Научная статья на тему 'ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ КАК ОБРАЗ ДЕЙСТВИЯ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ'

ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ КАК ОБРАЗ ДЕЙСТВИЯ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
69
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ / ГЛАГОЛ / ОБРАЗ ДЕЙСТВИЯ / РОД / ЧИСЛЕ / СИНТАКСИС / СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Маликов Абдулвохид Расулджонови, Хакимов Насим Садуловеич

В данной статье, авторы определили использование прилагательного, как образ действия с конкретными примерами французского и таджикского языков а также показали их различие в обоих языках. Кроме этого авторы также показали использование прилагательного в роли наречия и подчеркнули, что данное прилагательное используется только с глаголами. Прилагательные, употребляемые вместе с глаголом, как и наречия, всегда остаются такими же, то есть, поскольку прилагательное соответствует существительному по роду и числу, оно не соответствует глаголу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ADJECTIVE AS A MODE OF ACTION IN TAJIK AND FRENCH LANGUAGES

In this article, the authors have identified the use of the adjective as a way of acting with specific examples of French and Tajik and also showed their difference in both languages. In addition, the authors also showed the use of an adjective as an adverb and stressed that this adjective is used only with verbs. Adjectives used with a verb, like adverbs, always remain the same, that is, since an adjective corresponds to a noun in gender and number, it does not correspond to the verb.

Текст научной работы на тему «ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ КАК ОБРАЗ ДЕЙСТВИЯ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ»

In this article, we aim to investigate English librarian term in Tajik and English, and to show their lexical and grammatical peculiarities in terms of lexicology, morphology, phonetics, spelling, style of expression, and speech culture.

In addition, the purpose of the implementation of these intentions is to adhere to the fundamental linguistic term of research that align with the goals, objectives and specifics of the research material. In this article used other scientific and research resources from the scientific literature of the Tajik National University, the Art University of Tajikistan, National library and the Kulyab State University.

Keywords: research, term, book, librarian, store, word building, borrowing words, terminology, resourse, librarian department, librarian work, store, method, library.

Сведения об авторе:

Робияи А - доктор PhD кафедры иностранных языков Кулябского Государственного Университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, Республика Таджикистан, г. Куляб, ул. С. Сафаров 16. Тел: (+992)985598159

About the author:

Robiyai. A. - Doctor PhD of the chair offoreign languages of Kulob State University named after Abuabdullo Rudaki. Address: 735360, Republic of Tajikistan, Kulob town, st. S. Safarov 16. Phone: (+992) 985598159

СИФАТ ХДМЧУН ^ОЛИ ТАРЗИ АМАЛ ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧИКЙ ВА ФРОНСАВИ

Маликов А.Р., Хранимое Н.С.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Сифат дар забощои точикй ва фаронсавй метавонад баробари аломати предметро ифода намудан, аломати амалро низ ифода намояд. Агар сифат дар забощои мазкур аломати амалро ифода намуда бошад, дар чумла ба вазифаи х,оли тарзи амал меояд: Бачагон х,оло х,ам бо овози баланд баробар фарёд мекарданд, яъне мехонданд [1, с.20]. - Et les enfants continuèrent à lire la leçon à voix haute [9, c.18].

Худи шумо ки,-гуфт хатиб-хушсаводтар ва ёд доданро хубтар медонистаед, писари худатонро худатон хононед.. .[1,45] - Si vous-même, dit l'imam, vous êtes plus lettré et si vous savez mieux enseigner, faites travailler votre fils vous-même [11, c.41].

Оид ба масъалаи сифат ва х,амчун х,оли тарзи амал истифода шудани он як зумра олимони ватанию хоричй тах,кикотх,о ба анчом расониданд. Муаллифони китоби «Таджикский язык» С. Арзуманов ва А. Сангинов дар кисми сохтори синтаксисии сифат кайд мекунанд, ки ба гайр аз накши муайянкунанда ва хабарро ичро кардан, сифат хдмчунин метавонад накши х,оли тарзи амалро ичро намояд: Ощо х,ам нагзтар зиндагй кардан мехостанд [2, с. 150].

Х,амчунин муаллифи дигари китоби «Забони адабии х,озираи точик» Б. Ниёзмухдммадов оид ба сохтори синтаксисии сифат кайддои чолиби диккат карда ба гайр аз накши муайянкунанда ва хабари номй шуда омадани сифат, у мегуяд: «Сифатх,о ба вазифаи х,оли тарзи амал низ меоянд» [4,396].

Гарчанде, ки муаллифони баъдинаи «Грамматикаи забони адабии х,озираи точик, соли 1985» Додочон Точиев ва Раззок Гаффоров оид ба сифат ва маълумоти умумии он, хелх,ои сифат, дарачах,ои сифат, дарачах,ои гайрикиёсии сифат, префиксх,ои сифатсоз ва гайра маълумотх,ои муфассал дода бошанд х,ам, аммо оид ба сифат дар чумла х,амчун х,оли тарзи амал ягон маълумот надодаанд. Бо вучуди ин х,ама гуфтах,ои боло мо наметавонем гуем, ки сифат х,амчун х,оли тарзи амал истифода намешавад. Зеро дигар забоншиносон х,амчун х,оли тарзи амал истифода шудани сифатро тасдик менамоянд.

Оид ба истифода шудани сифат хдмчун х,оли тарзи амал дар забони франсавй муаллифони «Грамматика французского языка» Е. О. Костецкая, В.И. Кардашевский кайд мекунанд, ки сифат х,амчун зарф истифода шуда, накши х,оли тарзи амалро ичро мекунад [3, с.222]: vous parlez haut - Шумо баланд гап мезанед., Ces fleurs sentent bon-Ин гулх,о буи хуш доранд.

Муаллифони мазкур хдмчунин кайд менамоянд, ки сохтори мазкур дар иборах,ои устувор низ истифода мешаванд: coucher à la belle étoile - дар осмони кушода хоб рафтан.

Муаллифони дигари китоби «Грамматика французского языка» Попова И.Н., Казакова Ж.А. оид ба истифодаи сифат х,амчун зарф кайддои чолиби диккат карда, мегуянд баъзан сифатх,ои забони франсавй ба монанди haut, bas, fort, cher, droit, net, ferme, bon, mauvais метавонанд х,амчун зарф истифода шуда, накши пуркунандаи х,олро ичро намоянд: parler haut-баланд гап задан, parler bas-паст гап задан, crier fort-сахт дод задан, rire fort-баланд хандидан,

douter fort-сахт шубщ кардан, travailler ferme-аз щд зиёд кор кардан, s'arrêter net-6e чуну чаро истодан, aller droit-рострафтан, coûter cher-циммат арзиш доштан ва гайрахо [5, с.46].

Муаллифони мазкур таъкид мекунанд, ки сифатхои мазкур танхо дар якчоягй бо феъл истифода шуда, дар ташкили иборахо накши мухим мебозанд. Сифатхое, ки дар якчоягй бо феъл истифода мешаванд мисли зарфхо хамеша бетагйир мемонанд, яъне чигунае, ки сифат дар чинс ва шумора бо исм мутобикат мекунад, хангоми бо феъл омаданаш мувофикат дида намешавад: Ces billets ne coûtent pas cher [5, с.46].

Забоншиносони франсавй Chevalier Jean-Claude (Шувалие Жан Клод), Claire Blanche-Benveniste (Клер-Бланш-Бенвенист) ва дигарон дар китоби «Grammaire du français contemporain-Грамматикаи забони муосири франсавй» оид ба шаклхои гуногуни истифодабарии сифат кайд мекунанд, ки мафхуми сифат дар накши зарф одатан ба феъл алокамандй дошта, дар ин холат дар сифат мутобикат дида намешавад: Ils crient fort. Elles chantent faux.

Х,амчунин хангоми дар накши зарф истифода шудани сифат муаллифон кайд менамоянд, ки сифат метавонад ба сифати дигар (сифати феълй) алокамандй дошта бошад: Des personnes haut placées., Elle était fin prête.

Х,ангоми ба сифати феълй алокаманд шуда омадани сифати аслй дар чинс ва шумора бе тагйир мемонад.

Дар асари мазкур дар накши зарф истифода шудани сифатро муаллифон кайд карда, мегуянд сифат метавонад хамчун зарф истифода шуда, ифодакунандаи иборахои зарфй бошад. Дар ин холат низ сифати ифодакунандаи ибораи зарфй дар чинс ва шумора бетагйир мемонад: Haut les mains.'-Дастуо ба боло!, Bas les pattes!- дафъ шав(ед)! даст каш(ед)!, даст бардор!, дастатро гир! [8, с. 192]

Дар забонхои точикй ва фаронсавй сифат вобаста ба талаботи фикр ва мавкеи худ дар чумла ба вазифаи холи тарзи амал низ меояд. Дар ин холат вай тарзи ичрои амалу холатро ифода мекунад. Ин вазифаро асосан сифатхои аслй ба ухда доранд: Шамсия ба суи мактабаш мерафту дилаш аз щяцон ва фарщ, аз шавцу хурсандй сахт мезад [7,228]. - Chamsia ne marchait pas, elle volait tant elle était émue [9, c.273].

Сифатхое, ки хамчун холи тарзи амал истифода мешаванд, метавонад холату харакати одамон ва хайвонотро ифода кунад: Танхо аспи логари балхарй як хел метохт-на суст, на_сахт [6,50].- Seule la haridelle de l'habitant de Balkhara courait comme auparavant, ni plus lentement ni plus vite [10, c.47].

Гумон доштам, ки ин овозхоро хамин тарз сахт ва башиддат талаффуз бикунам, таъсирашон зиёдтар мешавад [6, с.72].- Il me semblait qu'en disant ces mots de manière aussi abrupte, aussi tendue, l'impression produite était beaucoup plus forte [10, c.66].

Хулоса сифат хам дар забони точикй ва хам дар забони франсавй баробари муайянкунанда ва хабари номй шуда омаданаш метавонад хамчун холи тарзи амал истифода шавад. Аз тахкикотхо маълум мегардад, ки бо вучуди аз оилаи забонхои хиндуаврупой будани забонхои мавриди мукоиса фаркият ва дигаргунихои зиёд байни забонхои точикй ва франсавй дида мешавад. Яке аз ин фаркиятхо байни забонхои точикй ва франсавй дар хусуси мутобикати сифат мебошад, ки оид ба масъалаи мазкур аз чониби олимони точик ва франсуз тахкикотхои гуногун ба назар мерасанд.

Хусусияти дигари фаркунандаи сифат байни забонхои мавриди тахкик дар он зохир мегардад, ки на хамаи забоншиносони франсуз истифодаи сифтро хамчун холи тарзи амал кабул доранд. Дар забони точикй бошад кариб дар хамаи грамматикахо муаллифон вазифаи сеюмдарачаи сифатро ба холи тарзи амал нисбат додаанд.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Мактаби кухна. Повест. -Душанбе: Истикбол, 2010.-56 с.

2. Арзуманов С., Сангинов А. Таджикский язык. - Душанбе: Маориф, 1988. - 416 с.

3. Костецкая Е.О., Кардашевский В.И. Практическая грамматика французского языка. Для неязыковых вузов. Изд.7-е, перераб. Учеб.пособие. М., Высш.школа», 1973.-278 с.

4. Ниёзмухаммадов Б. Забони адабии хозираи точик (лексикология, фонетика ва морфология), кисми 1-ум. Душанбе: Ирфон-1973.- 396 с.

5. Попова И.Н., Казакова Ж.А. Грамматика французского языка. -Практический курс: учебник для институтов и факултьтетов иностранных языков.-12-е изд., стереотипное.-М., «Нестор Академик Паблишерз», 2003. -480 с.

6. Расул Fамзатов. Догистони ман. -Душанбе: Ирфон, 1972.-300 с.

7. Ч,алол Икромй. Духтари Оташ. - Душанбе: Адиб, 2009. -557 c.

8. Chevalier Jean-Claude, Claire Blanche-Benveniste, Grammaire du français contemporain.-Paris: Larousse, 1964.- 495 P-

9. Djalol Ikrami. La Fille du Feu.-Moscou: Édition progrès, 1966.-608 с.

10. Rassoul Gamzatov. Mon Daghestan.-Moscou: Edition du Progrès, 1971.- 253 p.

11. Sadriddin Aïni. La mort de l'Usurier. Nouvelles Traduites du tadjik et du russe par S. Borodine et V. Voinot. Les éditeurs français réunis 24, rue Racine. - Paris (VIe) 1957.-70 p.

ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ КАК ОБРАЗ ДЕЙСТВИЯ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ

В данной статье, авторы определили использование прилагательного, как образ действия с конкретными примерами французского и таджикского языков а также показали их различие в обоих языках.

Кроме этого авторы также показали использование прилагательного в роли наречия и подчеркнули, что данное прилагательное используется только с глаголами.

Прилагательные, употребляемые вместе с глаголом, как и наречия, всегда остаются такими же, то есть, поскольку прилагательное соответствует существительному по роду и числу, оно не соответствует глаголу.

Ключевые слова: прилагательное, глагол, образ действия, род, числе, синтаксис, существительное.

ADJECTIVE AS A MODE OF ACTION IN TAJIK AND FRENCH LANGUAGES

In this article, the authors have identified the use of the adjective as a way of acting with specific examples of French and Tajik and also showed their difference in both languages.

In addition, the authors also showed the use of an adjective as an adverb and stressed that this adjective is used only with verbs.

Adjectives used with a verb, like adverbs, always remain the same, that is, since an adjective corresponds to a noun in gender and number, it does not correspond to the verb.

Keywords: adjective, verb, mode of action, gender, number, syntax, noun.

Сведения об авторах:

Маликов Абдулвохид Расулджонови, Хакимов Насим Садуловеич - Преподаватели кафедры стилистика и теории перевода иностранных языков (французский и немецкий язык). тел: (+992) 918915335, 900737272 Эл. Почта: vohid_1983@yahoo.fr, nasim. hakimov@mail. ru

About authors:

Malikov Abdulvokhid Rasuljonovich, Hakimov Nasim Sadulloevich - Teachers of Department of stylistics and theory of translation of foreign languages. tel: (+992) 918915335, (+992) 900737272

НИГО^И ЗАБОНШИНОСОН РОЧДЪ БА ТАЪРИХИ ЛУГАТНИГОРЙ ДАР ЗАБОНИ ОЛМОНЙ

Нурова З.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Забони олмонй барои давлатхои Олмон, Утриш ва Лихтенштайнт забони давлатй, барои Свис забони чорум ва барои Люксембург бошад, яке аз забощои расмй ба шумор меравад. Шумораи олмонизабонон дар мамлакатхои дар боло зикргардида зиёда аз 110 миллион нафарро ташкил медихад.

Забони олмонй ба гурухи забощои германй мансуб аст ва як шохае аз оилаи забощои хиндуаврупой мебошад. [5, с.3-4]

Забони адабии хозираи олмонй дорои якчанд шаклхои мавчудаи таърихй мебошад:

1) забони адабии миллии умумии олмонй (die gemeindeutsche nationale Literatursprache);

2) лахчаи махаллии олмонй (deutsche Territorialdialekte (Lokalmundarten ),);

3) нимлахчаи шахрй ва забони гуфтугуйй (städtische Halbmundarten) ва шакли мавчудаи мухими забони адабии хозираи олмонй ин забони адабии миллй (Hochdeutsch, Hochsprache) мебошад. Ин забон дар давлатхои олмонизабон - забони имлу фарханг, матбуот, забони давлатй ва мактабй, забони расмй коргузорй ва гуфтугуйи харруза ба шумор меравад.

Давраи нахусти рушди забони олмонй, ки аз ибтидои карни VlI то соли 1050 идома ёфтааст, давраи забони кадимаи олмонй номида мешавад. Такрибан се аср пас аз ин давра (то соли 1350) забони асримиёнагии олмонй арзи вучуд намудааст. Аз соли 1350 то 1650 давраи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.