Научная статья на тему 'ПАРАЗИТАР КАСАЛЛИКЛАР ТАШҲИСЛАНГАН ТУРЛИ ЁШДАГИ ОДАМЛАРДА ИММУН СТАТУСИГА ТАВСИФ'

ПАРАЗИТАР КАСАЛЛИКЛАР ТАШҲИСЛАНГАН ТУРЛИ ЁШДАГИ ОДАМЛАРДА ИММУН СТАТУСИГА ТАВСИФ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

985
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
паразитар касалликлар / иммуноглобулинлар / иммун статус / цитокинлар / болалар. / parasitic diseases / immunoglobulins / immune status / cytokines / children.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Ҳамида Рустамовна Ибрахимова

Мақолада паразитар касалликлар аниқланган катта ѐшлилар ва болаларда иммун статуси ўрганилган . Баъзи иммуноглобулинлар бўйича назологик бирликлар орасида фарқлар катта бўлмай, индивидуал кўрсаткичлардаги дисбаланс билан изоҳланди. Болаларнинг катта ѐшли шу касалликлар билан хасталанган беморлар иммун статусларидаги ўзгаришлар тенденцияси бир хил бўлиб, баъзи кўрсаткичлар (IgG, IgE) интенсивлигининг пастлиги билан тавсифланди. Барча ҳолатларда комплемент С3 компонентининг қон зардобидаги концентрацияси назорат гуруҳи кўрсаткичларидан ишонарли фарқ қилмади, бу параметр бўйича ѐшлараро тафовут ҳам кузатилмади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Ҳамида Рустамовна Ибрахимова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the article, the immune status of adults and children with parasitic diseases is studied. Differences between the nasological units in some immunoglobulins were not large, but were explained by imbalances in individual indicators. The trend of changes in immune status of patients with the same diseases as adults in children was the same and was characterized by low intensity of some indicators (IgG, IgE). In all cases, the concentration of the complement S3 component in the blood serum did not differ convincingly from the indicators of the control group, neither age nor difference was observed with respect to this parameter.

Текст научной работы на тему «ПАРАЗИТАР КАСАЛЛИКЛАР ТАШҲИСЛАНГАН ТУРЛИ ЁШДАГИ ОДАМЛАРДА ИММУН СТАТУСИГА ТАВСИФ»

ПАРАЗИТАР КАСАЛЛИКЛАР ТАШ^ИСЛАНГАН ТУРЛИ ЁШДАГИ ОДАМЛАРДА ИММУН СТАТУСИГА ТАВСИФ

Х,амида Рустамовна Ибрахимова

ТТА Урганч филиали xamida.ibraximova@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Маколада паразитар касалликлар аникланган катта ёшлилар ва болаларда иммун статуси урганилган . Баъзи иммуноглобулинлар буйича назологик бирликлар орасида фарклар катта булмай, индивидуал курсаткичлардаги дисбаланс билан изохланди. Болаларнинг катта ёшли шу касалликлар билан хасталанган беморлар иммун статусларидаги узгаришлар тенденцияси бир хил булиб, баъзи курсаткичлар (IgG, IgE) интенсивлигининг пастлиги билан тавсифланди. Барча холатларда комплемент С3 компонентининг кон зардобидаги концентрацияси назорат гурухи курсаткичларидан ишонарли фарк килмади, бу параметр буйича ёшлараро тафовут хам кузатилмади.

Калит сузлар:паразитар касалликлар,иммуноглобулинлар,иммун статус,цитокинлар, болалар.

ABSTRACT

In the article, the immune status of adults and children with parasitic diseases is studied. Differences between the nasological units in some immunoglobulins were not large, but were explained by imbalances in individual indicators. The trend of changes in immune status of patients with the same diseases as adults in children was the same and was characterized by low intensity of some indicators (IgG, IgE). In all cases, the concentration of the complement S3 component in the blood serum did not differ convincingly from the indicators of the control group, neither age nor difference was observed with respect to this parameter.

Keywords: parasitic diseases, immunoglobulins, immune status, cytokines, children.

КИРИШ

Паразитар касалликлар учраш даражаси, уларнинг тиббий - ижтимоий ахамияти, мамлакатлар учун етказаётган и;тисодий зарари, катта ёшдаги ахоли айник;са болалар хаёт сифатининг ёмонлашуви ушбу патологияларга жиддий ахамият бериш кераклигини курсатади. Шундай булса хамки, ушбу касалликлар

April, 2022

812

аллергологик ва иммунологик жихдтлари, иммунопатогенетик хусусиятлари охиригача очиб берилмаган.Юкоридагиларни хдсобга олиб, тадкикотимизнинг ушбу кисмини аллергик фонга эга катта ёшлилар ва болалар орасида ташхдсланган паразитар касалликларда улар организми иммун ва цитокин статусларини тавсифлаш булди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хрзирги кунда одамлар, хайвонлар ва усимликларнинг хисобига яшовчи паразитларнинг 15 мингдан зиёд тури маълум ва инсонларда купрок аскаридалар, острицалар, килбош гижжалар учрайди [1, 4].

Гельминтлар одам организмининг нафас олиш, овкат хазм килиш, мускуллари, жигар, ут пуфаги, талок, кон, мия, куз ва бошка аъзоларида паразитлик килади. Ахолининг соглигини белгиловчи омиллардан бири ижтимоий жихатлар билан боглик касалликлар, жумладан протозооноз ва гелминтлар булиб, уларнинг барчаси паразитар касалликларнинг 99% ни ташкил этади [5, 11].

Илмий манбаларда эътироф этилишича, одам ва хайвонларнинг аъзо ва тукималари хисобига яшовчи гижжалар (гелминтлар), улар келтириб чикарадиган касалликлар гелминтозлар дейилади. Касаллик манбаи бемор одам ва гижжалар билан зарарланган хайвонлар хисобланади [3, 5, 8].

Паразитизм (грекча parasitos - текинхур, хамтовок) хар хил турга мансуб организмлар уртасидаги узаро муносабатлардан биридир. Бунда организмлардан бири (паразит) иккинчисидан (хужайин) яшаш мухити ва озика манбаи сифатида фойдаланиб, унга зарар етказади. Паразитлар бир хужайрали (саркомастигофора, спорали, книдоспоридия, микроспоридия ва инфузориялар) хамда куп хужайрали хайвонлардан (ясси чувалчанглар, тиканбошлилар, тугарак чувалчанглар ва бугимоёклилар) типлари таркибида учрайди [6, 12].

Унинчи марта кайта куриб чикилган Халкаро Касалликлар Таснифи (ХКТ-МКБ-10) буйича (ЖССТ, 2007) паразитар касалликлар I синфга тегишли. ЖССТ маълумотларига кура, гелминтозлар диарея, сил ва юракнинг ишемик касалликларидан сунг ер шари ахолисининг соглигига етказилган зарар даражаси буйича 4-уринни эгаллайди [14].

Дунёнинг турли мамлакатларида гельминтоз касалликларининг ошиши чикинди сув окими натижасида гельминт тухумлари билан атроф-мухит ифлосланиши, ахоли миграцияси, хайвонлар билан одам мулокотининг ортиши, паст ижтимоий-иктисодий

April, 2022

813

хаёт даражаси, ахоли иммун тизимининг заифлашуви натижасидир [1, 11, 13].

Болалар паразитларга нисбатан ахолининг заиф тоифаси эканлиги аникланган. Бу, бир томондан, санитария-гигиена меъёрларига риоя килишнинг куйи даражасига, иккинчи томондан, паразитар инвазия натижасида жадал усиш ва ривожланишнинг пасайиши билан боглик. Болаликда паразитлар инвазиясига купинча овкатланишнинг сурункали бузилиши, ошкозон-ичак дисфункцияси, интоксикация, организм сенсибилизацияси ва иммун тизимининг заифлашувига олиб келувчи омиллар сабаб булади. Гельминт личинкалари кучиб висцерал мембраналар, мия, куз, упка, ва асаб тизимига зарар етказиши мумкин. Larval мигрантларнинг 5-7% и мияга киради, 30 дан ортик паразит турларининг личинкалари упка тукимасига таъсир килади [2, 3,

9, 10].

Юкорида кайд этилган муаммолар Узбекистон Республикасида хам долзарб булиб [7, 8], адабиётларда бу муаммога багишланган илмий манбалар кам.

Бухоро ва Хоразм вилоятида истикомат килувчи паразитар касаллиги аникланган 79 нафар катта ёшлилар ва болаларда иммун статуси урганилди.Иммунологик тадкикот утказиш учун кон билак венасидан 5,0 мл микдорида гепарин билан кайта ишланган, центрифуга пробиркасига олинди.Текширилувчиларнинг кон зардобида асосий уч синф - М, А ва G (IgM, IgA, IgG) иммуноглобулинлар концентрацияси Манчини (1963) буйича радиал иммунодиффузия усулида аникланди.Комплементнинг С3 компоненти текширилувчиларнинг кон зардобида ИФА тахлили билан бахоланди.

НАТИЖАЛАР

1-жадвал

Паразитар касалликлар аникланган аллергик фонга эга катта ёшлилар организми

иммун статуси асосий курсаткичларининг киёсий тах,лил натижалари, М±т

Курсаткичлар Назорат гурухи, n=15 Катта ёшлилар, n=32

IgA, г/мл 1,65±0,07 1,58±0,15 ~

IgM, г/мл 0,85±0,04 1,26±0,15* Î

IgG, г/мл 9,11±0,37 15,65±0,63* t

IgE, мг/мл 35,00±1,4 161,98±0,82* t

C3, мг/мл 34,60±1,2 34,22±0,93 ~

Эслатма: * - назорат гурух,ига нисбатан ишонарли фарклар белгиси; | узгаришлар йуналиши; ^ - ишонарли тафовут йук.

Иммун тизими махсус ва махсус булмаган омиллари https://t.me/ares uz

April, 2022

Multidisciplinary Scientific Journal

курсаткичлари паразитар касалликлар аникланган болаларда хам урганилди, натижалари тахлил килинди (2-жадвал

2-жадвал

Паразитар касалликлар аникланган аллергик фонга эга болалар организми иммун статуси асосий курсаткичларининг киёсий тахлил натижалари, М±т

Курсаткичлар Назорат гурух,и, n=15 Болалар, n=47

IgA, г/мл 1,65±0,07 1,21±0,13* 1

IgM, г/мл 0,85±0,04 0,95±0,12 ~

IgG, г/мл 9,11±0,37 14,91±0,59* f

IgE, мг/мл 35,00±1,4 132,35±0,80* f

C3, мг/мл 34,60±1,2 36,71±0,83 ~

Эслатма: * - назорат гурухига нисбатан ишонарли фарклар белгиси; f - узгаришлар йуналиши; ^ - ишонарли тафовут йук.

МУ^ОКАМА

Тадкикотларимизда паразитар касалликлар аникланган катта ёшли беморларда ^А концентрациясида назорат гурухига нисбатан ишонарли микдорий узгаришлар кузатилмади - мос равишда 1,58±0,15 г/л га карши 1,65±0,07 г/л, Р>0,05.

Организмида ^М нинг кон зардобидаги концентрацияси буйича фаркли жихатлар аникланди, назорат гурухи курсаткичларига нисбатан (0,85±0,04 г/л) таккослаш гурухида уртача (1,26±0,15 г/л) улар концентрацияси 1,48 мартага ошгани кузатилди (Р<0,05). Агар IgMнинг филогенетик жихатдан энг эрта хосил буладиган антитело эканлигини, кондаги энг куп микдори антиген организмга тушган вактдан бошлаб, 4-5 кунга тугри келишини, организмда 5 суткагача сакланиб колишини хисобга олсак катта ёшлилар организми кон зардобида улар микдорий ошишини (уртача 1,26±0,15 г/л гача) организмга доимо тушиб турувчи антигенлар борлиги билан изохлаймиз. Демак, паразитар касалликларда кон зардобида IgMнинг ошиши организмда паразитар инфекция борлигини билдирувчи белгилардан биридир.

Кон зардобидаги IgG микдорининг солиштирма курсаткичлари орасидаги фарк олдинги иммуноглобулиндан хам фаркли булди, агар назорат гурухида унинг концентрацияси уртача 9,11±0,37 г/л булгани холда, паразитар касалликлар аникланган катта ёшлиларда бу параметр уртача 15,65±0,63 г/л ни ташкил этган (1,72 мартага купайган, Р<0,001).

Агар JgG бирламчи антиген стимуляциясидан кейин 5-6 кунлардан бошлаб синтез була бошлаши, организмда 23 суткагача сакланиши (барча иммуноглобулинлар орасида энг

April, 2022

815

куп сакланади), иккиламчи иммун жавобда эса биринчи кундан хосил була бошлашини хисобга олсак, улар микдори ошишини паразитар касалликлар этиологик агентлари организмга тушишда давом этаётгани, антиген стимуляцияси кучаяётгани хамда организм иммун тизимининг иккиламчи иммун жавоб сифатида жавоб кайтараётгани билан изохланади.

Х,ар учала урганилган иммуноглобулинларнинг кон зардобидаги концентрациясидаги бундай дисбаланс сабабчи паразитар касалликлар булгани холда касаллик этиологик агентларининг давомли ва куп микдорда тушаётгани, беморларнинг тузалиш тенденцияси кузатилмаётганлиги билан изохланади. Шу уринда профилактика тадбирлари касаллик келиб чикиш сабабларини бартараф этишга каратиладиган булса ушбу холат келиб чикмаслиги таъминланган, организм иммун тизимида зурикиш кузатилмаган булиш эхтимоли юкорилиги исботланди.

Агар IgE нинг организмда 3 суткагача сакланиши, бошка иммуноглобулинлардан Н-занжирларининг катталиги, шарнир кисмининг йуклиги, базофиллар ва семиз хужайралар, шунингдек бурун бушлиги шиллик кавати хужайралари юзасида бириккан холда учраши, айникса организмда вужудга келадиган турли аллергик жараёнларда мухим ахамиятга эгалигини хисобга олсак ушбу иммуноглобулинларни аниклаш катта ахамият касб этишига ишонч хосил киламиз. Бизнинг холатимизда IgE нинг кон зардобидаги концентрацияси меъёрда (назорат) уртча 35,0±1,4 мг/мл ни ташкил этгани холда таккослаш гурухида киритилган беморларда уртача 161,98±0,82 мг/мл гача ошгани аникланди, бу 4,63 марталик ишонарли даражадаги кескин ошиши (Р<0,001) организмда кучли аллергик фон борлигини курсатди, бу аллергик фон паразитар касалликлар этиологик агентлари таъсири эканлиги исботлаб берилди.

Комплементнинг С3 компоненти микдорий курсаткичлари назорат ва таккослаш гурухларида бир-биридан ишонарли фарк килмади-мос равишда 34,60±1,2 мг/мл ва 34,22±0,93 мг/мл (Р>0,05). Махсус булмаган химоя омилларининг микдорий жихатдан амалий жихатдан узгармаганлиги антиген стимуляцияси доимий булгани холда иммун жавоб интенсивлиги паст эканлигини курсатади. Мос равишда паразитар касалликларда катта ёшдагиларда иммун жавоб интенсивлиги пастлиги, аммо шундай булса хамки иммуноглобулинлар баъзи синфларининг (IgM, IgG) кон зардобидаги конфентрацияси нисбатан ишонарли ошганлиги эътироф этилди. IgE микдорининг кон зардобидаги кескин

April, 2022

816

(4,63 MapTara) umoHapnu paBHmga omumu opraHH3Mga Kynnu arnepruK $oh öopnuru, 6y ^OHHHHr acocufi caSaSnucu napa3HTap KacarnuKnap этнoпorнк areffraapu экaнпнrн Hcöoraaö Sepuggu.

napa3HTap KacarnuKnap aHHKgaHraH arnepruK $oHra эгa öonanap opraHH3MH HMMyH CTaTycH acocufi KypcaTKHHnapHHHHr Kuecufi Taxnunu myHH KypcaraguKH, öapna KypcaTKunnap y3rapurnnapH KaTTa emgarunap napaMeTpnapu öunaH yxmam öyngu, aMMO y3rapurnnap HHTeHcuBnuru ce3unapnu ^apK Kuggu. KpH 3apgoöugarH IgA кoнwентpaцнacн acocufi rypyxga (öonanap) Ha3opaT rypyxugaH Kyn öynMaca xaMKH, HmoHapnH ^apK kh^Ah-moc paBHmga 1,21±0,13 r/n Ba 1,65±0,07 r/n (1,36 MapTara, P<0,05). KaTTa emgaru öeMopnapga x,aM ymöy HMMyHoraoöynuHHHHr koh 3apgoöugarH MHKgopu nacafium тeнgeнцнflcнra эгa öynraHHHH xucoöra oncaK öup xhh Hara^aHH Ky3araMH3.

IgM кoнцентpaцнacн x,aM acocufi rypyxga TaKKOcnam rypyxura HucöaraH KaM öynnö, Ha3opaT rypyxu Hara^anapura AKHH öyngu Ba ynapgaH umoHapnu paBHmga $apK KH^Magn-MOC paBHmga 0,95±0,12 r/n (acocufi) Ba 0,85±0,04 r/n (Ha3opaT) - P>0,05. IgG кoнцeнтpaцнflcн acocufi rypyxga (ypTana 14,91±0,59 r/n) Ha3opaT (9,11±0,37 r/n) rypyxura HucöaraH umoHapnu gapa^aga 1,64 MapTara Kynnnrn (P<0,001) aHHKgaHraH Öynca xaM acocufi Ba TaKKOcnam rypyxnapuga HmoHapnn gapa^agaru $apK Ky3aranMagH-Moc paBHmga 14,91±0,59 r/n Ba 15,65±0,63 r/n-P>0,05 .

roKopngarn napaMeTpnapra yxmam HaTH^anap IgE öyfiuna xaM onuHgu. Acocufi rypyxga xaM TaKKocnam rypyxugarura yxmam ymöy

HMMyHornoöynuHHHHr koh 3apgoöugaru кoнцeнтpaцнflcн Ha3opaT rypyxu KypcaTKH^napura HucöaraH umoHapnu gapa^aga KynafiraHH aHHKgaHgu-Moc paBHmga 14,91±0,59 r/n Ba 9,11±0,37 r/n (ypTana 1,64 MapTara, P<0,001).

KoMnneMeHT C3 KoMnoHeHTHHHHr koh 3apgoöugaru MHKgopu öyfiuna onuHraH HaTH^anap acocufi rypyxga TaKKocnam rypyxura yxmam Metep napaMeTpnapugaH umoHapnu $apK KH^Magu (P>0,05). Maxcyc öynMaraH xhmoa oMunnapugaru y3rapumnap umoHapnu öy^MaraHnurH ynapHHHr napa3HTap KacarnuKnapga KecKHH y3rapumnap öunaH ^aBoö öepMacnuru öunaH öoraaHgu, öy эca aHTureH cTHMyn^HacHHHHr gouMHfi öynca xaM, aMMo KaM HHTeHcuBnuKga KenumuHH Kypcargu, ymöy pe3ucTeHTHHK oMunnapuHHHr napa3HTap KacannuKnapra этнoпorнк areffraapura Kapmu HMMyH ^aBoöga umTupoKH KaM экaнпнrннн «Ha öup öop HcöoTnagu.

April, 2022

ХУЛОСА

Шундай килиб, паразитар касалликлар ташхисланган турли ёшдаги беморлар организми иммун статусининг баъзи курсаткичларини аниклаш шуни курсатдики, кон зардобидаги асосий имуноглобулинлар синфлари (IgA, IgM, IgG, IgE) концентрациялари болалар ва катта ёшдагиларда бир хил узгаришлар тенденциясини курсатди, аммо ушбу узгаришлар интенсивлиги турлича булиб, бу катта ёшлиларда (таккослаш гурухи) болаларга (асосий гурух) нисбатан якколрок намоён булди. Факат иммун тизимининг махсус булмаган химоя омили вакили булган комплементнинг С3 комплементи микдори хар иккала солиштирилаётган гурухда назорат гурухидан ишонарли фарк килмади (Р>0,05). Бу холат паразитар касалликлар этиологик агентларида антиген стимуляцияси паст булиб, иммун жавобда махсус булмаган химоя омилларининг урни кам, деб талкин этилди. Организмдаги турли аллергик жараёнларда мухим урин тутувчи IgE микдорининг кескин ошганлиги (болаларда 1,64 ва катталарда 1,72 мартага) организмда аллергик фон борлигидан далолат.

IgG ва IgE концентрацияларининг паразитар касалликларда узгаришлар тенденциялари ва интенсивлик даражалари ушбу касалликларда беморлар иммун статусини бахолашда мухим иммунологик ва аллергологик диагностик мезонлар сифатида тавсия этилади, чунки уларнинг юкори диагностик киймати утказилган клиник-иммунологик хамда аллергологик тадкикотлар натижасида исботлаб берилди.

REFERENCES

1. Алёхина Н.А., Соколова Я.О., Исмаилова З.М., Мартынова О.В., Кенембаева А.С. Паразитарная чистота объектов окружающей среды Астраханской области за 2014-2016 годы // Электронный журнал «Концепт». - 2017. - Том 39. -С.2711-2715.

2. Ахатова Г.Х., Назарова У.Х., Турсунова Х.Н. Совершенствование эффективности применения профилактических мероприятий у детей по снижению заболеваемости гельминтозами // Молодой ученый. - 2017. - №16. -

3. Ершова И.Б., Мочалова А.А., Лохматова И.А., Монашова М.Г., Петренко О.В. Неспецифические проявления гельминтозов у детей // Здоровье ребенка. - 2015. - №8 (68). - С.45-50.

С.25-27.

April, 2022

4. Жарнова В.В., Жмакин Д.А., Никитин В.Ф. Клинико-эпидемиологическая картина трихинеллеза в Гродненской области // Российский паразитологический журнал.- Москва, 2015.- Выпуск 4.- С.38-42.

5. Лысенко А.Я., Владимова М.Г., Кондрашин А.В., Майори Дж. Клиническая паразитология. Руководство. - Женева, ВОЗ, 2002. - 752 с.

6. Марушко Ю.В., Грачева М.Г. Современное состояние проблемы гельминтозов у детей. Вопросы диагностики и лечения // Современная педиатрия. - Киев, 2012. - №3(43). - С.1-5.

7. Мухитдинов Ш.Т., Жураева Ф.Р. Проблемы гельминтозов среди детей до 14 лет и организационные методы борьбы с ними в первичном звене здравоохранения // Мiжнародний науковий журнал «1нтернаука». - 2017. - №6 (28). - С.30-32.

8. Норкулова Г.С. Гельминтозы у детей: частота и причины // European research: Innovation in science, education and technology XXVIII International scientific and practical conference // London. United Kingdom. - 2017. - P.73-74. European research. - 2017. - N5 (28).

9. Пекло Г.Н., Степанова Т.Ф., Панарина П.В. Серологический мониторинг трихинеллеза в Тюменской области // Эпидемиология и Вакцинопрофилактика. - 2010. - №1 (50). - С.30-33.

10. Усенко Д.В., Конаныхина С.Ю. Современные аспекты диагностики и лечения лямблиоза // Вопросы современной педиатрии. - 2015. - №14(1). -С.108-113.

11. Файзуллина Р.А. Самороднова Е.А., Доброквашина В.М. Гельминтозы в детском возрасте // Практическая медицина. - 2010. - №3. - С.31-36.

12. Хамидуллин А.Р., Сайфутдинов Р.Г., Хаертынова И.М. Гельминты человека: описторхоз и псевдамфистомоз // Практическая медицина. - 2011. -№3(50). - С.35-37.

13. Baldursson S., Karanis P. Waterborne transmission of protozoan parasites: review of worldwide outbreaks - an update 2004-2010 // Water Res. - 2011. - Vol.15. - N45 (20). - P.6603-6614.

14. World Health Organization, UNICEF. Prevention and control of schistosomiasis and soil-transmitted helminthiasis. Joint statement. Geneva, 2004.

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.