Научная статья на тему 'ПЕРВОНАЧАЛЬНЫЕ СТАДИИ КОММЕНТАРИЙ К СВЯЩЕННОМУ КОРАНУ'

ПЕРВОНАЧАЛЬНЫЕ СТАДИИ КОММЕНТАРИЙ К СВЯЩЕННОМУ КОРАНУ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
66
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОММЕНТАРИЙ / КОРАН / ИСТОРИЧНОСТЬ / РАССУДИТЕЛИ / СТАДИИ ТОЛКОВАНИЙ / УСТНОЕ НАПРАВЛЕНИЕ / ОСУЖДЕНИЕ ПИСЕМ / ТЕЧЕНИЕ ЗНАТОКОВ ХАДИСА / ТЕЧЕНИЕ РАЗУМНЫХ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Абдукодирзода Саидмукаррам

В данной статье исследуется первоначальное осуждение Корана в основании историчности и исторично-сравнительно, библиографично-статической содержательности Автор осознал и выделил две направления осуждения содержаний аятов Корана: а) течение знатоков хадисов, обоснованных рассказами и легендами, б) течение разумных, которые обосновывались на разглашение. Основная цель описаний общих осуждений писем на арабском языке является до времён Хусайна Ваизи Кошифи, то есть, автор обращает точное внимание на осуждения великих и величайших рассудителей, которые появились до XY века. Старания первичных рассудителей, которые произведены на арабском языке, в свою очередь представляют начальную стадию осуждений писем к священной книге Коран. Из результатов выходит, что осуждение к Корану начались со времён пророка Мухаммеда (да благословит и приветствует его Аллах) и до сих пор продолжаются. После пророка ислама с осуждениями Корана занялась хулафа Рошидина: Абубакр, Умар, Усмон и Хайдар (Али). Основной ключевой стадией осуждения Корана является в том, что изучатели этой стадии содержаний аятов Корана происходили в устном виде. Основным средством перевода комментарий в начальной стадии является основной точкой образовательное действие рассказа содержаний Корана лицом к лицу. Второй стадией осуждений является появление книг комментарий и появление книги с сунната. Осуждение писем начались со второй половины начала считания года хиджры, с той времени до сего были написаны множество комментарий. На основе легенд которых проводили начальные (первичные) рассудители, были проведены основой науки комментарий Корана. Научные комментария в начальной стадии были осуществлены в основах науки хадисов. Последующие времена осуждений были осознаны как независимые направления.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Абдукодирзода Саидмукаррам

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE FIRST STAGE OF COMMENTATION OF QURAN

In this article the first stage of commentation of Quran was analyzed on the bases of histological and comparative - historical, library and statistic approaches. The authordefined the following two main periodsin revealing the concepts, sayings and passage from Quran and explained the features of each of them:a) the period of Hadiths narrators that their main task was retelling of story and legend;b) the period of the thinkers who tried to interpret them. The main goal was the imagination of commentation of massages in Arabic language until the Husain Voizi Koshifi’s period. That’s why the author shortly introduced the famous commentators and important commentaries that were published till XV century. The first steps of commentation that were in Arabic language introduce the start of the period of commentation of message to holy Quran book. It comes out that commentation to Quran had begun from the times whenProphetMuhammad was alive and continued till nowadays. After the prophet of Islam the righteous caliphs Abubakar, Umar, Usman, and Haydar (Prophet Ali) dealt with commentation of Quran The most important feature of the first period of commentation is revealed on that commentators of this period orally interpreted the meaning of Qurans’ passages and other issues of it. The main ways of explanation of Quran in the first period of understanding the main point of it was retelling face to face. The second period of explanation consists of implementation the Sunna of writing and creation of explanatory books. The explanations of message began from the second half of the first year of Hegira and there were written many commentaries starting from this year. On the bases of legends that were retold by the first commentators the scientific foundation of Quran was established. The science of commentary in the first period was mostly under the influence of the science of Hadith. In further periods the science of commentation becomes known step by step as an independent branch of science.

Текст научной работы на тему «ПЕРВОНАЧАЛЬНЫЕ СТАДИИ КОММЕНТАРИЙ К СВЯЩЕННОМУ КОРАНУ»

АДАБИЁТШИНОСЙ / ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ

УДК: 891.550+297

МАРХАЛАХРИ НАХУСТИНИ ТАФСИРНИГОРЙ БА ^УРЬОНИ КАРИМ

Абдуцодирзода С.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Аз axбоpи мавчуд атрофи маеъалаи мархалаи OFOзини тaфcиpнигоpй ва нaxycгин кacонe, ки бори аввал Куръонро тaфcиp кардаанд, маълум мeшaвaд, ки тафшрнигорй хануз аз замони хазрати Мухаммад (c) cap шyдa ва mxy^™ мyфaccиpи каломи раббонй хам зоти шарифи эшон ма^уб мeшaвaд. Яънe, бори аввал тaфcиpи ^уръон аз чониби ПaЙFaмбap (c) cypaт гирифта 6уд, ки дар ин бора "дар мaнобeи хадж... ишорахои фаровон" [7, с. 384] ва возeх шyдaacт. Баъд аз пайгамбари иcлом ба тaфcиpи ^уръон xyлaфои рошидин: Абубакр, Умар, Уcмон ва Хайдар (хазрати Алй) пapдоxтaaнд. Онхо огохихои аз пaЙFaмбap (c) фаро гирифтаи xeшpо хам дар замони дар кайди хаёт будани хдзрати Мухаммад (c), дар Faйбaшон ва хам баъд аз capи эшон нукоти заруриро ба ca^^aro^ тобиин ва дигарон тaфcиp карда, ба пуршшхои мардум дар xycycи фахми оёти куръонй nocyxxo мeдодaнд. Дар ин кор хазрати Алй бeштap иштиFOл варзидаанд, ки ба калами эшон тапире бо номи "Тафшри cитин навъан мин анвоъ улум-ул-Куръон" мaнcyб acт [7, с. 384]. Дар мартабаи ceюми мyфaccиpин caхобaгон карор мeгиpaнд. Онхо хам ба пайравй аз xyлaфои рошидин матолиби аз фахми ^уръон мeдониcтaaшонpо ба пайравони xyд, бaxycyc, ба тобиин интикол мeдодaнд.

Мухимтарин вижагии мархалаи OFOЗини тaфcиpнигоpй дар он зохир мeшaвaд, ки мyфaccиpини вориди ин мархала, аз чумлаи нафарони дар фавк ёдшуда ва бaъзe аз caхобaгон, ба монанди Ибни A66oc, Убаййи ибни Каъб, Ибни Маоъуд, Абумугои Ашъарй, Абдуллох ибни Зубайр, Arnc ибни Молик, Абухурайра, Ч,обир ибни Абдуллох, Амру ибн ал-Oc, ки дар тaфcиpи Куръон машхур гардида ва аз хар кадом иддae ривоят кардаанд, тaфcиpy тaвзeхи маонии оёти куръонй ва дигар матолиби ^уръонро ба cypaти шифохй анчом мeдодaнд. Воcитaи acоcии интиколи тaфcиpхо дар мархалаи нaxycгини кушиши маърифати нукоти куръонй накди шна ба cинa буд. Яънe, маонй ва матолиби зарурй аз руйи хифз интикол мeшyд, ки хатман шомили афзудагихо ва коcтихои фаровош буд. Ба хар cypaт, бар мабнои pивоятхоe, ки аз муфатеирони мазкур мeкapдaнд, acоcи илми тафшри ^уръон гузошта шyдaacт.

Мархалаи дуюми тaфcиpнигоpй аз чорй шудани cyma™ китобат ва ба вучуд овардани китобхои тaфcиp иборат мeбошaд. Бинобар зарурати дарки нукоти куръонй ва бо густариши илми тaфcиp охиста-охиста навиштани тaфCиpхо pacм мeгapдaд ва ба хамин минвол тaфcиpнигоpй ривоч пайдо карда, acapхои зиёдe дар ин илм пайдо мeшaвaнд. Гузашта аз тaфcиpи мaнcyб ба хазрати Алй, ки дар боло ёд шуд, кухантарин тaфcиpи мактуб тафшри Ибни A66oc мeбошaд. ТaфCиpи Ибни A66oc дар оxиpи дахаи аввали нимаи дуюми acpи якуми хичрй навишта шyдaacт, ки ба шли 622 мeлодй баробар acт. Чунин акидас хам мавчуд acт, ки тафшри Абни A66oc ба дасти xyди вай навишта нaшyдaacт, балки "ба ривоят аз y ба дасти Мухаммад ибни Яъкуби Фирузободй гирд омaдaacт" [7, с. 384].

Хамин тавр, тафшрнигории мактуб аз нимаи дуюми шли якуми хичрй шуруъ мeшaвaд. Аз ин замон ба баъд тафшрхои зиёдe навишта шудаанд, ки номгуи онхоро аз мaнобeи гуногун пайдо кардан мумкин acт. Аз чумла, AлиacFapи Мухаммадаонй дар маколаи мyфaccaлe тахти унвони "Тaфcиpи К^уръон дар адаби форш", ки дар "Фархангномаи адабии форш" ба чоп pacидaacт [7, с. 383-394], caйpи тaъpиxии тaфcиpнaвиcй ба ^уръони каримро бappacй кapдaacт.

Макали мо дар ин мyxтacap тacaввypи манзараи умумии тaфcиpнигоpии мактуб ба забони арабй то замони Xycarä Воизи Кошифй мeбошaд, бинобар ин, ба таври мyxтacap ба муаррифии мyфaccиpини машхур ва мухимтарин тaфcиpхоe пapдоxтa мeшaвaд, ки то acpи XV таълиф шудаанд. Кушишхои нaxycтини тaфcиpнaвиcй, ки ба забони арабй амалй гapдидaacт, дар навбати xy^ мархалаи OFOЗини тaфcиpнигоpй ба китоби мyкaддacи ^уръонро ба намоиш мeгyзоpaд. Ба ин мacъaлa хам таваччух мeшaвaд.

Чунонки аз матолиби ироашуда дар фавк маълум шуд, дар xycyra ду тaфcиpи аввалин, кабл аз хама, ба cypaги машубияти муаллиф cyxaн ба миён оварда шудааст. Аммо дар мacъaлaи аз кавли хазрати Алй ва Ибни A66oc накл шудани тaфcиpхои онхо чойи бaхc бокй нaмeмонaд. Баъд аз тафшрхои нафарони мазкур аз оxиpи acpи нaxycтини хичрй, ки ба шли 622 мeлодй рост мeояд, то acpи мавриди назари мо, аз чумлаи таълифоти машхуртарин, китобхои тaфcиpи зepин шиноxтa шудаанд: тафшри Абдуллох ибни Маеъуд бо номи "Тафшри Ибни Мастуд" (32-33 х. / 652-654 м.), "Тафшри Мучохид" аз Абулхачочи Мучохид (104-105 х. / 722-724 м.), "Тафшри шддй" (127 х. / 744-745 м.), тaфcиpи Мукотил ибни Сулаймон (150 х. / 767 м.), "Тaфcиpи Абихамзат ac-Самолй" аз

Aбyxaмзaи ^бит (150 x. / 767 м.), "Taфcиp-yл-вoкидй"-и Aбyaбдyллox Мyxaммaд ибни Умap ибни Bokot^ Acлaмии Мaдaнй мaъpyф бa Bok^h (130 x. / 747-748 м.-207 x. / 822-23 м.), "Taфcиpи Ибни Хушми Camom" aз Имoм Хoфиз K6kp Aбyбaкpи Aбдyppaззoк (126 x. / 743-744 м.-211 x. / 826827 м.), "Ч,oмeъ-yл-бaён фй тaфcиp-yл-Kypъoн" мaъpyф бa "Taфcиpи ^би^' aз Мyxaммaд ибни Чapиpи Тaбapй (310 x. / 922-923 м.), "Taфcиpи Ибн ac-Сaдт" aз Абутолиб Aбдyллox ибни Сaдти Кумии Тимй (250 x. / 864-865 м.), '^ф^и Айёшй"-и Aбyнacp Мyxaммaд ибни MacbyA ибни Айёш Сyлaмии Тaмимии Сaмapкaндии Куфй мaъpyф бa Айёшй (260 к. / 873-874 м.), "^т-Тибён фй тaфcиp-yл-Kypъoн"-и Шaйx Aбyчaъфap Myxaммaд ибни Хacaн ибни Алии Туш мaъpyф бa Шaйxyттoифa вa Шaйxи Туш (385 x. / 995 м.-460 x. / 1067-1068 м.), "Acбoб-yн-нyзyл"-и Aбyлxacaн Адй ибни А^мл мaъpyф бa Вoxидии Нишoбypй (398 x. / 1007-1008-468 x. / 1075-1076 м.), "Maъoлим-yт-тaнзид" ё '^ф^и Фapo"-и Aбyмyxaммaд aд-Хycaйн ибни Macъyд мaъpyф бa Ибни Фapo ё БaFвй (436 x. / 1044-1045-516 x. / 1122-1123 м.), "Maчмaъ-yл-бaён фй тaфCиp-yл-Kypъoн"-и Шaйx Aбyaдй Aбyлфaзл ибни Хacaн ибн aд-Фaзли Тaбapcй мaъpyф бa Шaйx Тaбapcй (468 x. / 1075-1076 м.-548 x. / 1153-1154 м.), "Maфoтex-yл-acpop вa мacoбex-yл-aбpop"-и Aбyлфaтx Myxaммaд ибни Aбдyллoxи Шaxpиcтoнй (548 x. /1153-1154 м.), "Maфoтex-yл-Faйб" мaъpyф бa '^ф^и кaбиp" aз Имoм Фaxpи Рoзй (606 x. / 1209-1210 м.), "Kaшшoф"-и Aбyлкocим Maxмyд ибни Умap Зaмaxшapии Хopaзмй мaъpyф бa 4,opyraoxp Зaмaxшapй (538 x. / 1143-1144 м.), "aд-Хaкoик"-и Myxaммaд ибни Хycaйни Сyлдaмии Нишoбypй (412 x. / 1021-1022 м.), "Лaтoиф-yл-ишopoт фй xaкoик-yл-ибopoт"-и Aбyлкocим Aбдyлкapим Kyшaйpии Нишoбypии Иcтивoй (465 x. / 1072-1073), "Kитoби Apoиc-yл-бaён фй xaкoик-yл-Kypъoн"-и Aбyмyxaммaд Рyзбaxoн ибни Aбyнacpи Шepoзии Дaйдaмй (522 x. / 1128 м.-606 x. / 1209-1210 м.), "Тaфcиpи Бaйxaкй"-и Зaxиpиддин Aбyлxacaн Алй ибни Aбyлкocим Бaйxaкй мaъpyф бa Ибни Фундук вa Фapиди Хypocoн (499 x. / 1105-1106 м.-565 x. / 1169-1170 м.), "Фикx-yл-Kypъoн"-и Кутбиддин Aбyлxycaйн ё Aбyлxacaн Сaъид ибни Aбдyлдoxи Рoвaндй мaъpyф бa Кутби Рoвaндй (573 x. / 1177-1178 м.), "Бaён-yт-тaнзид"-и Рaшидaддин Aбyaбдyллox Myxaммaд ибни Адй ибни Шaxpoшyб Сopaвии Moзaндapoнй мaъpyф бa Ибни Шaxpoшyб (489 x. / 1095-1096 м.-588 x. / 1192 м.), "Aнвop-yт-тaнзид вa acpop-yт-тaъвид"-и ^зй Нocиpиддин Aбyлxaйp Aбдyлдox ибни Умap ибни Myx,aммaд Шepoзии Бaйзoвй мaъpyф бa Koзии Бaйзoвй (685 x. / 1286-1287 м.), "Хoшияи Mиp Сaидшapифи 4yp4orä (740 x. / 1339-1340 м.-816 x. / 1413-1414 м.) бap "Kaшшoф"-и Зaмaxшapй", "Хршияи Ca^ny^ra Macъyд ибни Умapи Тaфтoзoнй (792 x. / 1389-1390 м.) бap "Kaшшoф"-и Зaмaxшapй", "ТaфCиp"-и Нaчмиддини Kyбpo (617 x. / 1220-1221 м.) (дap дyвoздax чилд), "Дyp-yн-нaзим"-и Шaйx Aбyccaъoдoт Афифуддин Aбдyллox ибни Acba,n,H Ёфaъй (712 x. / 1312-1313 м.), "Дyp-yн-нaзим"-и Тaкиюддини Субкй (756 x. / 1355 м.), "Дyp-yн-нaзим"-и Maчдyддин Aбyтoxиpи Фиpyзoбoдй (817 x. / 1414-1415 м.), "Ta^K^-e aз нигoxи cyфиёнa aз Лгаудни^ Хoзин (741 x. / 1340-1341 м.), "Мифтая,-yт-тaфocиp"-и Рaшидaддини Фaзлyллox (645 x. / 1247-1248), "ac-C^p-y^a^ фй тaфcиpи-л-китoби-л-aзиз"-и Ч,aмoлиддин Aбyмaнcyp aд-X,acaн мaшxyp бa Aллoмaи Х^лй (648 x. / 1250-1251 м.-726 x. / 1325-1326 м.), "Ч,oмeъ-yл-бaён фй тaфcиp-yл-Kypъoн"-и Муиниддини Myx,aммaд ибни Aбдyppaxмoн Эчии Сaфaвй (830 x. / 1426-1427 м.).

Taфcиpxoepo, ки дap бoлo нoмбap шyдaнд, aз чaнд чи^т тaбaкaбaндй кapдaн мумкин acт:

Якум, пeш aз xaмa, aз нaзapи xyзypи бeвocитaи мyaллифoнaшoн oKxppo бa ду rypyx мeтaвoн чyдo кapд: 1. Taфcиpxoe, ки дap acocи pивoятx,o гиpд oвapдa шyдaaнд; 2. Taфcиpxoe, ки бa кaдaми xyди мyфaccиpин нaвиштa шyдaaнд. Taфcиpxoи нaвъи aввaдpo шaxcoни гугог^, aз чумгаи нaздикoни coxиби тaфcиp, aз кaвли coxибoни тaфcиp pивoят кapдaaнд. Macaдaн, "Taфcиpи Ибн ac-Сaлт"-и Абутолиб Aбдyллox ибни Сaдти Кумии Тимй (250 x. / 864-865 м.) шoмили xaмин ^py^ тaфocиp бyдa, aз чoниби пиcapaш - Алй pивoят шyдaacт.

Дуюм, нaвиштaни xoшия бap китoбxoи тaфcиp. Хoшиянaвиcй нaвъe дигap aз paвишxoи тaфcиpнaвиcй буд, ки нaмyнaи дap бoлo нoмбapшyдaaш "Хoшияи Mиp Сaидшapифи 4yp4orä (740 x. / 1339-1340 м.-816 x. / 1413-1414 м.) бap "Kaшшoф"-и Зaмaxшapй" бa шyмop мeoяд. Бa тaфcиpи "Kaшшoф"-и Зaмaxшapй Сaъдyддини Taфтoзoнй низ дap acpи XIV xoшия нaвиштaacт. Ин гущ acapxo 6o мaкcaди ocoн кapдaни дapки мaтoлиби мyндapич дap китoбxoи тaфcиp тaълиф мeшyдaнд.

Зимнaн, xoшиянaвиcй дap acpxoи миёнa iyrae aз фaъoлиятx,oи aдaбиётшинocй бa шyмop мepaфт вa дap ин бopa тaxкикoти фapoвoн xaм cypaт гиpифтaacт. Вaзифaи мo бappacии ин 4Hxa"m мacъaдa шаг, a^wo зapyp мeшyмopeм, тaъкид кушм, ки дoнишмaндoни точик дap ин мacъaлa xaм дap xидoли тaълифoтaшoн тaъкидxo кapдa вa xaм oид бa мacъaдaи шapxy тaфcиpнигopй тaълифoти чyдoгoнa aнчoм дoдaaнд. Macaдaн, arap дap xидoли тaълифoти пpoфeccopoн Хyдoй Шapифoв, Aбдyнaбй Сaттopзoдa, Mиcбoxиддини Нapзикyл вa дигapoн oид бa тaxкики мacъaдaи мaзкyp вa 4apaëra шapxнигopй дap acpxoи миёнa ишopaxo мaвчyд бoшaнд, пpoфeccop Aбдyлмaннoни Нacpиддин 4apaëra шapxнигopии aдaбиёти фopcy тoчикpo бeвocитa тaxкик кapдa, дap зaминaи мacъaлaxoи aдoкaмaнд бa шapxи ocopи aдaбй мaкoлaю китoбxoи apзишмaнд тaълиф

кардааст [3; 4]. Чунонки аз тахкики aдaбиëтшиноc М. Нарзикул бapмeояд, "чapaëни шархнигориро дар aдaбиëтшиноcии acpимиëнaгии форту точик мeтaвон ба ce равия тaкcим намуд:

а) Тaфcиp, таъвил ва танзили Куръон.

б) Шархнигорй ба оcоpи бaдeй.

в) Шархнигорй ба оcоpи илмй [2, с. 39].

Аз навъхои мазкури чapaëни шархнигорй тaфcиp, таъвил ва танзили Куръон cобикaи кадима дошта, дар навбати дуюм шархнигорй ба отори илмй карор мeгиpaд, ки доманаи фapоx дошта, намунаи возeхaш шархи отеори илмиe мeбошaд, ки дар улуми бaлоFй ба забони арабй таълиф шудаанд. Шархнигорй ба отори бaдeй acоcaн аз acpи XV ба баъд ривоч пайдо кардааст [2, с. 40].

&юм, китобхои дар боло зикршударо аз нигохи равишхои корбурдй ба ду даста тaкcим кардан мумкин acт: а) китобхоe, ки муаллифонашон дар тафшру тaвзeх шeвaи мyхaддиcонpо пайравй кардаанд ва ин гуна китобхо мубтанй бар зикри манкулот буданд; б) китобхоe, ки муаллифонашон аз aклгapоëн пайравй мeкapдaнд ва "мубтанй бар шархи ичтиходоту таъвилот" буданд.

Нуктаи кобили зикри дигар, ки ба он хатман бояд таваччух кард, ca^^ мардумони эронинажод дар падид овардани китобхои тaфcиpи бузург ба забони арабй мeбошaд. Чунонки куръонпажухон хам таъкид кардаанд, муаллифони тафшрхои бузург ба забони арабй акоар эронинажодон мeбошaнд. Мacaлaн, аз шумори мyфaccиpинe, ки бо номхояшон дар боло шиноc шyдeм, тaфcиpнaвиcони бузург Мухаммад ибни Чарири Табарй, Чрруллохи Зaмaxшapй ва иддae дигар эронинажод хастанд.

Хамин тавр, мархалаи OFOЗини тaфcиpнaвиcй ва чapaëни тaфcиpнaвиcии мактуб ба забони арабй, ба cypa™ куллй, дорои мaxcycиятхои xocce мeбошaнд, ки онхоро дар якчоягй ба таври зайл мeтaвон xyлоca кард:

1. Огози шарху тaвзeхи нукоти куръонй ва тaфcиpнaвиcй ба ^уръони карим ду мархаларо дар бар мeгиpaд. Дар мархалаи аввали тафшрнигорй мyфaccиpони Куръон тaфcиpy тaвзeхи маонии оëти куръонй ва дигар матолиби Куръонро ба cypaти шифохй анчом мeдодaнд. Мархалаи дуюми тaфcиpнигоpй аз чорй шудани cyннaти китобат дар улуми куръонй ва ба вучуд овардани китобхои тафшр иборат мeбошaд.

2. Воcитaи acоcии интиколи тафшрхо ибтидо, яънe дар мархалаи нaxycтини кушиши маърифати нукоти куръонй, ривоят ва накли cинa ба шна буд. Бар мабнои pивоятхоe, ки аз мyфaccиpони нaxycтин cypaт мeгиpифт, acоcи илми тaфcиpи куръон гузорида шуд.

3. Илми тaфcиp дар мархалаи огозин бeштap тахти таъшри равиши илми хaдиc карор дошт. Аз ин чихат, ин илмро дар ибтидо хамчун шyъбae аз илми хадж мeшиноxтaнд. Дар даврахои баъдй рафта-рафта тaфcиpнигоpй хамчун шоxaи мустакщли илмй шиноxтa шуд.

4. Тафшрнавиши мактуб ба Куръони азимушшаън дар мархалаи нaxycтин ду равиш дошт: а) равиши мyхaддиcин, ки бушдаш бар наклу ривоят буд ва б) равиши a^rapoë^ ки ба ичтиходу таъвилот такя мeкapд.

5. Эътикоди мycyлмонон то дep зaмонe, дакикан, дар миcоли capзaминхои Мовароуннахру Xypоcон, то замони ба вучуд омадани конунхои адабй дар шахрхои бузургтарини каламрави ^мон^н, мaxcycaн, Бyxоpо, ки озодии aндeшa ва тафаккури илмй дар он чо имтиëз дошт, acоcaн чанбаи наклию ривоятй дошт. Муфатеирин дар он замонхо чунин акщда доштанд, ки дар тафшру тaвзeхи ибороту таркиботу мафохими мундарич дар оëти куръонй бояд бар ашоди caхeх ва кавли caхобaю тобиъин иcтинод карда шавад. Муфаошр ба шaxcи xyд ичоза нaмeдод, ки дар кори тафшру тaвзeх аз таъбиру таъвил cyд бичуяд.

6. Мухимтарин китоби тaфcиpe, ки ба равиши наклию ривоятй навишта шyдaacт, тaфcиpи Мухаммад ибни Чарири Табарй мeбошaд, ки бо номи "Ч,омeъ-yл-бaëн фй тафшр-ул-Куръон" таълиф шуда ва бо унвони "Тaфcиpи Табарй" [6] ë "Тафшри кабир" маъруф мeбошaд. Ин китоб дар ахди Cомониëн ба забони порш тарчума шyдaacт.

7. Дар баробари мyфaccиpинe, ки дар кори тарчумаю тaфcиpи нукоти куръонй ба чанбаи наклию ривоятй такя мeкapдaнд, гурухи дигарб хам буданд, ки дар тафшр муътакщд ба ичтиход буданд ва аз ин чихат ибороту мафохими куръонй ва оятхои раббониро ба назари xyдaшон таъвил мeкapдaнд.

8. Аз чумлаи нaxycтин ндфдрон6, ки аз тарики ичтиход ба таъвил таваччух кардаанд, як6 Чдхм ибни Caфвон (128 х. / 745-46 м.) буд, ки бyнëдгyзоpи фиркаи чахмия мaхcyб м6шдвдд. Баъд аз чахмия фиркаи дигдр6, ки рохи онхоро дар равиши мазкури маърифатй идома додaacт, муътазила м66ошдд. Намояндагони чapaëни муътазила дар ^ëc ба ахли чахмия дар ин рох кадамхои ycтyвоpтapб бардошта, дар таълифоташон oë™ куръониро аз хамин рох ба днд6шд гирифтаанд.

АДАБИёт

1. Мepоcи Оли ^мон. Фарохамоварандаи матн, муаллифи мукаддима, таъликот ва хавошй Ношрчон Caлимов. - Хучанд: Нури маърифат, 2001. - 554 оах.

2. Нарзикул, М. Адабиётшиносии форсй-точикй дар асрхои XIII-XIV / М. Нарзикул. - Душанбе: Адиб, 1998. -112 сах.

3. Насриддинов, А. Нависанда ва шорехи осори адабй / А. Насриддинов. - Душанбе: Дониш, 1990. - 131 сах.

4. Насриддинов, А. Маърифат ва шархи адабиёт / А. Насриддинов. - Душанбе: Ирфон, 1991. - 192 сах. 065 I" 05-

706V '¿I^J — vs-5" y^ *

.7056 '¿IJ^J-|<>JI^> ¿J ¿0. : ^j-jb ¿J / ^j-jb ¿J /Ъ 6

^ : v^l ¿«ij ^^jl^ v^l ¿«j / // / v^l ¿J J.^3" ^^^ .V

750 V - 7037

ПЕРВОНАЧАЛЬНЫЕ СТАДИИ КОММЕНТАРИЙ К СВЯЩЕННОМУ КОРАНУ

В данной статье исследуется первоначальное осуждение Корана в основании историчности и исторично-сравнительно, библиографично-статической содержательности Автор осознал и выделил две направления осуждения содержаний аятов Корана: а) течение знатоков хадисов, обоснованных рассказами и легендами, б) течение разумных, которые обосновывались на разглашение.

Основная цель описаний общих осуждений писем на арабском языке является до времён Хусайна Ваизи Кошифи, то есть, автор обращает точное внимание на осуждения великих и величайших рассудителей, которые появились до XY века.

Старания первичных рассудителей, которые произведены на арабском языке, в свою очередь представляют начальную стадию осуждений писем к священной книге Коран. Из результатов выходит, что осуждение к Корану начались со времён пророка Мухаммеда (да благословит и приветствует его Аллах) и до сих пор продолжаются.

После пророка ислама с осуждениями Корана занялась хулафа Рошидина: Абубакр, Умар, Усмон и Хайдар (Али). Основной ключевой стадией осуждения Корана является в том, что изучатели этой стадии содержаний аятов Корана происходили в устном виде. Основным средством перевода комментарий в начальной стадии является основной точкой образовательное действие рассказа содержаний Корана лицом к лицу.

Второй стадией осуждений является появление книг комментарий и появление книги с сунната. Осуждение писем начались со второй половины начала считания года хиджры, с той времени до сего были написаны множество комментарий.

На основе легенд которых проводили начальные (первичные) рассудители, были проведены основой науки комментарий Корана.

Научные комментария в начальной стадии были осуществлены в основах науки хадисов.

Последующие времена осуждений были осознаны как независимые направления.

Ключевые слова: комментарий, Коран, историчность, рассудители, стадии толкований, устное направление, осуждение писем, течение знатоков хадиса, течение разумных.

THE FIRST STAGE OF COMMENTATION OF QURAN

In this article the first stage of commentation of Quran was analyzed on the bases of histological and comparative - historical, library and statistic approaches. The authordefined the following two main periodsin revealing the concepts, sayings and passage from Quran and explained the features of each of them:a) the period of Hadiths narrators that their main task was retelling of story and legend;b) the period of the thinkers who tried to interpret them. The main goal was the imagination of commentation of massages in Arabic language until the Husain Voizi Koshifi's period. That's why the author shortly introduced the famous commentators and important commentaries that were published till XV century. The first steps of commentation that were in Arabic language introduce the start of the period of commentation of message to holy Quran book. It comes out that commentation to Quran had begun from the times whenProphetMuhammad was alive and continued till nowadays. After the prophet of Islam the righteous caliphs Abubakar, Umar, Usman, and Haydar (Prophet Ali) dealt with commentation of Quran

The most important feature of the first period of commentation is revealed on that commentators of this period orally interpreted the meaning of Qurans' passages and other issues of it. The main ways of explanation of Quran in the first period of understanding the main point of it was retelling face to face. The second period of explanation consists of implementation the Sunna of writing and creation of explanatory books. The explanations of message began from the second half of the first year of Hegira and there were written many commentaries starting from this year. On the bases of legends that were retold by the first commentators the scientific foundation of Quran was established. The science of commentary in the first period was mostly under the influence of the science of Hadith. In further periods the science of commentation becomes known step by step as an independent branch of science.

Keywords: commentation, Quran, history, narrators, periods of commentation, oral process, commentation of message, period of Hadith narrators, period of thinkers

Сведения об авторе:

Абдукодирзода Саидмукаррам- дотсент кафедры международных отношений факултета международных отношений (дипломатия) Таджикского Государственного Национального Университета. About the author:

Abduqodirzoda Saidmukarram - Associate Professor in the Department of International Relation of the International Relation Faculty, Tajik National University

ВОСИГАХРИ ЧЩИБСОЗИИ БАРНОМАИ «ХОКИ ВАТАН» -И РАДИОИ «ТОЧИКИСТОН»

Ализода А.Х.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон зимни суханронихояш дар Мулокот бо намояндагони зиёиёни мамлакат, 20 марти соли 2001, мачлиси ботантана бахшида ба 20 - умин солгарди Ичлосияи 16 - уми Шурои Олии Чуумхурии Точикистон, 19 - уми ноябри соли 2012 ва мачлиси тантанавй ба ифтихори 25 - умин солгарди Ичлосияи 16 - уми Шурои Олии Чумхурии Точикистон, 19 - уми ноябри соли 2017 ба барномаи «Хоки Ватан» - и радиои «Точикистон» бахои баланд дода, накши таърихии онро дар тахкими сулху вахдати точикон такроран таъкид намуд.

Мувофики гуфтаи собик узви Гурухи кории Шурои Олии Чумхурии Точикистон оид ба бозгардонидани гурезахо аз Чумхурии Исломии Афганистан Абдусаттор Айнизода, дар натичаи чандин вохурихо бо гурезахо онхо (яъне, гурезахо—А.А.Х.) ду пешниход кардаанд: «аввалан дар радиои кишвар барномае таъсис ёбад, ки иртиботу алокаи онхоро бо хешовандонашон баркарор карда, ба ин васила аз холи хамдигар огахй пайдо кунанд...» [1] Муаллиф дар идомаи маколааш навиштааст: - «Бо супориши катъии Сарвари давлат дар мухлати кутохтарин хохиши онхо ичро шуд. Тарики радиои кишвар барномаи «Хоки Ватан» таъсис ёфт. Бо гузашти айём имруз бо тамоми масъулият метавон гуфт, ки дар бозгашти дасгачамъонаи гурезахо барномаи мазкур сахт мусоидат намуд.» [1] Добили зикр аст, ки ин барнома на танхо дар дохили кишвар, балки дар хоричи он низ мавриди таваччухи мухаккикон карор гирифт. Чунончи, мухаккик С. Хочазод, ки соли 2013 дар конфронси байналмилалии журналистони Донишгохи давлатии ба номи Казимири Кабири Лахистон оид ба «Фаъолияти радиои «Точикистон» дар солхои аввали истиклол» маърузаи илмй карда, накши барномаи «Хоки Ватан»-ро дар баркарории субот ва бозгашти гурезагон мухим арзёбй намуда буд, дар маколааш « Мунодии сулху вахдат» навиштааст:-« Рохбари конфронс, профессори кафедраи журналистика ва коммуникатсияи оммавии Донишгохи давлатии ба номи Казимири Кабири Лахистон Адам Судол бахсхои густурдаро оид ба масъалаи мавриди назар натичагирй карда, иброз дошт, ки вокеан хамтоёни точики мо тачрибаи нодиреро руи кор овардаанд,ки истифодаи он барои кишвархои дар холи низоъ, амсоли Сомалй, Ирок ва Афганистан ба максад мувофик аст. Номбурда аз кумитаи тадорукот хохиш намуд, ки сабабхои махбубият пайдо намудани барномаи «Хоки Ватан»-и радиои «Точикистон»-ро баррасй карда, дар мисоли он омилхои ба таври мусбат ба афкори мардум таъсир расонидани васоити ахбори электронии чомеаи муосирро мавриди пажухиши илмй карор диханд» [11]

Як воситаи чолибсозии барнома истифода аз имконоти жанрхои гуногуни радиой ба шумор меравад. Барномаи «Хоки Ватан» аз чихати Fановати жанрй аз барномахои дигари радиои «Точикистон» фарк мекард. Дар он аз жанрхои иттилоотии хабар, мусохиба, гузориш, мухобироти радиой, аз жанрхои тахлилй шарх, сухбат, нутки радиой, шархи номахо, мактуб, аз жанрхои публитсистй-бадей, лавха, хикояи радиой ва гайра ба маврид истифода бурда мешуд. Чунончи, дар Мурочиати телевизионии Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон, ки ба воситаи радио низ борхо шунавонида шуда буд, аз баромад ва нутки радиой хеле мохирона ва ба маврид истифода шудааст:

- «Ба Ватан баргардед. Аммо мо ба шумо кухи тилло ваъда намекунем. Храмин кадар мегуем, ки як бурида ноне, ки дорем, якчоя мехурем, як катра обе, ки дорем, якчоя менушем.Пахлуи хамдигар истода, Ватани вайроншудаамонро обод мекунем, иктисоди харобшудаамонро баркарор менамоем...

Ватан бе шумо холист, аммо донед, ки шумо хам бе Ватан пурра нестед. Сарзамини мехмоннавози афFOн барои шумо нишемангох аст, аммо замини хуни ноф рехтаи шумо инчост. Ёд доред, ки мегуянд: «Хоки Ватан аз тахти Сулаймон хуштар»

Ман ба шумо мурочиат мекунам: Халки азизам, падару модарон, хохару бародарон ва фарзандон! Шуморо хонаатон, заминатон, боFатон, мактабатон, интизор аст! Шумо точику точикистониед, Точикистон шуморо интизор аст. [10, с.82]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.