CC BY
34
Dr SSavko Pokornl,
pukovnik, dip!, inž. Vojna akademija Vi, Beograd
SAVREMENIAVIONSKIRADARIZAPADNIH ZEMALJA
tlvod
Savremeni borbeni avioni sve češće dobijaju višenamenski karakter, koji za-visi od njegovog sistema za upravljanje vatrom, čiji je ključni element avionski radar, koji kod savremenih aviona preu-zima sve više funkeija.
U članku su prikazani režimi rada i funkeija, kao i osnovne karakteristike i tendeneije razvoja savremenih avionskih radara. U tabelama su navedeni podaci о većem broju avionskih radara proizvoda-ča iz zapadnih zemalja, čija je proizvod-nja, odnosno upotreba u toku.
S obzirom na to da su numerički podaci preračunavani iz anglosaksonskih memih jedinica u medunarodni sistem je-dinica, pri proračunu je obavljeno zao-kruživanje vrednosti. Neke podatke pro-izvođači nisu objavili, pa ih nema u tabe-lamom pregledu.
Višefunkcionalnost radara
Jedinstvena klasifikacija radara ne postoji. Pod avionskim radarima obično se podrazumevaju: izviđački i navigaeij-ski radari, radari za upravljanje vatrom i za bombardovanja, meteorološki radari.
radari za let na malim visinama, višena-menski radari, itd.
Savremeni avionski radari, za razli-ku od ranijih, obavljaju veliki broj razli-čitih funkeija koje se, uslovno, mogu svr-stati u dve gnipe. Prva grupa funkeija avionskog radara, koja se odnosi na okruženje aviona, obuhvata navigaeiju, identifikaeiju, rano upozoravanje na opa-snost iz vazdušnog prostora, meteorološ-ko osmatranje, merenje visine, i sliCno. Druga grupa funkeija odnosi se na zadat-ke koje obavlja avion i obuhvata pretra-živanje i osmatranje (uključujući mapira-nje terena i izviđanje), praćenje ciljeva, upravljanje vatrom naoružanja aviona, praćenje pogodaka, rekonstrukeiju puta-nje projektila, obeležavanje (ozračava-nje) ciljeva, itd. Nekada je za svaku od ovih raznovrsnih funkeija postojao pose-ban radar, tako da jedan avion nije mo-gao imati sve ove radare. Medutim, u sa-vremenim uslovima, zahvaljujući napret-ku digitalne i računarske tehnologije, kao i tehnika obrade signala i minijaturizaeije koju je donela tehnologija integrisanih kola, veći broj ovih funkeija integriše se u jednom radaru. Zbog toga je razvoj vi-šenamenskih avionskih radara već postao praksa.
90
VOWOTEHNlCK! GLASNIK 1/2002
Režimi rađa avionskih radara su: va-zduh-vazduh (v-v); vazduh-zemlja (v-z) i vazduh-more (v-m). Glavne funkcije radara, odnosno modovi u funkciji poje-dinih režima, prikazane su u tebeli 1.
Tabela /
Reiimi rada i funkcije avionskih višenamenskih radara
RcŽimi rada radara
vazduh-vazduh vazduh-zemlja (more)
Mercnjc daljine u toku pretra£ivanja -osmatranja - otkrivanja (Range While Search). Pretraživanjc po brzi-ni (Velocity Search). Praćcnje u toku ske-niranja (Track White-Scan). Praćcnje pojedinafinog alja (Single Target Track). Prepoznavanje dljcva (Target Recognition). Btiska manevarska borba (višc modova). Obezbcdenjc leta na maloj visini: - izbegavanjc prepre-ka (Terrain Avoidance), - praćcnje terena (Terrain Following). Mapiranje terena (kartogra-fija): - rcalnim snopom zraienja (Real Beam Mapping), - Doplerovim izoStrava-njem snopa (Doppler Beam Sharpening), - sa sintetizovanjem otvora antene (Syntetic Aperture). Selckciia pokretnih ciljeva na zcmlji (Ground Moving Target Indication). Praćcnje pokretnih i nepo-kretnih ciljeva na zcmlji (Fixed and Moving Target Track). Mcrenjc udaljenosti do ze-mlje (Air-to Ground Ranging). Pretraživanjc povrfine mora (Sea Surface Search).
U članku su ukratko objašnjeni sa-mo neki važniji delovi radara, kod kojih dolazi do značajnih proraena. Konfigura-ciju avionskog radara čini primopredaj-nik (uključujući i antenu), procesor sig-nala uz koji figurira i računar, pokazivač i upravljačka jedinica.
Antena avionskog radara
Antena ima veliki uticaj na taktičko--tehničke karakteristike radara. Njen oblik i dimenzije zavise od naraene radara, a te-žnja da avionski radari budu višenamenski.
u principu, zahtcva više raziičitih zascbnih antena. S druge strane, antene su, bez ob-zira na to da li se radi о reflektor-anteni ili savreraenoj faziranoj antenskoj rešetki (FAR), do sada uglavnom pasivnoj (jedi-no kod švedskog avionskog radara Ег-Icye radi se о aktivnoj FAR), lako uočljiv cilj za protivnički radar, jer na avionu obično prcdstavija veliku i nepoželjnu ra-darsku reflcksnu površinu. Zbog toga su mnoga istraživanja posvećena upravo smanjenju broja zasebnih antena potreb-nih za obavljanje različitih funkcija, pa se razvijaju višenamenske antene koje koriste isti izvor zračenja za formiranje složenog dijagrama zračenja. U toku su ispitivanja više različitih tipova antena na više aviona.
Razvoj mikroprocesorske tehnologi-je omogućio je ne samo projektovanje novih antena, odnosno realizaciju već ra-nije poznatih ideja koje se bez priraene računara nisu raogle praktično ostvariti, već su postaii i sastavni deo funkcionisa-nja antene. FAR i antene sa veoma ni-skira nivoom bočnih snopova ostaie bi i daljc samo teorija da se moralo ostati na klasičnom načinu projektovanja bez pri-mene računara. Takode, bez primene ra-čunara, mnoge odavno teorijski poznate metode formiranja i obrade signala, teh-nika proSirenog spektra, promenc oblika impulsa i slično, ostaie bi i dalje samo teorija, bez praktične realizacije. To se od-nosi i na takozvane radare sa antenom sa sintetizovanim otvorom (Synthetic Aperture Radar - SAR).
Antene ,,prednjih“ radara, izuzev onih koje koriste tehniku SAR, imaju malu moć razlaganja na terenu. Zbog toga se „prednji" radar ne koristi za izvida-nje i osmatranje vojnih aktivnosti na tak-
VOJNOTbHNIĆKI GLASNIK 1/2002
91
tičkoj dubini protivnika. Naimc, širina snopa zračcnja višenamcnskih ,,prednjih“ radara sa paraboličnom antenom zavisi od prcčnika antene i od talasne dužine. Prcčnik parabolične antene najčešće se кгесс od 0,6 do 0,8 m, јег glavno ograni-čcnje za veličinu antenc predstavlja smeštajni prostor u nosu aviona. Rešenje je pronađeno u korišćenju radara sa boč-no usmerenim snopom, sa uzdužno po-stavljcnim antenama dužine do šcst me-lara. Tako je bočni radar (Sideways Looking Radar - SLR or Side Looking Airborne Radar - SLAR) uspeSno pokrio nedostatke i ograničenja pojcdinih vrsta i tipova radara za radarsko izvidanjc. SLAR je impulsno nckohercntni radar, čiji je antcnski snop u toku pravolinij-skog lcta aviona, usmeren bočno. Širina snopa zračcnja po vertikali iznosi 10 do 30°, a po azimutu око Iе. Bočnim zračc-njem prekriva se širok pojas površine tla.
iz tabelamog pregleda može se uočiti da se sve rede koristi reflektor an-tena, a sve više antenske rešetke, koje mogu biti sa mehaniCkim i elektronskim
skeniranjem, a ove poslednje mogu biti pasivne i aktivne.
Najjednostavnija antenska rešetka zasnovana je na napajanju iz jednog iz-vora visokih frekvencija na viSe pojedi-načnih zračećih elemenata, koji su obič-no razmešteni na istim rastojanjima u is-toj ravni. Signali koje zrače pojedini element rešetke superponiraju se u prostoru tako što, zavisno od faznog odnosa izme-đu zračećih elemenata, dolazi do njiho-vog sabiranja ili oduzimanja. Pogodnim upravljanjem faznom razlikom moguće je postići sabiranje signala svih elemenata u željenom pravcu (slika 1). To je, u opštem slučaju, pravac normalan na ra-van u kojoj su smešteni zračeći elementi, ali je moguće formirati snop zračenja u pravcima i do 60° u odnosu na normalu. Isti princip važi i za signalc koji sc reflek-tuju i iz prostora dolazc na antcnu.
Antenske rešetke sa elektronskim skeniranjem odavno se koriste za formiranje radarskog snopa zračenja u oblasti dugih talasa. U mikrotalasnom području često su u upotrebi antenske rešetkc sa mehaničkim
92
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2002
skeniranjcm i kod zcmaljskih i avionskih radara.
Glavna prednost antenske rešetke je-ste Što omogućava precizniju raspodelu amplitude i faza pojedinih zračećih eleme-nata, što omogućava bolje oblikovanje sno-pa zračenja, a posebno bočnih snopova di-jagrama zračenja. Postizanje niskog nivoa bočnih snopova zračenja često je od suštin-skog značaja za dobre karakteristike radara u operativnim uslovima.
Projektanti radara odavno su uočili prednost elektronskog skeniranja snopa zračenja radara, koje sve više potiskuje mehaničko skeniranje. Razvijena su dva metoda elektronskog skeniranja, i to fre-kventno i fazno.
Kod antenske rešetke sa faznim skeniranjcm (pošto su elementi za pomera-nje faze pasivni naziva se pasivna fazira-na antenska rešctka iii samo fazirana an-tenska rešetka, slika 2) moguća je prome-na položaja snopa zračenja i po azimutu i po elevaeiji. Razvoj mikrotalasnih sklo-pova sa relativno malim gubicima, koji
mogu da unose precizan fazni pomak u predajni transmisioni kanai, omogućio je praktičnu realizaeiju antena sa faznim skeniranjem. Brzi pomerači faze na bazi PIN dioda ili ferita pružaju mogućnost promene pravea snopa zračenja za vrlo kratko vreme. Prema tome, skeniranje je praktično bezinerciono. Pomeranje snopa zračenja radara može se prilagoditi teku-ćim operativnim potrebama i nema nedo-statke mehaničkog skeniranja.
Ovim tipom antene može se direkt-no zameniti antena sa mehaničkim skeniranjem, a da ostali deo radara (kao sto su predajnik velike snage i dvokanalni ili trokanalni prijemnik) ostane isti.
Osobina koja defmise antenu ,^ktiv-nom“ jeste ugradnja pojačivačkih sklo pova kao sastavnih clemcnata antcnc. Kod ovog tipa antene svaki zračcci element direktno jc povezan sa izvorima na-pajanja, radi zračenja cncrgijc, i osetlji-vim pojačavačcm, radi prijema signala koji dolazi iz prastora na antenu. Prema tome, svaki zračeci element jc direktno
VOMOTEHNICKIGLASNIK 1/2002.
93
povczan na primopredajni modul (slika 3). Svaki primopredajni modul sadrži po-jačavač snage u predaji, niskošumni po-jačavač u prijemu i sklop za upravljanjc fazom i amplitudom. Primopredajni mo-dul sadrži osnovnc visokofrekvemne ele-mentc radara male snage i može se sma-trati aktivnom antenom sastavijenom od velikog broja minijatumih radara. Pogod-nom raspodelom signaia sa velikog broja primopredajnih modula, u prostoru dola-zi do superponiranja signaia radi formira-nja snopa zračenja vclikc snage u žcljc-nom praveu. Ovakvim prisiupom olkla-nja sc potreba za jednim snažnim predaj-nikom, kao Sto je npr. ccv sa progresiv-nim talasom. Slično tome, na prijemu se. kombinujući signalc iz velikog broja ni-skošumnih pojačavača, mogu formirati snopovi sa velikim pojačanjcm. Elektron-sko skeniranje postiže sc upravljanjcm fa-zama signaia u primopredajnim modulima. Tipič3n sastav primopredajnog modula pri-kazan je na slici 4.
Praktična primena radara sa aktiv-nom antenom zavisi od napretka u obla-sti visokofrekvemne poluprovodničkc te-hnologijc i mikrotalasnih sklopova, kao i brze obradc signaia. Pored toga, razvoj sklopova na bazi galijum-arsenida i sili-cijuma omogucio je izradu kompaktnih sklopova sa znatnom snagom i kocfici-jentom iskorišćenja.
Do sada je ovaj pristup najčcšcc ko-riSdcn kod zcmaljskih radara velikog do-meta za rano upozorenje, pri otkrivanju objekata u vazdušnom prostoru. U Veli-koj Britaniji je takav pristup primenjen kod radara u razvoju, pod oznakom ME-SAR, a Švedska i Izrael usvojili su ga u razvoju radara za rano upozorenje. Pose-ban intcrcs pokazan je za primenu ove tchnike na viSim radnim frekveneijama, posebno u opsegu od 10 GHz, gde radi veliki broj avionskih i zemaljskih ureda-ja. Na ovim višim frekveneijama javlja se više tehničkih problcma kojc treba rc-šiti, ali su vcc postignuti značajni rczulta-
94
VOJNOTEHNIĆKIGLASNIK 1/2002.
ti kod radara sa aktivnim antcnama koji su u razvoju: и SAD za avion F-22 i u Ja-panu za avion FS-X. Sada jc vcc jasno da ce ova vrsta sklopova predstavljaii osno-vu avionskih radara.
Za dobijanje visokib rezolucija raz-dvajanja pri mapiranju terena koristi se antcna sa sintetizovanim otvorom, odno-sno veštački formirana linijska. antenska rešetka, s tim što se za njeno formiranje u većini slučajeva koristi samo jedan zra-čeći element i kretanje noseće platforme (slika 5). Ovaj element ozračava objekat, na primer Zemljinu površinu pri mapiranju terena i kretanju platforme, odnosno aviona. U prijemnik radara dolaze reflck-tovani signali različite Doplerove fre-kvencije od povrSine koja je bila ozrače-na radarskim snopom. Obradom ovih signala dobija se ekvivalentna (sintetizo-vana) antcna velikog otvora, dužine ne-koliko stotina metara.
Bitno je napomenuti da uzdužna rezolucija kod SLAR zavisi od dimenzija antene, pa antena mora biti velika, što ne važi za SAR. PopreČna rezolucija kod
SLAR i SAR je ista i zavisi od dužine impulsa.
Procesor signala radara
AmeriĆki analitičari smatraju da je povećanje cene aviona dovelo do potrebe za višenamenskim taktičkim avionom. Medutim, višenamenski avion je zahte-vao povećanje obima elektronske opre-me, $to nije bilo moguće na račun ostalog prostora u avionu. Naime, sistemi v-v zahtevaju veliku brzinu obrade podataka (brzina približavanja cilja iznosi i preko 1800 m/s). Takode, od radara se zahte-vao fleksibilan (promenjiv) talasni oblik, kako bi se omogućilo otkrivanje ciljeva pod svim uglovima i na svim visinama. Sistemi v-z opet zahtevaju veliki memo-rijski prostor za skladištenje i obradu podataka, radi mapiranja terena sa visokom rezolucijom. Ovi zahtevi su kontradiktor-ni pa je bila neophodna nova tehnologija. Nagli razvoj digitalne tehnologije počet-kom sedamdesetih godina upravo je to omogućavao. Jedan od prvih višenamcn-
VOWOTHHNlCKI GLASNIK 1/2002.
95
skih lovaca bio je F/A-18 Hornet, na šta je ukazivala i oznaka F/A - fighter/at-tack. U ovom objcdinjavanju ključan je bio programabilni digitalni procesor sig-nala radara AN/APG-65. Prethodni radar AN/APG-63 takode je imao digitalnu ob-radu signala, ali sa hardvcrskim proceso-rom (hard-wired logic) sa fiksnim reper-toarom rcžima rada.
Avionski radar sa aktivnom
FAR (za avion F-22)
llustrativan primer savremenih ten-dencija u razvoju avionskog radara je AN/APG-77 koji je, za potrebe američ-kog savremenog lovačkog aviona F-22, razvila firma Nortrop Gruman (Northrop Grumman) u saradnji sa firmom Rajteon (Raytheon) iz Luisvila (Louiswile), a čiji podaci nisu prikazani u tabeli. Broj za-sebnih antena kod ovog radara sveden je na minimum. To je prvi američki radar koji ima aktivnu faziranu antensku rešet-ku. Prcčnik antene iznosi око 1 m, a sa-stoji se od oko 1500 poluprovodničkih pnmopredajnih modula, na osnovu mo-
nolitnih mtegrisanih visokofrekventnih kola. Moduli su dužine око 70 mm i de-bljine svega nekoliko milimetara.
Maksimalna daljina otkrivanja veli-kih ciljcva u vazdušnom prostoru ovim radarom iznosi 270 do 300 km, a ciljeva veličine krilatih raketa 150 km. Zemalj-ske pokretne ciljeve može da otkriva na daljini do 70 km. Sektor osmatranja je ± 60*. a u uslovima bliskc vazdušne bor-bc smanjuje se na ± 30°. Pilot možc da menja sektor osmatranja, po vertikali, u granicama od 10 do 60°. Ako cilj ude u zonu osmatranja na udaljenosti manjoj od 18 km, radar ga automatski zahvata i započinje pracenje. Može da prati 20 ciljeva istovrcmcno. Mogucnosti ovog radara u otkrivanju malih ciljeva ilustruje podatak da može da otkriva ciljeve rcda veličine francuske krilatc rakete ApaS. Ovaj radar je i pouzdaniji od svojih pret-hodnika. U poredenju sa avionskim rada-rima na lovačkim avionima Četvrte gcnc-racijc, radar AN/APG-77 ima za 25% ve-ce srednje vreme izmedu otkaza. Okvima cena ovog radara iznosi oko 3 miliona dolara.
96
VOJNOTEHNIČK! GLASNIK 1/2002.
VOJNOTHHNIČKI G1.ASNIK 1/2002.
Zcmlja proizvodaC: SAD (Northrop Grumman ES$D)
AN/APG-66 (V) v-v/v-z/ upravlj. vatronV osmatranje 9,7-9,9 ISO 1209/32 0/21500 0.15- 20/0,18- 4 FAR vrete- nast/l 33/4.6 160/160 118 566 na 16 razliCitih avionau21 RV-u. MTBF250h
AN/APG-6B upravlj. vatrom 300 5976/-/- FAR vretcnasl/ 3/4 160/160 172 $66 za F-I6C i D/MTBF>300 h
AN/APN-241 luvigacija/ meteorol 9.3-9.41 $10 >50/9,5/ 116 Xomeej / proroetij ravna fan/2 2.7/4.0 270/ H0/-25 59 zaC-130111 J/MTBF >!000h
AN/APY-1/2 (AWACS) AEW/AEW& C/osmatranje/ ostalo 2-4 395 FAR 456 na skoro 70 sviona AWACS Sirom sveta
Zemlja proizvodać: SAD (Northrop Grumman NonJen Systems)
AN/APG-76 v-z/MTI/ osm&trJ ostalo 12-18 >150 7352/400 /13000 FAR 1.4x50/ 2.2/3,6-6.8 160/ ±30 334 za vitenamenske lov. avionc za dejstvo и svim uslovima
AN/APY-3 (JSTARS) izvidanje/ osmairi ostalo FAR *60/ 200 1905 vtienanemki/praic-nje iza honzoala/SLAD
Zcmlja proizvndač: SAD (Rockwell Collins Air Transport Div.)
FMR-200X meteorol. 9.33 do 590 200/1.6/ ISO 0.I-9/I- 20 FAR >valan/l 3.7/3.1 do *90/ ±45 32 72 doplerovski/mctco-rof/pravac i brzina vetra
WXR-700C meteorol 5.44 $90 145/1.1/ 240 0.16- 9.0/1-20 FAR krulni/l S.4/5,4 14W 1145 30 72 dopkrovski/meteo- roloSki
WXR-700X meteorol. 933 590 160/12/ 150 0,18- 1,44/1- 20 FAR <nx7ni/l 3.5/3,5 140/ 160 30 72 doptcroviki/ixbcdi-vtufc pnvea i Ьгтюс vetra о pmlejjj pohitferi
Zcmlja proizvodač: Skofska (GEC-Marcom Avionics Ltd. Radar Systems Div.)
Blue Kestrel 5000 1 1770/-/* jlanama refetka 93 4LRU radar sa komprcsijom impulsa
Blue Kestrel 6000 I tljrunu rcsclka 116 4LRU koherentni radar
Seaspray 2000 osmatranje 1 1700/- /100000 >lanariu reiclka 74 4LRU osmatranje u priobalju
V otkrivanje 1 veliki 1850/-/- planama rc<clka 83 6 LRU za otkrivanje na velikimdaljmanu ozraćav. ciljeva
VOJNOTEHNIĆKI GIASNIK 1/2002
Tabela 2
sO
00
Pregled karakterisiika avionskih radara zapadnih zemalja
Огчак* Namcns Frek. S3 Dontet (km) Smga jl/ul.wV vrJna (W) Frckv. pen J traj. unpulsa (kHz/ns) Aniraa Oblik dij. mC/broj snopova Sirina dij. znC. (az^elev.) Zonaskeoir. (az/ekv.) Masa (kg) Zaprtmina (dm') NapomcMt
Zemlia proizvođbć: Francuska (Thomson - CSF Radar Systems Sl Contre Mesures)
Ocean Master osmairanje X 4900/ V- 70 otkriv. malih ciljeva и svim uslovt-ma na mom
ROY v-v/v-z X ravnasa prorezi* ma V 1 zaviSe ciljeva/programab. proccs
Sl.AR 2000 izvidanje X 145 4900/ 1 -/■ radarska slika i setekeija pokretnih ciljeva (MTI)/predaja signal» и realnom vremenu
Zemiia pmizvodać: NemaOka (Daimler-Benz Аслифасс AG. Airborne Systems Div.)
AN/APG-65GY v-v/v-z X prepoznavanjc ciljeva/visoka otpomost na smetnje/praćenjc viSc ciljeva
Пигореап Fighter otkrivanje/ praćenjc vodenje vise projektiU/pracenje vise ciljeva/prepoznavanje ciljeva
Ocean Master v-v/v-z otkrivanjc i pnufcnjc brodova i pođmomAraženje i spaSavanje
Tornado v-v/v-z navigaeija i upntvljanje vatrom/nosni radar za pneenje jednog cilja
Zcmlja pmizvodać: SAD (Cartwright Electronics Inc.)
AN/DPQ-9 praćcnje pogodaka 2.4 0,054 112/4/10 200/250 dipol polusfe- -mi/6 120/120 360/360 11.3 10 praCcnjc pogodaka/rckonsir. trajektorijc
Zcmlja proizvodad: SAD (Hughes Aircraft Co.)
AN/APG-65 upravlj. vairooi/osaurtranje X >110 4900/ -/• 254 170 doplerovsko izoftravanjc snopa za mapiranjc lerena
AN/APG-70 upravljaojc vKrumAniiMtr7 praccnjc X >110 R/vsoka/ planar. reSetka 266 245 modemizaeija AN/APG-63 SAR za mapiranjc terena
AN/APG-73 v-v/iiprevlj. vatmm/osmatry praccnjc X >110 planar reSctka 227 167 modemtzaeija AN/APG-SS/viSenamcnski, si vise talasnih oblika
AN/APQ-181 izvidanje/osnu- tranje Ku planar. rcSctka 952 1487 viSenamenski, l.Pl/mapiranje
ASARS-2 izvidanje X mapiranjc sa SAR
VOJNOTEHNIČKIGLASN1K 1/2002
Seaspray 4000 1 1850/-/. planama rcSetka 95 6LRU radar sa kompresijom impulse
Zcmlja proizvodafi: Svedska (Ericsson Microwave Systems ЛВ)
Erkyc AEW/ AEW&C 3.I-3J 435 $r. do visoka/ 4-2000 aktivna FAR disk/l 0.7/9 300/9 1496 3085 upravljanje snagom/potpuno prekrivanje
PS-05/A v-v/v-z/ izvidanje X -/ 1000/ 10000 0.8* 2000/ 0.1-40 prorez lalasov •Tctenast/ 4 impulsno-dopkrov za avion Gripen
Zemlja proizvodać: Veiika Britanija (Racal-Thom Defense)
Search water AEW/osmatranje 9.S-I0 435 pronenj./ promenj parab. reflektor cosecV 3 3/5 360/±10 zapriobalni pojas/v-v u gomjoj I donjoj polusferi
Super Marcc AEW/ meteorol/ ostak» >185 jeftintja varijama radara Super Search«
Super Searcwater AEW/ mcteorol/ostalo 9.5-10 >280 100/100 /85000 promenj. '5 ravna ploCa/ xflektor coeecV mtenast/ l 2/8 360/MI0 <100 za priobalni pm as, male mase.jcmn
Legend«: ZnaCcnje ozruka frekventnih opscga: 1-8-10 GHz, X - 8 - t2 GHz. Ku - 12 - 18 GHz;
ZnaCenje skralenka: v-v (vizduh-vazduh); v-z (vazduh-zemlja); AEW (Airborne Early Warning) - гало upozoravanje iz vazduha: AEW&C (Airborne Early Warning and Control) - rmno upozoravanje i komandovanje iz vazduha; МП (Moving Target Indication)-sdekcija pokretnih ciljeva; LRU (Line Rcpleceabtc Unit)-zamcnjivi sklopovi, LPI (Low Probability of Interception) - skrivenost rada; SEAD (Supresaion of Enemy Air Defenses) - neutralinnje proti wtzduSne odbrane protivnika; FAR - fazirana ameiuka reietka;
SAR (Synthetic Aperture Radar) - radar и antcnom $a sintetizovanim otvorom; MTBF (Mean Time Bcatwecn Failure) - srednje vremc izmedu otkaza.
sO
sO
Zakljućak
Za donošenje odluke о dejstvu kao i za samo dejstvo, pilotu su potrebne infor-macije, koje treba da mu obezbedi elek-tronika u koju spada i avionski radar, čija uloga sve više raste, i koji poprima više-naraenski karakter.
Za avionske radare se, obično, po-stavljaju sledeći taktičko-tehnički zahte-vi: male dimenzije; mala masa; mala po-trošnja električnc energije; visok nivo in-tegracije različitih ali zavisnih funkcija i parametara; visoka pouzdanost; visok stepen automatizacije rada; jednostavno održavanje.
Glavna prednost radara jeste da mo-že da otkriva ciljeve u svim vremenskim uslovima, a osnovni nedostatak, sa voj-nog stanovišta, što svojim radom (aktiv-nim zračenjem elektromagnetnih talasa) otkriva svoje prisustvo.
Interesantno je zapaziti da, nasuprot očekivanju, nema mnogo novih avion-skih radara, a ni novih firrni koje ih рго-izvode, najverovatnije zbog toga Što je
razvoj ovakvih sistema, pogotovo višena-menskih, veoma skup. Takođe, interesantno je da se isto toliko radi na moder-nizaciji postojećih radara koliko i na razvoj u novih. Naime, ugradnjom novog radara i novog naoružanja kojim se tada može upravljati, avioni drage generacije ostvaruju mogućnosti koje imaju avioni četvrte generacije. Modemizacija posto-jećih radara retko se uočava po spoljnjem izgledu kućišta radara, jer se nove tehno-logije ugraduju tako da se uklope u po-stojeći prostor, a povećanje broja ftinkci-ja, u istom prostoru nije problematično, s obzirom na trendove minijaturizacije. Međutim, poboljšanje performansi, koje je ponekad i neverovatno u odnosu na ra-nije mogućnosti, može se uočiti tek na osnovu tehničkih podataka.
Lilemiura:
(1) Herskovitz. D.: A Sampling оГ Airborne Radar Systems. Journal of Electronic Defense. January 1998. supplement str. 24-29.
}2| Watkins. D. C.: Active Antenna Radars. Military Technology. VI9%, str. 10-15.
|J] Jane's Avionics 1989-90.
|4] Hjin V.. KudtKin I.: Istrcbitclj Lokhid-Marlin F-22. Raptor, Avijactja i kosmonavtika. sir. 7-21.
100
VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 1/2002.
