Научная статья на тему 'РОЛЬ НЕОПРЕДЕЛЕННОГО АРТИКЛЯ "-Е" В ФОРМИРОВАНИИ ИЗАФЕТНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ (НА ПРИМЕРЕ "ЧЕТЫРЕ ДЕРВИША")'

РОЛЬ НЕОПРЕДЕЛЕННОГО АРТИКЛЯ "-Е" В ФОРМИРОВАНИИ ИЗАФЕТНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ (НА ПРИМЕРЕ "ЧЕТЫРЕ ДЕРВИША") Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
37
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / ГРАММАТИЧЕСКАЯ СВЯЗЬ / НЕОПРЕДЕЛЕННЫЙ АРТИКЛЬ / РАЗНОВИДНОСТЬ СВЯЗИ / ОПРЕДЕЛЕНИЕ / ОПРЕДЕЛЯЕМОЕ / СИНОНИМИЯ / СЛОЖНОЕ СЛОВО / ГЛАВНОЕ И ПОДЧИНИТЕЛЬНЫЕ КОМПОНЕНТЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Иброхимова Гуландом Наимовна

В статье речь идёт о таких изафетных словосочетаниях, которые сформированы посредством неопределенного артикля «-е». фактический материал языка свидетельствует о том, что неопределенный артикль «-е» выполняет функцию изафета. Анализ иллюстрируемых материалов художественной прозы «Четыре дервиша» показали, что выражение определения посредством конструкций с артиклем (-е) свойственно тем случаям, когда оно не пояснено несколькими словами. В случаи простого определения оно может выражаться субстантивными изафетными словосочетаниями. По мнению лингвистов, в таджикском языке артикль«-е» указывает на неопределенность и единичность предмета или иногда в качестве грамматических средств связи используется между членами или словами. В этом случаи артикль соединяется главному компоненту. В изафетных словосочетаниях артикль«-е» выполняет две функции: первое, указывает на неопределенность определяемого предмета, и второе, подчиняет определяемое определению, которое соединено с артиклем. Подчеркивается, что артикльявляется не только грамматическим средством, выражающим категорию неопределенности, но и одним из средств связи слов в составе словосочетания.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF THE INDEFINITE ARTICLE "-Е" IN FORMATION OF IZAFETNY PHRASES (ON THE EXAMPLE OF "FOUR DERVISHES")

In article it is about such izafetny phrases which are created by means of an indefinite article "-е". The actual material of language demonstrates that the indefinite article "-е" performs function of the izafet. The analysis of the illustrated materials of art prose "Four dervishes" showed that expression of definition by means of designs with an article (-e) is peculiar to those cases when it is not explained by several words. In cases of simple definition it can be expressed by substantive izafetny phrases. According to linguists, in Tajik the article "-е" indicates uncertainty and singularity of a subject or sometimes as grammatical means of communication is used between members or words. In it cases the article connects to the main component. In izafetny phrases the article "-е" performs two functions: the first, indicates uncertainty of the defined subject, and the second, subordinates defined to definition which is connected to an article. It is emphasized that the article is not only the grammatical means expressing category of uncertainty but also one of means of communication of words as a part of a phrase.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ НЕОПРЕДЕЛЕННОГО АРТИКЛЯ "-Е" В ФОРМИРОВАНИИ ИЗАФЕТНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ (НА ПРИМЕРЕ "ЧЕТЫРЕ ДЕРВИША")»

Saidzoda V. - Candidate of Philology science, associate Professor, Department of Oriental Philology, Tajik State Institute of Languages named after Sotima Ulugzoda, Dushanbe city, st. Muhammadieva 17/6, mob (+992) 93-9996065; E-mail: mehroj84@list.ru

Safarov M. - Candidate of Philology science, associate Professor, Department of Oriental Philology, Tajik State Institute of Languages named after Sotima Ulugzoda, Dushanbe city, st. Muhammadieva 17/6, mob: 907-743633;

УДК: 809.155.0

НАКЩИ АРТИКЛИ НОМУАЙЯНИИ «-Е» ДАР ТАШАККУЛИ ИБОРАХ,ОИ ИЗОФИ (дар мисоли «Чор дарвеш»)

Ибро^имова Г.Н.

Донишгоуи давлати омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Дар яке аз асархои насрии охири асри XVIII ва ибтидои асри Х1Х«Чор дарвеш» як катор иборахои изофие корбаст гардидаанд, ки воситаи алокаашон артикли номуайянии -е мебошад, ки муайяншавандаро бо муайянкунанда алокаманд намудааст. Забоншинос А. Халилов дар тахкикоташ, ки ба вазифахои бандаки изофй бахшида шудааст [1969], нуктаи назари мухаккиконро дар хусуси бандаки изофй мавриди баррасй карор дода, барои ифодаи муносибатхои гуногуни семантикию грамматикии калимахо хизмат кардани онро зикр менамояд. Мухаккик дар таълифоташ бо пешояндхо ва пасоянди -ро, артикли -е, пайвандакхои пайвасти пайихам хамвазифа шудани бандаки изофиро бо мисолхо нишон медихад. Дар бобати вазифаи якхеларо адо кардани бандаки изофию артикли номуайянии -е дуруст кайд мекунад, ки «суффикси -е баробари номуайяни ва тануоии предметуоро ... ифода карданаш боз вазифаи алоцамандкунии муайяншаванда бо муайянкунанда, яъне вазифаи изофатро адо кардааст. Дар сурати иваз кардани суффикси -е бо изофат... мазмун ва сохти грамматикии иборауо тагйир намеёбанд» [6, 69]. Ин холатро дар «Чор дарвеш» низ мушохида кардан мумкин аст:

Чун ба хавлиаш даромадам, богедидам ирамосо, иморате олибино, фарши шохона густурда, асбоби айшу тараб омода карда ... буданд [7, 28].

Мухаккики варзидаи точик Н. Маъсумй дар мавриди артикли -е сухан ронда, вазифаи номуайянй, таъйинй ва ягонагии онро таъкид мекунад. Дар хусуси як тафовути истифодаи он чунин кайд кардааст: «Кор фармудани «-е» дар забони хозираи точик аз забони классики танхо дар таркибхои изофй фарк мекунад. дар забони классикй исми номуайян бо муайянкунандаи худ омада бошад хам, тарзи ифода асосан тагйир намеёбад, яъне суффикси «-е» бо исм (муайяншаванда) меояд ва ба муайянкунанда намегузарад, амсоли «марде нек», «шахре ободон», «майдоне васеъ» (А. Дониш) [2, 215-216].

Забоншинос Ш. Рустамов дар «Таснифоти хиссахои нутк ва мавкеи исм» бо истинод ба Н.Маъсумй [1, с.178] ва А. Халилов[2, c.15] дар бобати чунин иборахо менависад: «Дар иборахои изофй артикл бо калимаи муайянкунанда меояд ва бо ин тарзи истифода аз забони адабиёти классикй фарк мекунад. Гох-гох зохир шудани чумлахои типи «Духтаре хушкаду комат ва дилрабо аз дар ворид шуд» ё ки «...берун рафтан корест басо махол» (Р. Х,одизода, «Танбури дилкаш», сах.43) хамчун ходисаи услубй ба хисоб гирифта мешавад. Дар ин гуна мавридхо хамчун воситаи алокаи калимахо ба калам додани артикли -е хакикатро ифода намекунад» [5, 16-17]. Дар мавриди нуктаи назари А. Халилов «хамчун воситаи алокаи калимахо ба калам додани артикли -е хакикатро ифода» накардани он иктибоси ду сархат болотар овардаи моро, ки ба у тааллук дорад, инкор менамояд, зеро дар мисолхои овардаи Ш. Рустамов (Духтаре хушкаду комат, корест басо махол) артикл бо бандаки изофй хамвазифа шудааст: духтари хушкаду комат, кори басо махол. Дар тарзи аввали ифода муайяншаванда як андоза таъкид гардидааст, аммо дар тарзи дувум ин хусусияти услубй аз байн рафтааст. Бинобар ин, ба назари мо, ин холатро ходисаи услубй шуморидани Ш. Рустамов ба вокеият наздиктар аст.

Дар мисолхои мо низ дар холати бо бандаки изофй алокаманд шудани муайяншаванда бо муайянкунанда тобиши таъкид ноаён мемонад (боги ирамосо, иморати олибино). Аслан, истифодаи иборахои изофй бо артикли -е (хам дар чузъи асосй ва хам дар чузъи тобеъ) ба асари мазкур хос будааст. Чунончи: шахри калоне (34), сояи дарахте (34), боги васее (35), нахри азиме (35) ва г. Чунин ба мушохида расид, ки дар ин гуна иборахои изофй, хусусан, колаби «исм+сифат+артикли -е» артикли -е ба дарачаи зохиршавии аломат низ далолат кардааст. Мукоиса кунед: шаури калоне - шаури нщоят калон, боги васее - боги нщоят васеъ, наури азиме - наури нщоят азим ва г. Ба ибораи дигар, дарачаи олии сифатро ифода кардааст.

Аксари забоншиносон бар он назаранд, ки дар иборахои номй артикли -е бо сифат ояд хам, он ба исм мансуб аст. Дар «Краткий очерк грамматики таджикского языка» В.С. Расторгуева чунин менигорад: «Одатан сифатхо мустакилона аломати ягонагй ва номуайянй кабул намекунанд. Дар иборахои изофии муайянкунандадор нишонаи ягонагй, вокеан бо сифат меояд

(aзбacки 6a кaлимaи охирин вacл мeшaвaд), aммо мaзмyнaн нa 6a cифaт, бaлки яклухт 6a тaмоми ибоpa мaнcyб acт: кypтaи cиёхe, дapaxти бaлaндe» [4, 538].

Иловaтaн 6a ин мaълyмот Ш. Рycтaмов KaÜA мeкyнaд, ки «..^ap зaбони aдaбии точик ибоpaхои номиe вомexypaнд, ки дap онхо моpфeмaи -е m 6a дам, бaлки 6a cифaт мaнcyб мeбошaд вa он дap ин гущ мaвpидx,о xapaктepи тaъкидй доpaдвa мохиятaн 6о кaлимaхои басо, хеле, нихрят вa aмcоли инхо бapобap acт. Мacaлaн: Сaъдй шоири 6y3ypre 6уд» [5, 18].

Ибоpaи колaби штора^^ ол^шо чунин cилcилaи муродифотро 6a вучуд мeовapaд:

(1) M^pa™ оли6ино;

(2) оли6ино n^pa^

(3) имоpaтe, ки 6инояш олист.

Ибоpaхои uморame onuöuno вa uморamu омбшо зохиpaн ягон тaфовyти TOXTOpmy мaъной нaдоpaнд. Онхо 6о воcитaи aлокaи гpaммaтикиaшон (apтикли -е вa бaндaки изофии -и) a3 хдм фapк мeкyнaнд.

Xa-нгоми бappacии колaбхои хaммaънои чунин ибоpaхо пpофeccоp Б. Кaмолиддинов чунин мeхиcобaд, ки чунин тapзи ифодaи мyноcибaтхои aтpибyтивй одaтaн дap тapкиби вохидхои коммyникaтивй дyчоp мeояд. Бинобap ин чузъи aœcm ибоpa бeштap дap вaзифaи чузъи номии xa6ap во^ъ мeгapдaд [1, 93]:

Сангборот шуд, ки шаруаш мушкыл acr \J, Ш]; Дap он чо мapдe 6a шнни чилcолaгй, 6a paвиши одaмони мyътaбap либоcи xy6 дap 6ap нишacтaacт (88) (мapдe 6a cинни чилcолaгй (7, 88) -мapди чилcолa // чилcолa мapд).

Чунин ибоpaхо дap вaзифaи мyaйянкyнaндa хaм дap тapкиби чyмлa мeоянд: Нозантв бо рут чун моу ва мув чун мушк cuèy, КДЦ 6a тони capв xиpомон, чони чaхон вa чaхони чон (7, 18). Дap чунин x,олaтx,о чузъи тaвзexдиx,aндaи ибоpa як aндозa мycтaкилияти xyдpо нигах мeдоpaд вa 6о xa6ap aлокaмaнд мeшaвaд:

Чун 6a дapyн paфтaм, богвдидaм xyррaм ва ободон [Т, 156]; Чун 6a 6олои тaл бapомaдeм, дap он тapaф мaргзорв ва чамат дидaм, ки сабзу xyррaм 6уд ... [Т, 1Т6].

Дap ибоpaхоe, ки мyaйянкyнaндa 6о мyaйяншaвaндa тaвaccyти apтикли -e aлокaмaнд шyдaaнд, 6a cифaти чузъи TO6eb кaлимa, тapкиб, ибоpa, ибоpaхои cифaти фeълй, ибоpaхои номй дap колaби aъзохои чидa омaдa мeтaвонaнд:

Шох 6a худ гуфт, ки «aлбaттa дap он мaкон гaрuбв хохдд 6уд, аз вamaн овора è бвчорa è дарвгшг аз xarn, канора цусща ва аз ^üöu xaлоuкl ра^а ва дар чунт цой нuшaсma» (7, 13); ЧapоFe 6ap 6олои carn-H Ka6pe гyзоштaшyдa, ки чун дили гаррот аз ёру дтр дyрaфmодa, дар гyрбam ба дар^ бвнaвой дармонда вагaрдuкулфаш ва гампажмурда ва афсурда карда... (7, 13).

Дap чунин холaтхо мyaйяншaвaндa 6о тaмоми чузъиёт вa хaмaчихaтa тaвcиф мeшaвaд. Дap KOлaби и6оpaи изофй хaмaи aломaтхои зикpгapдидapо овapдaн Faйpиимкон acт, зepо он дypyдapоз вa мyшкилбaён мeгapдaд, онpо 6о як нaфac тaлaффyз кapдaн хaм мушкил мeшaвaд. Бинобap ин 6о бaндaки изофй ду вa ё ce мyaйянкyнaндaи чидapо aлокaмaнд кapдaн имконпaзиp acт:

... дap чунон холaтe ки цот воуыма ва уангомн гyрвз 6уд..., мaн маут цaмолu бокaмолu он бaлaндaxmaрu шараф ва щбол шуд^ хaйpон бyдaм... \J, 20]. Дap «Чоp дapвeш» нигоpaндa дap тaвcифи мaъшyкa 11 вожaи мypaккaбpо иcтифодa бypдaacт:

Чун 6a хapaм дapомaдaм, n^pa™ олиe дидaм, nyp as нозaнинcaнaмони фapaнгй... хaмa xypшeдликои мохpaйкap, хaмa нозyкaндоми cиминбap, хaмa зyхpaчaбин вa paшки кaмap. Дaвp он миён нозaниндилоpомe, нозyкaндомe, мохpyxcоpe, охyнигохe, мижгонcиёхe, пиcтaлaбe, cиминFaбFaбe, мyшкинмye, кaмaндгecye, Fyнчaдaхонe, шиpинкaломe ... чун о6и хaёт дap cиёхй нихон гaштa... [Т, 54].

Мaтни мaзкyp шaходaт a8 он мeдихaд, ки aдибони мо дap гyзaштa хaм 6a мacъaлaхои хycни бaён тaвaччyх,и xоc доштaaнд.

Ибоpaхои изофиe, ки чузъхои acоcй вa тобeaшон 6о api^ra -e aлокaмaнд шyдaaнд (Fapиби a8 вaтaн овоpa, дapвeши a8 xanK кaноpaчycтa), бинобap мycтaкилияти ceмaнтикии чузъи тaвзeхдихaндa 6о чyмлaхои мypaккaби то6eъ кapобaт пaйдо мeкyнaнд:

Шох 6a худ гуфт, ки «aлбaттa дap он мaкон гaрuбв xохaд 6уд, аз вamaн овора è бвчорa è дарвгшг аз xanK канора цу^а ва аз кaйдu xaлоuк ра^а ва дар чунт цой нuшaсma» [Т, 13] // Шох 6a худ гуфт, ки «aлбaттa дap он мaкон гaрuбв xохaд 6уд, ки аз вашан овора è бвчорa шуда è дaрвeшв, кы аз xmK канора цу^а ва аз Kaüöu xaлоuк ра^а ва дар чунт цой нuшaсmaaсm».

Чунин колaби ифодa як вacилaи тaъкиди яте a8 aъзоёни чумга мeбошaд, ки 6a ифодaи nyppa вa возeхи мaтлaб мycоидaт мeкyнaд, зepо aгap мaтлaби чyмлaи 6оло дap колaби чyмлaи cодa (aлбaттa дap он мaкон Fapиби a8 вaтaн овоpa ё бeчоpae xохaд 6уд; дapвeши a8 xanK кaноpaчycтa вa a8 кaйди xaлоик pacra xохaд 6уд) гyфтa шaвaд, шояд мaтлaби нигоpaндa тaъкид нaгapдaд.

Дapaчaи тaъкиди (чудокунии) aъзои чyмлa вa мyноcибaти гyяндa 6a он дap ибоpaхои изофии 6о apтикли -е aлокaмaндшyдa capфи нaзap a8 вaзифaи нaхвии он (xa6ap ё .n^rap aъзои чyмлa)

rnpaffl4 шаг. Maвoди aмaлии зaбoн нишoн мeдиxaд, ки aъзoи чумга. нaтaнx,o тaвaccyти apтикд, бaлки 6o poxxoи дигap xaм cypaт мeгиpифтaacт. Чушичи, дap ибopaи нозанте бо pyüu чун мо: (18) мaзмyн Ha тaнxo бa вocитaи aprn^, бaлки вocитaxoи дeкcикивy гpaммaтикй, дap ибopaxoи pyüu мо:воp, нозатт мо^уй - тaвaccyти изoфaт, yнcypx,oи кaлимacoз вa чyзъxoи acocивy тoбeъ ифoдa гapдидaacт. Аз ибopaи pyüu мо:воp кaлимaи мypaккaби кoдaби «дам+дам» мо^уй x,ockï мeшaвaд. Ba xaмин мoнaнд ибopaи мye чун мушк cuë: (18)-po тaвcиф кapдaн мумкин acт: муйи мyшквop rnëx II муйи чун мушк rnëx, II муйи rnëx, II c^x^y^ Дap xap ду ибopa xaм xarno^ тaъвиз бaъзe чyзъxo фypyгyзop мeшaвaнд. Агap дap ибopaxoи тaшбexии нозaнuнe бо pyüu чун монозaнuнe бо pyüu мо:воp, мye чун мушк cuë:, мут мyшквоp cuë:, мут чун мушк ст^ноза-тт мо^уй, pyüu мо:воp oбъeкти тaшбexшaвaндa ^ox, мушк) вучуд дoштa бoшaд, дap ибopaи изoфии мут cuë: вa кaлимaxoи мо^уй, тё^муй oh мaвчyд нecт. Дap мaтни nyppa ин ^opaxo чунин кopбacт гapдидaaнд:

Нозaнuнe бо pyüu чун мо: вa муе чун мушк cuë:, ^д бa тони capв xиpoмoн, 4o™ 4axoH вa 4axoHH 4oh [7, 18-20].

Ин мaтн 6o тapзи тaxия вa иcтифoдaи вocитaxoи мyaccиpи зaбoнy нутк, aз чумга нacpи мycaччaъ, кoлaбxoи мyвoзй xeдe 4o.ra6 вa тaъcиpбaxш бyдa, диккaти xoнaндapo бeшaк чaлб мeнaмoяд. Чунин вocитaxoи мyaccиp oдaтaн дap тacвиpи нaмyди зoxиpй, cимoи дилпaзиp кaxpaмoн (oбpaз), ифoдaи xaйpaтy тaaччyб кop фapмyдa мeшaвaнд.

Ибopaxoи нoмиe, ки apтикд кaбyд кapдaaнд, xaмчyн вocитaи мyaccиpи ифoдaи мyнocибaтxoи хдаеии cyбъeктивй xизмaт мeкyнaнд: Боге бо m хyбuю сафо вa лупфу :аво несп [7, 42]; Лaбe ucupun кapдa ба ходuмон uшоpa кapд, mcau зape овapдa ба n^u ман гyзошnaнд [7, 55]; Бо дapyн дapомaдa боге босафо ва uмоpanu ол^тое д^ам [7, 68].

Maълyм мeшaвaд, ки ^opaxoe, ки api^ra -е дopaнд, 6o тaкoзoи тaбиaти oвoии мaтн интиxoб кapдa мeшaвaнд. Bo чунин кoлaбxo ифoдaи пyppaи мyaйянкyнaндa тaвaccyти тaFЙиpëбии 4orn aъзoxoи чумга. им^н мeдиxaд, ки шaклy вocитaxoи iyHoiym гpaммaтикй кopбacт гapдaнд. Macaлaн, дap ибopaи коpвонe аз caвдогapон (125) xaм apтикди -e вa xaм пeшoянди аз иcтифoдa шyдa, шaкди пyppaи oh коpвонe, кн аз caвдогapон uбоpaт асп мeбoшaд. Maзмyни ибopaи мaзкyppo 6o xocилaxoи коpвонu caвдогapон, коpвонu аз caвдогapон uбоpaт ифoдa кapдaн мумкин aCT.

Дap ибopaи лабе mupuu (55) вocитaи aлoкa apтикд aCT. фигами тaъвизи oh xaм вocитaи гpaммaтикй -e 6o чузъи acocï (дaб) мeoяд (шиpин дaбe) вa 6a кaлимaи мypaккaб (шиpиилaб) бapмeгapдaд. Ba фи^и мo, дap ин ^o низ aprn^ 6o изoфaт xaмвaзифa шyдaaст вa ибopaи мaвpиди тaxлил дap шaкли m6u ш^т xaм иcтифoдa мeгapдaд. Дap ин xycyc зи^и нyктaи нaзapи зaбoншинoc M. Hopмaтoвpo мyиocиб мeдoнeм: «Аpтикли «-e» дap зaбoни точикй 6a вaзифaи нoмyaйянй вa ягoнaгии пpeдмeт мeoяд. Бaъзaн чун вocитaи aлoкaи гpaммaтикии бaйни aъзoxo ë ки кaлимaxo иcтифoдa мeшaвaд вa oh xocи ^opa aCT. Дap ин xoд ap'ra^po кaлимaи acocï мeгиpaд: гyдe cypx, !a6aKe пyp as xaлвo. Дap ин гущ ибopaxo apтикли -e ду вaзифapo aдo мeкyиaд: якум, 6a нoмyaйянии пpeдмeти мyaйяншaвaндa дaлoлaт мeкyиaд вa дуюм, мyaйянкyиaндapo 6o мyaйяншaвaндa, ки apтикд гиpифтaacт, тoбeъ мeнaмoяд> [3, 9]. nac, aprn^ Ha тaнxo вocитaи гpaммaтикии ифoдaкyнaндaи кaтeгopияи нoмyaйянй, бaлки якe aз вocитaxoи aлoкaи кaлимaxo дap ^opa 6a шyмop мepaфтaacт.

Хдмин !ap^, ифoдaи мyaйянкyиaндa 6o кoдaбxoи apтиклдoштa (-e) 6a xoдaтxoe xoc ad, arap oh 6o кaдимaxoи 6^ëp тaвзex нaгapдaд. Дap xoдaти coдa бyдaни мyaйянкyиaндa вa мaxcycaн тaъкид нaгapдидaни oh мeтaвoнaд, ки 6o ибopaxoи иcмии изoфй ифoдa гapдaд.

АДАБИЁТ

1. Кaмoдиддинoв, B. Cинтaкcичecкaя cинoнимия в coвpeмeннoм тaджикcкoм литepaтypнoм языге: мoнoгpaфия I B. Кaмoдиддинoв. - Дyшaнбe: Иpфoн, 2012. - 288 c.

2. Maъcyмй, H. Очepкxo oид 6a инкишoфи зaбoни aдaбии xoзиpaи точик I H.Maï.cyHï. -Cтaлинoбoд:Haшpдaвтoч, 1959. - 294 c. - C. 178.

3. Hopмaтoв, M. Ч,yмлaxoи co,na дap зaбoни xoзиpaи точик I M. Hopмaтов. - Дyшaнбe, 2011. - C. 9.

4. Pacтоpгyeвa В. C. Кpaткий oчepк гpaммaтики тaджикcкoгo языга I B.C. Pacтоpгyeвa. - M., 1954. - C. 529-570.

5. Pycтaмoв Ш. Tacнифoти xиccaxoи нутк вa мaвкeи иcм I Ш. Pycтaмoв. - Дyшaнбe: Иpфoн, 1972. -89 c.

6. Xaлилoв А. Baзифaи бaидaки изoфй (-и) дap зaбoни aдaбии xoзиpaи точик I А. Xaлилoв. - Дyшaнбe, 1970. - С. 15.

7. Xoчaeв, Д. Mypoдифoти як швъи чумдаи пaйpaв II дap кит. Гyфтоpи Haxy xyxaH нaгapдaд I Д. Xoчaeв. -Дyшaнбe: :y4o^H, 2011. - 229 c. - С. 129-132.

S. 4op дapвeш. - Дyшaнбe: Адиб, 2009. - 208 c.

РОЛЬ НЕОПРЕДЕЛЕННОГО АРТИКЛЯ «-Е» В ФОРМИРОВАНИИ ИЗАФЕТНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ (НА ПРИМЕРЕ «ЧЕТЫРЕ ДЕРВИША»)

В статье речь идёт о таких изафетных словосочетаниях, которые сформированы посредством неопределенного артикля «-е». фактический материал языка свидетельствует о том, что неопределенный артикль ««-е» выполняет функцию изафета. Анализ иллюстрируемых материалов художественной прозы ««Четыре дервиша» показали, что выражение определения посредством конструкций с артиклем (-е) свойственно тем случаям, когда оно не пояснено несколькими словами. В случаи простого определения оно может выражаться субстантивными изафетными словосочетаниями.

По мнению лингвистов, в таджикском языке артикль«-е» указывает на неопределенность и единичность предмета или иногда в качестве грамматических средств связи используется между членами или словами. В этом случаи артикль соединяется главному компоненту. В изафетных словосочетаниях артикль«-е» выполняет две функции: первое, указывает на неопределенность определяемого предмета, и второе, подчиняет определяемое определению, которое соединено с артиклем. Подчеркивается, что артикльявляется не только грамматическим средством, выражающим категорию неопределенности, но и одним из средств связи слов в составе словосочетания.

Ключевые слова: словосочетание, грамматическая связь, неопределенный артикль, разновидность связи, определение, определяемое, синонимия, сложное слово, главное и подчинительные компоненты.

ROLE OF THE INDEFINITE ARTICLE "-Е" IN FORMATION OF IZAFETNY PHRASES (ON THE EXAMPLE OF "FOUR DERVISHES")

In article it is about such izafetny phrases which are created by means of an indefinite article "-е". The actual material of language demonstrates that the indefinite article "-е" performs function of the izafet. The analysis of the illustrated materials of art prose "Four dervishes" showed that expression of definition by means of designs with an article (-e) is peculiar to those cases when it is not explained by several words. In cases of simple definition it can be expressed by substantive izafetny phrases.

According to linguists, in Tajik the article "-е" indicates uncertainty and singularity of a subject or sometimes as grammatical means of communication is used between members or words. In it cases the article connects to the main component. In izafetny phrases the article "-е" performs two functions: the first, indicates uncertainty of the defined subject, and the second, subordinates defined to definition which is connected to an article. It is emphasized that the article is not only the grammatical means expressing category of uncertainty but also one of means of communication of words as a part of a phrase.

Keywords: a phrase, a grammatical link, an indefinite article, a kind of communication, the definition defined a synonymy, a compound word, the main thing and subordinates components.

Сведение об авторе:

Иброхимова Гуландом Наимовна - асистенти кафедры теории и практика языкознания Таджиксиий педагогический университет именни САйни.

About the autor:

Ibrohimova Gulandom Naimovna - Assistant Professor of Theory and Practice of Linguistics of Tajikistan Steat Pedagogical University named after S.Ayni.

ЛЕКСИКАИ ХАЩЙ - ГУФТУГУЙ ДАР АШЪОРИ ЛОЩ ШЕРАЛЙ (ДАР АСОСИ МАВОДИ МА^МУАИ «ВАРАКИ САНГ»).

Нуъмонзода М.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Забони асархои Лоик, махсусан «Вараки санг» равону таъсирбахш мебошад. Ин пеш аз хама аз махорату санъати баланди тасвир, рангинии хаёл, дарачаи донишу боигарии захираи лугавии шоир шаходат медихад. Лоик бар шеърхояш хамчун устоди сухан аз хазинаи забони зиндаи халк, ба кавли устод Айнй - дурдонахои пуркимат - калимахои пурчилою чозибанокро ёфта, мохирона ба кор бурдааст. Ба ин муносибат Лоик мисли занбур хушэхсосест, ки аз гулистони забони халк гуворотарин чакидахои шираю шарбати суханонро чамъоварй кардааст:

Шавам уамболи занбурони гулцуй,

Ба шеъри худ зи гущо шира чинам (129)[1]

Пажухиши мо дар асоси шеърхои мачмуаи «Вараки санг»-и шоир сурат гирифтааст. Кдбл аз он, ки ба сари максад оем, бояд хусусиятхои фарккунандаи лексикаи гуфтугуй аз лексикаи умумиистеъмолй ва китобиро баён намоем:

1.Калимахои халкй-гуфтугуй хоси нутки шифохй буда, дар услуби адабии китобй кам дучор мешаванд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.