Научная статья на тему 'ШАРҚ ФАЛСАФАСИДА ТОЛЕРАНТЛИК МАСАЛАСИ'

ШАРҚ ФАЛСАФАСИДА ТОЛЕРАНТЛИК МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

83
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
толерантлик / догма / дин / эгоизм / миф / фалсафа / фан / ахлоқ / кибр / руҳ / комиллик / тасаввуф / атеизм. / tolerance / dogma / religion / egoism / myth / philosophy / science / ethics / arrogance / spirit / perfection / mysticism / atheism

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Хайтметов Раимберди Кудратуллоевич

Мазкур мақолада Шарқ мутафаккирларининг толерантлик ва унинг акси бўлмиш догматизм борасидаги айрим қарашлари қисқача кўриб чиқилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ISSUE OF TOLERANCE IN EASTERN PHILOSOPHY

This article briefly discusses some of the views of Eastern thinkers on tolerance and dogmatism

Текст научной работы на тему «ШАРҚ ФАЛСАФАСИДА ТОЛЕРАНТЛИК МАСАЛАСИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 4 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 ШАРК ФАЛСАФАСИДА ТОЛЕРАНТЛИК МАСАЛАСИ

Раимберди Кудратуллоевич Хайтметов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Шарк мутафаккирларининг толерантлик ва унинг акси булмиш догматизм борасидаги айрим карашлари кискача куриб чикилади.

Калит сузлар: толерантлик, догма, дин, эгоизм, миф, фалсафа, фан, ахлок, кибр, рух, комиллик, тасаввуф, атеизм.

THE ISSUE OF TOLERANCE IN EASTERN PHILOSOPHY

Raimberdi Kudratulloevich Khaytmetov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

This article briefly discusses some of the views of Eastern thinkers on tolerance and dogmatism.

Keywords: tolerance, dogma, religion, egoism, myth, philosophy, science, ethics, arrogance, spirit, perfection, mysticism, atheism.

Ман чи гуям васфи он олийжаноб, Нест пайгамбар,вале дорад китоб.1 Абдуращон Жомий

КИРИШ

Х,озирги биз яшаб турган 21 асрга кадар инсоният жуда куп йулларни босиб утди. У уз танлаган йулини фароFатга олиб борувчи йул деб узини хамда бошкаларни ишонтиришга харакат килиб келди. Хусусан фанда бу йулни давр парадигмаси деб аташ мумкиндир. Масалан: Антик даврда юнон файласуфлари мифдан логосга утиш фароFатга олиб бориши мумкин деб уйлашган булса, урта асрларда факатгина диний эътикодгина фароFатга элтиши мумкин деган карорга келишди ва нихоят янги даврга келиб эса фанга эргашсак хаммаси яхши булади деган фикрда уз ривожланиш йулини давом эттирди. Шу уринда табиий савол туFилади хуш биз канчалик узимиз орзу килган фаровонлик ва ёки фароFатга эриша олдик? Агар эришган булсак демак охирги танлаган йулимиз туFри

1 Мазмуни: Мен ул олийжаноб зот васфида нима хам дердим, китоби бору лекин ПаЙFамбар эмас Academic Research, Uzbekistan 590 www.ares.uz

эканда? Яъни фанга эргашиб биз хато килмаган эканмизда? Ёки биз халиям жараёндамизми? Шундай булса бу йул качон тугайди ва качон у (инсоният) ростанам фароFатга эришиши мумкин?

Юкоридаги ва шу каби муаммоли саволларга жавоб ва ечим топишида санаб утилган сохаларнинг (миф, дин, фан) барчаси бирдек даъвогардир. Ва ёки бошкача килиб айтганда кайси бир дунёкараш шакли устун булса ушбу дунёкараш инсоният устидан хукмролик килиши мумкиндир. Яна шуни алохида таъкидлаш лозимки инсоният уз ривожланиш тарихида канча муаммога дуч келган булса унинг барча уша давр одамларига толерантликнинг етишмаганидандир. Сабаби "Инсон кандай фикрлаши унинг хаёт тарзини белгилаб беради. Бошкача килиб айтганда биз инсонлар уз фикрларимизни химоя килиш учун хамма нарсага, хаттоки, энг OFир жиноят булмиш узгача фикрловчи одамларни улдиришга хам кодирмиз. Ва ёки файласуфлар тили билан айтганда "Отишма-бу фикрни масофадан туриб узатишдир." Бировга ук отиш эса факат бир максадда амалга оширилади..." [1]

Х,озирзамон ёш авлодни тарбиялашда асосий урFу берадиган томони бу толерантликдир. Толерантлик муаммоси факатгина бугунги муаммо эмас. Мутаасиблик муаммоси инсоният бошига жуда катта кулфатлар солганлиги хам тарихдан бизга маълум. К,олаверса бугунги кунда хам диний, иркий, миллий ва минтакавий урушлар жуда куп салбий окибатларга олиб келмокда. Хусусан очарчилик, саводсизлик, кашшоклик балоларининг энг катта сабачиси деб хам айнан уруш курсатилади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мавлоно Румий эса юкоридаги иллатларни уз асарларида жуда куп маротаба танкид килганлигини куришимиз мумкин. Хусусан у "Маснавийи маънавий" асаридаги ривоятларнинг бирида куйидагича хикоя килади.

Бу ривоят савдогар ва унинг тутикуши хакида булиб кунларнинг бирида савдогар Х,индистонга сафарга кетаётиб хамма оила аъзоларидан кандай совFа олиб келиши хакида бирма-бир сураб чикади. Охирги булиб у узининг тутикушидан сурайди. Шунда тути унга хеч нарса керак эмаслиги факатгина Х,индистон тутиларига у хакида яъни, унинг кафасда (камокда) яшаётганлиги хакидаги хабарни етказишнинг узи етарли деб жавоб беради. Савдогар эса Х,индистонга бориб тутикушининг илтимосини бажо келтиради. Ушбу хабарни эшитгач тутиларнинг сардори ерга кулаб тушади ва узини улганга солади. ^айрон булган савдогар уйга кайтгач уз тутисига булиб утган вокеани айтиб беради. Бу хабардан кейин савдогар тутиси хам узини улганга солади. Бундан

xa^a öynraH caBgorap TyTHHH Kynara onuö hhkhö ynurHHH KyMMoKHH öynraHga, TyTHKym yHuö KeTagu Ba gapaxT moxura KyHagu. fflyHga caBgorap TyTHKymgaH cypafigu ypMOH TyTHKymnapu ceHra KaHgafi paM3Hfi xaöap ^yHaTraH эgн? TyTHKym эca KyfiugaruHa ^aBOÖ öepagu; ynap MeHra ceH KaHnanHK gHKKaT MapKa3Hga öyncaHr myHHa xaTap ocTuga öynacaH geö afiTraH эgн geö ^aBOÖ öepagu. [2] Ey anöaira paM3ufi pHBoaTgup. EyHga ^uHgucTOH ypMoHnapuga amafiguraH gapBemnap Ba eKH caMaHnap xaKuga ran öopagu. PyMHfiHHHr afiTumuna pyx,HH o3ognHKKa HHKHmH ynHM2 öunaH öof^hk öynuö, yHH энг onufi gapa^acuHu afiHaH EpaxMaHnapgaH ypraHum no3HM. Pyxufi KoMHnnuKHH x,HHg caMaHnapuga Kypum yHHHr gaBpu ynyH ^yga xaB^nu öynraH Kapam эgн. Caöaöu öygnapacTnHKga afiönaö ^yga ^uggufi MyaMMonap KenTHpuö HHKapumu MyMKHH эgн. PyMHfi MaHa my Macana atHH TonepaHTnHKKa ^yga Kyn эtтнöop KapaTraH öynuö, öyHHHr acocufi caöaöu y amaraH Tapuxufi gaBp Ba eKH Myx,HT öunaH öoFnHKgup. ^yHKH x,ap öup hhcoh мнкpocoцнyм (khhhk ^aMuaT)gup. ^aMHaTHHHr öup öynaru cu^aTuga hhcoh y3H amafiguraH ^aMuaTHHHr $a3HnaT Ba unnaTnapHHH y3uga aKc эттнpagн. PyMHfi amaraH gaBpgaru gorMaTHK Kapamnap Hara^acuga By^ygra KenraH guHufi Ba cuecufi HXTHno^nap yHHHr gyHeKapamura y3 TatcupuHH yTKa3Mafi KonMaraH anöaira. Ba eKH ycTo3 H.KoMunoB cy3napu öunaH afiTraHga, "PyMHfi muht fiunnap gaBoMHga TynnaHuö KenraH fflapK ^anca^acu Ba xHKMaTH, ucnoMHfi xaKHKgTnapHH oMyxTa этa onraH, TacaBBy^ Ba $anca$aHH Kymuö, hhcoh pyx,H guaneKTHKacuHH onraH ynyF Myra^aKKHpgup. Yhhht Kapamnapuga öupoH-öup MyraaccuönHK, Kyp-KypoHa aKHganapacTnHK HaMyHacHHH KypMaficH3. Y THfipaK Ba xymep Ky3 öunaH gyHera Ha3ap conagu, hhcohhh KaHgafi öynca, myHgafi onuö ypraHagu, hhcoh Kanöu Typugaru энг ho3hk, энг HH^a энг amupHH cupnapHH omKop этagн, pyx,HMH3 HKnHMnapugaru y3HMH3 ce3MaraH KoHyHHaTnap, 3apypuaTnapHH KypcaTHö öepagu"

[3].

Yhhht TonepaHT gyHeKapam эгacн öynuö KaMonra eTHmuga yHra Tapöua öepraH 3oTnapHHHr ypHH ^yga Kairagup. XycycaH yHra emnuruga oTacu ToMoHHgaH afiTHnraH Kyfigaru pHBoaT öyHra aKKon MHcon öyna onagu.

...Eopurnapöu mypK, apa6, $opcy wnon,

№ynöa 6up KUMca-anucy Meypuöon.

Xaüp, öe6 6up mama caeso aunaöu,

Hy^KU caeso, 6anKü saeso aunaöu.

2 Myannu^ öy epga acKeT (TapKHgyHeHH)napHH Ha3apga TyTMoKga. ^^hh öpaxMaHnapga Ba cy$H3Mga gyHeBHfi Ha^cnapgaH Tyna bo3 Kenum "ynMacgaH öypyH ynum" Kaöu ^onaTnap ynpaö Typagu.

Форс деди: "Бозор тушайлик шул замон, Ацчага ангур3 олайлик, дусти жон!"

"Куй бу гати, - деб уни кесди араб, Эйнаб олсак ацчага, булгай ажаб! "

Турк деди: "Беууда бу гаплар бари, Мевалар ичра узумдир сарвари!"

Шунда юнон уам арога солди суз: "Эй, харид этмоцца стафиль дуруст"

Бас, улар битта царорга келдилар, Лек, тушунмай, баусу завзо цилдилар.

Барчада хоуиш узум эрди фацат, Барчаси бирдек, узум, дерди фацат.

Лек арога шум жауолат тушди, бас, Тиш, цовурга лат еди, топди шикаст.

Гофилу 8афлат сузидин можаро,

Бизники - бирлик била сулуу салоу... [4].

Юкорида келтирилган ривоят хозирам уз ахамиятин юкотгани йук. Инсоният мана Румий яшаган даврдан буён яна кариб 800 йил утди хамки мутаасиблигича колиб келмокда. Буни замонамизда кунига бир неча марта отилаётган турли куроллар ва унинг натижасида халок булаётган минглаб инсонлар мисолида яккол куриш мумкин.

Догматизм ва ёки мутаасибликка олиб келувчи асосий омиллар бу тор дунёкараш, таълим ва тарбиядаги бирёкламалик хамда худбинликдир. Юкоридаги иллатларга карши Румий уз асарларидаги ривоятлари оркали курашиб келган. Хусусан унинг маснавийсида куйдаги арслон ва куён хакидаги

ривоятни учратиш мумкин..... Унга кура кунларнинг бирида арслон урмон

хайвонларига катта талофат етказади. Яъни узи хохлаган пайтда хохлаган

3

3 - y3yM MaiHOCHHH aHraaTagn

хайвонни овлай бошлайди. Шунда хайвонлар битта жойга йиFилиб бунга ортик чидаб булмаслигига, буни бир чорасини топишга харакат килишади. Ва улар куйдаги фикрда тухташади. Демак хамма урмон хайвонларни руйхатга олиб навбат билан кунига бир хайвон уз ихтиёри билан арслоннинг олдига бориб, унга емак булиши лозим булади. Арслон эса бунинг эвазига урмонда тартибсиз ов килишни тухтатади. Навбат куёнга келганда у атайин арслон ёнига кечикиб боради. Арслон эса оч колиб асабий бир холатда уни кутиб олади. Ва куённиг кеч колиши сабабини сурайди. Шунда куён йулда бошка бир арслонга учрагани ва у уни еймокчи булганини сабаб килиб курсатади. Арслонни бу хабар Fурурига тегади ва ундан сурайди ким экан у мени худудимда мени улжамга куз олайтирадиган деб савол беради. Шунда куён хохласанг сени олдига олиб боришим мумкин деб жавоб беради. Арслон рози булгач иккаласи йулга тушишади. Куён арслонни кудук олдига олиб бориб кудук ичини курсатади арслон эса шиддат билан кудук ичига караса ростанам бошка бир арслон унга жахл билан бокиб турибди. Бир хамлада уни яксон килиш учун бор кучи билан кудук ичига сакрайди ва халок булади.

Юкорида келтирилган достон худбинлик (эгоизм) хакида булиб, факат узини кура олиш мана шундай халокатга (рухий халокат назарда тутилмокда) олиб келиши мумкинлигини Румий жуда содда ривоятлар ёрдамида акс этириб бера олгандир.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Тасаввуфий толерантликни биз йирик суфий ва файласуф Ибн ал-Арабийсиз тасаввур килиш жуда мушкулдир. Бу файласуф карашлари хам худди Румй карашларига ухшашдир, баFрикенглик борасида. Буни Гарблик шаркшунос олимлар хам алохида таъкидлаб келмокдалар. Масалан Олмониялик машхур исломшунос олима Аннемарие Брегитта Шиммел Ибн ал-Арабийни динлараро тотувлик ва диний баFрикенглик тарафдорларидан бири сифатида доимо тахсинга сазовор булиб келган, деб бахолайди ва бунинг далили сифатида муаллиф Ибн ал-Арабийнинг уз байтларининг бирида келтирилган куйидаги фикрини келтириб утади. «Менинг калбим турли шаклларга кодирдир: рохибнинг савмааси, бутпарастнинг бутхонаси, зохидларнинг Каъбаси, Таврот ва Куръон сахифасидир. Ишк менинг иймон ва эътикодимдир: унинг туялари каерга юзланмасин, менинг эътикод ва иймоним яна уша ишк булиб колаверади" [5].

Толерантлик масаласи Шарк мутафаккирларнинг жуда купчилигига хос булиб, бунга сабаб уларнинг уз замонлари мутаасиблардан жуда куп озор

чекканларидадир десак хато булмайди бизнингча. Масалан буюк мутафаккир Абдурахмон Жомийнинг "Бахористон" асарида хам толерантлик масаласига жуда куп урFу берилган.

"Толерантликнинг тимсоли бу баFрикенглик саналади. Жомийнинг "Бахористон" асарларидаги 1 - равза "Дарвишлар хакида хикоят" бобида, юракларни кибру - хаво, разолат ва нафратлар тозалашлик масаласи баёнига кузимиз тушади:

^ошим Суфий дебди:

- Юракдан кибр разолатин ювишдан кура, тоFни игна учи билан купориш осон.

Кибрсизлик лофин урма, уни курмоцдан кура Коронги тун чумолининг изин курмак осонроц. Кибр гардин аритмоцдан осон эрур шубуасиз, Игна билан тозни цазиб остин - устун цупормоц. " -297 1971 — :

Демакки, Кибрсизлик лофин урма, уни курмоцдан кура, инсонларга хос булган кибрларга берилиб, мактанчокликни кораламокда. Цоронги тун чумолининг изин курмак осонроц - нурсиз короетулик (зулмат)да йуриб, чумолининг изин курмак осонроц, деб бахоланмокда. Маълумки, чумоли изини кундуз кунда хам пайкашлик душвор албатта. Шунинг учун кибрга берилиб, мактанчоFлик килгандан кура, коронFу - зулматда чумоли изи (поклик ва софлик маърифатини шакиллантириш йули)ни топишлик осондир. Чумолилар машаккат билан мехнат килиб, узининг ризкини йиFиши, халол ва пок кун кечиришлари англанади.

Х,ой - хавасга берилиб, кибр билан яшагандан (бошкаларни минсимай, Fуддайиб яшагандан) кура, халол ва пок ризк илинжида маърифат истаб, маънавий саводхонликка уз хиссасини кушиб яшагани маъкул.

Кейинги мисрада Кибр гардин аритмоцдан осон эрур шуб^асиз, яъни, кибр жойлашган юракларни тозалашдан кура, Игна билан тогни цазиб остин -устун цупормоц, осон деб бахоланмокда. Бу эса уз - узидан маълумки, ахлокий иллатларнинг накадар тубанликка караб шуетишларга мойиллигини курсатади" [6].

Ва ёки "Дин ва санъатнинг миллат танламаслиги бу инсоният тарихидаги "Толерантлик" - тахаммулнинг амалий ифодаси демакдир. Бундай тахаммул эса сабр ва бардош, итоат ва эхтиром, ботиний лаззат оркали бахолангай. Бу эса миллатлар ва минтакалар уртасидаги тинчлик ва тотувликни, баFрикенглик ва дустлик рухини кучайтиради" [7.].

Толерантлик масаласини яна биз хадис илмида хам куришимиз мумкиндир[8.]. Ва ёки Х,инд фалсафасида хам толерантлик масаласи алохида уринга эга, буни машхур хинд файласуфи Радхакришнанни куйдаги фикрлари оркали асослашимиз мумкиндир. "Радхакришнан фалсафий системасининг марказида "универсал дин" коидаси ётар эди. Файласуфнинг кайд этишича, инсоният жамияти хам худди инсоний мавжудотларга ухшаб, эътикод билан яшайди ва у улса, у хам бархам топади. Шундай савол туFилади: хозирги замон динларидан кайси бири "инсоннинг енгиб булмас эхтиёжини" кондиришга даъво килиши мумкин? Радхакришнан фикрича, уларнинг барчаси таассуб ва узгармас акидалар билан суFорилган булиб, хурофотни тарFиб килади ва душманлик тусиклари билан бир-биридан ажралгандирлар. Бундай шароитда худосизлик (атеизм) акидасининг усиши табиийдир" [9.].

ХУЛОСА

Хрзирги кунга келиб хар бир сохада толерантлик масаласи урта асрлар мутаасиблик давридагидек бир хилда мухимдир. Сабаби хали-хануз инсоният бугунгача мавжуд сохаларнинг биронтасида узи хохлаган даражада толерантликка эриша олганлиги йук. Колаверса интолерант инсон глобаллашган хозирги даврда бахтли яшаши жуда кийиндир. Чунки бундай дунёкарашга эга булган инсонлар психология фанлари номзоди М.Арипова тили билан айтганда "Толерант булмаган инсонга нафакат жамият орасида балки уз -узи билан келишиб яшаши хам кийин кечади. У атрофдаги ва колаверса уз-узидан хам доим хавфсираб яшайди... Чункибундай инсон толерант инсондан фаркли, узида мавжуд етишмовчиликлар ва ёки камчиликларга факатгина ташкаридан сабаб кидириб яшайди..."[10].

Хулоса сифатида яна шуни айтиш мумкинки юкорида биз куриб чиккан Шарк мутафаккирлари асарлари, токи инсоният мавжудот сифатида мавжуд булар экан уз мавкеини юкотмайди. Шунингдек бугунги кун инсоният тафаккурини юксалтиришда хам Шарк ва хам Гарбга бирдек уз таъсирини утказа олади. Унинг узига хослиги хам айнан мана шундадир. Хусусан Мавлоно Румий карашларининг бутун инсониятга макон ва замондан, эътикодидан, иркидан, миллатидан, жинсидан ва хоказолардан катъий назар бир хил таъсир кила олишидадир.

REFERENCES

1. Хайтметов, Р. (2020). Догматизм ва унинг окибатлари.

2. Мавлоно Жалолиддин Румий. Маснавийи маънавий. Форсийдан Жамол Камол таржимаси.Т.: "MERIYUS" ХНМК, 2010. Б-54-56.

3. Н.Комилов. «Тафаккур хазинаси». «Ичингдаги ичингдадир»га сузбоши. Т., 1997. Б.-6.

4. Фиш Радий Геннадиевич. Жалолиддин Румий. Русчадан Жамол Камол таржимаси.Т.: Гафур Гулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2005. Б.-137-138.

5. Аннемарие Шиммел. Абъоди ирфонийи ислом(Mustical Dimensions of Islam). Таржума ва тавзехоти Абдуррахим Гувохий. -Техрон: Дафтари нашри фарханги исломий, 1375, -С. 443.

6. Madalimov, T., Akhatov, L., Xaytmetov, R., & Ibrohimov, F. (2020). A Symbol of Tolerance and Friendship in Jamiy's Work "Bahoriston". International Journal of Current Science Research and Review, 1(1), 29-32.

7. Akhatov, L., Madalimov, T., & Xaytmetov, R. (2020). The Spiritual Connection of Sufism and Tolerance in the Works of Jami. International Journal of Multidisciplinary Research and Publications, 1(2), 1-4.

8. Is'haqov Mirsodiq, Alimova Rahima, Karimov Nodir, Sulaymonov Jasur, Madalimov Timur. Contribution of Abu Isa Tirmidhi to the Science of Hadith. International Journal of Innovative Technology and Exploring Engineering (IJITEE) Volume-9 Issue-1, November, 2019.

9. Muhammadjon Qodirov, Po'latov Sherdor, Madalimov Timur, Mullajonov Islom,Valiyev Lochin. Some Characteristics of Modern Indian Philosophy. International Journal of Multidisciplinary Research and Publications. Volume 2, Issue 11, pp. 47-49, 2020.

10. Арипова М.Л. Современный мир и проблема толерантности. Проблемы педагогики. № 1 (33), 2018. С.13-15

11. Хайтметов, Р. (2020). Мавлоно Румийнинг "Маснавийи Маънавий" асарида амалий ахлок масаласи. Тамаддун нури, 1, 76-79.

12. Axatov, L., Xaytmetov, R., & Madalimov, T. (2020). Tasavvufda tahammul va irtibot (Abdurahmon Jomiy asarlari misolida). Falsafa va hayot, 2(9), 71-87

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.