Научная статья на тему 'ПОМУҚ МАЙДОНИНИНГ МАҲСУЛДОР ГОРИЗОНТЛАРИ ТУЗИЛИШИ ВА МЕЗОЗОЙКАЙНОЗОЙДАГИ РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ПОМУҚ МАЙДОНИНИНГ МАҲСУЛДОР ГОРИЗОНТЛАРИ ТУЗИЛИШИ ВА МЕЗОЗОЙКАЙНОЗОЙДАГИ РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
53
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
келловей-оксфорд / сенон / терриген / сеноман / киммеридж титон / неоком-апт / альб / неоген / палеотектоник / горизонт / сейсморазведка / Callovian-Oxford / Cenon / terrigen / Cenomanian / Kimmeridge-titon / Neocom-Apt / Alb / Neogene / Paleotectonics / horizon / Seismic exploration

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Умурзаков Р.А., Ахмедов Х.Р., Тураев Ш.А.

На основе данных буровых скважин получены структурные карты продуктивных горизонтов площади Помук. Выполнен палеотектонический анализ изменения мощностей отложений в различные интервалы мезозоя-кайнозоя и описаны особенности развития структурных элеиентов. Установлено, что формирование ловушек в виде антиклинальных складок горизонта Т5 и Т7 произошло в палеоген –неоген четвертичное время. Это означает, что накопление залежей УВ произошло не раньше этого времени. Полученные данные позволяют уточнить время и условия формирования залежей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Умурзаков Р.А., Ахмедов Х.Р., Тураев Ш.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

On the basis of borehole data, structural maps of productive horizons of the Pomuk area were obtained. A paleotectonic analysis of changes in sediment thicknesses at different intervals of the Mesozoic-Cenozoic was performed, and the features of structural element development were described. It was established that the formation of traps in the form of anticlinal folds of the horizon T5 and T7 occurred in the Paleogene – Neogene Quaternary. This means that the accumulation of hydrocarbon deposits did not occur earlier than this time. The data obtained allow us to clarify the time and conditions for the formation of deposits.

Текст научной работы на тему «ПОМУҚ МАЙДОНИНИНГ МАҲСУЛДОР ГОРИЗОНТЛАРИ ТУЗИЛИШИ ВА МЕЗОЗОЙКАЙНОЗОЙДАГИ РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ»

5. Yunjiao Fu, Wolfgang van Berk, Hans-Martin Schulz. Hydrogen sulfide formation, fate, and behavior in anhydrite-sealed carbonate gas reservoirs: A three-dimensional reactive mass transport modeling approach. AAPG Bulletin (2016). 100 (5) 843-865.

6. Жураев М.Р. Джураев Р.Э. Выявление перспективной площади распространения сульфидных вод в Палванташском нефтегазоносном месторождении // Вестник Пермского университета. Сер. геология. - 2014. - № 1(22). - С. 25-33.

7. Жураев М.Р. Джураев Р.Э. Распространение сероводородных вод по площади Северного Сохского нефтегазоносного месторождения // Вестник Воронежского государственного университета. Сер. геология. - 2014. - № 2. - С. 133-140.

8. Жураев М.Р. ДжураевР.Э. Обоснование перспективных площадей сероводородных вод на выработанных нефтяных месторождениях (на примере структуры Чимион) // Разведка и охрана недр. - 2014. - №10. - С. 52-57.

9. Жураев М.Р. Уточнение геоструктурных и гидродинамических факторов при формировании сероводородных вод в Сурхандарьинской мегасинклинали // Разведка и охрана недр. - 2016. - № 4. - С. 37-43.

10. Umurzakov R.A., Zhuraev M.R., Yusupov R.Y.Stady of the conditions of formation and forecast of the perspective areas of hydrogen-sulfide water of Surkhandarya depression // Open Journal of Geology. - 2019. -Vol.09. -№04.

11. Zhuraev M.R. Refinement of lithological factors during formation of hydrogen-sulfide water in the Bukhara-Khiva basin // International Journal of Geology, Earth & Environmental Sciences - 2019. Vol/9 (1) January-April. -p. 37-44.

12. Германов А.И. Кислород подземных вод и его геологическое значение // Известия АН СССР. Сер. Геология. 1955. - Вып. 6. - С. 70-81.

УДК 551.24+550 Умурзаков Р.А., Ахмедов, Х.Р., Тураев Ш.А.

ПОМУК МАЙДОНИНИНГ МАХСУЛДОР ГОРИЗОНТЛАРИ ТУЗИЛИШИ ВА МЕЗОЗОЙ-КАЙНОЗОЙДАГИ РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

Умурзаков Р.А. - г.-м.ф.д. (Тошкент давлат техника университети); Ахмедов Х.Р. - катта укитувчи (КарМИИ); Тураев Ш.А. - (Тошкент давлат техника университети).

На основе данных буровых скважин получены структурные карты продуктивных горизонтов площади Помук. Выполнен палеотектонический анализ изменения мощностей отложений в различные интервалы мезозоя-кайнозоя и описаны особенности развития структурных элеиентов. Установлено, что формирование ловушек в виде антиклинальных складок горизонта Т5 и Т7 произошло в палеоген -неоген четвертичное время. Это означает, что накопление залежей УВ произошло не раньше этого времени. Полученные данные позволяют уточнить время и условия формирования залежей.

Ключевые слова: келловей-оксфорд, сенон, терриген, сеноман, киммеридж - титон, неоком-апт, альб, неоген, палеотектоник, горизонт, сейсморазведка.

On the basis of borehole data, structural maps of productive horizons of the Pomuk area were obtained. A paleotectonic analysis of changes in sediment thicknesses at different intervals of the Mesozoic-Cenozoic was performed, and the features of structural element development were described. It was established that the formation of traps in the form of anticlinal folds of the horizon T5 and T7 occurred in the Paleogene - Neogene Quaternary. This means that the accumulation of

_HHHQBamiQH TexHo^ornn^ap/Innovative technologies_

hydrocarbon deposits did not occur earlier than this time. The data obtained allow us to clarify the time and conditions for the formation of deposits.

Key words: Callovian-Oxford, Cenon, terrigen, Cenomanian, Kimmeridge-titon, Neocom-Apt, Alb, Neogene, Paleotectonics, horizon, Seismic exploration.

Помук майдони Денгизкул кутарилмасининг шаркий кисмига тугри келади ва очилган йирик Култак, Зеварда, Алан газ конларига я;ин жойлашган. Помук районида 20 дан ортик кудуклар утказилган. Лекин юра ёткизиклари тула калинлиги буйича факат 1П-Помук ва Кушаб кудукдарида очилган. Юранинг терриген ва карбонат ёткизикларининг бурмачан тузилмаларида газ борлиги аникланган. Майдонда бешта горизонтлар ажратилган: Т2 (XIII горизонт неоком-апт),Т3 (титоннинг юкори ангидритлар кровляси), Т4 (титоннинг урта ангидритлар кровляси), Т5 (титоннинг куйи ангидритлар кровляси), Т7(терриген юра кровляси). Улардан асосий эътиборга лойик мах,сулдор горизонтлар юра даврига тегишли Т5 ваТ7 х,исобланади. Сейсморазведка материаллари асосида ажратилган Т5 горизонти юзаси буйича сейсмик тулкинларининг таркалиш тезлиги хусусиятлари асосида бир вактга тугри келган изохроналар ёрдамида горизонт структуравий шаклининг модели келтирилган (1-расм, А)[3, 4].

Харитада антиклинал бурма асосан 1,82 секундлик изохрона буйича чегараланган (1-расм, А). Помук ва унга ёндош майдонлардаги бургилаш кудуклари маълумотлари асосида тузилган структуравий харитада гумбаз (-)2050 - (-)2070 метрдаги абсолют чукурликга тугри келади (1-расм, Б). Майдондаги нефтгаз уюмлари туткичларининг хосил булиш шароитларини чукуррок урганиш учун палеотектоник тах,лил утказилди. Палеотектоник тахлилнинг ахдмияти Амударё синеклизаси мисолида А.Х.Нугманов томонидан чукур урганиб ёритилган эди [1,2]. Амударё чукинди хдвзасида юра карбонат ёткизикларида неоген-туртламчи даврида х,осил булган айрим туткичларда УВ уюмлари учраши, айримларида учрамаслиги тадкик килинган ва тегишли хулосалар чикарилиб, ишлаб чикариш жараёнига тадбик этилган эди [2]. Биз Помук майдонида мезозой-кайнозой тарихида турли горизонтларининг шакллари узгаришини урганиш максадида "калинликлар"га асосланган палеотектоник тахлилни амалга оширдик. Помук майдонидаги кудуклардан олинган маълумотлар асосида барча ажратилган вакт интерваллари -горизонтларнинг тепа юзалари (кровляси) ва остки юзалари (подошваси) буйича структуравий хариталар, тегишли калинлик хариталари хдмда ривожланишнинг турли босчиклари учун кушма калинликлар хариталари тузилди.

А Б

1-расм. Помук майдонидаги юкори юра Т5 горизонти буйича тулкинлар чикиш вакти (изохроналар) (А) ва кудуклар маълумоти асосидаги структуравий харита (Б)

^алинликлар тахлили методи асосида турли геологик даврлардаги чукинди ккатламлар калинликлари узгариши ётади. ^алинлик узгаришлари кутарилиш ёки тушиш жараёнларини ифода этади ва шу билан тектоник тузилмаларни ривожланиши тугрисида маълумот беради.

Бу метод утган ХХ асрнинг 30 йилларидан Россияда, Олмонияда (Германияда), А^Шда, Францияда, Англияда кулланилиб келган. Методнинг асосчиси В.В.Белоусов (1930-1948) хисобланади, кейинчалик В.Е.Хаин (1954 й), А.Л.Яншин ва Р.Г.Гарецкий (1965 й) лар ривожлантиришга хисса кушишган.

Калинликлар тахлили манфий тебранма харакатларини вертикал амплитуда микдорини ва шаклланиш вактини аникклашга ёрдам беради. Пому; райони учун палеотектогик тахлил келловей-оксфорд, киммеридж титон, неоком-апт, альб, сеноман, турон, сенон, палеоген ва неоген тутламчи геологик ва;т интерваллари буйича амалга оширилди. Бунда даврлар ёши ва уларнинг номлари халкаро стратиграфик комиссиясининг (IUGS) 2015 йил маълумотлари эътиборга олиниб мувофикклаштирилди. Шу билан бирга Узбекистонда айрим ярусларнинг номлари умумлаштирилган холатда берилиши хам инобатга олинди. Палеотектоник тахлил натижалари учбурчак диаграмма шаклида 2-расмда келтирилган. Бу расмнинг чап устунида Помук майдонидаги кудуклардан олинган маълумотлар асосида тузилган турли горизонтларининг структуравий хариталари берилган (остки юза-подошвалар буйича). Шуни алохида таъкидлаш лозимки, остки юзалар буйича хариталар калинликлар тахлилида солиштириш учун кулайлик яратади, чунки остки юзалар буйича харита шакли олдинги горизонтнинг тепа юзаси шаклини хам ифодалайди. Иккинчи устунда (2-расм, А, 1-9 катакчалар) турли ёшдаги даврлар учун тегишли калинлик хариталари жойлаштирилган. Уларнинг ёнидаги"В"устунида хар бир интервалнинг калинлиги кейингиси билан кушилган маълумотлари буйича тузилган харита куриниши келтирилган (1-8 катакчалар). "С"ва ундан кейинги устунларда яна бир интервал кушилган калинлик хариталари келтирилган. Шундай килиб, маълум давр юзасининг структуравий шакли унг томонга караб вакт буйича узгариши кузатилади.

2-расм. Помук майдонининг мезозой-кайнозой даври буйича палеотектоник калинликлар хариталари (изопахитли учбурчак). (Структуравий ва изопахит хариталари бургилаш кудуклари маълумотлари асосида тузилган)

Якуний харитада неоген-туртламчи давр холатида шакли кандай куринишга эга булиб колганлиги акс этилган. Бу изопахит учбурчакнинг тахлили асосида куйидагиларни кайд этиш мумкин. Иккинчи А устунда -калинлик хариталарида - келловей-оксфорддан (А-1 катак) то альб (А-4 катак) вактигача туширма харакатлар устуворлиги ифодаланган. Вакт утиши билан туширма хдракатлар майдони жанубдан шимолга кенгайиши, амплитудалари 800 метрдан то 1200 метргача хамда уларга нисбатан олганда нисбий кутарилмаларининг амплитудалари 380 метргача "камайиши" (650-дан то 270 метргача) кузатилади. Сеноман (А-5) ва турон (А-6) даврларида бу майдонда умумий туширма харакатлари бир меъёрда булсада, худуднинг марказида ягона нисбий локал туширма ривожлангани кузатилади. Туширма харакатларининг нисбатан кучайиши

жанубдан шимолга караб узгаради. Сенон вактида умумий туширма хдракатлари кучайиш фонида уртадаги манфий локал туширмалар йуколади (1-расм, А-7) ва нисбий туширма хдракатларининг энг катта микдори майдоннинг шимолий кисмига "сурилади". Локал туширма ёки кутарилма ажратилмайди. Палеоген даврида умумий туширма хдракатлари амплитудаси сенонга Караганда кичикрок (А-8) лекин шакли узгаради ва уртада локал нисбий кутарилма пайдо булгани кузатилади. Бундай нисбий туширма харакатлар бу майдонда неоген-туртламчи даврида хам (А-9) шу планда давом этади.

Энди махсулдор антиклинал бурманинг хосил булган вактини аниклаймиз. Махсулдор катламлари киммеридж-титон Т5 горизонтида кузатилган эди. Локал антиклинал бурманинг юзаси шакли S-3 катакчада ифодаланган. Уни калинликлар хариталари билан киёслаганда бундай бурма палеоген ва неоген туртламчи даврга мансублигини аникласа булади. Дархдкикат А-3 (неоком-апт) дан то D-3 (турон) хариталаригача локал кутарилма кузатилмаган. Кейинги F-3 (палеоген) ва G-3 (неоген-туртламчи) хариталарида пайдо булган ва ривожланган.

Киммеридж-титон (S-2) структуравий харитасида ифодаланган локал тузилма шаклланиш тарихи узгача. А-2 дан то H-2 гача калинлик хариталари келловей-оксфорднинг юзаси буйича шаклланган тузилмани ифодалайди. Локал антиклинал элементи урганилаётган тарих интервалида то туронгача оз булсада кузатилган, сенонда умуман йуколган, кейин эса палеоген ва неоген-туртламчи даврда асосий шакли гавдаланган.

Келловей-оксфорднинг (S-1) остки юзаси буйича харитадаги локал антиклинал кутарилмаси ундан олдинги (терриген катламларидаги) горизонт юзасига тегишли булади ва неоком-аптдан (C-1) то туронгача (F-1) вакт интервалида ривожланиб келган, аникроги майдоннинг шимолий кисми билан биргаликда умумий куриниш бериб турган. Сенонда ёлгиз локал шаклга кирган (G-1) ва палеоген (H-1), неоген-туртламчи (I-1) даврларда шаклланиши давом этган.

Помук майдони учун палеотектоник тахлил натижалари буйича куйидаги асосий хулосалар кайд этилади:

1) Помук майдонидаги юкори юра Т5 горизонтининг антиклинал гумбазли туткичининг шаклланган вакти палеоген-неоген-туртламчи даврлиги аникланди;

2) Помук майдонида юкори юра карбонат ёткизиклари махсулдор горизонтидаги газ уюмларининг тупланиши неоген-тутламчи вактида содир булганлиги кайд этилмокда;

3) Майдоннинг чукур горизонтларида - куйи юра терриген ёткизикларида шаклланиши неоген-туртламчи даврига мансуб локал антиклинал гумбазли тузилмалар аникланган ва уларда УВ уюмлари тупланиши эхтимоли борлиги кайд этилади.

АДАБИЁТЛАР

1. Нугманов А.Х. Закономерности формирования ловушек и залежей нефти и газа и перспективы нефтегазоносностисеверного борта Амударьинской синеклизы / Автореферат дисс.доктора геол.-мин.наук. Ташкент: ИГИРНИГМ, 2010. -40 с.

2. Нугманов А.Х. О закономерности формирования ловушек и залежей УВ в регионах северного борта Амударьинской синеклизы // Узбекский журнал нефти и газа. 2011. № 3. С.13-14.

3. Каршиев О.А. Новые данные о геологическом строении и нефтегазоносности восточного склона Денгизкульского поднятия Бухара-Хивинского региона // Узбеский журнал нефти и газа. 2016. № 4. С.20-24.

4. Бобоев Ш.Т., Азимов Ф.Ш. «Детализационные и поисково -разведочные работы МОГТ-3Д в пределах юго-восточной части Денгизкульского поднятия и юго-западной части Бешкентского прогиба». Отчёт Култакской с/п 3Д. АЖ "Узбекгеофизика".2019.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.