Научная статья на тему 'ПЕДАГОГИКАДА МАНТИҚ ИЛМИ'

ПЕДАГОГИКАДА МАНТИҚ ИЛМИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
105
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тассавур / талқин / аналитика / cофистик раддиялар / фарқ / ҳайвоний қувват / нафсоний қувват / ҳукум / кенг тушинча / тор тушинча / бутун / қисм / жисм / тушунча / субстанция / аксиденция / ораз / нафс / жон / жинс / тур / нав / imagination / interpretation / analytics / sociological denials / difference / animal power / psychic power / judgment / broad concept / net concept / whole / part / body / concept / substance / accident / fasting / nafs / soul / sex / tour / new.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Furkat Raxmatov

Ушбу мақола педагогика соҳасида мантиқ илмининг аҳамияти, мантиқшунос олимларнинг қараш ва фаразларига бағишланган бўлиб, унда мантиқ илми ва хорижий ва маҳаллий олимларнинг ушбу соҳадаги яратган асарлари, қарашлари ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SCIENCE OF LOGIC IN PEDAGOGY

This article is devoted to the importance of the science of logic in the field of pedagogy, the views and assumptions of logicians, the science of logic and the works and views of foreign and domestic scholars in this field.

Текст научной работы на тему «ПЕДАГОГИКАДА МАНТИҚ ИЛМИ»

ПЕДАГОГИКАДА МАНТЩ ИЛМИ

Furkat Raxmatov furkatrakhmatov@ gmail. com Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола педагогика сохасида мантик илмининг ахамияти, мантикшунос олимларнинг караш ва фаразларига баFишланган булиб, унда мантик илми ва хорижий ва махаллий олимларнинг ушбу сохадаги яратган асарлари, карашлари хакида суз юритилади.

Таянч тушунчалар: тассавур, талкин, аналитика, софистик раддиялар, фарк, хайвоний кувват, нафсоний кувват, хукум, кенг тушинча, тор тушинча, бутун, кисм, жисм, тушунча, субстанция, аксиденция, ораз, нафс, жон, жинс, тур, нав

THE SCIENCE OF LOGIC IN PEDAGOGY ABSTRACT

This article is devoted to the importance of the science of logic in the field of pedagogy, the views and assumptions of logicians, the science of logic and the works and views of foreign and domestic scholars in this field.

Keywords: imagination, interpretation, analytics, sociological denials, difference, animal power, psychic power, judgment, broad concept, net concept, whole, part, body, concept, substance, accident, fasting, nafs, soul, sex, tour, new.

КИРИШ

Мантик, логика — туFри тафаккур юритишнинг асосий конунлари ва шакллари хакидаги фан. М. узининг шаклланиш ва ривожланиш тарихига эга. М.га оид дастлабки фикрлар кад. Шарк мамлакатларида, хусусан, Х,индистон, Хитойда вужудга келди. К,адимда М. фалсафа таркибида булган, мустакил фан сифатида шаклланмаган. Юнон фалсафасида М. масалалари дастлаб Пармениднинг "Табиат туFрисида" асарида, Елейлик Зеноннинг апорияларида, Гераклит таълимотида у ёки бу даражада куриб чикилган. Аристотелгача булган мантикий таълимотлар ичида Демокритнинг мантикий таълимоти, Сократнинг индуктив методи ва Платон диалектикаси диккатга сазовор. М.

unMHHHHr anoxuga $aH cu^aTuga maKnnaHumu ApucroTen homh öunaH öoFnuKgup. Y ÖHpHHHH öynuö M. ypraHaguraH Macananap goupacuHH aHH^naö öepgu. YHHHr "KaTeropuanap", "Tan^HH xa^uga", "EupuHHH aHanHTHKa", "Hkkhhhh aHanHTHKa", "Co^hcthk pagguanap xa^uga", "TonuKa" homah acapnapu M. Macananapura öaFumnaHraH. ApucTOTen M.hh "MatnyM öunuMnapgaH HoMatnyM SunHMnapHH aHH^noBHu", "hhh ^hkphh xaTO ^HKpgaH a^pa-TyBHu" $aH cu^aTuga Tatpu^nangu. ApucTOTengaH cyHr M., acocaH, CTOHKnap MaKTaöu BaKunnapuHHHr, EnuKyp, CKenTHKnap TatnuMOTnapuga puBo^narnupunraH. CTOHKnap M.HHHr Ma^cagu hhcoh a^nuHH xaTonapgaH acpam Ba xa^H^aTra эpнmнmgнp, geö öunumraH. KenuHnanuK ^khh Ba YpTa fflap^ MaMnaKarnapuga xaM M. unMH maKnnaHgu. YpTa Ocuéga xaM $anca$a Ba M. MycTa^un $aH cu^aTuga TapaKKuñ этgн. EyHga Oapoöun, Höh Chho, EepyHuñ, YMap XañéM, Anumep HaBouñ, Eegun Kaöu öyroK Myra^aKKupnapHHHr xu3MaTH Karra öyngu. OapoÖHH y3HHHHr "MaHTHKKa Kupum", "HnMnapHHHr Kenuö nu^umu Ba TacHH^u" acapnapuga M. Macananapura hamuh öunum MeTognapu geö KaparaH. Ey Ma^onaga MaHTHK TaHH^nu mapK ^añnacy^u Aöy Anu höh Chhohhot "^OHHmHOMa" acapu acocuga épuTunraH.

Oanca^aHHHr unura KupyBHH öem acocuñ unMHHHr Ma3MyH, moxhath Ba MyaMMonapu KyHHgarunapgup:

Bhphhhh h^m an MaHMüKf hamh öynuö, y Tapo3H hamh éKH a^n op^anu ynnam unMH geö aTanagu.

Hkkhhhh h^m am maóua geö aranuö, y öu3HHHr hhkh Ba Tam^u xuc-TyñFynapHMH3ra Tatcup KunyBHH Ba gouM xapaKaTga Ba y3rapumga öynraH Mogguñ (Ba HoMogguñ) öopnuK xa^uga öaxc ropuragu.

YnyHHH h^m ocmoh uämu öynuö, yHga OnaMHHHr Kypunumu Ba ^onnamumu, xa^u^arau MyKaMMan aHrnam ynyH, ocmoh Ba rongy3napHHHr ^onnamumu xaMga ynapHHHr (ocmoh Ba rongy3napHHHr) xapaKaT Kunum cyparaapuHH öaéн Kunagu. Ey unM - unM yn caMO geö aTanagu.

TypTHHHH h^m MycuKfl xa^uga öynuö, öyHga ^apaHrnaraH ToBymHHHr yHFyHnuru Ba HoyHFyHnuru caöaönapuHH TymyHTupagu xaMga Mycu^aHHHr xoccanapuHH öaéн Kunagu.

BemuHHH h^m mo óavda am maóua öynuö, y Foü6 unMU geö xaM aTanagu. Ey unMga ce3ru at3onapuMH3ra TaöuuH Tatcup KunyBHH onaMgaH öom^a aHa KaHgañ cupnu onaM öopnuru TyFpucuga $HKp ropurunagu. Ey unM - H^m y^ Ät^o, h^m y^ Fühö geö aTanagu.

fflyHra Kapop ^unguMKH, a^ MaHTHK hamhhh öaéн ^unuö öynran, yp^ aHtaHaHH öy3uö, h^m y^ at^o öaéннgaн cyHr h^m y^ catMO öaéннгa yTaMaH.

Мободо илм ул аълони ёритишда илм ул саъмога мухтожлик сезсам, албатта ундан фойдаланаман.

Камина и факр бу ишларни тушунтириб беришда етарли малакага эга булмаса хам, бу иш менга OFир булиб туйилган эди, алалокибат, агар валинеъматимнинг амрига итоат этсам, итоатим ва жидд у жахд килишим мувафаккият хосилларини йиFиб олиш имконини беради, иншаоллох.

Яратгандан мадад сураб, фармонбардоримнинг топширотини бажаришга киришаман.

МЕТОДОЛОГИЯ ВА ТА^ЛИЛ

Мантик илмининг максади ва манфаати баёни

Англаш икки жинс устида туради: биринчиси (биринчи жинс) андари расидан булиб, араблар буни тассавур деб атайди. Масалан, агар кимдир сенга: "одам", "пари" ёки "фаришта" ва шунга ухшаш нарсаларни айтса, сен бу одам сенга нима демокчи эканлигини тушинасан ва шу нарсани тасаввур киласан. Иккинчи жинс хукм(мулох;аза, му^окама, фикр) (гаравидан) булиб, бунда сен бирор нарса хакида фикрингни айтасан. Мисол учун, пари куриняпти, одам Оллоуга тобедир(измидадир) в.у. Араблар буни "тасдик" деб атайди.

Бу икки жинс, яъни, тассавур ва тасдиц икки хил кувват1 хосиласидир.

Биринчи тур (кувват) шуки, бирор нарса фаросат (андиша) ёрдамида ушлаб олинади ва биз у нарсани, агар бизга нафс (нафсоний кувватлар, улар бешта...) воситачилик килмаса, англаб ололмаймиз. Масалан: "жон" ни тассавур килиш ёки "жон абадий" деб тасдиклаш.

Иккинчи тур (кувват) шундайки, биз бирор нарсани фаросатимиз (яъни нафсоний кувват) ёрдамида ёки воситачилигида эмас, балки хайвоний кувватларимиз (яъни идрок килувчи кувватлар, улар бешта) билан ушлаб оламиз ва бевосита фаросатдан (яъни нафсдан) олдин идрок киламиз.

а) фаросат етиб боришидан олдин номаълум булган нарсани идрок килиб буламиз, масалан, сони иккита булган нарсанинг хадди сони битта булган нарсанинг хаддига тенг булса, бу икки карама карши тараф баробардир3.

Бу вактда фаросат (яъни нафсоний кувват) бошка иш билан машFул булади ёки дам олади.

1 Хайвоний кувват ва нафсоний кувват

2 Нафсоний кувватлардан бири

3 Менда иккита гилос бор, сенда эса кушалок гилос бор. Сендами куп гилос ёки менда? Буни топиш учун фаросатни ишга солиш шарт эмас. Сендаги беш хайвоний кувватлар бунинг хукмини фаросатдан олдин сенга чикариб беради.

б) хайвоний кувватларимиз ёрдамида (таккослаб, солиштириб, кузатиб) билиб оламиз. Масалан, Биз биламизки, куёш нур сочади. (аммо) Куёш сузламайди.

в) Бирор нарсани биз олиму уламолардан билиб оламиз. Масалан шариат факихлари ёки имомлардан билиб олганимиз каби.

г) Бирор нарсани купчилик одамлар шундай деб кабул килишган ва сизни шу меёрлар доирасида тарбиялашган. Масалан, ёлFOнчилик, ёки узганинг хаккини ейишлик нуксон эканлиги.

д) Яна бошка йуллар билан, биз уларни мавриди билан куйида баён киламиз.

Фаросатимиз(нафсоний кувватимиз) ёрдамида (янги бир нарсани) тассавур килиш ёки янги хукм чикаришдан олдин, биз, кандайдир эски билимга эга булишимиз лозим. Мана шу эски билим бизга янада короету булган, била олмай кийналаётган, узокдаги булган, бизга номаълум булган, аммо биз билишимиз керак булган янги нарсани билиб олишга ёрдам беради, кумаклашади. [Уша янги нарса нима? Янги билим...]

Тассавур жинсига мисол: агар биз одам нималигини билмасак, ва кимдир бизга уни тушинтирса, ва "одам - сузловчи махлук" - деса, унда биз аввал "сузловчи" деган сузнинг маъноини билишимиз ва уни тассавур килишимиз керак булади. [Ана шу "сузловчи" - бизга эскитдан маълум булиши керак. Биз унинг нима эканлигини олдиндан билишимиз шарт,...] Шундагина биз одам деган сузнинг маъносини тушинамиз.

Хукм чикаришга (тасдик этишга) мисол: Агар биз оламнинг яратилганлигини билмасак, ва кимдир келиб бизга тушинтирса, "оламнинг шакли бор. Нимаки шаклга эга булса, у яратилгандир" - деб айтса, бу холда биз, оламнинг шакли бор эканлигин [бешта хайвоний кувватларимиз (сезгиларимиз) ёрдамида] англай оламиз ва буни тан олишимиз зарур булади. Шу билан бирга нима шакл ва суръатга эга булса, бу нарсанинг яратилганлигини хам тан олишимиз керак булади.[Ясалган ёки яратилган нарсаларнинг шакли ва суръати борлигини биз яна бешта хайвоний кувватларимиз(сезгиларимиз) ёрдамида аниклай оламиз] Бундан аён буладики, оламни кимдир яратган. [Оламнинг кимнингдир томонидан яратилганлиги биз учун янгилик булди. Биз буни билмас эдик. Яъни биз янги билимга эга булдик. Бу билимни биз бешта хайвоний кувватларимиз (сезгиларимиз) ёрдамида олдикми? Йук албатта! Аксинча бу янги билимни биз нафсоний кувватларимиз (улар бешта, куйида уларни батафсил баён киламиз) ёрдамида олдик. Мободо

хайвоний кувватлар Ky3Farnncaro, аммо тасирланмаса, нафсоний кувват KyзFатилади ва тасирланади. (Буни биз куйида баён киламиз) (Жон хакида...)]

Шундай килиб биз билмаган ёки бидлмокчи булган нарсаларни илгари билган нарсалар ёрдамида билиб оламиз. Яъни, билинмаган нарсаларни бизга билинган нарсалар билдиради. Лекин хар доим хам билган нарсаларимиз бизга билмаган нарсаларимиз хакида янги билим бермайди. Илло хар кандай билмаган нарсамизга билган нарсаларимиз кайсидир маънода лойик келади. [Ва билган нарсаларимиз нафсимизни билмаган нарсаримизнинг олдига етаклайди. Зеро жон доим ёруFликка интилиб туради. Билиш оркали жон ёруFликка чикади, лаззат олади. К,оникса ором олади. Бахтиёр булади. Тусикка дуч келса жон билимсиз колади, коронFуликда колади, бехузур булади. (Сикилади.) Оч колади окибатда чарчайди. Бахти каро булади.] Янги билимга эга булиш учун эски билимлар босиб утиши зарур булган огир ва машаккатли йул булади. Айнан мантик мана шу йулни кандай килиб адашмасдан босиб утиш кераклигини, хакикат узи нимаю, хакикдтга якинлик нима, ёлгон нима ва уларнинг хар бири неча турли булади, шуларни очиб беради.

Манти^ - илм ул васат булиб, (бу илмда нафс нарсаларни уз тарозисида улчаб куради.) Бошка фанлар эса фойда ва зарар ^акидаги фанлардир. Одамизод нафсини тозалаш оркали нажот топади. Нафсни поклаш машаккатли йул булиб, бу йулни босиб утишлик учун нафс борликнинг шаклу шамоилини4 кувиб етишга мажбур булади. Сунгра, нафсни пок саклаш керак булиб, нафс инсон табиатидаги бадфеъл билан бу^анмаслиги лозим.

Нажот йулидан (Сирот куприги узра) юриб борар экан, нафс, адашмаслик учун илмни озука килади. (Илмни Fамлайди.) Х,ар кандай илм, агар у нафснинг тарозисида тортилмас экан, ишончли булмайди. Бундан чикди, бундай илм чинаккам илм хам була олмайди. Шу сабабдан мантик илмини урганиш лозим булиб колади.

К,адимги донишмандлар илмининг узига хос томони шундаки, илм толиби бошида унинг фойдасини курмайди ва факат сабр билан бу илмни охиригача урганиб олса, унинг фойдасини ва максадини англаб етади.

Шу важдан илм толиби бу китобда бефойда булиб куринган нарсаларни пайкаса, озорланмасун.

4 Борликнинг субстанциясини (жавх,арини) к,увиб етиш. Бунга сабаблар илми оркали етиб борилади. Tashkent, Uzbekistan 43 E-mail: carjisor@carjis.org

HÄTH^Ä^ÄP

MaHTH^HHHr aeea^H Ba cogga TaccaByp Tatpii(|)ii

Ehhhö oothhkh, TaccaByp hkkh ^hhchh Öyragu. Ehphhhhchhh cogga TaccaByp geö aTañMH3. EyHga TaccaBypHHHr KHcM.rapH, öyryH TaccaByp xocu.n KH^MañgH. MacanaH, ceH "3añg" Ba "MyxaMMag" hh TaccaByp KH^raHHHr KaÖH. Ekh MacanaH, "ogaMroog" Ba "aKra poco" cubara KaÖH.

Hkkhhhhch flcaivia eKH MypaKKaß TaccaByp. EyHga HKKHTa cy3gaH HÖopaT KanuMa ÖHTTa, axhht TaccaBByp nango KH-ragu. (TaccaBypHHHr khcmh, öyTyH TaccaBypHH aHraaTagu) MacanaH, "ogaMroog a^^u paco" ökh "a^u paco ogaMH3og" [" ogaMH3og aKm paco" ökh "aK^H paco ogaMH3og." EyHga TaccaBypHHHr KucM^apu ÖyTyH TaccaByp xochh KH^agu. (ranHHHr эгacн ranHHHr KecuMura TeHr. Ekh ranHHHr KecMH ranHHHr эгacнгa TeHr.) Tokh öh3 cogga KanuManapHHHr moxhathhh aHraaö o^Mac экaнмнз, MypaKKaö KanuManapHHHr moxhathhh ac.ro Öu^a o^MañMro.

KeHr TaccaByp Ba Top TaccaByp (TymyHna) Tatpn^n

X,ap Öup cogga TaccaByp e KeHr e Top Öy^agu. KeHr myHgañ TaccaBypKH, y Öup HapcaHHHr TaccBupu ocTHga Öup BaKTHHHr y3uga Öup Kama ame Ba ^ucM^apHH ym^aö Typagu. MacanaH "ogaM" gecaK yHHHr cyptaTHra "3añg" xaM —Amp" xaM ^oñ^ama o^agu. Arap Ha^cgaru TaccBup AKKa ^hcmhh KaMpaö o^ca, ceH Öy TaccBupHH xae^HHrga KynaHTupuö o^umuHr MyMKHH. MacanaH, Kyem^ap ökh HKKHTa oñ.

Top myHgañ TaccaBypKH, y y3 KyBBaTH ÖH^aH öupruHa ^hcmhh ym^aö o^agu Ba ceH yHH, atHH TaccBupHH öomKa ^ucMra yTKa3a o^MañcaH. MacanaH, ceH "3añg" gecaHr "3añg" "3añg" gaH ÖomKa xen KHMra TatnyK^H öy^Mangu. ^tHH ceH 3añg Ba y xaKugaru TaccBupHH ÖomKa ^ucMra KynupcaHr 3añg Kynaguro, aMMo 3añg xaKugaru TaccBup KyHMañgu. 3añg эca Kynuö yTraH ^ucMHHHr TaccBupuHH Kaöyn kh^hö o^agu. 3añg y3HHHHr h^k MatHocuHH ynupuö roöopagu, atHH HyKoTHÖ Ky^gu.

Axm h^m Top cy3 Ba TaccaByp^apgaH ^oñganaHMañgH. EanKH yrap

KeHr öynraH TaccaByp^apgaH ^oñganaHagu, rapnu xap Öup KeHr TaccaByp5 y3

6

HHura Top TaccaByp hh o^ca xaM.

KeHr TaccaBypHHHr 3oth7 Ba opa3H8 Tatpii(|)ii

KeHr TaccaByp (TymyHna) y3 unugaru Top TaccaBypra (TymyHnara) HucöaTaH e 3ot Öyragu e opa3 Öyragu. Kern mymynnanum 3ot Öy^umu myKH, arap

5ByTyH TywMHHa "Ta6waT"

6 K,MCM TymyHHa "XaMBOHOT"

7 Су6станцмfl, «MCMHMHr эгасм ÖKM 30TM

8 Акцмflенцмflсм, cw^aTM

сен унинг (кенг тушинчанинг) маъносини тушинсанг, тор тушинчанинг хам маъносини тушинасан. Бунда сен мукаррар уч холатни билган булиб чикасан. (Сенга аллакачон бу уч хол маълум булган булади):

Биринчидан, сен тор тассавур (тушинча) кенг тассавурнинг (тушинчанинг) ичида ётишини биласан. Масалан, агар сен "одам", "махлук", "сон" ва "турт" нима эканлигини билсанг, у холда сен "одам - махлук", "турт -сон" эканлигини билмаслигинг мумкин эмас. Бирок "махлук" ва "сон" нинг урнига "мавжуд" ёки "ок" сузларини куйсанг, одамнинг мавжудлигини, ёки соннинг мавжудлигини, ёки одамнинг окми, ок эмасми билмаслигинг мумкин.

Иккинчидан, билгинки, тор тушинча маъно бериши учун, аввал кенг тушинча булиши керак. (Тур булишидан олдин зот булиши керак, ёки тур зотидан хабар бериши учун зотнинг узи булиши керак) Масалан, аввал нимадир махлук булиши керак, шундан кейингина уша нимадир одам булиши мумкин. Олдин (нимадир) сон булиши керак, кейин (уша нимадир) турт булади. Олдин одам булиши керак, шундагина Зайд булиши мумкин.

Учинчидан, билгинки, хеч ким тор тушинчани кенг тушинчанинг ичига жойламаган, балким ичига киришлик тор тушинчанинг зотида бор. Масалан, сенга яхши маълумки, хеч ким одамни махлук килмаган, ва туртни сон килмаган. Балким, бунинг узи шунака. Агар бундай булмаганда, одам аввал махлук булмаган буларди, турт эса сон булмаган буларди. Балким улар аввал бошка бир нарса булган буларди. Уларнинг аввал бошка нарса булишлиги эса асло мумкин эмас.

Бизнинг "хеч ким тор тушинчани кенг тушинчанинг ичига жойламаган" деган иборамизнинг маъноси шуки, нарса аввал бундай булмаган, уни бошка нарса шундай килиб куйган. Агар бирор нарсанинг хозирги киёфасини бошкача килишнинг иложиси булмаса, бошка нарса унинг киёфасини хеч узгартира олмас. Чиндан хам, одамни яратган Зот, махлук ни хам яратган. Бирок ул Зот одамни махлук килмаган, балки, одамнинг узи махлук, туртнинг узи сон ва коранинг узи ранг. Лекин бу одамнинг жисмида пайдо буладиган оклик эмас. Чунки одамдаги оклик унинг табиатидаги ёки табиатидан ташкаридаги сабабга кура пайдо булади. Лекин бу одамнинг узгариши дегани хам эмас. Акс холда ташкаридан нимадир одамга бу узгаришларни бериб турар эди.

Шундай килиб, юкоридаги уч холатга мос келган хар бир тушунча зот (зотий, эга, субект) булади. Агар тушинча шу уч вазиятни тулик камраб ололмаса, ораз (акцеденция, сифат, хол) булади.

Оразий тассавур шуки, сен уни жисмдан хаттоки хаёлингда хам ажратиб ололмайсан. Масалан, кулгу тассвирини одамдан айириб олиш, минг сонидан ундаги жуфтлик сифатини, тенг ёнли учбурчакнинг бурчаклари йотиндиси иккита туFри бурчакли учбурчакнинг йотиндисига тенглигики каби, булар мавриди келганда тушинтириб берилади. Бу сифатлар предмет зотига нисбатан иккинчи даражада туради.

Шуни эслатиб утиш керакки, одамизот бир бирига якин булган сифатларга эга булади. Уларнинг биринчиси зотий сифат иккинчиси оразий сифат хисобланади. Мана масалан, "акли расо" зотий сифат хисобланади. Бу дегани одамизотда шундай "акли росо" жон борки, окибатда одамизот гапирадиган, тушинадиган ва одам табиатига хос сифатларларга эга булиб колади. (Одамизотда хамма нарса йук булиб кетиши мумкин, аммо "акли расо жон" колади. Агар бешта хайвоний ва бешта нафсоний кувватлар камол топиб, хаёт булиб турса, "акли расо жон" уларга сабаб булиб туради.) Оразий сифат эса, масалан, "кула оладиган" (даакик) булиб, одамизотнинг табиати шундайки, агар у узига хос ёки Fалати нарсани курса ёки шундай нарсани эшитса, олдин у хайрон булади. Агар табиатида ва кайфиятида кулиши учун тусик булмаса, эхтимол у хандон отиб кулиб юбоиши мумкин.

Бу икки сифат (одамизотга жо) булишидан олдин (одамизотда) жон булиши керак. Шундан сунг жон жисм (ашё, предмет, нарса) билан ковушади(кушилади) ва одамизот одамизотга айланади, хайрат ва кулгу пайдо булади. Бинобарин, хосила сифат, одамизот одамизот булганидан кейингина пайдо булади. Шу тарика сен айтишинг мумкинки, аввал одамизотда одамизот жони булиши керакки, шундан сунг у одам булади ва табиатида кулиш сифати булса, кулади. Сен яна айтишинг мумкинки, аввал у табиатига кура куладиган булиши керак, шунда унда одамизот жони пайдо булади ва у одамга айланади. Шу тарика, биринчи сифат чиндан хам зотий сифат (субстанциональ, эга) булади. Иккинчи сифат, уни одамизотдан хеч айириб булмасада, оразий сифат (акциденталь) хисобланади. Мободо сен, "Зайд утирибди", "Зайд ухлаяпти" ёки "у ёш", "у кари" - десанг, хеч шубха йукки буларнинг бари оразий сифатлардир. Илло уларнинг бири тез узгаради, иккинчиси эса секин узгаради.

Жинс, тур, турни турдан ажратувчи биринчи асосий фарк, аломат (фасл) ва орази омма (кенг тушинча орази) аломатлар таърифи

Кенг тушунчалар беш турга булинади. Уч зотий ва икки оразий тур. Зотий турнинг узи яна икки турли булади: биринчиси, агар сен, бир нарсанинг нима маъно англатишини билишни истаб, "бу нима узи?" (маъниси нима?), -десанг, улар сенга унинг зотидан хабар беради. Масалан, сен, "одамлар",

"curup^ap", "oraap" HHMa? - geö cypacaHr, "Max^yK^ap" - geö :aBoö Öepumagu. "Kopa", "ok", "kh3h^" HHMa? - geö cypacaHr, "paHraap" - geö :aBoö Öepumagu. "10", "5", "3" HHMa? - geö cypacaHr, "coH^ap" - geö :aBoö Öepumagu. Arap ceH, "3añg", "Amp", "Xanug" HHMa? - geö cypacaHr, "ogaMH3oT" - geö :aBoö Öepumagu. ffly TapuKa, "Max^yK", "paHr", "coh", "ogaMH3oT" "Öy HHMa?" caBo^HHHHr :aBoÖH xucoö^aHagu. ApaÖHacura Öy caBo^ "Ma xyBBa?" öy^uö AHrpañgu.

Hkkhhhhch, arap ceH roKopugaru npegMeraap öhtoh HyKyppoK TaHHmumHH ucTacaHr, myHgañ cypañcaH: "ogaMH3oT KaHgañ Max^yK?" ^aBoö: "Ak^h paco" ^eMaK,"aK^H paco" "KaHgañ?" caBo^HHUHr :aBoöu экaн. ApaÖHacura Öy "aññy mañH?"0y^agu. Ekh MacanaH, "4 KaHgañ coh?" - geö cypaca, ceHra, "Öy cohhh hkkh MapTa HKKura Öy^ca Öup xocun Öy^agu" - geö :aBoö Öepumagu. Ey^apHHHr xaMMacu acocuñ $apK amupuHraH KeHr TymyHHa (TaccaByp) öy^uö, "KaHgañ?" caBo^ura :aBoö Öepagu. Ba Öy caBo^ öhtoh Typgaru acocuñ $apK Tonu^agu. EyHH apaö^ap - geñumagu.

Ehothhkh, "Ma xyBBa?" "Öy HHMa y3H?" caBo^ura :aBoö öy^aguraH KeHr TymHHHa (TaccaByp) KeHrpo^ ökh Toppo^ Öy^umu MyMKHH. MacanaH, ":hcm" "Max^yK" ra KaparaHga KeHrpoK, aMMo "cyöcтaнцнa" ra KaparaHga ToppoK TymyHHa; "Max^yK" "ogaM"ra KaparaHga KerpoK, ":hcm" ra KaparaHga ToppoK TymyHHa; "coh" "MHKgop" ra KaparaHga ToppoK, ":y$T" ra KaparaHga KeHrpoK; ":y$T" "coh" ra KaparaHga ToppoK, "4" ra KaparaHga KeHrpoK; "4" ":y$T" ra KaparaHga ToppoK, "y 4 ökh Öy 4" ra KaparaHga KeHrpoK. fflyHgañ kh^hö, KaMpoBH KeHr TymHHHa ^hhc Öy^agu. K,aMpoBH ToppoK TymyHHa Typ Öy^agu. K,aMpoBH энr Top TymyHHa эca HaB Öy^agu. fflyHgañ TymyHHanap öopKH, yrap ^hhc xaM Typ xaM Öy^a o^agu. Ba myHgañ TymHHHanap ÖopKH, yrap $aKaT ^hhc Öy^a o^aguro, Typ Öy^a o^Mañgu, MacanaH, "cyöcтaнцнa" Ba "MHKgop" TymyHHanapuga öy^raHH KaÖH. Eyrnmu MyMKHHKH, TymyHHa $aKaT Typ Öy^umu MyMKHHy, ÖomKa Typra ^hhc Öy^a o^Mañgu. ^yHKH y "Ma xyBBa?" "Öy HHMa y3H?" caBo^ura KeHr TymyHHa öy^uö :aBoö Öepa o^Mañgu, öanKHM, Top TymyHHa öy^uö Ko^aBepagu. MacanaH, "ogaMH3og", "4", "Kopa" KaÖH TymHHHanap. Y3 TaöuaTHra Kypa Öup Kopa paHr ÖomKa Kopa paHrgaH $apK khhmañgHKH, ceH öyHH Öup paHr ÖomKa paHrgaH ^apK KH^raHuga axmu aHraañcaH. ^yHKH Öup paHr öomKacugaH mypHU mypdaH arnpamyeuu óupuhmu acocuü étWK, HAOMiim (éacn) öhtoh a:panuö TypaguKH, ok paHr Kopa paHrgaH a:panuö TypraHH KaÖH. K,opa paHr Kopa paHrgaH Ha 3oTnga ^apK KH^agu Ha ^ac^nga ( TypHH TypgaH a^paTagnraH öhphhhh acocnn (|)apK, a^oMaT). Rmo Öy paHrHHHr Kañ Öup ameHHHr ^ucMuganuru öyHgaH MycTacHo: KopanHK KapFaga xaM Öy^umu MyMKHH, cuexga xaM Öy^umu MyMKHH.

K,apFa ва сиёх кора ранг табиатига нисбатан ташки предметлардир. K,арFадаги кора рангнинг мавжудлигини мухим фаркловчи белги деб булмайди. Хдкикатда бу рангни карFадан ажратиб олишнинг иложиси булмаса хам. Лекин бу кароликни, хаёлимизда, карFада эмас бршка предметда тассаввур килишимиз мумкин.

Бу дегани, бир тур камровига кирувчи кисм тушунча узининг оразий аломатлари билан фарк килади. Масалан, Зайд Амрдан буйининг баландлиги, OFирлиги, ёшининг катталиги, бошка одамнинг уFли эканлиги, бошка шахардан келганлиги билан фарк килади. Буларнинг хаммаси оразий аломатлар хисобланади. Маълум буладики, тур, агар у жинс була олмаса, турлар тури хисобланади, яъни шундай турки, унинг тагидан бошка турлар жой олади. Энди аён булдики, зотий тассавур (кенг тушунча) ё жинс, ё тур, ёки фасл (турни турдан ажратувчи биринчи асосий фарк, аломат (фасл)) булиши мумкин.

Орази омма аломат (тушунча) ё битта кенг тассавурга (тушунчага) тешгишли булиши мумкин, масалан, кулгу одамга хос булгани каби. Бу аломат орази хосса (индивидуал аломат) дейилади. Ё бирдан ортик кенг тассавурга (тушинчага) тегишли булиши мумкин, масалан, харакат одамизотга хам бошка жисмларга хам тегишли булгани каби, ёки коралик карFага хам бошка нарсаларга хам тегишли булиши мумкинлиги каби. Ва бу орази омма деб аталади. Шундай килиб, хар кандай кенг тушинча ё жинс, масалан, "махлук"; ё тур, масалан, "одамизот", махлукга нисбатан; ёки фасл (турни турдан ажратувчи биринчи асосий фарк, аломат (фасл)), масалан, "гапирадиган ..."; ё орази хосса, масалан, "куладиган..."; ёки орази омма, масалан, "юрадиган...", "ок.", "кора..." каби, булиши мумкин.

Х,УЛОСА

Таъриф ва тавсиф

Таърифнинг (хад) максади - жисмнинг хакикий зоти (субстанция) хакида билимга эга булиш, турнинг биринчи фаркланувчи аломати, яъни, фасл уз узидан келиб чикади. Тавсифнинг (расм) максади - жисмни тассавур килишдир, гарчи унинг зоти хакикатда билинмаса хам. Тассвурнинг узи фарклаш учун хизмат килади. Бас, шундай экан, таъриф жисмнинг зотини тушиниш экан. (жисмнинг зотигача кириб бориш, зотини кувиб етиш)

Таърифлаш - жисмнинг энг якин зотини топиш деганидир. Масалан, одамизот учун энг якин тургувчи зот - "махлук" зотидир, (одамизот "махлук" зотига нисбатан турдир) ва уша турнинг биринчи фаркланувчи белгиси "акли расо" лик аломатидир. Бинобарин, сен айтишлигинг мумкинки, одамизод - акли

расо махлук экан. Мана шу одамизод таърифидир. Худди шундай, сен бу таърифни турт (4) ракамига хам ишлатишинг мумкинки, агар сен, бу ракамни (4) икки марта иккига (2) булсанг бир (1) хосил булади.

Тавсифлаш буладики, мо баъда сен, одам - куладиган, ииглайдиган, ясси тирнокли махлук (хайвон), десанг; ёки турт (4) раками учун, турт - узини узига купайтирсанг ун олти раками хосил булади, ёки бошкача айтсак, турт -иккини иккига купайтирсак (турт) хосил булади.

Таърифлаш ва тавсивлашда туртта х;атога йул куймаслик керакки, акс холда сен сузнинг маъносини тушунмай кийналасан, булар, мо баъда сен, бирон бир жисм билан таниша олмай кийналяпсан, (сенинг бешта хайвоний кувватларинг уни, яъни жисмни сенга таништира олмади) ва сен уша жисм билан танишмокчисан, бу холда, сенга бу номаълум жисмни, сен танишиб олган, сенга аллакачон маълум жисм таништиради. Акс холда сен жисм билан таниша олмассан. Бу туртта хато куйидагилардир:

Биринчи хато шулки, жисмни жисмнинг узи билан таништиришга харакат килинади. Масалан, вактни вактнинг узи билан таърифлашади, ва "вакт

- харакатнинг муддати" -дейишади. Бу ерда, "вакт" ва "муддат" битта нарса. (номаълумликда хам тенг) Вактни таърифлашда кийналаётган одам, муддатни таърифлай олмай, яна кийналади. Окибатда, "вакт нима (узи)?", деган саволинг, "муддат узи нима?", деган саволга олиб келади.

Иккинчи хато шулки, сен таниша олмаётган бир жисмни, машхурликда (сенга танишликда) тенг иккинчи жисм билан таништирмокчи булишади. Масалан, кора - шундай рангки, у - ок рангнинг тескариси. Буни тушиниш, ок

- шундай рангки, у - кора рангнинг тескариси, жумласини тушинишдек машаккатлидир. Бу ерда "ок" ва "кора" ранглар сенга танишликда ва нотанишликда баробар макомда турибди.

Учунчи хато шулки, сен танишмокчи булган якиндаги жисмни, сенга, узокдаги нотаниш жисм ёрдамида таништиришга интилишади. Масалан, оловни таърифлашда, олов - жонга ухшаш жисмдир, дейишади. Жон оловга нисбатан яшириндир. (Олов сенга (оз булсада) таниш, аммо жон сенга мутлако нотанишдир)

Туртинчи хато шулки, биринчи жисмни иккинчи жисм билан таништирмокчи буладию, аммо иккинчи жисимни биринчи жисимни танимай таниб булмайди. Масалан, куёшга таъриф бераётиб айтишади, "куёш - кундузи чикадиган юлдуз." Бу дегани, "куёш" га "кундуз" и сузи ёрдамида тариф бериш дегани эмасми. Ахир кундузи куёш ёрдамисиз тушинилмайди. (кундузи нима эканлигини билишдан олдин сен куёш нима эканлигини билишинг керак)

Чунки, кундузи, бу, куёш чикадиган вактдир. Бинобарин, куёшни таърифлаш кийин экан, кундузини тарифлаш хам кийин булади, балким, кийинрок булар. Бу туртта шартни эътиборга9 моликдирки10, окибатда сен таъриф ва тавсиф беришда хатога йул куймайсан.

ADABIYOTLAR ROYXATI

1. Зариф, Кувонов (2020). Немис тилига франсуз тилидан узлашган сузларнинг структурал-семантик тадкики, XXI аср тилшунослиги ва таржимашунослигининг долзарб муаммолари: назария, амалиёт, инновация

2. Кувонов, Зарифжон (2020). Немис тилига узлашган сузларнинг келиб чикиш тарихи. Проблемы и перспективы развития современной науки в странах Европы и Азии - XXIV Международной научно-практической интернет-конференции.

3. Shahnoza Razakova (2020).Tarjimada paydo bo'ladigan muammolar Uz.Academia.№1

4. Rakhmatov, F. (2020). Tillarda zamon kategoriyasini umumiy-qiyosiy o'rganish. Academic research in educational sciences, (3).

5. Abdukhalilova, D. S. (2019). The formation of double words and their place in linguistics. Proceedings of the scientific-practical conference "Young philology of Uzbekistan - 2019". Tashkent, National University of Uzbekistan.

6. Usmonhodjae, M. A. (2021). Psychological Basis Of Teaching German Language. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 446-450.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Rakhmanova, D., Zaripova, G., Rakhmatov, F., & Abdukhalilova, D. (2020). Nemis va ozbek tilshunosligida frazeologizmlar tasnifi. Science and education, 1(8).

8. Rakhmanova, D., Zaripova, G., Rakhmatov, F., & Abdukhalilova, D. (2020). Nemis va ozbek tilshunosligida frazeologizmlar tasnifi. Science and education, 1(8).

9. Рахматов, Ф., & Тилолова, Г. (2013). Чет тилини укитишда хориж тажрибаси ва грантларнинг ахдмияти. Чет тилини уцитишда методика, малака ва тажриба, 259-261.

10. D Abduxalilova, F Raxmatov - Academic research in educational sciences, 2021

9 Диктат, нафсоний к,увват, ёки шу билан боFлик1 к,увват

10 Молик, шох; бошлик,; эга. Хужайинлик к,илиш. Фармонбардорлик к,илиш. Амр к,илиш. Банд к,илиш. Tashkent, Uzbekistan 50 E-mail: carjisor@carjis.org

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.