Научная статья на тему 'Умумлашган баҳоларни ҳисоблашдан буғдой навларини фарқлашда фойдаланиш'

Умумлашган баҳоларни ҳисоблашдан буғдой навларини фарқлашда фойдаланиш Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

CC BY
196
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
признак / объект / количественный признак / номинальный признак / стохастические и детерминированные методы / итерационный алгоритм / oбобщенные оценки / выборка / идентификация. / feature / object / quantitative feature / nominal feature / stochastic and deterministic methods / iterative algorithm / generalized estimates / sampling / identification

Аннотация научной статьи по электротехнике, электронной технике, информационным технологиям, автор научной работы — Эшбоев Э. А., Шодиев Ф. Ю., Жўраев Д. Т.

В статье рассматриваются мягкость и жесткость дифференцированных сортов пшеницы, а также обобщенная оценка ряда симптомов. Для расчета oбобщенных оценок используются детерминированные и итерационные алгоритмы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article considers the softness and stiffness of differentiated wheat varieties, as well as the generalized estimates of a number of symptoms. Deterministic and iterative algorithms are used to calculate the generalized estimates.

Текст научной работы на тему «Умумлашган баҳоларни ҳисоблашдан буғдой навларини фарқлашда фойдаланиш»

8. Нестерова Н.С., Анисимов В.А., Гончарук С.М. Проектирование мультимодальной транспортной сети //Бюллетень результатов научных исследований. -2017. -№4. -С.41-51.

9. Жуков В.И., Копылов С.В. Обоснование математической модели проектирования местной сети автомобильных дорог в условиях Республики Саха (Якутия) //Фундаментальные исследования.-2015.№3.-63-67;URL:http://www.fundamentalresearch.ш/ш/article/ view?

id =37085 (дата обращения: 10.09.2018).

10.S.M.Goncharuk, V.A. Anisimov, N.S. Nesterova, N.A. Lebedeva. Methodological Foundation for Designing Stage-by-Stage Development of Layout and Capacity of Multimodal Transportation Network: A Monograph, Khabarovsk, Izdatelstvo DVGUPS, 2012.

11.K.S. Tchumlyakov, D.V. Tchumlyakova. The national transit capacity in the system of International transport corridors, Bulletin of transport information. 11(245) (2015) 8-13.

12. Бутаев Ш.А., Сидикназаров ^.М., Муродов А.С., ^узиев А.У. Логистика (етказиб бериш занжирида окимларни бош;ариш).-Тошкент: Extremum-Press, 2012.-577 б.

13. Simon P. Blainey, John M. Preston, Predict or prophesy? Issues and trade-offs in modelling long-term transport infrastructure demand and capacity//Transport Policy, Volume 74, February 2019, Pages 165-173. https://doi.org/10.1016/j.tranpol.2018.12.001.

14. ^узиев А.У. Юк ташиш воситалари ва транспорт тармогидан оптимал фойдаланиш масаласининг математик модели//Ж. TAYI XABARNOMASI. -Т.: 2011. №2. 86-89 б.

УДК 004.657 Эшбоев Э.А., Шодиев Ф.Ю., Жураев Д.Т.

УМУМЛАШГАН БА^ОЛАРНИ ^ИСОБЛАШДАН БУГДОЙ НАВЛАРИНИ

ФАРЦЛАШДА ФОЙДАЛАНИШ

Эшбоев Э.А. - катта укитувчи; Шодиев Ф.Ю.- укитувчи (КдрДУ); Жураев Д.Т. - к.хфф.д. (ДДЭИТИ Кдшкадарё филиали).

В статье рассматриваются мягкость и жесткость дифференцированных сортов пшеницы, а также обобщенная оценка ряда симптомов. Для расчета oбобщенных оценок используются детерминированные и итерационные алгоритмы.

Ключевые слова: признак, объект, количественный признак, номинальный признак, стохастические и детерминированные методы, итерационный алгоритм, обобщенные оценки, выборка, идентификация.

The article considers the softness and stiffness of differentiated wheat varieties, as well as the generalized estimates of a number of symptoms. Deterministic and iterative algorithms are used to calculate the generalized estimates.

Key words: feature, object, quantitative feature, nominal feature, stochastic and deterministic methods, iterative algorithm, generalized estimates, sampling, identification.

Сунгги йилларда сунъий интеллектга алокадор тармоклар жадаллик билан кенгайиб бормокда. Бундай тармокларга мисол килиб, билимларни тасвирлаш, муаммоларни ечиш, эксперт тизимлар, компьютерлар билан табиий тилда мулокот килиш, ургатувчи тизимлар, когнитив моделлаштириш, стратегик уйинлар, визуал маълумотни кайта ишлаш ва робототехника кабиларни келтириш мумкин. Шунингдек, сунъий интеллектнинг асосий муаммоси хисоблаш машиналари ёрдамида инсоннинг фикрлаш ва масалаларни ечиш жараёнини самарали ташкил этишдан иборат [4].

Биз ушбу маколада сунъий интеллектнинг тармокларидан бири хисобланган берилганларнинг интеллектуал тахлили (БИТ) асосида юмшок ва каттик бугдой навларини фарклаш учун умумлашган бахолар усулини куллаш масаласини караймиз.

Умумлашган бахолар - бу объектларнинг танланган курсаткичлари буйича тузилган матрицани каралаётган курсаткичлар вазнларининг векторига купайтиришдан хосил килинган микдордир.

Маълумки, табиатда учрайдиган барча усимликлар, хусусан, бугдой хам иклим, тупрок ва сув билан боглик булган бир катор параметрлар таъсирида усиб ривожланади. ^уйида бугдой хакида бир катор умумий маълумотларни келтирамиз.

Бугдой (Triticum) - галладошлар оиласига кирувчи утсимон усимликлар туркумига мансуб булиб, энг кадимги ва хозирги дунёнинг купгина мамлакатларида экиладиган асосий дон экини хисобланади. Жахон дехкончилигида асосан юмшоц бугдой (Triticum aestivum, ёки оддий - vulgare) ва цаттиц бугдой (Triticum durum) экилади. Долган бугдой турлари кам экилади ёки умуман экилмайди.

Юмшок бугдой - бошоги килтикли ва килтиксиз, килтиги бошогидан калтарок, дони ок ёки кизгиш, кундаланг кесими думалок, ичи асосан унсимон. ^аттик бугдой - бошоги зич, асосан килтикли, килтиклари бошогидан узун ва тик усади.

Бугдой Урта Осиё мамлакатларида милоддан аввалги 7-6-минг йилликларда маълум булган. 17-асрдан бошлаб Шимолий Америкада хам экила бошланган. Жахонда галла экиладиган майдонлар 250 млн. гектардан ортик булиб, етиштириладиган доннинг карийб 30%и бугдойга тугри келади. Асосий галлакор мамлакатлар - Россия, ^озогистон, Хитой, А^Ш, Х,индистон, Канада каби давлатлар хисобланиб, Узбекистонда 1990 йилларнинг бошидан республиканинг галла мустакиллигини таъминлаш максадида бугдой экиладиган майдонлар кенгайтирилган.

Узбекистонда 1937-1996 йилларда бугдой буйича 6 марта нав алмаштирилган. Бугдой буйича уруглик ва янги бугдой навларини яратишда Милютин (Frnnaopon) давлат селекцияси (1937 йил, хозирги Андижон шахридаги Сувли ерларда бошокли ва дуккакли экинлар илмий текшириш институтининг Галлаорол филиали) мухим ишларни амалга оширган. Сугориладиган майдонларда бугдойнинг цилтицсиз (Безостая-1), унумли бугдой, сете серрос, сангзор-4, интенсив, ёнбош, лалми ерларда: цизил бугдой (цадимги жайдари нав), цизил шалола, сурхок-5688, тезпишар ва бошка навлари экиб келинмокда. 1995 йилдан бери Россиянинг Краснодар улкасидан ва Украинадан келтириб экилаётган Скифянка, Юна каби бугдой навлари сугориладиган майдонларда гектаридан 50-70 центнерлаб хосил олиш имконини бермокда [5].

Юкорида таъкидлангани каби Узбекистонда, хусусан, ^ашкадарё вилоятида хам иклим шароити, тупрок унумдорлиги ва сув билан боглик булган бир катор параметрларни хисобга олган холда куплаб бугдой навлари экилиб, улардан яхши хосил олишга эришилмокда. Аммо вилоят худуди буйлаб кандай бугдой навларини экиш ва уларни парвариш килиш учун кандай ёндашувни амалга ошириш масалаларини янада чукуррок урганиш учун хозирги кундаги мавжуд илм-фан ютукларини бу сохага татбик этишга эхтиёж сезилмокда.

Бу борада берилганларнинг интеллектуал тахлили сохасида эришилган ютукларни юкорида келтирилган масалаларни хал этишга татбик этиш, дон етиштириш сохасидаги ечимини кутаётган бир катор масалаларни ижобий хал этишга имкон беради.

^уйида биз ^ашкадарё вилоятида экиб келинаётган Гром, Бунёдкор, Fозгон, Шамс, Крупинка, Насаф, Зилол, Нафис каби бугдой навларининг юмшок ёки каттиклигига кура фаркланишининг умумлашган бахосини хисоблаш масаласини караймиз.

Бизда бугдой навларининг тажриба натижаларида олинган бугдой нави, туплашгача кун, найчалашгача кун, бошоцлашгача кун, вегетация даври, усимлик буйи, охирги бугин узунлиги, бошоц узунлиги, бошоцчалар сони, ётиб цолишга чидамлилиги, делянкадан олинган %осил, %осилдорлик, 1000 та дон вазни, дон натураси, оцсил мицдори, дон намлиги, клейковина мицдори, ИДК, дон шишасимонлиги каби курсаткичларининг сон кийматлари мавжуд булиб, биз уларни аломатлар сифатида караймиз.

Аломат бу каралаётган объектнинг параметри х,исобланиб, у номлар, тартиб, интервал ва нисбий шкалалар ёрдамида аникланади. Аломатларнинг асосан 2 та мщдорий ва номинал турларидан кенг фойдаланилади.

Мицдорий аломат деб бирор улчов бирлигига эга булган аломатга айтилади. Масалан, 46 ёш, 176 см, 85 кг ва х,оказо.

Номинал аломат деб факат идентификация килиш йули билан аникланадиган аломатга айтилади. Масалан, соч ранги аломат сифатида каралганда цора, сариц, малла, оц каби ранглар идентификация килинади [3].

Шунингдек, умумлашган бах,оларни х,исоблашнинг стохастик ва детерминистик усуллари мавжуд булиб, куйилган масалани х,ал этиш учун детерминистик алгоритмдан фойдаланамиз.

Детерминистик алгоритмда микдорий аломатларнинг кийматлари, иккита синф объектларининг тегишлилик интервалларига булинади. Бунга кура объектнинг умумлашган бах,осини х,исоблашда микдорий аломатлар учун устунлик интервалларига тегишлилик функциясининг кийматлари х,исобланади. Номинал аломатлар учун эса градацияларга учраш частоталари ишлатилади.

Биз караётган масаладаги аломатлар факат микдорий аломатлар булганлиги сабабли, аникланган барча аломатлар буйича интервалларга ажратиш хдмда вазнларни х,исоблаш учун куллайдиган алгоритмимизга кура, аломатларнинг х,ар бир устунида с0 = тт(xi),

с2 = тах(xi) кийматлар аникланади. Бу ерда xi /-аломат (i = 1п, п аломатлар сони).

( | 1 /1 Л 2 (2 ЛУ | | d (г | d V

Y^i [Ui - 1 j + ui [Ui - 1 j dh Ifi 3-i I " u3-i)

, U; \Ui - U + U

Jj Ki l( Ki\ -0 . 2

^ I U; I Ko ■ - U, . d=1 i=1 ^ 3-i

2| K1IK 21

^ max (1)

Бу ерда u, u1 лар [c0, c1] интервалдаги мос равишда Kx ва K2 синфларга тегишли микдорлар сони. u2, u2 лар эса (cx,c2] интервалдаги мос равишда Kx ва K2 синфларга тегишли микдорлар сони [2].

(1) критерия асосида c1 микдор ([c0,c2] интервални [c0,c1] u (c15c2] интервалларга

ажратувчи) хдмда xi аломатларнинг W вазлари аникланади.

Шунингдек, S = (x1,..., xn) объектнинг Kx синфга тегишлилиги буйича умумлашган бахоси куйидаги функционал асосида хисобланади:

R(s)= (xi - c2 )/(c3 - c{ ) (2)

Функционалдаги ti ни хисоблаш учун куйидаги итератив алгоритм кулланилади:

1. Ro = 0; {tt = sign (X )}, i = 1, N , X Ф 0 - тасоддифий сон;

2. R(S) хисоблансин;

3. R(Sa)= min{R(Si),St e Kj, R2(S,) = max{R(S,),Sj e K2};

4. R1 = R(Sa)-R2(Sb). Агар R1 > 0 ёки R1 < R0 булса, 7-кадамга утилсин;

5. Ro = R1 текширилсин;

6. R(Sa)-R(Sb) айирманинг максимал кийматини таъминлайдиган {ti}, i = 1, N

танлансин ва сунгра 2-кадамга утилсин.

7. Тамом [1].

Объект сифатида юмшок ва каттик бугдой навлари ва хар бир нав учун тажрибалар натижаларида олинган маълумотлар жойлашган танланма файлини оламиз. ^аралаётган объектда 55 та бугдой нави (айни вактда ^ашкадарё вилоятида куп экилаётган) мавжуд булиб, булардан 35 таси юмшок, 20 таси эса каттик бугдой навлари хисобланади. Х,ар бир

нав учун 18 та микдорий аломат аникланган булиб, улар туплашгача кун, найчалашгача кун, бошоклашгача кун, вегетация даври, усимлик буйи, охирги бугин узунлиги, бошок узунлиги, бошокчалар сони, ётиб колишга чидамлилиги, делянкадан олинган х,осил, х,осилдорлик, 1000 та дон вазни, дон натураси, оксил микдори, дон намлиги, клейковина микдори, ИДК, дон шишасимонлиги кабилардир.

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 О

Г

V

1-расм. Аломатларнинг х,иссаси.

Юкорида келтирилган (1), (2) формулалар хдмда итератив алгоритмга асосланиб тузилган дастур ёрдамида юмшок ва каттик бугдой навларининг фаркланишини амалга оширувчи умумлашган бах,оларни х,исоблаш буйича куйидаги натижалар олинди.

1-расмда юмшок ва каттик бугдой навларининг фаркларини аниклашдаги умумлашган бах,оларни х,исоблашга аломатларнинг кушадиган х,иссалари тасвирланган булиб, горизантал ук буйича аломатларнинг номлари, вертикал ук буйича эса уларнинг х,иссалари (фоизларда) акс эттирилган.

2-расм бугдой навларининг юмшок ва каттиклигига кура фаркланиши буйича х,исобланган умумлашган бах,оларни узида акс эттиради.

Ушбу графикда горизонтал ук буйича бугдой навларига мос ракамлар, вертикал ук буйича эса уларнинг [0;1] кесмага акслантирилган умумлашган бах,олари тасвирланган. Графикдан куринадики, КЯП^6-ВтТ-Р-166, KRBW17-6, Шамс(ст), Ш15РС-58, КЯ17-FWWPYT-1597 номли юмшок бугдой навлари каттик бугдой навларига караганда етарлича юкори бах,ога эга. KR17-FWWPYT-1547, Бунёдкор(ст), Ш18-1Ш-9828, KRBW18-3, KRBW18-6 номли юмшок бугдой навлари эса каттик бугдой навларига якин умумлашган бах,ога эга.

Юкорида кулланилган усул ёрдамида каттик бугдойларнинг юмшок бугдойларга нисбатан олинадиган умумлашган бах,осини х,ам х,исоблаш мумкин.

о.е

Юмшок бугдойлар

0.6

0,4

0.2

Каттщ оуздойлар

1 3 1 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45 47 49 51 53 55

2-расм. Бугдой навларининг фаркланиши.

Ишлаб чикилган дастурий воситадан олинган натижаларга кура, дастур бошок узунлиги, вегетация даври, клейковина микдори, усимлик мойи, дон намлиги каби

аломатларни бугдой навларининг юмшок ёки каттиклигига нисбатан умумлашган бах,оларини х,исоблашда мух,им параметрлар сифатида аниклади.

Шунингдек, ишлаб чикилган дастурий восита ёрдамида бугдой навларининг х,осилдорлиги, кургокчилик ва касалликларга чидамлилигининг умумлашган бахоларини аниклаш буйича хисоблашларни хам амалга ошириш мумкин.

АДАБИЁТЛАР

1. Игнатьев Н.А. Обобщенные оценки и локальные метрики объектов в интеллектуальном анализе данных. Монография. -Ташкент: Издательство "Университет", 2015. - 72 стр.

2. Ignatev N.A., Usmanov R.N., Madraximov Sh.F. Berllganlarning intellectual tahlili. O'quv qo'llanma. - T.: "MUMTOZ SO'Z", 2018. -138 s.

3. Eshboyev E., Shodiyev F., Bozorov A. Berilganlarni qayta ishlash algoritmlarida o'lchov shkalalari va tanlanma fayllarining o'rni. "FAN VA JAMIYAT" jurnali. Ajiniyoz nomidagi NDPI. 2019 №3, 7-10-sahifalar.

4. Рассел С., Норвиг П. Искусственный интеллект: современный подход 2-издание. Москва, 2017, -1408 стр.

5. http://www.wikipedia.org

УДК 621.314.21 Пирматов Н.Б., Эгамов А.М., Быстров Д.В., Зайниева О.Э., Курбонов Н.А.

УЧ ФАЗАЛИ КУЧ ТРАНСФОРМАТОРЛАРИДА УЮРМА ТОКЛАР ^ОСИЛ ЩЛГАН

МАГНИТ ИСРОФЛАРИНИ КАМАЙТИРИШ

Пирматов Н.Б. - т.ф.д., профессор; Эгамов А.М. - ассистент; Быстров Д.В. - т.ф.н., доцент (ТДТУ); Зайниева О.Э. - т.ф.н., доцент; Курбонов Н.А. - катта укитувчи (КарМИИ).

В данной статье произведен расчет магнитных потерь, обусловленной вихревым током и освещены пути их уменьшения. Чем больше эти потери, тем меньше коэффициент полезного действия трансформатора.

Ключевые слова: потеря энергии, синхронный генератор, потери мощности, синхронный двигатель, силовой трансформатор, магнитопровод, магнитные потери, вихревые токи, электрические станции.

In this article, the calculation of magnetic losses due to the output current is made and ways to reduce them are highlighted. The greater these losses, the lower the efficiency of the transformer.

Key words: energy loss, synchronous generator, power loss, synchronous motor, power transformer, magnetic circuit, magnetic losses, eddy currents, power stations.

Электр станцияларидан истеъмолчиларга электр энергияни узатишдаги энергия исрофлари линия симларидан утадиган ток кучига богли; булади. Электр станцияларидаги синхрон генераторлар кучланишининг катталиклари (U < 24 кВ) узок масофада жойлашган истеъмолчиларга электр энергияни тежамли узатиш учун анча камлик килади. Электр

энергиянинг маълум куввати (S= V3UI) ни истеъмолчига узатишда трансформатор ёрдамида кучланиш U канчага оширилса, ток кучи I шунча марта камаяди. Бунда: 1) линия учун кундаланг кесим юзаси нисбатан кичик булган сим танланиб, электр узатиш линиясини куришда рангли металлар тежалади; 2) линиядаги кувват исрофлари (Р =3I2ri) камайиши туфайли истеъмолчиларга етказиб бериладиган актив кувват ошади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.