулда факат шифокор ва жисмоний тарбия мутахас-сисларигина эмас, хар бир ижодкор, зиёлилар хам ташаббус курсатишлари лозим.

ХУЛОСА

Хулоса шуки, жисмоний тарбия, жисмоний маданият ва жисмоний тарбия воситалари хамда уларнинг тарбиявий жихатлари хакида уй-фикрлар юритилса, озик-овкатларнинг турлари, уларни истеъмол килиш меъёрлари, вакти ва дам олиш, хордик чикариш, уйку каби эхтиёжий томонларни хам аник билиш мухим ахамиятга эгадир. Айникса носвой (нос) отиш, тамаки чекиш, спиртли ичимликлар ва турли зарарли гиёхларни истеъмол килишнинг саломатлик, мехнат килиш ва узок умр куришга жиддий салбий таъсирларини онгли равишда билиш хар кандай киши, айникса болалар, усмир-йигитлар учун албатта зарурдир. Бунда хотин-кизларга, уларнинг булажак фарзандларига зарарли моддаларнинг таъсири катта асоратлар колдириши аник эканлигини хам унутмаслик лозим.

REFERENCES

1. Oktamovna, S. Z., & Nasriyevich, G. N. (2021). Terminology as a structural element of the language. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(9), 724731.

2. ФОЗИЛОВ, Х. К., & РАХМАНОВА, М. М. (2021). Гандболчи талаба кизларнинг махсус жисмоний тайёргарлик даражасини аниклаш ва тахлил килиш. Fan - sportga, 41-43.

3. Рустамов, Д. У., & Кенжаева, С. Х. (2021). Значение ролевых игр в формировании коммуникативных компетенций студентов изучающих иностранный язык. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

4. Иброгимова, Н. М., & Абдумаликова, Г. Х. (2021). Организация правильного питания юных спортсменов. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

5. Egamnazarova, F. A., & Mukhamedova, M. S. (2021). Improving english language listening skill. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

6. Ли, Т. Г., & Ходжиев, Р. М. (2021). Толкование терминов узбекской национальной борьбы «кураш». Academic Research in Educational Sciences, 2.

7. Tursunboyeva, L. T., & Ashirova, M. F. (2021). Positive teacher-student relations. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

8. Насирова, Б. Т., & Халалов, З. А. (2021). Изучение иноязычных слов латинского происхождения на занятиях по русскому языку в высших учебных заведениях. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

9. Тураев, А. И., & Ёкубов, И. К. (2021). Эффективные приёмы обучения чтению на уроках английского языка. Academic Research in Educational Sciences, 2.

10. Aliyeva, S. B., & Achilov, O. Q. (2021). Xorijiy tillarni o'qitishning samarali usullari (nemis va ispan tillari misolida). Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

11. Abdurashitovna, A. S. (2020). The influence of motivation in the foreign language learning process. Наука и образование сегодня, (6-2 (53)), 37-38.

12. Норбоева, Ф. Р. (2020). Процесс преподавания иностранного языка в неязыковом вузе. Интернаука, 20(149 часть 2), 74.

13. Suyunovna, M. S. (2020). Interactive teaching methods in the process of foreign language communicative competence development. Наука и образование сегодня, (6-2 (53)), 35-36.

14. Akhmedovna, A. M., Olimjonovna, A. K., & Khamidovna, D. K. (2020). Enhancing student's writing through pre-writing activities. European Journal of Molecular and Clinical Medicine, 7(2), 3118-3130.

15. GAZIEV, S. (2020). Improving the speed-strength preparedness of sambo wrestlers at the stage of sports improvement. Фан-Спортга, (1), 56-60.

16. Tashkenbayevna, S. K., Rozikovich, S. I., Vladimirovna, L. L., Sotivoldiyevich, O. M., Mukhammadjonovich, B. A., Omonboyevich, A. B., & Valikhojayevich, S. Z. (2020). Pedagogical technologies and interactive methods as a factor of increasing special knowledge of students. Journal of Critical Reviews, 7(6), 42-46.

17. Roziqovich, S. I. (2019). Functional training level of runners student-athletes sprinters. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

18. Солиев, И. Р. (2018). К,иска масофаларга югуришда спортчиларни техник тайёргарлик даврида старт реакцияларини такомиллаштиришни тахлил килиш. Фан-Спортга, (2), 56-61.

19. АРСЛАНОВ, Ш. А., АДИЛОВ, С. К., ЛЮЛИНА, Е. С., & ТАШМАТОВ, А. Р. (2021). Эффективность применения педагогической технологии совершенствования координационных способностей дзюдоистов 13-14 лет. Fan - sportga, 51-53.

20. СОЛИЕВ, И. Р. (2021). Токио (япония) шахрида булиб утган xxxii олимпия уйинларида спортнинг енгил атлетика тури буйича утказилган мусобакаларнинг тахлили. Fan - sportga, 13-15.

21. Usmonova, R. B. (2021). SEMANTIC FEATURES OF MODAL VERBS IN ENGLISH GRAMMAR. Scientific progress, 7(4).

22. Ёкубова, Д. М. (2021). ВАЖНЫЕ АСПЕКТЫ СПОРТИВНОЙ ПСИХОЛОГИИ В ДУХОВНОЙ ПОДГОТОВКЕ СПОРТСМЕНОВ. Academy, (1 (64)), 100-102.

23. Усманова, Ш. Ш., & Екубова, Д. М. (2020). Основы психологической подготовки спортсмена.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.