Научная статья на тему 'СИНФ ИЧИДАГИ ЎХШАШЛИК ВА СИНФЛАРАРО ФАРҚЛАНИШ КЎПАЙТМАСИГА АСОСЛАНГАН МЕЗОН БЎЙИЧА ЕЧИМНИНГ МАВЖУДЛИГИ ҲАҚИДА'

СИНФ ИЧИДАГИ ЎХШАШЛИК ВА СИНФЛАРАРО ФАРҚЛАНИШ КЎПАЙТМАСИГА АСОСЛАНГАН МЕЗОН БЎЙИЧА ЕЧИМНИНГ МАВЖУДЛИГИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
28
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЎХШАШЛИК ВА СИНФЛАРАРО / ЕЧИМНИНГ МАВЖУДЛИГИ / АСОСЛАНГАН МЕЗОН / СИНФ ИЧИДАГИ

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Хуррамов А.Х.

Мақолада объектларни синфларга ажратиш ва прогноз масалаларини ечишдаги ошкор ўлчам бирлигига эга бўлмаган жаловчи, умумлашган кўрсаткичларни мисол келтириш мумкин: бемор касаллигининг оғирлик даражаси, кредит беришдаги банк мижознинг қарзни тўлашга қодирлиги. Ҳудуднинг экологик ҳолатининг баҳоси ва ҳокозо. Умумлашган кўрсаткичлар турли тоифадаги (сифат ва миқдорий ўлчамлардаги) аломатлар фазосида ҳисобланади. Ҳисоблаш жараёнида берилган базасини интелектуал таҳлил қилиш усулларидан фойдаланилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE AVAILABILITY OF A SOLUTION BASED ON THE MULTIPLICATION OF INTRA-CLASS SIMILARITY AND INTER-CLASS DIFFERENCE

In the article, it is possible to give an example of general indicators that do not have a transparent unit of measurement for classifying objects into classes and solving forecasting problems: the severity of the patient's illness, the ability of the bank client to repay the loan. Evaluation of the ecological condition of the area and its description. Generalized indicators are calculated in the space of symptoms of different categories (of qualitative and quantitative dimensions). In the process of calculation, methods of intellectual analysis of the given base are used.

Текст научной работы на тему «СИНФ ИЧИДАГИ ЎХШАШЛИК ВА СИНФЛАРАРО ФАРҚЛАНИШ КЎПАЙТМАСИГА АСОСЛАНГАН МЕЗОН БЎЙИЧА ЕЧИМНИНГ МАВЖУДЛИГИ ҲАҚИДА»

Хуррамов А.Х.

Царши давлат университеты Амалий математика кафедраси уцитувчиси

СИНФ ИЧИДАГИ УХШАШЛИК ВА СИНФЛАРАРО ФАРЦЛАНИШ КУПАЙТМАСИГА АСОСЛАНГАН МЕЗОН БУЙИЧА ЕЧИМНИНГ

МАВЖУДЛИГИ ХДКВДА

Мацолада объектларни синфларга ажратиш ва прогноз масалаларини ечишдаги ошкор улчам бирлигига эга булмаган жаловчи, умумлашган курсаткичларни мисол келтириш мумкин: бемор касаллигининг озирлик даражаси, кредит беришдаги банк мижознинг царзни тулашга цодирлиги. Худуднинг экологик уолатининг бауоси ва уокозо. Умумлашган курсаткичлар турли тоифадаги (сифат ва мицдорий улчамлардаги) аломатлар фазосида уисобланади. Хисоблаш жараёнида берилган базасини интелектуал таулил цилиш усулларидан фойдаланилади.

Калит сузлар: ухшашлик ва синфлараро, ечимнинг мавжудлиги, асосланган мезон, Синф ичидаги.

Khurramov A.Kh.

teacher

department of applied mathematics Karshi State University

ON THE AVAILABILITY OF A SOLUTION BASED ON THE MULTIPLICATION OF INTRA-CLASS SIMILARITY AND INTER-

CLASS DIFFERENCE

In the article, it is possible to give an example of general indicators that do not have a transparent unit of measurement for classifying objects into classes and solving forecasting problems: the severity of the patient's illness, the ability of the bank client to repay the loan. Evaluation of the ecological condition of the area and its description. Generalized indicators are calculated in the space of symptoms of different categories (of qualitative and quantitative dimensions). In the process of calculation, methods of intellectual analysis of the given base are used.

Key words: similarity and cross-class, existence of a solution, based criterion, Intra-class.

Фараз килайлик ni,...,np,...,n/+i, (n < п+i) -узаро кесишмайдиган [nin] интерваллар чегаралари булсин, xa аломатнинг K, i = i,...,l синф

объектларини тавсифлашдаги интерваллари(п2;пз],...,(п/;п/+1] ва пр1 - К синф объектларининг [пр;пр+1] интервалдаги улчанган кийматлари сони булсин.

Интервалнинг пь...,яр,...,п/+1 чегаралари куйидаги мезон буйича аникланади

Умумлашган курсаткичлар (бахоларни) олиш масаласини ечишнинг узига хос хусусияти шундаки, максад функцияси (окибатни) кийматини боFлик курсаткичлар (сабаблар) кийматлари оркали аниклашдир. Алохида мухим муаммолардан бири сифатида хар хил тоифали аломатлар фазосида боFлик курсаткичларни кайта ишлаш алгоритмлари ва методалари ишлаб чикиш масаласини курсатиш мумкин[1].

Касалликнинг OFирлик даражасини аниклаш учун комбинацияли умумлашган курсаткични хисоблашга уринишлар С.М.Зуев (1) ва Г.И.Марчук (2) ишларида келтирилган. Касалликнинг OFирлик даражасини микдор аломатларининг уртача кийматлари буйича регрессия моделларида хисоблаш таклиф килинган. Чизикли ва чизиксиз регрессия боFланишлари каралган[2].

Одатда, максад функциясини (умумлашган курсаткичли) хосил килишда соха буйича эксперт-тажриба маълумотлари ишлатилади ва улар куйидаги шаклларда булади(3). Экспертларнинг балл бахолари; тадкикот обеъктларидаги тахлил килинаётган хоссаларнинг намоён булиш дажаларини экспертлар томонидан тартибланиши билан; жуфт таккослашларнинг бул матрицаси куринишида[3].

Юкорида келтирилган усулларнинг камчилиги - уларда экспертларнинг субъектив фикрларига таянишдир.

Тад^и^от максади. Умумлашган курсаткичларни хисоблаш оркали тажриба берилганлар базасидан билимларни ажратиб олиш ва уларни билимларини тасвирлаш моделларида ифодалаш тадкикот максади хисобланади. Методика сифатида турли тоифадаги, микдорий ва номинал аломатлар фазосида умумлашган курсаткичларни хисоблаш имконини берувчи устунлик интерваллари усули кулланилади ва олинган билимларни ноаник мантик моделида тавсифлаш амалга оширилади.

Масаланинг куйилиши. Стандарт равишда куйилган образларни англаш масаласи каралади. Иккита узаро кесишмайдиган К, К синфлар

вакилларини уз ичига олган Е0 = 8т } обеъктлар туплами берилган

деб хисобланади. Обеъктлар п та турли тоифадаги (микдорий ва сифат) аломатлар билан тавсифланган булиб, уларнинг х таси интервалларда (I

туплам), п - х таси номинал ^ туплам) улчамларда улчанади. Уетайлик учун К синф вакилларини руй берган холатлар (холатлар) ва К2 - руй

холатлар (но холатлар) деб хисоблаймиз. Икки синфли масала каралишига сабаблардан бири - хар кандай обеъктнинг умумлашган бахоси нисбийдир, у карама -карши синф объект ларига кийслаш натижасида юзага келади.

Иккинчидан, хар кандай к (к > 2) синфли масалани икки синфли

масалалар каскада куринишида ечиш мумкин[4].

Х,ар бир микдорий аломат учун, чегаларида "холат" ёки "нохолат" синфи устун булган интервалларни танлаш масаласи тадкик килинади. Ихтиёрий мумкин булган объектнинг микдорий аломатининг киймати устунлик интервалларининг бирортасига хам тушмаган холати мазкур тадкикотда каралмайди[5].

Умумлашган курсаткичларни хисоблашнинг интервал усули.

Берилган с аломатнинг (с 1 I) киматлари усиш тартибланади:

г V

Айтайлик, (и, V), (и, V)- мос равишда |*с ,гс Ц интервалдаги К, К синфлар вакиллари микдори булсин. г , г кийматларини ва

12 Си 'у

^ 1 {1,2} синф устунлиги индексларини танлаш

(и,V) ,(и,V) 7 } - 3- , } ® тах (2)

\К\ Кз- \

мезони буйича аникланади. Келтирилган мезон буйича (1) кетма-

Г Ч -

кетлик ^ та узаро кесишмайдиган г , г й ,1 £ и, и £ V £ т, I = 1, £

с ё си '"V И

интервалларга буланади[6].

г Ч

Биринчи, Г , г И, V < т интервалнинг чап чегараси (1) кетма-

ё с1 сV И

кетликнинг биринчи элементи билан устма-уст тушади, иккинчи

2

г , г й , интервал р = V + 1, д £ т кийматидан бошланади ва хокозо.

' сд И

(2) мезон буйича энг кам интерваллар сони £ с (г^ < гс Но1аИ исНип) 2 га

тенг.

Х,ар бир г, гс И, * = 1, ^ с интервал учун (2) буйича оптимал

_ (u, \) _ (и ^

ажратиш натижаларини --:—:—, п21--:-:— билан

|К21

Г Y

белгилайлик. У х,олда с - аломатнинг ' , r й, интервал буйича К

g cu cv У 1

h.

синфга тегишлилик функциясининг кийматини f (i)= -1-

h1i + h2 i

куринишида аниклаймиз. Агар аломат номинал булса, fc (i) функциясидаги hXi, h2. кийматлари с - аломат i - градациясининг мос равишда К, К синфлардаги микдорлари[7].

S1 E0 Q Kd, S = (bl, b2 ,..., bn ) объектининг умумлашган бах,оси

9 1 fc (i), bc 1 fc. , rcv j^^c 1 , rcv Л A1 0

ё У ё У о ( fc () bc 1 xjc ±

R(S)= ^т а

Кз- d\Sf 1 К3

о

а i fc (Оbc - Xjc

cl I I-!-—

v + а i

b„,x,.„ 1 ' ,r U cl ji°, bc1 xj

r Г U ' bc ' xjc 1 ' 'cv Й c1 J 1 ' c jc 4 fa ' 'cv {J 0

(3)

формуласи билан хдсобланади. Бу ерда Sj = (xyl,x-2,...,x^) ва t c

та градацияли с 1 У номинал кийматлари {1,2,..., tc } тупламга тегишли каралади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Зуев С.М. Статическое оценивание параметров математических моделей заболеваний. М.Наука, 1988. -176 ст

2. Марчук Г.И. Математические модели в иммунологии. Вычислительные методы и экскременты. М.:Наука, 1991-304с

3. Черныш П.П. Системно-симметричный подход в оценке индивидуальной нормы и эффективности лечения хронической сердечной недостаточности у больных ишемической болезнью сердца: Дис...докт.мед.наук. Ташкент, 2003. С. 156

4. Usmonov. M. T.., & Qodirov. F. E.. (2022). DARAJALI QATORLAR.

darajali qatorlarning yaqinlashish radiusi va sohasi.

TEYLOR FORMULASI VA QATORI. IJTIMOIY FANLARDA INNOVASIYA ONLAYN ILMIY JURNALI, 8-20. Retrieved from http://www. sciencebox. uz/index.php/jis/article/view/1151

5. Usmonov. M. T.., & Qodirov. F. E.. (2022). FURE QATORI VA UNING TADBIQLARI. IJTIMOIY FANLARDA INNOVASIYA ONLAYN ILMIY JURNALI, 21-33. Retrieved from http://www. sciencebox. uz/index.php/jis/article/view/1152

6. Usmonov. M. T.., & Qodirov. F. E.. (2022). STOKS FORMULASI. SIRT INTEGRALLARI TADBIQLARI. IJTIMOIY FANLARDA INNOVASIYA ONLAYN ILMIY JURNALI, 34-45. Retrieved from https://sciencebox.uz/index.php/jis/article/view/1153

7. Usmonov Maxsud Tulqin o'g'li. (2022). FURYE QATORI. FUNKSIYALARNI FURYE QATORIGA YOYISH. https://doi.org/10.5281/zenodo.6055125.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.