CC BY
21
Mr Aleksandar Cakić,
major, dipl. in'.
Vojna akademija — Odsek logistike, Beograd
PROBLEM POKAZATELJA BEZBEDNOSTI RADA SA SREDSTVIMA INTEGRALNOG TRANSPORTA U VOJSCI
UDC: 355.415.2 : 355.69
Rezime:
Bezbednosti manipulacije sredstvima integralnog transporta ne posvećuje se dovoljno pažnje u Vojsci. Postoji odrelena paralela sa bezbedno{cu putnog saobraćaja, ali je ona ne-dovoljno prilagolena karakteristikama sredstava integralnog transporta i na~inima organi-zacije i realizacije transportnih lanaca. Analizom je utvrleno kako se normativnim dokumen-tima reguli{e praćenje bezbednosti sredstava integralnog transporta. Anketirane su i prika-zane potrebe upravnih organa pojedinih snabdeva~kih slu'bi sa pokazateljima bezbednosti pri manipulisanju sredstvima integralnog transporta. Zaklju~uje se da je potrebno formirati odgovarajuce sisteme pokazatelja bezbednosti sredstava integralnog transporta koji bi bili prilago|eni hijerarhijskim nivoima i snabdeva~kim lancima.
Klju~ne re~i: sredstva integralnog transporta, pokazatelj, bezbednost sredstava integralnog transporta.
INDICATORS OF INTEGRAL TRANSPORT MEANS SAFETY IN THE ARMY
Summary:
Not enough attention is paid to integral transport means safety in the army. There is a parallel with road traffic safety but not enough adapted to characteristics of integral transport means and the methods of transportation chains organization and realizations. The examination has shown how normative documents regulate monitoring of integral transport means safety. It confirms and shows the needs of supply service managing bodies for indicators of integral transport means safety during operation. Therefore, there is a need to form adequate systems of integral transport means safety which will be adapted to hierarchical levels and supply chains.
Key words: integral transport means, indicator, integral transport means safety.
Uvod
Bezbednosti u oblasti transporta u Vojsci posvećuje se dosta pažnje, zbog cega se ova oblast posebno prati. Među-tim, problem je sto ne postoji razrađena metodologija praćenja bezbednosti mani-pulacije sredstvima integralnog transporta i događaja vezanih za ova sredstva.
Takođe, ne postoji podela odgovor-nosti između rukovaoca pretovarne me-hanizacije i odgovornog starešine, tako
da se cesto dešava da se izveštava samo o događajima koje nije moguće sanirati na nivou osnovne jedinice.
Pokazatelji bezbednosti za sredstva integralnog transporta definisani normativnim aktima
U Vojsci se posebno izveštava o vanrednim događajima u koje spadaju i nezgode pri manipulaciji teretima u pa-letnim lancima. Nezgode su najcešći
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.
649
vanredni događaji, pa se njihova analiza obavlja onako kako to definisu operativni organi. U Uputstvu o izveštavanju, evi-dentiranju i analizi vanrednih događaja u Vojsci SCG tacno su definisani pregledi po kojima se analiza sprovodi, odnosno pokazatelji koji se koriste. U okviru te oblasti definisani su pojmovi koji imaju znacajan uticaj i na analizu, a to su: vanredni događaj i vanredni događaj u odgo-vornosti vojne organizacije.
Kao vanredni događaji ne vode se i ne evidentiraju nezgode, bez obzira na propust vozaca, sa novcanom štetom do 10 000 bodova prema Pravilniku o nadle-žnostima starešina u Vojsci pri odluciva-nju o šteti i postupku za naknadu štete. Ovakvi događaji evidentiraju se samo na nivou strucnih službi.
U evidentiranju i analizi vanrednih događaja ne prate se i ne vode pokazatelji već samo neki podaci i cinjenice o samom događaju, vrsti događaja i posledicama.
Za analizu nezgoda koje predsta-vljaju vanredni događaji koriste se isklju-civo apsolutni pokazatelji, i to:
- ukupan broj nezgoda definisanih kao vanredni događaji;
- broj nezgoda u odgovornosti vojne organizacije;
- ucesnici u nezgodi u odgovornosti vojne organizacije;
- casovna, dnevna i mesecna nerav-nomernost nastanka nezgode u odgovor-nosti vojne organizacije;
- posledice nezgoda definisanih kao vanredni događaji.
U putnom saobraćaju pod nezgodom se podrazumeva nezgoda na putu u kojoj je ucestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu, i u kojoj je jedno ili više lica po-ginulo ili povređeno ili je izazvana mate-
rijalna šteta. Analogno tome, pod nezgodom se može smatrati događaj na putu ili na manipulativnim površinama u kojem je ucestvovalo najmanje jedno sredstvo inte-gralnog transporta u pokretu, i u kojoj je jedno ili više lica poginulo ili povređeno, ili je izazvana materijalna šteta.
Pokazatelji bezbednosti za sredstva integralnog transporta unekoliko su po-dudarni sa pokazateljima bezbednosti putnog saobraćaja. Bezbednost drum-skog saobraćaja u društvu, kod nas i u drugim zemljama, izražava se razlicitim pokazateljima. Svi oni mogu se razvrstati u tri osnovne grupe. Prema važećem pra-vilu o bezbednosti vojnog putnog saobra-ćaja [2] mogu se izdvojiti sledeće grupe pokazatelja:
1. Apsolutni pokazatelji bezbednosti drumskog saobraćaja su podaci dobijeni neposrednim opažanjem, merenjem i evi-dentiranjem. Apsolutni pokazatelji bez-bednosti, analogni onima iz drumskog saobraćaja, mogu biti:
- ukupan broj nezgoda,
- broj nezgoda u kojima je bilo po-ginulih,
- broj nezgoda u kojima je bilo na-stradalih,
- broj poginulih lica u nezgodama,
- broj povređenih (teže ili lakše) lica u nezgodama,
- broj manipulatora - vozaca,
- broj sredstava,
- broj izvršenih operacija, itd;
2. Relativni pokazatelji su oni koji predstavljaju odnos između nekog apso-lutnog pokazatelja (posmatrane vredno-sti) i nekog broja ili ukupne velicine sku-pa koja se posmatra. Relativni pokazatelji bezbednosti razmatraju se po grupa-ma, a to su:
650
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.
- pokazatelji ucestalosti nezgoda, koji predstavljaju odnose između nekog apsolutnog pokazatelja i pređenog puta ili casova rada, tj. ostvarenog transport-nog rada (broj nezgoda/ukupni rad sred-stava, broj poginulih ili povređenih li-ca/1000 mč, itd.);
- pokazatelji gustine nezgoda, koji predstavljaju odnos između apsolutnih pokazatelja i broja sredstava (broj nezgo-da/100 sredstava, broj poginulih ili po-vređenih lica/100 sredstava, itd.);
- pokazatelji izloženosti nezgodama koji predstavljaju odnose apsolutnih pokazatelja i broja manipulanata koji uce-stvuju u radu (broj nezgoda/100 radnika, broj poginulih ili povređenih lica/100 radnika, itd.);
3. Dinamicki pokazatelji bezbedno-sti su oni koji predstavljaju odnose izme-đu dva ili više relativnih pokazatelja.
Pokazatelji bezbednosti za sredstva integralnog transporta koji se prate u Vojsci Srbije i Crne Gore
U strucno-specijalistickoj analizi bezbednosti saobraćaja, koja je detaljnija i šira u odnosu na deo analize vanrednih događaja koji se odnosi na nezgode, svr-stavaju se i nezgode koje su nastale na utovarno-istovarnim radovima. Ovu ana-lizu vrše organi SbSl na svim nivoima komandovanja. Metodologija analize de-finisana je Pravilom o bezbednosti put-nog saobraćaja u Vojsci SCG i instrukci-jama SbU.
U okviru strucne analize bezbednosti saobraćaja koriste se apsolutni i rela-tivni pokazatelji bezbednosti saobraćaja.
Apsolutni pokazatelji, precizirani defi n i -cijom bezbednosti saobraćaja, koji se koriste u strucno-specijalistickoj analizi bezbednosti saobraćaja su: broj nezgoda, broj poginulih lica, broj teže i lakše po-vređenih lica, visina materijalne štete.
Poslednjih godina visina materijalne štete se evidentira, ali se ne analizira sa aspekta realne procene štete i pariteta ce-na u toku posmatranog perioda. Takođe, ne diferenciraju se lakše i teže povređena lica u nezgodama, već se evidentira i analizira samo njihov ukupan broj, što nema posebnog opravdanja.
Svi pregledi apsolutnih pokazatelja koji se koriste u godišnjim analizama bezbednosti saobraćaja su, shodno utica-ju analize vanrednih događaja, razvrstani na dve grupe: saobraćajne nezgode voj-nih vozila i saobraćajne nezgode vojnih vozila u odgovornosti vojne organizacije.
Pored navedenih apsolutnih pokazatelja u analizama bezbednosti saobraćaja koriste se i sledeći pokazatelji:
- broj sredstava na upotrebi,
- broj manipulatora,
- casovna, dnevna i mesecna nerav-nomernost nastajanja nezgoda.
Relativni pokazatelji bezbednosti saobraćaja, koji su precizirani definici-jom bezbednosti saobraćaja i koji se koriste u strucno-specijalistickoj analizi bezbednosti saobraćaja su: ucestalost i težina nezgoda.
Poseban problem je što se ne prate oštećenja koja su nastala na teretima, od-nosno samim paletama. Oštećenja na ro-bi javljaju se kasnije preko knjigovod-stvene evidencije i to retko na mestu na-stanka oštećenja već najcešće na krajevi-ma lanaca kod samog korisnika.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
651
Anketa pokazatelja bezbednosti pri manipulisanju sredstvima integralnog transporta
Anketa je imala za cilj da se utvrde potrebe upravnih organa snabdevackih službi za odredenim pokazateljima, tj. da li se neki podaci prate a ne koriste se ili, obrnuto, da li se neki pokazatelji ne prate, a trebalo bi da se prate. Formulisana anketa namenjena je za upravne strukture snabdevackih službi po hijerarhijskim ni-voima na kojima se javljaju i koriste pa-letni lanci, a to su hijerarhijski nivoi Ge-neralstaba (odnosno Uprave u sektoru lo-gistike) i korpusi.
Ispitivanje je obavljeno po nivoima Tehnicke, Intendanske i Saobraćajne slu-žbe, sto je prikazano u tabeli.
U ispitivanju nisu uzimane u obzir Sanitetska, Veterinarska i Gradevinska služba po hijerarhijskim nivoima, jer su one donekle ili potpuno odvojene od ostalih snabdevackih službi. Takode, po-stoji i velika razlicitost obima poslova i organizacije u okviru ovih službi u odno-su na ostale snabdevacke službe. Sanitetska i Veterinarska služba u miru nisu previse opterećene snabdevanjem materi-jalnim sredstvima, sto je samo razlog vise za potvrdu ispravnosti ovakve odluke.
Mesta prikupljanja podataka
Uprava Sek-tora logistike GŠ Pozadinska baza GŠ Beogradski korpus Pozadinske baze korpusa (Bg, NS, Kg)
Nacelnik Tehnicke službe V V V V
Nacelnik In- tendantske službe V V V V
Nacelnik Sa- obraćajne službe V V V V
Ispitivanjem nisu obuhvaćene ni Mornarickotehnicka i Vazduhoplovnoteh-nicka služba, koje se veoma razlikuju po karakteristikama tereta i obimu poslova koji su specificni za njihove vidove. Nai-me, teret se nalazi u njihovoj nadležnosti kao i organizacija paletnih lanaca. Ove dve službe veoma su specificne sa aspekta tereta i mesta manipulisanja koja su usko vezana za teritorijalnu nadležnost ovih službi, i zbog toga nisu ispitivane.
Obim tereta u paletnim lancima, u mi-ru, u okviru ranije nabrojanih službi je vi-sestruko manji nego kod ispitivanih službi.
Za ispitivanje je uzet sistem po hijerarhijskim nivoima snabdevanja, sa cini-ocima na mestima koja su kompetentna za odlucivanje. Ovi ispitanici su eksperti, jer poseduju adekvatna strucna znanja i, nalaze se na odgovarajućim mestima u hijerarhiji. Pored strucnih znanja posedu-ju i iskustvo u radu na resavanju zadata-ka i prevazilaženju problema koji se javljaju u sistemima snabdevanja Vojske SCG. Svi ispitanici svakodnevno rade na zadacima u sistemu snabdevanja, na or-ganizaciji i realizaciji snabdevackih lanaca i usmeravanju robnih tokova.
Ispitivanje je u potpunosti obuhvati-lo samo nivo Generalstaba, dok je kod korpusnog nivoa obuhvaćen samo Beo-gradski korpus u celini i baze susedna dva korpusa.
U anketi su ispitanici mogli da za sva-ko pitanje zaokruže neki od ponudenih od-govora ili da dopisu svoj odgovor. Odgo-vori koji su prikazani u grafikonima nisu komplementarni. Ispitanici su mogli da za svaki ponudeni pokazatelj zaokruže po ru-brikama - prati se, odnosno treba pratiti.
Dobijeni su razliciti rezultati izmedu potreba za pokazateljima i postojećim pra-
652
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
ćenjem pokazatelja. Iskazane su potrebe is-pitanika za većim brojem pokazatelja.
Prilikom anketiranja problem je predstavljala cinjenica da je anketa bila unificirana za razlicite profile strucnjaka, tako da pojedini ispitanici nisu želeli da odgovore na neka pitanja, jer se nisu ja-vljala u njihovom radu.
Pokazatelji bezbednosti sredstava integralnog transporta, koji su predloženi u anketi, dati su na osnovu Uputstva o iz-vestavanju, evidentiranju i analizi van-rednih događaja u VJ, kao i paralela sa pokazateljima bezbednosti putnog sao-braćaja, uz napomenu da dinamicki pokazatelji nemaju upotrebnu vrednost za sredstva integralnog transporta (IT). Svi
su grupisani u pokazatelje vanrednih do-gađaja, apsolutne i relativne pokazatelje.
Većina ispitanika prati pokazatelje onako kako je definisano Uputstvom o iz-vestavanju, evidentiranju i analizi vanrednih događaja u VJ, i smatra da su oni i ko-risni i neophodni za praćenje (slika 1).
Kod apsolutnih pokazatelja bezbed-nosti većina ispitanika ih prati i smatra da je praćenje potrebno (slika 2).
Relativni pokazatelji bezbednosti sredstava IT uglavnom se ne prate, ali većina ispitanika smatra da ih je potrebno pratiti (slika 3). Kod dinamickih pokazatelja bezbednosti sredstava IT izra-ženo je da se oni ne prate, a nema ni iskazane potrebe ispitanika da se prate.
□ VD u od^Dvomoiti vojnc orj^mimcijc
■ Ukupsin broj nczgoda dcfmisan kao vanredtii dogAdnj
□ Broj nczgoda u od£ovornogli vojnc orgtmizaoije
□ Udcinici и ncXgudi u udj^vumwli vojnc urguni^iiuijc
■ t''jNL'vna. dncvna i mcscdna rvcrcivncmcmoil naslanka nczgoile u od^Dvomoili vojnc organizacijc
□ PiulcdJcc nczgodi dcfipisanjh too VD
Sl. 1 — Pokazatelji bezbednosti za sredstva IT kao vanredni događaj
Sl. 2 — Apsolutni pokazatelji bezbednosti za sredstva IT
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.
653
□Pokazatelji ućestalosti nezgoda BPokazatelji gustine nezgoda □ Pokazatelji izložsnosti nezgodama □Težina nezgoda
Treba
pratiti
Sl. 3 — Relativni pokazatelji bezbednosti za sredstva IT
Sl. 4 — Uticaj pokazatelja bezbednosti ITpri donošenju odluka
Ispitanici su istakli da im pokazatelji bezbednosti pomažu pri donosenju odluka, sto je narocito znacajno, jer veliki broj ovih pokazatelja prate ispitanici (slika 4).
Na pitanje da li nekad visi hijerar-hijski nivo zahteva podatke iz ove grupe, a da oni nisu adekvatno prikupljeni, veći-na ispitanika je odgovorila da se takve si-tuacije ne desavaju. Samo 6,25% ispita-nika napomenulo je da visi hijerarhijski nivo zahteva podatke o kolicini ostećene robe nastale zbog nezgoda.
Od ukupnog broja samo 31,25% is-pitanika odgovorilo je da se na njihovom hijerarhijskom nivou javljaju paletni lan-ci sa određenim kolicinama tereta kao ulaznim tokovima, a samo 18,75% je od-govorilo da su zastupljeni izlazni tokovi paletnih lanaca. Ovaj podatak je potvrda cinjenice da se paletni lanci zavrsavaju na ulaznom nivou Generalstaba ili najka-snije na korpusnom nivou.
Zaključak
Može se uociti da postojeći n acini praćenja bezbednosti sredstava integral-nog transporta nisu zadovoljavajući. Po-trebno je definisati novi sistem pokazatelja bezbednosti za sredstva integralnog transporta, koji se bitno razlikuje od pokazatelja bezbednosti putnog saobraćaja. Pored toga, više pažnje treba posvetiti i minimalnim oštećenjima koja se javljaju u toku manipulacije sredstvima integral-nog transporta.
Evidencija koja treba da se usposta-vi mora da omogući praćenje podataka po sredstvima, radnim operacijama, pro-cesima u lancima i po hijerarhijskim ni-voima. Pri tome ona treba da omogućava kvalitetnu sliku o bezbednosti manipula-cije sredstvima integralnog transporta, ali i bezbednost u realizaciji celokupnog lanca snabdevanja.
Literatura:
[1] Cakić, A.: Istraživanje i izbor pokazatelja stanja i korišćenja sredstava integralnog transporta, magistarski
rad, Beograd, 2000.
[2] Pravilo o bezbednosti vojnog putnog saobraćaja u Vojsci Jugoslavije, SbU GŠ VJ, Beograd, 1997.
[3] Uputstvo o izveštavanju, evidentiranju i analizi vanrednih do-
gađaja u Vojsci Jugoslavije, Generalštab VJ, Beograd, 1997.
Procenat
40
spitanika
Prati se
654
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2004.
