CC BY
33
Dr Vlado N. Radić,
potpukovnik, dipl. inž. vojnotchnitti imtiiui VJ,
B<ojnd
RAZVOJ SISTEMA UPRAVLJANJA KVALHETOM U INDUSTRIE
UDC: 65.012.7:67
Rezime:
No primeru preduzeda procesne industrije analiziran je opiti sistem funkcionisanja preduzeda i sistem upravljanja kvalitetom u njemu. Detaljno su anaHzirane aktivnosti grupisane po srodnosti posla, mestu i redostedu izvođenja. Zaključeno je do je najviši menadiment zaduten za organizaciju preduzeda i da snosi najvedu odgovornost za rukovode-nje kvalitetom.
Kljućne reći: kvalitet, preduzede. industrija, menadiment. TQM.
DEVELOPMENT OF THE QUALITY CONTROL SYSTEM IN INDUSTRY
Summary:
The JUS ISO 9000 quality system is analyzed as h•ell as its application in a processing industry enterprise. Activities put together according to job similarity, working post and sequence of order are analyzed in detail. It is concluded that the highest-level management, in charge for the organization at the enterprise level, has the greatest responsibility for quality control.
Key words: quality, enterprise, industry, management, TQM.
Uvod
Savremeno tržišno orijentisano preduzede mora imati sistem posiovanja koji je priiagoden zahtevima standarda JUS ISO 9001, kao jednom od modela obezbe-denja kvaliteta, i zahtevima standarda JUS ISO 9004-3 za upravljanje kvalitetom i elementima sistema kvaliteta.
Razvoj serije standarda za sistem kvaliteta sve češće prate poteškoće u njihovoj primeni zbog izraženog uopšta-vanja i univerzalnog pristupa. Primena standarda iz serije ISO 9000 treba da
stvori preduslove za razvoj preduzeda, a stalnim unapredenjem sistema kvaliteta da preduzede postane efikasnijc i uspcš-nije.
Razvoj sistema kvaliteta
Teškode u primeni standarda za sistem kvaliteta javljaju sc i kod odredenih. naoko novih pojmova i definieija, iako su oni jasno definisani u Konceptu - redniku serije standarda ISO 9000 (Sistemi za upravljanje kvalitetom).
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 2/2001.
213
Osnova za izgradnju i unaprcdenje sistema kvaliteta je utvrdena i odredena misija, strateški ciljevi i poiitika kvaliteta, uz kreativnu dokumentaciju sistema kvaliteta, što dovodi do ostvarcnja projekto-vanih efekata funkcija preduzeda [1].
Misija prcduzeća definiše razvoj od-nosa preduzećc - okolina. od tradicional-nog prema prcduzedu orijcntisanom ka potrošaču. Misiju definite visok stepen fleksibilnosti u zadovoljcnju zahteva po-trošača. kako bi se obezbedio postojan kvalitet proizvoda i odnos prema tržištu sa minimalnim gubicima i visokim stepe-nom motivaeije udesnika u procesa rada [2).
Misija preduzeda je osnova poslova-nja i razvoja preduzeda i sadrži: svrhu postojanja, stratcgiju delovanja, standar-de ponašanja i pokretadke poluge.
Svrha postojanja jc osnova potrebe nastanka i razvoja preduzeda za zadovo-Ijenjem potreba svih učesnika u proccsu (zaposleni u preduzedu, kupci, bankc, društvena zajednica i dr.)- Stratcgija delovanja određujc logiku preduzeća radi obezbedenja i ispunjenja svrhe postoja-nja, sa tačno definisanim poslovima sa kojima preduzedc nastupa na tržištu. Standardima ponašanja misija preduzeda postajc osnova za njegov opstanak i razvoj na tržiStu dobavljača i kupaca. Pokretadke poluge su vrednosti preduzeda koje se ogledaju kroz ponašanje učesnika, moraine principe i kulturu preduzeća (3,4].
Može se zakljuditi da misija preduzeda predstavlja podlogu za ostvarivanje efekata potrebnih i dovoljnih za opstanak i razvoj preduzeda u datom vremenu i uslovima okoline [5].
Ciljevi preduzeda odreduju poslova-nje u procesu zadovoljenja njegove misi-je, a na osnovu njih stvaraju se planske odluke, pojcdinadni planovi i planski do-
kumenti u kojima je definisana globalna strategija preduzeda. Ciljevima se po-kredu ukupnc aktivnosti preduzeda i kon-troliše efikasnost rada [6].
Kvalitetno odredeni ciljevi predstav-Ijaju osnovu za: donošenje kvalitetnih odluka, povećanje ukupne efikasnosti proccsa rada i ocenu performansi procesa rada.
Ciljevi treba da usmere pažnju na željene ishode, da definišu način rada i ponašanje radi njihovog dostizanja, a treba da su specifični. merljivi i vidljivi [7]. Ciljevi na nivou preduzeća treba da budu potpuno konzistentni, a strukturi-rani su kao [8]: strateški ciljevi, ciljevi kvaliteta funkcija, ciljevi kvaliteta organi-zacionih celina i ciljevi kvaliteta pojedi-naca na radnim mestima. Oni se detaljno definišu i razraduju za konkretne organi-zacije.
Politikom kvaliteta definišu se opšte namcre i ciljevi preduzeda koji se predu-zimaju u svim funkeijama i potfunkeijama preduzeća. Poiitika kvaliteta nastaje kao sinteza poiitika kvaliteta po osnovnim funkeijama preduzeca, a za donošenje, sprovodenje i kreiranje politike kvaliteta odgovoran je najviši menadžment [9,10].
Politikom kvaliteta defmišu se pod-logc ravnopravne saradnje na tržiStu, od-ržava ugled na tržištu i ostvaruju misija i ciljevi preduzeca. Poiitika preduzeda sad-ržana je u politikama svih njegovih funkcija.
Ciljevi kvaliteta, u opštem slučaju, proističu iz politike kvaliteta, a ona iz strateških ciljeva i misije preduzeda. Kraj-njc odrcdište misije preduzeda predstav-ljaju ciljevi kvaliteta pojedinaca na radnim mestima. Realizacija aktivnosti u funkeiji kvaliteta direktno zavisi od dobro postavljenih ciljeva sa krajnjim efektima na unapredenju poslovanja. Ciljevi kvali-
214
VOJNOTEHKlCKI GLASNtK 2/2001.
teta sprovode se od upravnog odbora, preko odbora za kvalitet, najvišcg i sred-njeg mcnadžmenta do izvrSilaca.
Na slici 1 prikazana je hijcrarhija sprovodenja kvaliteta i mkovodenja.
Istorijat razvoja sistema kvaliteta
Nakon industrijske revolucije kvali-tetu se pridaje svc veći značaj - prvo u Japanu i Amend, zatim Evropi, a od pre dcsetak godina i našoj zemlji [11].
Kvalitet predstavlja potpunu i veoma kompleksnu pozitivnu transformaciju kulture preduzeća uz pomoć uspešnog menadžmenta. Nekada je kvalitet tradi-cionalno bio vezan za performanse i ka-rakteristike proizvoda. i tada se sistem kvaliteta svodio samo na tehničku kon-trolu QI (quality inspection - kontrola, pregled) [12].
Kontrolisanje je obuhvatalo kontrolu proizvoda u procesu proizvodnje. Odgo-
vornost za kvalitet bila je poverena kon-trolorima, a rezultat kontrolisanja bili su škart, dorada i ozbiljne greškc u kvalite-tu. Pošto se radilo samo o kontroli kvaliteta proizvoda, nije se moglo uticati na otklanjanje uzroka problema.
Sledeća faza QC (quality control -upravljanjc kvalitetom) obuhvatala je operativne aktivnosti usmcrene na praće-nje i analiziranje procesa uz dogovoreni nivo kvaliteta proizvoda i uklanjanjc uzroka nekvalitctnog rada. Ove aktivnosti realizovali su kontrolori i tchnolozi [13. 14],
Faza QA (quality assurance - obe-zbedcnje kvaliteta) nastaje kao rezultat značajnih promena u pristupu kvalitetu kroz primenu koncepta obezbedenja kvaliteta koji se ogledao u kontrolisanju otkaza i njegovom sprečavanju. Obezbe-đivano je odgovarajuće poverenje da ćc entitet ispuniti zahtcve za kvalitet [12|.
VO/NOTEHNIČKI GLASNIK 2/2001.
215
Faza QM (quality management -rukovodenje kvalitetom) odigrala je zna-dajnu ulogu u postizanju ekonomskih efe-kata kvaliteta. U ovoj fazi u postizanjc željenog kvaliteta uključuju se sve po-slovne funkcije (12).
Faza TQC (total quality control -totalno upravljanje kvalitetom) nastaje po dva pristupa - američkom i japan-skom. Američki se zasniva na formainoj organizaciji, sistemskim procedurama ili postupcima i na informacionom sistemu. Japanski pristup zasniva se na strudnosti, motivaciji i obrazovanju, a koncept mu je humanistidki. Danas se ova dva kon-cepta sve vi§e približavaju.
Faza TQM (total quality management - totalno rukovodenje kvalitetom) ukljuduje najviši i srednji menadžment i sve ostale izvrSioce u preduzcću, tj. svi zaposleni uključeni su na unapredenje kvaliteta [12, IS).
Osnovna koncepcija TQM ogleda se u:
- ostvarenju „svetske klaseM kvaliteta;
- zadovoljenju zahteva kupaca i stal-noj saradnji sa dobavljadima;
- zadovoljenju zahteva zaposlenih i ostvarenju koristi za društvo;
- usmeravanju unapredenja kvaliteta ka dugorodnom uspehu preduzeća;
- motivaciji svih zaposlenih za kvali-tet;
- odgovomosti svih zaposlenih za kvalitet;
- posebnim ovlašćenjima pojedinaca za unapredenje kvaliteta;
- stalnoj konkurenciji za kvalitet.
Sledeća faza TQ (total quality -
totalni kvalitet) bide dostignuta u novom milenijumu kada se uspostave procesi stalnih poboljšanja, kada visok kvalitet proizvoda bude obezbedivao i visok nivo
korišdenja raspoloživih resursa, sposob-nosti i obudenosti zaposlenih [12, IS, 16).
Za 21. vek planira se faza QoM (quality of men - kvalitet ljudi), jer „kvalitet ulazi u borbu za naSu bududnost“.*
Osnovni koncept QoM ogleda se u:
- obrazovanju,
- obuci za veštine i tehnike,
- izboru kadra,
- razvoju i pradenju karijere kadra,
- regrutovanju kadra,
- angažovanju konsultanata,
- motivaciji,
- nagradama, priznanjima i si.
Razvoj sistema kvaliteta umnogome
zavisi od razvoja standarda za sistem kvaliteta, koji detaljnije razraduju uput-stva (smernice) za upravljanje kvalitetom u proizvodnji hardvera, softvera, proce-snih (procesiranih) materijala i usluga (servisa). Razvoj sistema kvaliteta kroz faze prikazan je na slid 2.
Najeminentniji strudnjaci za kvalitet su na osnovu promena na tržištu i novih
SI. 2 - htorijski razvoj sistema kvaliteta
* Slogan 39. kon grew Bvropskc organuarije za kvalitet (tOO). Lozana. 1995.
216
VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 2/200!.
pristupa kvalitetu davali različite defini-cije kvaliteta (Deming, Kaizen, Džuran, Krozbi, Fajgenbaum, ISikava. Taguči i dr.) Tako, na primer, nacrt standarda ISO 9000:2000 definite kvalitet kao „skup svih svojstava i karakicristika proizvoda, procesa ili usluga, koji se odnose na mogućnost zadovoljenja utvrđene ili indi-rektno izražene potrebe44.
U poslednjih nekoliko godina trend porasta značaja kvaliteta je rapidan. Od osamdesetih do devedcsetih godina, po istraživanjima Fajgenbauma, procenat kupaca koji daju prednost kvalitetu u odnosu na cenu povećan je sa 35% na 90% [17].
Serijom standarda ISO 9000 nisu otkriveni standardi sistema kvaliteta već su oni rezultat već ranije utvrdenih nacio-nalnih standarda. Prvi razvijeni standardi su MIL-Q-9858 iz 1959. godine. Godine 1979. osnovan je ISO/TC Komitet 176 za QM i QA, koji 1986. godine publikuje standardni Rečnik (pojmovnik) kvaliteta ISO 8402, a 1987. godine ISO izdaje seriju standarda ISO 9000. Savezni zavod za standardizaeiju (SZS) na osnovu serije standarda ISO 9000 publikovao je svoju seriju standarda JUS ISO 9000, koja je identična sa izvornim standardom (što se može zaključiti iz oznake ovih standarda) 115].
Tehnički komitet Medunarodne or-ganizaeije za standardizaeiju (ISO) zapo-čeo je 1980. godine rad na standardizaeiji i usaglašavanju odredenih pitanja iz obla-sti razvoja sistema obezbedenja kvaliteta i tehnologija upravljanja koje su pružale osnov za stalno unapredenje kvaliteta. Prcteča serije standarda ISO 9000 je bri-tanski standard BS 5750 iz 1979. godine.
Standardi serije ISO 9000 razvijeni su u tri osnovne grupe [18, 19]:
1. Standardi za modele sistema kvaliteta (ISO 9001. ISO 9002 i ISO 9003);
2. Standardi za upravljanje i obezbe-denje kvaliteta (ISO 9000, delovi 1, 2, 3 i4);
3. Standardi za upravljanje kvalite-tom i elementi sistema kvaliteta (ISO 9004, delovi 1, 2, 3, 4. 5 i 6).
Pored ove tri grupe pojavljuju sc standardi serije ISO 10000. koji bliže definišu prethodno navedene standarde.
U tabeli je dat pregled standarda sistema kvaliteta.
Sistem za upravljsnje kvaliletom
Upravljanje kvalitctom podrazu-meva sveukupnost aktivnosti koje se odnose na kvalitet i postavljanje cilja, koji u obliku sistema upravljanja kvalitetom QM (Quality Management) predstavlja sposobnost postizanja kvaliteta jedne or* ganizaeije. To su, u sivari, sve aktivnosti globalnc funkeije upravljanja koje odre-duju politiku kvaliteta, ciljeve i odgovor-nosti, a izvode se kao planiranje, kontrola kvaliteta, obezbedenje kvaliteta i pobolj-šanje kvaliteta unutar sistema kvaliteta.
Konkretno preduzeće može trajno uspešno da se vodi ako se stalno prate standardi produktivnosti i kvaliteta i ako se prilagođavaju konkurentskoj borbi. Pooštrena medunarodna konkureneija, kao i povećani zahtevi kupaca, primora-vaju na sveobuhvatnu ofanzivu kvaliteta na svim područjima. Kvalitet se zbog toga ne može duže tokusirati samo na izradu proizvoda. To je globalni zadatak koji obuhvata proizvode, procese i uslu-ge. Od menadžmenta se zahteva da po-novo definite zahtev kvaliteta, ne samo u proizvodnom procesu već i u službi nabavke, personalnoj službi, finansijskoj službi, konstrukeiji, ali i prodaji.
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 20001.
217
Standards sistema kvaliteta
Tabela
Red. broj Oznaka standards (godina poslednje revizije) Naziv standarda
1. ISO 8402 (1996) Upravljanje kvaliiciom i obezbedenje kvaliteta - Rečnik
2. ISO 9000(1994) Standard! za upravljanje kvalitetom i obezbedenje kvaliteta - Uput-stvo za izbor i upotrebu
3. ISO 9000-1(19%) Standardi za upravljanjc kvalitetom i obezbedenje kvaliteta Deo 1: Smemice za izbor i upotrebu
4. ISO 9000-2(1994) Standardi za upravljanje kvalitetom i obezbedenje kvaliteta Deo 2: OpSte smemice za primenu ISO 9001. ISO 9002 i ISO 9003
5. ISO 9000-3(1993) Standardi za upravljanje kvalitetom i obezbedenje kvaliteta Deo 3: Smemice za primenu ISO 9001 u razvoju, isporuci i održavanju softvera
6. ISO 9000-4 (1993) Standardi za upravljanje kvalitetom i obezbedenje kvaliteta Deo 4: Uputstvo za upravljanje programom sigvmosti funkeionisanja
7. ISO 9001 (19%) Sistem kvaliteta - Model obezbedenja kvaliteta u projektovanju, razvoju, proizvodnji, ugradnji i servisiranju
8. ISO 9002 (19%) Sistem kvaliteta - Model obezbedenja kvalitetau proizvodnji i ugradnji
9. ISO 9003(19%) Sistem kvaliteta - Model obezbedenja kvaliteta u zavrSnoj kontroli i ispitivanju
10. ISO 9004(19%) Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta - Uputstva
11. ISO 9004-1 (1997) Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta Deo 1: Smemice
12. ISO 9004-2 (1993) Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta Deo 2: Smemice za usluge
13. ISO 9004-3 (1995) Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta Deo 3: Smemice za procesnc proizvode
14. ISO 9004-4 (1994) Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta Deo 4: Smemice za poboljSanjc kvaliteta
15. ISO 9004-5 (1993) Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta Deo 5: uputstva za planove kvaliteta
16. ISO 9004-6 (1993) Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta Deo 6: Uputstvo obezbedenja kvaliteta za upravljanjc projektom
17. ISO 10005(1997) Upravljanje kvalitetom - Smcmice za planove kvaliteta
18. ISO 10006(1997) Upravljanje kvalitetom - Smemice za obezbedenje kvaliteta u uprav-Ijanju projektima
19. ISO 10007(1997) Upravljanjc kvalitetom - Smemice za upravljanje konfiguraeijom
20. ISO 10011-1(1992) Smemice za proveravanje sistema kvaliteta Deo 1: Proveravanje
21. ISO 10011-2(1992) Smemice za proveravanje sistema kvaliteta Deo 2: Kritcrijumi za kvalifikovanjc provcrivača sistema kvaliteta
22. ISO 10011-3(1992) Smemice za proveravanje sistema kvaliteta Deo 3: Upravljanjc programima proverc
23. ISO 10012-1 (1993) Zahtevi za obezbedenje kvaliteta merne opreme Deo 1: MctroioSki sistem potvrdivanja memc opreme
24. ISO 10012-2(1997) Zahtevi za obezbedenje kvaliteta merne opreme Deo 2: Smcmice za kontrolu process merenja
25. ISO 10013(1997) Smemice za izradu poslovnika o kvalitetu
26. ISO 10014(1998) Smemice za ekonomiku kvaliteta
27. ISO 10015(1999) Smemice za kontinualno obrazovanje i obuku
218
VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 2/2001.
Sa ovog aspekta pod totalnim ruko-vodenjem kvalitetom-Total Qyality Management (TOM) podrazumeva se strate-gija kojom se nalaže rad na stalnom poboljšanju kvaliteta proizvoda. procesa i usluga. Cilj ovog angažovanja jeste da se visokim stepenom zadovoljstva kupca proizvodima i uslugama garantuje obe-zbedenje kvaliteta preduzeća.
Sve aktivnosti preduzeća sc konse-kventno usmeravaju ka kupcu (orijenta-cija ka kupcu). Mera za stepen postizanja cilja je zadovoljstvo kupca u odnosu na kvalitet, fleksibilnost. termin i cenu. Na-dalje, teži se sveobuhvatnoj orijentaeiji svih aktivnosti preduzeća prema proce-sima visokog kvaliteta (orijentaeija ka procesu). Konsekvcntna orijentaeija ka saradnicima stvara preduslove za postiza-nje ciljeva preduzeca. Visok kvalitet vo-denja ljudi, ciljno orijentisana planska kvalifikacija saradnika, podcla odgovor-nosti, kao i visok stepen mogućeg uticaja na kreiranje radnih tokova, stvaraju an-gažman i motivaeiju kod saradnika svih nivoa (orijentaeija ka saradniku).
Pod vodenjem organizaeije treba po-drazumevati planski i sistematičan način vodenja. TQM spada u niz poznatih me-toda menadžmenta, kao što su Management by Objectives ili Managament by Exceptions, aii se sadržajno razlikuje od njih. TOM se definiSe kao metoda vodenja organizaeije zasnovane na saradnji svih njenih ćlanova, koja stavlja u prvi plan kvalitet i koja zadovoljenjem kupaca teži dugoročnom posiovnom uspehu, kao i dobiti za članove organizaeije i društvo. Iz ove definicije mogu se izvesti ciljni kriterijumi koji predstavljaju karakteri-stična obeležja TQM i mogu da se prošire za dalje ciljne kriterijume menadžmenta (npr. vremc i troškovi).
Osnovni cilj TQM filozofije jeste povećanje dobiti svih grupa koje imaju na to pravo. Taj ciljni kriterijum treba da se integriše u načela preduzeća. QM sistem prema JUS ISO 9000 je prikladna osnova za upravljanje kvalitetom koji se dalje razvija sa TQM i zahtevima kvaliteta. Procesi preduzeća koji se odnose na kvalitet identifikuju sc metodama uprav-Ijanja procesima, optimiziraju prema aspektima stvaranja vrednosti, usmeravaju prema zahtevima kupca, odreduju im se odgovornosti i dokumentuju se.
TQM timovi usvajaju naučni pristup u rešavanju problema, koji se u Japanu naziva Demin go vim ciklusom, a sam De-ming ga naziva Sehartovim ciklusom (po naučniku Šehartu čiji je rad prethodio modernoj statističkoj kontroli procesa). Poboljšanje ciklusa ima četiri koraka: planirati poboljSanja, uraditi što je plani-rano, proveriti da li su rezultati očekivani i preduzeti odgovarajuće akeije.
Timski rad predstavlja napor za po-boljšanje kvaliteta. Tim za poboljšanje kvaliteta QIT (Quality Improvement Team) može biti „funkcionalan** i foku-sira procese na jedan segment biznisa. Altemativno, on može da se sastoji od članova iz nekoliko funkcionalnih pod-ručja i svojim radom dovodi do znatnog povećanja osposobljenosti zaposlenih. Rukovodioci treba da usmere aktivnosti timova na područja na kojima će proces poboljšanja vidljivo uticati na biznis, što će im biti motiv za rad na težim projek-tima.
Radi unutrašnjeg uredenja predu-zeća i odnosa preduzeća prema okolini uspostavljene su serije standards sa ozna-kom ISO 9000 do ISO 14000. Osnovna misija ovih standards je univerzalni jezik obezbedenja kvaliteta za sve funkeije pre-
VOJNOTEHNIČK! GLASNIK 2Q00I.
219
duzeća radi ravnopravnc privrcdne sarad-nje i razmene proizvoda i usluga [20].
Sistcm za upravljanje kvalitctom u preduzeću treba da prati troškove i profi-tabilnost, sa jedne, i cenc i rokove ispo-ruke sa servisom posle prodaje, sa druge strane. U svim funkcijama prcduzeća treba da egzistira kvalitet i da bude rezul-tat njihovog sinhronizovanog dcjstva.
Standardi serije ISO orijentisani su na dokumentovanjc sistema kvaliteta i sastoje sc od planova, postupaka i uput-stava i predstavljaju potreban uslov. Do-kumcnta sistema kvaliteta staino se una-pređuju i njihovim sprovođenjem pobolj-šavaju se efekti funkcija preduzeća, Sto predstavlja potreban i dovoljan uslov [18].
Petija kvaliteta
Sistem za upravljanje kvalitetom definite procese svih relevantnih funkcija preduzeća. Proces je strukturiran prema izabranim aktivnostima koje čine predu-zeće sposobnim da nadmaši konkurcnciju na tržiStu. Potrcbno je izabrati i postaviti aktivnosti tako da se ispune svi zahtevi kupaca sa težnjom ka sve višem nivou kvaliteta proizvoda i usluga. Neophodno je dobro upoznati tržišne činioce (kupci, konkurencija, propisi, reklama i propaganda), koji brzo i najčešće presudno deluju na tržišni status proizvoda.
U zavisnosti od toga kako su postav-Ijene osnovne aktivnosti preduzeća dobija sc sistcm za upravljanje kvalitetom kakav se želi. Aktivnosti slede jedna drugu uz neprestanu trku na tržištu, ciklično se ponavljaju, dopunjavaju, proveravaju, koriguju i usavršavaju. GrafiČki prikaz aktivnosti naziva se petija kvaliteta ili spirala kvaliteta.
Postavka petlje kvaliteta data je i u standardu ISO 9004, a sadrži sve aktivnosti preduzeća koje obezbeduju kvalitet u preduzeću. Njen opšti oblik prikazan je na slid 3.
Demingov krug
Linija stalnog unapredenja kvaliteta na pctlji kvaliteta prikazuje se na jedno-stavan i originalan način, poznatim kru-gom unapredenja kvaliteta po autoru Edvardu W. Demingu, pioniru revolucije kvaliteta [10]. Demingov krug unapredenja prikazan je na slid 4 i predstavlja proces stalnog podešavanja procesa rada radi povećanja kvaliteta rada svih funkcija u preduzeću i jačanja pozieija predu-zeća na tržištu.
Kompletan ciklus unapredenja i po-bolj^anja kvaliteta ostvaruje se jednim obrtajem kruga, a četiri osnovne grupe aktivnosti na nivou funkcija su:
P (P) - planiranje aktivnosti,
I (D) - izvodenje,
K (C) - ocena rezultata (kontrola),
220
VOJNOTEHNlCKt OLASNIK 2/2001.
U (A) - unapređenja rada.
Na osnovu osnovnih grupa aktivnosti svaka aktivnost izvodenja ima svoj De-mingov krug [10].
Sistem funkeionisanja preduzeća
procesne industrije
Za razmatranje opšteg sistema fun-kcionisanja preduzeća polazi se od stan-darda JUS ISO 9004-3: Upravljanje kva-litetom i elementi sistema kvaliteta, Deo 3: Smemice za procesne proizvode. Standard predvida 14 elemenata sistema -petlje kvaliteta (od a do n) - slika 5.
Sistem po standardu JUS ISO 9004-3 obuhvata sledcće faze i aktivnosti:
a) marketing i istraživanje tržišta,
b) tehnička istraživanja i razvoj,
c) inžinjering projekta - specifika-cije i razvoj proizvoda,
d) nabavku,
e) planiranje procesa i razvoj,
f) merenja u proizvodnom procesu, kontroiu i podešavanje,
g) proizvodnju,
h) održavanje,
i) kontrolisanje, ispitivanje i prove-ravanje,
j) pakovanje i skladištenje,
k) prodaju i distribuciju,
l) upotrebu kod kupca.
m) tehničku pomoć i
n) povlačenje iz jpotrebe.
Medutim, ove aktivnosti potrebno je proširiti novim, a kao osnova za dopunu služi standard JUS ISO 9001: Sistemi kvaliteta - Model za obezbedenje kvaliteta u projektovanju, razvoju, proizvod-nji, ugradnji i servisiranju. Zato, opšti sistem funkeionisanja preduzeća mora imati izgraden sistem kvaliteta koji se primenjuje i utiče na sve aktivnosti ve-zane za kvalitet proizvoda ili ustuge u okviru grane industrije.
OpŠti sistem funkeionisanja predu-zeća za procesnu industriju treba da obe-zbedi dobar proizvod, kvalitet u upotrebi, definite odgovornost rukovodstva i način upravljanja kvalitetom. Rukovodstvo ima odgovornost za sprovodenje misije, stra-teških ciljeva i politike kvaliteta i da stalno sprovodi korektivne akeije radi unapredenja funkeionisanja preduzeća.
SI. 5 - Elementi sistema kvaliteta prema standardu JUS ISO <M4-3
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2001.
221
Sistem upravljanja kvalitetom u preduzeeu
U svakom preduzeću se raspolaže resursima (kadrovima, materijalnim sred-stvima, informacijama i opremom) a po-stoji i definisana odgovomost rukovod-stva za izvršenje svih aktivnosti radi stva-ranja kvalitetnog proizvoda ili usluga na tržištu.
U preduzedu procesne industrije, na primer, definišu se osnovne aktivnosti za funkcionisanje sistcma kvaliteta i grupišu po srodnosti, čime se dobijaju integrisani elementi sistema kvaliteta, koji se grupišu u funkcije preduzeća, kojih može biti od 1 do k. Svaka funkcija ima odredeni broj
aktivnosti (od 1 do m) koji varira od složenosti funkcije u sistemu kvaliteta.
Iz elemenata sistema kvaliteta po standardu ISO 9004-3 dobija se niz aktivnosti. Medutim, ovaj standard ne daje elemente sistema kvaliteta kojima su de-finisani ekonomsko-finansijski poslovi, kontrola i obezbedenje kvaliteta, rukovo* đenje i slično, pa je, zbog toga, potrebno koristiti zahteve standarda ISO 9001.
Izglcd opšteg sistema upravljanja kvalitetom za preduzeće procesne industrije prikazan je na slici 6.
PoŠto je reč o procesnoj industriji, koja ima složene procese sa nizom pove-zanih postrojcnja, za koja je potrebno imati jaku razvojnu funkciju sa moguć-
222
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2Q001.
nošću novih investicija, dobru komerci-jalnu i marketinšku funkciju, kao i inte-gralnu sistemsku podrSku, to još viSe usložava opšti sistem upravljanja kvalite-tom. Procesna industrija zahteva izuzetno dobra preventivna i naknadna održava-nja. U ovom sistemu nije zanemarljiv ni obim ekonomsko-finansijskih poslova, kao i svih vidova administrativnih poslova. Radi obezbcdenja, praćenja i kontro-lisanja kvaliteta potrebno je urediti sistem za upravljanje kvalitetom. Analizom ele-menata standarda JUS ISO 9004-3 i JUS ISO 9001 i sagledavanjem realnih sistema u praksi dolazi se do broja osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta preduzeća.
Petlja kvaliteta preduzeća prikazana je na slid 7.
Ukupne osnovne aktivnosti svedene su na 12 integrisanih elemenata sistema kvaliteta: marketing, razvoj, obuku, na-bavku, proizvodnju, kontrolu i obezbeđe-nje kvaliteta, održavanje, ekonomsko-fi-nansijske poslove, pakovanje i skladište-nje, prodaju, odgovomost rukovodstva i praćenje u upotrebi.
Osnovne aktivnosti sistema kvaliteta preduzcća mogu se grupisati u osam logič-kih celina. tj. funkdja preduzeća prvog nivoa. To su: upravljanje kvalitetom, marketing, razvoj, komercijala, proizvod-nja, održavanje, ekonomsko-finansijski i administrativni poslovi.
vowotehniCki clasnik 2^001.
223
Grupisanjem osnovnih aktivnosti u okviru jedne funkcije dobijaju se organi-zacioni delovi koji izvršavaju logički po-vezanc aktivnosti. Svaka takva organiza-ciona celina treba da ima raspoložive resurse. a to su oprema, alati i marine, i obučen kadar [20]. Funkcije na prvom nivou u prcduzeću nosioci su sistema kvaliteta sa konačnim ciljem - dobijanjc proizvoda i usluga kojc ćc zadovoljiti zahteve kupaca.
Zaključak
Kompletan sistem upravljanja kvali-tetom je putokaz za sve aktivnosti predu-zeća, pri čcmu kvalitct ne podrazumeva ,,dobro“ ili ..najbolje“, već operativnu sposobnost prcduzeća da zadovolji za-hteve kupca.
Za opstanak na tržištu i sticanje dobiti neophodno je da se brzo reaguje na promenc. Naime, napredovaće samo ona preduzeća koja brzo donose nove proizvode na tržiSte, a propadaju ona koja sporo reaguju. Prošla su vremena tržišta distributcra, kada je kupac morao da uzme ono što mu je ponudeno. Ume-sto toga razvilo se tržište na kojem kupac sa „velikim zahtevima** može da bira iz širokog spektra ponuda. Proizvođač možc da proda samo ono §to prcma učinku i ceni odgovara predstavama kupca.
Osnovni zadatak efikasnog upravljanja kvalitetom jeste da u svim fazama životnog ciklusa proizvoda vodi računa da se prikladnim metodama i postupcima ispune zahtevi kupca - na vreme i uz realne troškove. Briga o kvalitetu priori-tetan je zadatak rukovodstva preduzeća, a njegovo postizanje moguće je samo ako se poznaju i primenjuju osnovni konccpti
kvaliteta. Na osnovu tih koncepata po-stojc razvijcni „alati kvaliteta** čijom pri-menom se obezbeđuje odgovarajući kva-litet. Samo na taj način preduzeće se može uspcšno voditi i u oštrim uslovima tržišne konkurencije. Svaki drugi pristup neminovno vodi ka stagnaciji i padu kon-kurentske sposobnosti.
Lntratura:
(1) Zclcnović. D.: Integrals sisicm obczbcdcnja kvaliteta u prcduzeću. US. Novi Sad. 1997.
(2) Kamberovid. 8.: Model integralnog interna za upravijanje kvalitetom. US. Novi Sad. 1998.
(?) Majstorović. V.: SiMcm kvaliteta - strategist rocnadiracnu. Beograd, 1994.
(4) Zelenović. D.: Upravijanje prourvodnim sistemima. Nautaa knjiga. Beograd. 1984.
(5) Zclcnovtf. D.: Osnovc prilazaza i/gradnju sistema kvabteta u preduzelu. US. Novi Sad. 1994.
(6) Vulanovtf. V.. Kamberović, B.. Stamvukovtć. D. i dr.: Sistem kvaliteta. JUS ISO 9001, Fakultet tehniCkih nauka, Novi Sad. 1997.
[7J Zelenović. D.: Tehnologija organkadjc industrijtkih sistcou - predu/eda. naučna knjiga. 1795.
(8] Vulanović. V., Stanivukovid. D.. Kamberović. B.. i dr.: Sistem kvaliteta. Fakultet tchntkih nauka. Novi Sad. 199$.
(9) Stanivukovit. D.. Majstorovtf. V.. KambcroviC. B.: Some global changes in quality mamgement. 9lb lot. Coolereoce of tbe Israel Society for qualitv assurance. Jerusalem. Israel. 1992.
110] Zdenović. D.: Unaprcdenjt sistema kvaliteta - proces trajnog karaktera u preduzedu. IIS. Novi Sad. 1994.
111] Cruchant. L.: Sta treba da znatc o kvalitetu. Poslovna politika. Beograd. 1995.
(12) Majsiorović. V.: Projektovanfe za kvalitct. 25. Savetovanjc proizvodnog malmstva. Beograd. 1994.
|I3) Vulanovid. V., Stanivukovif, D.. Kamberovtf. B.. i dr.: Sistem kvalitcu - osnovc. Fakultet tchtućkih nauka. Novi Sad. 1996.
[14| Radlovatki, V.. lsailovk. D. Kambcrović. B.: Rafunarom podrtaoa ocena i analiza stanja sistema kvaliteta, 9. Koflfe-re noj a .Industrijski sistemi". Novi Sad. 1993.
(I5| Scbteber. K.: ISO 9000 - vcltka revizija Q. Europa Jugoin-spekt. Beograd. 1998.
[16) Stanivuković. D.. Kantbcrović, B.: Menadbnent za vUa kvalitct. II Simpozijum „Mcoadimeot i orgamzarija", Ko-paonik, 1991.
|I7) Stanivuković. D.. Carić. N.. MariC. B.: Organtzadja ptedu-ze& i menadlment. IIS Novi Sad. 1991.
(18) Kambcrovie. 8.: Prtlog rsuvoju imegrelnog sistema za upravljanje kvalitetom cfcktivnih proizvodnih sistema. Dok-tonkadisenaeqa. Fakultet (ebnitkih nauka, Novi Sad, 1996.
119) Juran. J. M.. Cryna. F. M.: Juran’s Quality Control Handbook. McGraw Hill Bock Company. New York, 1988.
(20) Serija standarda JUS ISO 9000. 9001. 9002 . 9003. 9004.
10000.
224
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2001.
