Научная статья на тему 'ПРИЛОЖЕНИЕ АМИРШАХИ К ГАЗЕЛЯМ КАМОЛ ХУДЖАНДИ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ДУХА И ВООБРАЖЕНИЯ ТВОРЧЕСКИХ ОБРАЗОВ'

ПРИЛОЖЕНИЕ АМИРШАХИ К ГАЗЕЛЯМ КАМОЛ ХУДЖАНДИ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ДУХА И ВООБРАЖЕНИЯ ТВОРЧЕСКИХ ОБРАЗОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
68
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВООБРАЖЕНИЕ / ДУХ / МЯГКОСТЬ / ПЛАВНОСТЬ / КРАСНОРЕЧИЕ / СОДЕРЖАНИЕ / САМОСОЗНАНИЕ / ПРИРОДА / ЦВЕТЫ / СОЛОВЕЙ / ВЕТЕР / ПОЭЗИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидова Барно Турахоновна

В статье рассматриваются исследования психологов, которые рассматривают дисциплину как один из основных фактов формирования познавательных процессов. В этом контексте за газелями Амиршаха последовали газели Камол Худжанди с точки зрения духа и воображения творческих образов, которые отразили его психику в человеческом сознании и продемонстрировали новое творческое мастерство в истории персидской и таджикской литературы. Общность стихов газелей Камола Худжанди и Амиршахи выражается не только во внешнем виде, но и в содержании и высоком духе самопознания. Исследования показали, что изучение газелей Амиршахи в более чем восьми газелях Камола Худжанди укрепило его творческую связь с Камола Худжанди, следуя описанию различных ситуаций любви, фраз, ритм, метрия его газелей. Пропорция речи соперничает со значением слова со сладостью души, со сладостью тонкости, с красноречием. С точки зрения содержания, в этих газелях дается описание весны, красота природы, цветов, соловьев, ветра, друзей и так далее. Однако самой яркой особенностью газелей Амиршахи и Камола Худжанди является то, что Амиршахи следует по метрику газелям Камола Худжанди и иногда получает достаточно слов. Существует общее сходство газелей в средствах художественного выражения, создании фраз и композиций.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AMIR SHAH’S TREATMENT OF KAMOLI KHUJANDI’S GHAZALS IN TERMS OF THE SPIRIT AND IMAGINATION OF CREATIVE IMAGES

This article discusses the research of psychologists, who consider discipline as one of the main factors in the formation of cognitive processes. In this context, Amir Shah’s ghazals in terms of the spirit and imagination of the creative images, which reflected his psychological reflection in the human mind and demonstrated a new creative skill in the history of Persian and Tajik literature. The commonality of the verses of Kamol and Amirshahi ghazals is expressed not only in appearance but also in the content and high spirit of self-knowledge. Research has shown that the study of Amirshahi in more than eight ghazals of Kamoli Khuchandi strengthened the creative connection with Kamoli Khuchandi by following the description of different situations of love, phrases, suffixes and weights of his ghazals. The proportion of speech competes with the sweetness of the soul, the sweetness of the subtlety, the eloquence. However the most striking feature of the ghazals of Amirshahi and Kamoli Khujandi is that the Amirshahi of the ghazals of Kamoli Khujandi necessarily follows the weight of the ghazals of Kamoli Khujandi and sometimes takes enough words. The general theme and content of the love of these ghazals is enhanced.

Текст научной работы на тему «ПРИЛОЖЕНИЕ АМИРШАХИ К ГАЗЕЛЯМ КАМОЛ ХУДЖАНДИ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ДУХА И ВООБРАЖЕНИЯ ТВОРЧЕСКИХ ОБРАЗОВ»

«^ахрамон» ва «Чаро зиндагй мушкил», даврони истиклолият «Пайванд» ва «Достони Пешво»

метавон чудо кард.

АДАБИЁТ

М. Foh6. Тути дара. - Душанбе: Маориф, 1984. - 59 с.

М. Foиб. Хирмани мох. - Душанбе: Адиб, 1989. - 165 с.

М. Foиб. Дидор. - Душанбе: Шарки озод, 1997. - 223 с.

М. Foиб. Девон. - Душанбе: Пажухишгохи фарханги форсй

М. Foиб. Достони Пешво. - Душанбе: ЭР - гарф, 2018. - 172 с.

МЕСТО ЖАНРА ПОЭМЫ В ТВОРЧЕСТВЕ МУХАММАДА ГОИБА

Создание жанра в поэзии Мухаммеда Гойба не является традиционным в классической литературе, а скорее в современной литературе, потому что поэт сочинил свои четыре стиха в квадратном жанре и поэму «Лидер поэма» в жанре. Рассказы поэта по сюжету, языку, стилю, образу, использованию изобразительного искусства, шедеврам сыграли особую роль в современной литературе.Содержание и содержание стихов Мухаммеда Гойба олицетворяет боль, надежду, надежду, национальную гордость, национальную самобытность и самопознание. Изображения событий, событий и событий соответствуют действительности в поэтической истории, а также потребностям общества, показывая героев своих рассказов Мухаммеда Гойба, изображая их в качестве активных членов сообщества, чей вклад в процветание страны уникален. Таким образом, поэт работал над созданием жанра рассказа, выражая себя с огромными поэтическими навыками, способствуя новизне костей, рифмованному и простому языку своих рассказов в современной литературе.

Ключевые слово: поэма, литература, мусаммат, тарджебанд, рубаи, маснави, Мухаммада Гоиба, аллегория, гипербола, иносказательность, герой, рифма, изображение.

THE POSITION OF GENRE EPOS IN MUHAMMAD GOIB'S CREATIONS

Creating a genre in the poetry of Muhammad Goib is not traditional in classical literature, but rather in modern literature, because the poet composed his four poems in the square genre and the poem "Leader of the epos" . The poet's stories on the plot, language, style, image, use of fine art, masterpieces played a special role in modern literature. The content and content of the verses of Muhammad Goib personifies pain, hope, national pride, national identity and self-knowledge.Images of events, events and events correspond to reality in poetic history, as well as to the needs of society, showing the heroes of their stories Mohammed Goib, portraying them as active members of the community, whose contribution to the country's prosperity is unique. Thus, the poet worked on the creation of the story genre, expressing himself with great poetic skills, contributing to the novelty of the bones, the rhymed and simple language of his stories in modern literature.

Keywords:epos, literature,musamat, targeband,rybai, pastiche, Mohammad Ghoib, allegory, hyperbola,allegorical, hero,rhythm, description.

Сведения об авторе:

Каримов Шарифхудж Муллоджонович - докторант (PhD) второго курса кафедры теории и истории литература Таджикского государственного педагогического Университета имени С. Айни. Телефон (+992) 918186748

About author:

Karimov Sharifkhuja Mullojonovich — second year (PhD) student of the theory and history of literature Department, Tajik State Pedagogical University named after Sadridddin Ayni. Phone: (+992) 918186748

ТАТАББУЪОТИ АМИРШОДИИ САБЗВОРЙ БА ГАЗАЛИЁТИ КАМОЛИ ХУЧДНДЙ АЗ НИГО^И РУ^ ВА РАВИЯИ ТАХАЙЮЛОТИ ОБРАЗНОЙ Э^ОДЙ

Саидова Б. Т.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Шоир Камоли Хучандй дар фаъолияти эчодии худ диккати махсусе ба хаёл хамчун раванди мухими донистагирии олами берунй додааст.

Ба андешаи у образхои эчодй асоси тахайюлот буда, тагйирдихии маърифати вокей аз нав кор карда баромада мешавад, ки ин образ дар хотираи инсон нигох дошта шуда, хусусиятхои рухию равонии инсонро дар доираи кавигардонии сифатхои иродавии шахс таквият мебахшад.

Тавре ки равоншиносон дар тахкикотхои худ баён намудаанд, назм яке аз омилхои асосии ташаккули равандхои маърифатй ба шумор меравад. Дар ин асос, Амиршохии

Сабзворй дар татаббyот ба газалиёти Камоли Хучандй аз нигохи рух ва равияи тахайюлоти образхои эчодй пайгирй намyдааст, ки ин назирасарой маxсyб меёбад.

Профессор Х. Шарифов ва У. Тоиров дар китоби «Назмшиносй» дар бораи назирасарой чунин менависанд: «Назирасарой дар адабиёти баъди асри XV хеле ривоч ёфтааст» [9, с.280]. Инро дар мисоли Aмиpшоxии Сабзворй ба шоирони пешин ва баъдан дигар шоирон ба ашъори y назирагуй кардаанд, дидан мумкин аст.

«Шарти асосии назира, бо вучуди умумияти мавзуъ оханги гуфтор, тозагии маънй мебошад. Aгаp шеъри назира ба макоми истиклол ва навии сухан нарасад, таклид аст» [9, с.281].

Назирасароён ба мавзуъ, композитсия, вазн, шакл, баъзан ба мазмуни газал пайравй карда, ба ин жанри адабй (газал) аз чакидахои калами худ мазмуну мухтавои тозае бахшиданд. Aнъанаи назирасарой бештар аз хама дар эчоди газал, махсусан, газалхои ишкй ва ирфонй истифода шуда, образхои тахайюлот дар хусуси орзухои ояндасозе, ки махсусияти маърифатии он дар ашъори бузургтарин шоириони газалнавис Саъдии Шерозй, Ч,алолиддини Румй, Камоли Хучандй, Х,офизи Шерозй, Aбдyppаxмони Ч,омй ва дигарон тачассум гардидааст, инъикоси худро дарёфт.

Бояд кайд намуд, ки назирасарой дар таърихи адабиёти Шарки Наздик ва Миёна ривоч ёфта, дар адабиёти Fаpб ва рус низ маъмул мебошад.

Инчунин, назирагуй хамчун равобити адабии байни шоирону нависандагони адабиёти халкхои гуногун, ё ин ки новобаста аз замони эчодиаш ба вукуъ пайваста, ин гуна равобити илмиву адабй намунаи барчастаи дустии халкхо мебошад. Маколахое, ки доир ба назирагуихои шоирони форсу точик дар мачаллахои Чумхурии Точикистон чоп гардидаанд, аз чумла, Aсиpиддини Aхсикати ва Х,офиз, Саъдй ва Салмони Совачй, Хофиз ва Ч,омй, Ч,омй ва Навой, Фонй ва Хофиз ва гайрахо метавонанд дар зухуроти тахайюлоти образхои эчодии ассотсиатсияи монанди ин холати ходисахои аз нав ба хотир овардани образхои ба аввала монандро ба миён гузошта, махорати эчодии тозаеро падид меорад.

Aбдyppаxмони Ч,омй дар «Бахористон» оид ба мухтавои газалиёти Камоли Хучандй бахои хакконй дода, чунин менависад: «Шайх Kaмолu Хуцанди (ва рауматулло^ таъоло) вай дар лamофamu сухан ва дuццamu маони ба мaрmaбaeсm, ku бeш аз он мутасаввup жст, аммо муболша дар он шeъpu вайро аз уaддu салосат бepyн ва аз чошнш uшцy мууаббат холи монда» [8, с.156].

Aбдyppаxмони Ч,омй дар бораи хусусиятхои газалиёти Камоли Хучандй махорати суханварии y бахои баланд додааст.

Aз миёни сарчашмахои адабию таърихии асри XV ва асрхои минбаъда мебинем, ки рочеъ ба хусусиятхои ашъори Aмиpшоxии Сабзворй маълумоти аввалинро Aбдyppаxмони Ч,омй дар «Бахористон» додааст.

Дар равзаи хафтуми «Бахористон» Aбдyppаxмони Ч,омй доир ба ашъори Aмиpшоxии Сабзворй чунин менависад: «Ва дигар, Шохии Сабзворист ва вайро ашъор лamuфy якдасту уамвор, бо uбоpоmu покта ва маонш пурчошни» [8, с.107].

Aбдyppаxмони Ч,омй ба эчодиёти Aмиpшоxии Сабзворй бахои баланд ва вокей додааст. Aшъоpи уро «лamuф», «якдаст» ва «уамвор» дониста, бо истифода аз иборахои тоза дар маънихои гуворову дилпазир офарида шудани онро махсус кайд кардааст.

Муаллифи тазкирахое чун ^озй Нуруллох, Хондамир, Aлишеpи Навой, Давлатшох ва Aмин Axмади Розй номи Aмиpшоxии Сабзвориро чун: «Myслuмu aynu олам», «мeуpu wne^u суханвари», «фоpuсu мaйдонu сухангузори» ва «Амupu сapupu фасоуат ва шощ тпощ балогат» [5,7,1,3,2] гуфтаанд.

Aмиpшоxии Сабзворй дар газал аз ухдаи талаботи мусобикаи адабй (дар ягонагии вазну низоми кофияхо, хамохангии мазмуну мундарича ва интихоби лафзу калимахо) ба хубй баромада, иктидор ва махорати баланди шоирии худро дар ташаккули маърифати худшиносй нишон додааст.

Якум, дар хакикат Aмиpшоxии Сабзворй як кисми газалиёти худро дар пайравй, татаббуъ ва таъсири газалиёти Камоли Хучандй суруда, сабку равияи шоирони гузаштаро давом дода будааст.

Дуюм, Aмиpшоxии Сабзворй дар байту газалхои чавобияаш баробари нигох доштани рух ва равияи ашъори шоирони гузашта, дар мазмуну мундарича ва сохтани образхо иктидор ва симои худро нишон дода тавонистааст, ки маънии тоза бигуяд. Aмиpшоxии Сабзворй ба воситаи назира сухани нави тахаюлоти эчодиро ифода кардааст.

Kaмолu Хуцанди:

Ай бод, макаш, mypau цононau моро,

Зан^р мацунбон дuлu дeвонau моро [4, с.28].

Амиршохии Сабзворй: Чашми ту барандохт ба май хонаи моро, Бикшуд баринди дари майхонаи моро [6, с.9]. Камоли Хуцанди:

Аз он лаб шунидани щкоят хуш аст,

Сухануои ширин ба гоят хуш аст [4, с.96].

Амиршохии Сабзворй:

Цафои ту бар дил ба гоят хуш аст,

Зи ша% бар раият риоят хуш аст [6, с.13].

Чуноне ки мебинем, умумияти байтхои боло на танхо дар шакли зохирй, балки дар мавзуъ, мазмуну мундарича ва рухияи баланди худшиносй ифода шудаанд.

Мо ин байтхоро тамоман таклиди махзи газалх,ои Камол дониста наметавонем. Дар байтхои Амиршохии Сабзворй гохе мазмунхо як навъ такрор менамоянд, аммо бо вучуди ин, дар онхо аз чихати тарзи ифода ва ороиши мазмун мустакилиятро дида метавонем.

Агар Камол шунидани хикоят ва суханхои ширинро хуш хисобад, Амиршохии Сабзворй бошад ба шох мурочиаткунон мегуяд барои подшох «бар раият риоят хуш аст».

Сабку услуби Амиршохй, дар навбати худ, ба маънои васеи сухан хамон сабку услуби адабии Камол (албатта, хар кадом шоир услуби хосаи худро низ дорад. Дар ин чо сухан доир ба равияи умумии шоирон меравад, ки адабиётшиносон онхоро ба ин ё он мактаби адабй дохил кардаанд) мебошад.

Камоли Хучандй:

Саре ки пеши ту бар остони хидмат нест, Саре буд, ки сазовори тоци иззат нест. Амиршохии Сабзворй:

Кадом дил, ки зи ишцат асири ме^нат нест, Кадом сина, ки аз доги ту царо^ат нест.

Тадкикот нишон дод, ки оид ба назирагуии Амиршохии Сабзворй ба бештар аз хашт газали Камоли Хучандй, ба воситаи пайравй ба мавзуъ, тавири холатхои мухталифи ишк, овардани таркибхо, иборахо, кофияхо, радифхо ва вазнхои газалхои уро, ки хамаи ин аз талаботи назира сар мезанад, робитаи эчодии худро бо Камоли Хучандй кавй гардонида, дар хусни баён, таносуби сухан, мутобикати алфоз бо маъонй, равонй ширинй, борикандешй, хушохангй, нуктасозй, латифапардозй, сафои афкор ва салосату балогат бо у мусобика мекунад. Вале хусусияти ба назар намоёнтари газалиёти Амиршохии Сабзворй ва Камоли Хучандй он аст, ки Амиршохии Сабзворй газалхои Камоли Хучандиро хатман дар вазн пайравй карда, радиф ва баъзан калимахои кофияшавандаи онро мегирад. Мавзуи умумй ва мазмунхои иш;й каробати ин газалхоро бештар мегардонанд.

Аз лихози мазмун дар ин газалхо бештар васфи бахор, зебоихои табиат, тасвири гулу булбул, бодаву ёр ва гайрахо оварда шудааст.

Оид ба масъалаи воситахои тасвири бадей ва фарохам овардани иборахою таркибхо хам дар байни газалхо умумияти томе дида мешаванд. Камоли Хучандй:

Ай аз щдиси зулфи туам бар забон гире%, Бикшой барцаъ аз ру%у аз зулф он гире%. Амиршохии Сабзворй: Ай ба^ри цатли мо зада бар абрувон гире%, Бикшо ба ханда он лабу аз абру, он гире%.

Амиршохии Сабзворй бо эчодиёти гаронбахои худ пайравони ашъори худро низ ёфтааст. Абдуррахмони Ч,омй эчодиёти уро хар тарафа омухта, дар асараш «Бахористон» ба ашъори мухталифаш ба тарзи сухану ифодаи маънии ашъори Амиршохии Сабзворй ва афкори у бахои баланд дода, дар истикболи бисёр газалхои у пайравй низ кардааст.

Услуби газалиёти Амиршохии Сабзворй хеле гуворою дилкаш буда, у бештар ба таносуби сухан ва ифодаи дурусти маънй эътибори чиддй медихад.

Амиршохии Сабзворй аз адибони хеле сермахсул буда, мероси гаронбахои у хануз дар замони зиндагии худи у ва минбаъд низ машхур гардидаву пайравони худро ёфтааст.

АДАБИЁТ

1. Амир Алишери Навой. Мачолис-ун-нафоис. Ба сайъ ва эхтимоми Алиасгари Х,икмат. -Техрон, 1323 шамсй. -555с.

2. Амин Ахмади Розй. Х,афт иклим. Ба тасхех ва таълики Ч,аъфари Фозил. -Техрон, 1443 шамсй. -1378с.

3. Давлатшохи Самаркандй. Тазкират-уш-шуаро. Бо тахкик ва тасхехи Мухаммад Аббос. -Техрон, 1338 шамсй. -649с.

4. Камоли Хучандй. Девон. - Душанбе: Ирфон, 1984.

5. Крзй Нуруллохи Шуштарй. Мачолис-ул-муъминин. - Техрон, 1248х.к. -557с.

6. Сабзаворй А. Мунтахаби ашъор / Тарт. Мамедова М. - Душанбе: Дониш, 1987.- 104 с.

7. Хондамир. Х,абиб-ус-сияр. -Техрон, 1333 шамсй. -759с.

8. Ч,омй А. Бахористон. - Душанбе: Ирфон, 1966. -147 с.

9. Шарифов Х., Тоиров У. Назмшиносй. - Душанбе: Дониш, 2005. -384с.

ПРИЛОЖЕНИЕ АМИРШАХИ К ГАЗЕЛЯМ КАМОЛ ХУДЖАНДИ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ ДУХА И ВООБРАЖЕНИЯ ТВОРЧЕСКИХ ОБРАЗОВ

В статье рассматриваются исследования психологов, которые рассматривают дисциплину как один из основных фактов формирования познавательных процессов.

В этом контексте за газелями Амиршаха последовали газели Камол Худжанди с точки зрения духа и воображения творческих образов, которые отразили его психику в человеческом сознании и продемонстрировали новое творческое мастерство в истории персидской и таджикской литературы.

Общность стихов газелей Камола Худжанди и Амиршахи выражается не только во внешнем виде, но и в содержании и высоком духе самопознания.

Исследования показали, что изучение газелей Амиршахи в более чем восьми газелях Камола Худжанди укрепило его творческую связь с Камола Худжанди, следуя описанию различных ситуаций любви, фраз, ритм, метрия его газелей. Пропорция речи соперничает со значением слова со сладостью души, со сладостью тонкости, с красноречием.

С точки зрения содержания, в этих газелях дается описание весны, красота природы, цветов, соловьев, ветра, друзей и так далее.

Однако самой яркой особенностью газелей Амиршахи и Камола Худжанди является то, что Амиршахи следует по метрику газелям Камола Худжанди и иногда получает достаточно слов.

Существует общее сходство газелей в средствах художественного выражения, создании фраз и композиций.

Ключевые слова: воображение, дух, мягкость, плавность, красноречие, содержание, самосознание, природа, цветы, соловей, ветер, поэзия.

AMIR SHAH'S TREATMENT OF KAMOLI KHUJANDI'S GHAZALS IN TERMS OF THE SPIRIT AND IMAGINATION OF CREATIVE IMAGES

This article discusses the research of psychologists, who consider discipline as one of the main factors in the formation of cognitive processes. In this context, Amir Shah's ghazals in terms of the spirit and imagination of the creative images, which reflected his psychological reflection in the human mind and demonstrated a new creative skill in the history of Persian and Tajik literature.

The commonality of the verses of Kamol and Amirshahi ghazals is expressed not only in appearance but also in the content and high spirit of self-knowledge.

Research has shown that the study of Amirshahi in more than eight ghazals of Kamoli Khuchandi strengthened the creative connection with Kamoli Khuchandi by following the description of different situations of love, phrases, suffixes and weights of his ghazals. The proportion of speech competes with the sweetness of the soul, the sweetness of the subtlety, the eloquence.

However the most striking feature of the ghazals of Amirshahi and Kamoli Khujandi is that the Amirshahi of the ghazals of Kamoli Khujandi necessarily follows the weight of the ghazals of Kamoli Khujandi and sometimes takes enough words. The general theme and content of the love of these ghazals is enhanced.

Key woks: imagination, spirit, gentleness, smoothness, eloquence, content, self awareness, nature.

Сведения об авторе:

Саидова Барно Турахоновна - кандидат филологических наук, преподаватель кафедры общей психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Тел: (+992) 917777403

About the author:

Saidova Barno Turakhonovna - Candidate of Philological Sciences, the teacher of the Department of General Psychology, of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 917777403

МЕТРИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ПЕРЕВЕДЕННЫХ БАСЕН И.А. КРЫЛОВА НА ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

Галимова М.Б.

Таджикский государственный институт культуры и искусств им. М. Турсунзаде

Творчество великого баснописца русской литературы И.А. Крылова является важным феноменом для переводчиков. Особое внимание уделяется его басням.

Перевод является одним из кардинальных факторов взаимосвязи и взаимообогащения литератур

[8].

Нужно отдать должное, что наряду с переводчиками других стран также в таджикском литературоведении поэты и писатели обращались к творчеству великого русского баснописца Ивана Андреевича Крылова. Издано немало труды, посвященных творчеству поэта, среди которых особое место занимают исследования Х. Шодикулова, Рахима Хошима, А.Дехоти.

Четыре сборника переводов басен И.А. Крылова сыграли важную роль в ознакомительном процессе с баснями поэта и в пропаганде русской культуры в таджикском литературном мире подрастающего поколения: «Масалхои мунтахаб» («Избранные басни») (1944), «Маймун ва айнак» («Мартышка и Очки») (1977), «Масалхо» («Басни») (1986), «Харгуши сайед» («Заяц путешественник») (1999).

Переводы басен Крылова на таджикский язык начали публиковаться с 30-40-х годов ХХ столетия, принеся большую известность своему автору. Их вклад, внесенный в формирование детской и подростковой литературы огромен, тем более что тогда еще не было детской национальной литературы. Наряду с другими детскими произведениями русских литераторов, таких как Пушкин, Лермонтов, Некрасов, Тургенев, Чехов, Лев Толстой, в таджикские дома вошли басни Крылова: «Осел и Соловей», «Лебедь, Щука и Рак», «Две бочки», «Крестьянин и Смерть», «Волк и Ягненок», «Мартышка и Очки», «Волк и Журавль» и многие другие.

Переведенные произведения становятся частью национальной литературы, способствуют ее обогащению и развитию [9, с. 598].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

В таджикском литературоведении из 236 его басен переведено на таджикский язык всего 88, 49 из которых принадлежит Х. Рахмату, 15 - А. Дехоти, 12 - Дж. Сухайли и К. Улугзаде, 2 - Б. Фируза, 2 - Сируса, 4 - М. Миршакар, 4 - М. Аминзода. Можно сказать, что его популярность все еще растет, так как, ни один из русских или других баснописцев этого жанра не могут достичь его уровня.

Важным моментом является метрический анализ переведенных басен И.А. Крылова на таджикский язык. А. Дехоти, как опытный переводчик, прошедший огромную школу перевода С. Айни, закалялся в классической школе нашей литературы. Он неспроста обращается к басням, так как в нашей классической литературе басни занимают весьма важное место. Дехоти, обладая опыт, мастерски перевел басни И.А. Крылова, использовав наиболее употребительный стихотворный размер - аруз, благодаря которому переводы у него получились удачными, самое главное, он смог верно передать идею текста-оригинала.

Приведем сравнительно-сопоставительный анализ оригинала и некоторых переведенных на таджикский язык басен, например басни «Крестьянин и Змея».

Одна змея, приползая к крестьянину, сказала:

Я-ке- мо-ре/ су-и- де^-кон/ ха-зи-да о/ма-ду- гуф-то:

(мафойлун/мафойлун/ мафойлун/мафойлун/)

Би-ё,- хам-со/-я! Бо- хам- дус/-то-на зин-да-гй -со-зем.

(мафойлун/мафойлун/ мафойлун/мафойлун/)

В этом художественном тексте вместо мусамман, то есть трехразового повторения мафойлуна в одной строке, используется мусаддас, то есть шестиразовое повторение мафойлуна в одной строфе, и в одной только строке три раза используется мафойлун.

Та-бар ба каф ги-риф-та мар-ди Де^-кон

(мафойлун/ мафойлун/фойлотун/)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.