Научная статья на тему 'СЕМАНТИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ МЕСОИМЕНИЯ SICH В СОСТАВЕ НЕМЕЦКИХ РЕФЛЕКСИВНЫХ ГЛАГОЛОВ И ИХ ЭКВИВАЛЕНТЫ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ'

СЕМАНТИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ МЕСОИМЕНИЯ SICH В СОСТАВЕ НЕМЕЦКИХ РЕФЛЕКСИВНЫХ ГЛАГОЛОВ И ИХ ЭКВИВАЛЕНТЫ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
32
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕФЛЕКСИВНЫЙ ГЛАГОЛ / РЕФЛЕКСИВНОЕ МЕСТОИМЕНИЕ / СУБЪЕКТ / ОБЪЕКТ / ГРАМЕМА / ТРАНСПОЗИЦИЯ / ТРАНСФОРМАЦИЯ / СИНТАКСИЧЕСКАЯ СТРУКТУРА / ВОЗВРАТНАЯ КОНСТРУКЦИЯ / СЕМА / СУБСТИТУТЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Холова Шаббода Камчиновна, Сайфуллаев Хайрулло Габдуллаевич

Местоимение sich может вступать в более тесную связь с глаголом и образовывать рефлексивные (возвратные) глаголы. В них показатель sich не обозначает объекта, соответственно не выполняются тесты субституции и координатной трансформации. Показатель sich выступает в роли граммемы и выполняет словобразовательную функцию. Семы, которые реализуются у показателя sich в случаях неполнозначного употребления, можно выявить, сопоставив значение сочетания глагол + sich со значением соответствующего глагола без sich. В немецком языке, как и в таджикском, обнаруживается группа сочетаний глагола с sich, в которых глагол не может употребляться свободно (Reflexivatantum). К Reflexivatantum принадлежат также глаголы, употребляющиеся только в форме 3- го лица, в них невозможно определить падеж возвратного показателя sich. Действия или состояния лица, передаваемые несопоставимыми глаголами с sich, замкнуты в сфере субъекта, и элемент sich может рассматриваться как грамматикализовавшийся, то есть он несет сему. Среди глаголов, сочетающихся с sich, многочисленную группу образуют глаголы физического действия. Таким образом, приведенные возвратные глаголы употребляются в иной синтаксической структуре по сравнению с исходными невозвратными глаголами, поэтому, несмотря на близость значения возвратного глагола и невозвратного, они не могут быть отнесены к возвратным конструкциям.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEMANTIC FUNCTIONS OF SICH MESOIMENIA IN THE COMPOSITION OF GERMAN REFLECTIVE VERBS AND THEIR EQUIVALENTS IN TAJIK LANGUAGE

The pronoun sich can be more closely related to the verb and form reflexive (reflexive) verbs. In them, the indicator sich does not denote an object, respectively, tests of substitution and coordinate transformation are not performed. Indicator sich acts as a grammeme and performs a word-formation function. Semes that are realized in the indicator sich in cases of incomplete use can be identified by comparing the meaning of the combination of the verb + sich with the meaning of the corresponding verb without sich. In German, as in Tajik, there is a group of combinations of the verb with sich, in which the verb cannot be used freely (Reflexivatantum). Reflexivatantum also includes verbs that are used only in the form of a third person, and it is impossible to determine the case of the return indicator sich in them. The actions or states of a person transmitted by incompatible verbs with sich are closed in the sphere of the subject, and the element sich can be considered grammaticalized, that is, it carries this. Among the verbs that are combined with sich, the verbs of physical action form a large group. Thus, the above reflexive verbs are used in a different syntactic structure compared to the original non-reflexive verbs, therefore, despite the similarity of the meaning of the reflexive verb and the irreducible verb, they cannot be referred to reflexive constructions.

Текст научной работы на тему «СЕМАНТИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ МЕСОИМЕНИЯ SICH В СОСТАВЕ НЕМЕЦКИХ РЕФЛЕКСИВНЫХ ГЛАГОЛОВ И ИХ ЭКВИВАЛЕНТЫ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ»

Keywords: Bedil, vocabulary, antonym, antonymous pairs, contextual antonym, composite, element, model.

Сведение об авторе:

Олимджонов Мусо Обидович - доцент кафедры таджикского языка ГУЗ «Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова» (Республика Таджикистан, г.Худжанд) E-mail: olimi73@mail.ru

About the author:

Olimjonov Muso Obidovich - Associate Professor, Department of Tajik Language, State Educational Institution Khujand State University named after Academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand) E-mail: olimi73@mail.ru

ВАЗИФАХ,ОИ СЕМАНТИКИИ ^ОНИШИНИ SICH ДАР ТАРКИБИ ФЕЪЛХОИ ТАЪЙИНИИ ОЛМОНИ ВА МУРОДИФОТИ ТО^ИКИИ ОН

Холова Ш.К,., Сайфуллоев Х.Г.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Ч,онишини sich метавонад бо феъл робитаи зичтар баркарор созад ва, тибки истилохи Н.М.Александров, феълхои рефлексивй (таъйинй, таъкидй) ташкил дихад (sich schämen, sich erholen). Дар он нишондихандаи sich объектро ифода наменамояд, мутаносибан вазифахои субститутсия ва трансформатсияи хамохангсозанда ичро намегарданд. Ниг.: Die Mutter schämt das Kind* ва Die Mutter schämt sich und das Kind* аз лихози грамматикй чумлахо сахех нестанд. Нишондихандаи sich дар накши граммема амал мекунад ва вазифаи калимасозиро анчом медихад. Семахоеро, ки дар нишондихандаи sich дар холати истеъмоли нопурра татбик меёбанд, маънои мувофикати феъл + sich-ро бо маънои феъли дахлдор бидуни sich ошкор кардан мумкин аст.

Дар забони олмонй, хамчунон ки дар точикй мебошад, гурухи мувофикати феъл бо sich вуцуд дорад, ки дар он феъл озодона корбаст шудан наметавонад (Reflexivatantum): sich sehnen (гусса хурдан, ба амале кушиш кардан), sich umsehen (ба акиб ру гардондан), sich ereifern (ба газаб омадан, ранчидан, бо изтироб сухан гуфтан) ва гайра. Дар баъзе холатхо мувофикатхои таъйинй аз истеъмол бароомадаанд ва дар лугати этимологй дида мешаванд (DV): sehnen (гамгин будан, музтариб шудан), umsehen (ру ба акиб тофта нигаристан). Ба Reflexivatantum хамчунин феълхое мутааликанд, ки танхо дар шакли шахси 3-юм истифода мегарданд, дар онхо муаяйн кардани падежи таъйинии нишондихандаи sich имконпазир нест: sich bewahrheiten (худро хак баровардан), sich bewölken (бо абрхо фаро гирифта шудан), sich jähren (хучум кардан, оид ба санаи вокеа), sich ereignen (руй додан, вокеъ шудан). Амалиёт ё холатхои шахс, ки ба василаи феълхои номутобик бо sich ифода меёбанд, дар доираи субъект ма^дуданд ва унсури sich метавонад хамчун грамматикишуда кабул гардад, яъне он хомили сема (майдон) аст.

Дар миёни феълхое, ки бо sich мувофщат менамоянд, феълхои амали цисмонй гуруууои сершуморро ташкил медщанд /Басыров, 47].

Минбаъд мувофикати феъл + sich-ро, ки дар онуо sich вазифаи вожасозиро ичро менамояд, тибки анъанаи баркароршуда, мо феълхои таъйинй хохем номид.

Феълхои таъйиние, ки амалхои мухталифи чисмониро ифода мекунанд, ба якчанд зергурух таксим мешаванд:

Феълхои навъи sich schneuzen (атса задан), sich abwenden (руй гардондан), sich recken (ёзидан). Зимни феъли гайритаъйинй танхо объекти чондор имконпазир аст, микдори объектхои феъли гайритаъйинй бо шарте махдуд мегардад: ба сифати объект як кисми бадани инсон амал мекунад; амал танхо ба субъект нигаронида мешавад. Ниг.: schneuzen (sich (D) die Nase) - бинй афшондан -> sich schneuzen - биниафшонй кардан; abwenden (die Augen, Gesicht, Blick) - гардондан (чашм, ру, нигох) -> sich abwenden - худро гардондан, ру гардондан; recken (die Glieder, Arme, Hand) - дароз кардан, ёзондан (дасту по, даст, панча ) -> sich recken - худро кашидан; strecken (die Glieder) - ёзондан (дасту по) -> sich strecken - худро кашидан.

Дар феълхои таъйинии ин навъ sich семаи (майдони) чисмро татбик менамояд:

Er streckte sich in seinem Sessel lang, kreuzte die Arme über die Brust, räusperte sich umständlich (von der Grün, 71) (er streckte sich in seinem Sessel lang - вай худро дар курсии рохат ёзонид, вай дар курсии рохат ёзид);

"Ist halt ein bisserl zu heiss gewesen in der letzten Zeit", sagte Beierl, er schneuzte sich in ein grosses rotkarriertes Taschentuch (von der Grün, 101) (er schneuzte sich in ein Tuch - вай ба руймолча биниафшонй кард, вай ба руймолча бинй афшонд).

2. Феълхои таъйиние, ки расиши (робитаи) чисми инсонро бо объект ифода мекунанд. Дар накши объект аксар вакг шайъи бечон ё як кисми бадани одам амал менамояд [Корнева, 121.

Феълхои sich stützen (такя кардан), sich festhalten (худро нигох дошта истодан), sich lehnen (хам шудан), sich abtreten, sich abstossen (тела дода шудан), sich klammern (аз чизе доштан, капидан), sich losen (канда шудан) фаъолиятнокии субъектро назардошт мекунанд: stützen - einer Sache durch eine Stütze Halt geben - такягох додан -> sich stützen - sich einer Sache, Person als Stütze bedienen - чизеро хамчун такягох истифода бурдан, такя кардан; festhalten - j-n, etw. zurückhalten, nicht loslassen - касеро, чизеро нигох доштан, -> sich festhalten - etw. , j-n fest anfassen, um sich daran zu halten (am Geländer, an der Hand, an i-m) - чизеро капидан, то ки худро нигох бидорй, аз чизе доштан (аз панчара, аз дасти касе); lehnen - etw. in schräger Lage an etw. stützen - ягон чизро ба поён хам кардан (аз таг такя гузоштан) -> sich lehnen - sich in schräger Lage an etw. stützen - худро чониби поён такя додан; хам шудан; abstossen - etw. wegstossen - чизеро тела додан (аз худ) -> sich abstossen - sich durch einen Stoss von etw. wegbewegen - худро тела додан, бо тела худро аз чой харакат кунондан. Чумлахои шомили феълхои ин гурух ба объект ишора мекунанд:

Die Mutter stützte sich auf den Stein (von der Grün, 57) (Модар ба санг такя кард ); Die Schere gab mir ein kaltes Gefühl von Sicherheit, ich hielt mich an ihr fest, meine Unruhe, meine Wut, meine Ohnmacht verloren sind (von der Grün, 114) (.... ман онро (кайчиро) сахт капидам); Ich stiess mich mit einem Ruck von der Glaswand ab, sah je drei vor zwei Schaltpulten sitzen, schracken nicht auf vor meiner Kehrtwendung... (von der Grün, 140) (ман лахзае аз девори шишагин канда шудам).

Феъли sich stossen амали гайриихтиёронаро ифода мекунад ва субъект нофаъол аст: stossen -einmal kurz an j-n, etw. anprallen - ба касе ё чизе бархурдан -> sich stossen an (D) - mit einem Körperteil mit etw. heftig in Behrürung kommen, an etw. anprallen und sich dabei Schmerz oder eine Verletzung zufügen - тавассути ягон кисми бадан ба чизе сахт бархурдан, ба чизе бархурда, хамзамон дард ёфтан, осеб дидан, ниг.: русии: стукнуться.

Ich habe mich am Schrank gestossen - (ман ба чевон бархурдам). Зимни мувофикати sich бо феълхои ин зергурух семахои «чисм» ва «аз они худ» ахамият пайдо мекунанд. Ниг.: et*, lehnen -чизеро ба поён хам кардан ва sich lehnen - чисми худро ба чизе такя додан.

3. Феълхои таъйинй ва тагйирёбии холатхо дар фазо [Helbig, 51]. Феълхои гайритаъйинии мувофик ба феъли лексикй-семантикй (ФЛС) мансубият доранд, чойивазкунии объект: rollen -etw. wickeln - ба лула печондан -> sich rollen - sich um sich selbst, um seine Achse drehend (fortbewegen) - гирди мехвари худ чарх зада, худро чой иваз кунондан, гирд гаштан; umdrehen -etw., sich in eine andere Richtung oder Lage bringen - чизеро, худро ба дигар чониб ё холат овардан -> sich umdrehen - eine Wendung (um 180) machen - ба 180 дарача тоб хурдан, bewegen - etw. aus der Ruhelage bringen, den Ort, die Lage von etw. verändern - чизеро аз холати оромй баровардан, чойи чизеро иваз кунондан -> sich bewegen - sich an einen anderen Ort, in eine andere Lage begeben -худро ба чойи дигар фиристодан, вазъияти дигар гирифтан; walzen - etw. Grosses, Schweres, j-n um seine Achse drehend irgendwohin bewegen - ягон чизи калон ё касеро дар мехвари худ давр занонда, ба тарафе харакат додан -> sich wälzen - sich schwerfällig irgendwohin bewegen - худро ба суе харакат кунондан, нохинчорона, бо мушкилй харакат кардан; erheben - etw., j-n hochheben -чизеро, касеро боло бардоштан -> sich erheben - von seinem Sitzplatz, Lager aufstehen - худро бардоштан (бархестан) аз чой, аз бистар; biegen - etw. , sich aus seiner bisherigen (geraden) Form in eine andere krümmen - чизеро, худро аз шакли пешина (рост) ба дигар шакл тофтан -> sich biegen ~ хам шудан; werfen - etw. , j-n mit schwungvoller kräftiger Bewegung (des Armes) durch die Luft irgendwohin, von sich bewegen - бо харакати сахти даст, дар фазо кулоч кашида, чизеро, касеро аз худ ба чое тагйири чой кунондан -> sich werfen - den ganzen Körper mit Schwung auf, in etw. fallen lassen - барои тамоми баданро якбора ба руйи чизе афтодан мачбур кунондан (ё ичозат додан). Феълхои таъйинии ин зергурух чойивазкунии мустакилонаи объектро ифода мекунанд: худи субъект хамагии чисмашро (феълхои sich rollen, sich bewegen, sich wälzen) ё ягон кисми онро (sich biegen) цой иваз мекунонад. Sich дар ин мавридхо семахои (майдонхои) «чисм» ва «аз они худ»-ро махфуз медорад:

Er erhob sich brüsk, stellte den Fernseher ab (von der Grün, 48) (вай якбора бархост...); Ich konnte nicht schlafen, ich wälzte mich von einer Seite auf die andere, stöhnte, verfluchte Bett und Hitze (von der Grün, 48) (...); Ich warf mich in den Sessel... (von der Grün, 157) (ман худро ба курсии рохат партофтам); Lissi, das sah ich deutlich, bezwang nur mit Mühe das Lachen, sie bog sich buchstäblich vor Lachen (von der Grün, 26) (Лисси... ба маънои хакикиаш аз ханда ба поён хам хурд).

Семахои «чисм» ва «аз они худ» дар sich хамчунин дар феълхои зерин вомехуранд: sich

abtrocknen (тани худро пок намудан), sich anstrengen (таранг шудан, бадани худро таранг кардан), sich vergiften (бо сабаби истеъмоли захр гайри ихтиёри худ бемор шудан, организми худро захролуд кардан), sich geradehalten (бадани худро, тахтапушти худро рост карда нишастан ва рост истодан), sich erkälten (чисми худро, организми худро шамол хурондан). Амале, ки бо феълхои abtrocknen, anstrengen, geradehalten ифода меёбад, наметавонад ба дигар одам нигаронида шуда бошад, танхо ба чисми худ ё ба ягон кисми он. Дар феълхои sich vergiften, sich erkälten sich беихтиёрона будани амал таъкид карда мешавад.

Дар асоси семаи «чисм» метавонад семаи «мансубияти як кисми бадан ба субъект» фахмонда шавад. Ин маънй дар sich (D) в дар феълхои холати чисмонии инсон: sich (D) erfrieren, sich (D) abfrieren татбик меёбад. Маънои онхоро мефахмонем: erfrieren - durch ubermassige Frosteinwirkung sterben - аз хунукхурии бенихоят мурдан (ях кардан), durch übermassige Frosteinwirkung abgestorben - чизеро хунук занондан -> sich (D) erfrieren - ягон узви худро хунук занондан; abfrieren - durch Frost absterben - хунук занондан, ях кардан -> sich abfrieren - ягон узви худро ях занондан. Мисолхо меорем: Er hat sich die Finger erfroren/Ihm sind die Finger erfroren - Вай панчахои худро хунук занонд/Панчахои вайро хунук зад; Er hat sich die Fusse abgefroren/Die Füsse sind ihm abgefroren / Die Füsse sind abgefroren - Вай пойхои худро хунук занонд / Пойхои вайро хунук зад.

Х,амин тавр, феълхои таъйинии мисоловардашуда киёсан бо феълхои гайритаъйинии ибтидой дар сохтори дигари синтаксисй истифода бурда мешаванд, аз ин сабаб, сарфи назар аз наздикии маънои феъли таъйинй ва гайритаъйинй, онхо наметавонанд ба иборахои таъйинй мутааллик дониста шаванд. Рефлексивхо амалеро, ки танхо дар муносибат бо субъект имконпазир аст, ифода мекунанд, субъект дар ин зимн сабаби амал намебошад, он нофаъол аст. Sich ба мансубияти як кисми бадан ба субъект ишора мекунад ва бо тафовут аз ХУД дар иборахои мушобехи точикй ихроч карда намешавад.

ЛИТЕРАТУРА

1. Александров, Н.М. Проблема возвратных глаголов // Иностранные языки в школе, 1979, N° 6. - С. 40- 41.

2. Басыров, Ш.Р. Немецкие рефлексивные глаголы. Диссертация на соискание уч. ст. кан. филолог, наук.. -Ленинград, 1988. - 190 с.

3. Гаффоров Р. Ифодаи пуркунандахо бо чонишинхои энклитики. // Мактаби совети, 1974, № 8. - С. 13-21.

4. Грамматикам забони адабии хозираи точик. - Душанбе: Дониш. 1985. К. 1: Фонетика ва морфология. - 355 с.

5. Корнева Е.В. Возвратность как семантическая категория (на материале русского и немецкого языков). Автореф. дисс. канд. филол наук. - Воронеж, 1996.

6. Лашкарадзе, А.С. Семантика возвратных глаголов в современном немецком языке. Диссертация на соискание уч.ст. канд. филолнаук. - Тбилиси, 1953. - 120 с.

7. Helbig G. Zum Reflexiv-Passiv" und zum,, Medio-Passiv" im Deutschen // Deutsch als Fremdsprache -41. Jahrgang 2004, Heft 1, München/Berlin, S. 1 - 64.

СЕМАНТИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ МЕСОИМЕНИЯ SICH В СОСТАВЕ НЕМЕЦКИХ

РЕФЛЕКСИВНЫХ ГЛАГОЛОВ И ИХ ЭКВИВАЛЕНТЫ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

Местоимение sich может вступать в более тесную связь с глаголом и образовывать рефлексивные (возвратные) глаголы. В них показатель sich не обозначает объекта, соответственно не выполняются тесты субституции и координатной трансформации. Показатель sich выступает в роли граммемы и выполняет словобразовательную функцию. Семы, которые реализуются у показателя sich в случаях неполнозначного употребления, можно выявить, сопоставив значение сочетания глагол + sich со значением соответствующего глагола без sich.

В немецком языке, как и в таджикском, обнаруживается группа сочетаний глагола с sich, в которых глагол не может употребляться свободно (Reflexivatantum). КReflexivatantum принадлежат также глаголы, употребляющиеся только в форме 3- го лица, в них невозможно определить падеж возвратного показателя sich. Действия или состояния лица, передаваемые несопоставимыми глаголами с sich, замкнуты в сфере субъекта, и элемент sich может рассматриваться как грамматикализовавшийся, то есть он несет сему. Среди глаголов, сочетающихся с sich, многочисленную группу образуют глаголы физического действия.

Таким образом, приведенные возвратные глаголы употребляются в иной синтаксической структуре по сравнению с исходными невозвратными глаголами, поэтому, несмотря на близость

значения возвратного глагола и невозвратного, они не могут быть отнесены к возвратным конструкциям.

Ключевые слова. Рефлексивный глагол, рефлексивное местоимение, субъект, объект, субституты. Сема, грамема, транспозиция, трансформация, синтаксическая структура, возвратная конструкция.

SEMANTIC FUNCTIONS OF SICH MESOIMENIA IN THE COMPOSITION OF GERMAN REFLECTIVE VERBS AND THEIR EQUIVALENTS IN TAJIK LANGUAGE

The pronoun sich can be more closely related to the verb and form reflexive (reflexive) verbs. In them, the indicator sich does not denote an object, respectively, tests of substitution and coordinate transformation are not performed. Indicator sich acts as a grammeme and performs a word-formation function. Semes that are realized in the indicator sich in cases of incomplete use can be identified by comparing the meaning of the combination of the verb + sich with the meaning of the corresponding verb without sich.

In German, as in Tajik, there is a group of combinations of the verb with sich, in which the verb cannot be used freely (Reflexivatantum). Reflexivatantum also includes verbs that are used only in the form of a third person, and it is impossible to determine the case of the return indicator sich in them. The actions or states of a person transmitted by incompatible verbs with sich are closed in the sphere of the subject, and the element sich can be considered grammaticalized, that is, it carries this. Among the verbs that are combined with sich, the verbs of physical action form a large group.

Thus, the above reflexive verbs are used in a different syntactic structure compared to the original nonreflexive verbs, therefore, despite the similarity of the meaning of the reflexive verb and the irreducible verb, they cannot be referred to reflexive constructions.

Keywords. Reflexive verb, reflexive pronoun, subject, object, substitutes. Sema, gramma, transposition, transformation, syntactic structure, recurrent design.

Сведения об авторах:

Холова Шаббода Камчиновна - аспирант кафедры немецкого языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Тел.: (+992) 93 8808825.

Сайфуллаев Хайрулло Габдуллаевич - доктор педагогических наук, профессор кафедры немецкого языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 907904250, электронная почта: sayfi_48@yahoo.de

About the authors:

Kholova Shabboda Kamchinovna - Assistant of German Language Department of the Sadriddin of the Sadriddin Aini Tajik State Pedagogical University. Tel: (+992) 93 880 88 25. Sayfullaev Khairullo Gabdullaevich - Doctor of Pedagogical Sciences, Professor of the Department of German Language and Methods of Teaching at the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (+992) 907 904 250, E-mail: sayfi_48@yahoo.de

МУЛОХИЗАХРИ КАБЛЙ ДОИР БА ТАХКЩИ ЗАБОН ВА УСЛУБИ ШОИРИ ХАЛКИИ ТОЧИКИСТОН БОЗОР СОБИР

Нозимов А.А.

Филиали донишгоуи МИСИС Шахлои Абдуализодаи Тохириён

Вазорати маориф ва илми Цумх,урии Тоцикистон

Мардуми чахон бо зиёда аз шаш хазор забони гуногун муошират мекунанд. Яке аз мухимтарин ва зеботарин забонхои дунё забони ноби точикист. Забони точикй аз дигар забонхои дунё бо хусну малохат ва назокати алохидаю хосаш фарк мекунад. Мухаккикон ватани забони точикиро Мовароуннахру Хуросон ва Эрони шаркй медонанд, ки баъд дар дигар марзу бумхои сарзаминхои форсизабон густариш ёфтааст. Онро натичаи омезиши чандин забонхои нажоди ориёй, аз чумла авестой, пахлавй, сугдй, бохтарй, хоразмй донистаанд. Асрхои 1Х-Х-ро давраи нави ташаккули забони форсии дарй ва мархалаи рушду камол дар давлати Сомониён медонанд. Ин забон сохиби илму маърифати беш аз сехазорсола буда, аз имтих,онх,ои сангини таърих сарбаландона гузашта, намунаи барчастаи пойдории миллат шуда омадааст. Миллати

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.