Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕРНЕТ РЕСУРСОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫХ ЯЗЫКОВ'

ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕРНЕТ РЕСУРСОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫХ ЯЗЫКОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
87
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОЕКТ / НАВЫКИ / УМЕНИЕ / ФУНКЦИЯ / ПРОФЕССИЯ / ЭНТУЗИАЗМ / ИНТЕРЕС / КЛАССИКА / УСПЕХ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдулахадова Анорби Сафоловна, Ахмадзода Бунафша Саймузафар, Оддиева Шахрбону Алиниезовна

В этой статье основное внимание уделяется использованию языка программирования обучению языка, классическому изучению грамматических переводов в академических группах, языка и глубокому пониманию грамматической структуры и сплошной линии речи. Подход, основанный на проектах, представляет собой практическую и эффективную стратегию развития общения, предоставляющую дополнительный интерес к изучению языка, который обеспечивает читателям интерес к обучению, эффективности и результативности, а также к ключевым факторам, способствующим формированию внутренней нейтральной деятельности, помогает в обучении в процессе работы над проектом. В контексте проекта учитель выполняет роль и функции руководителя в период обучения иностранного языка. Традиционные школьные программы состыкованы с образовательной информацией и приводят к разрыву между теорией и практикой, поскольку в этом случае невозможно развивать пользовательский опыт. Однако, исследование проекта очень продуктивно, поскольку в процессе реализации проекта, учащиеся приобретают знания в процессе использования данных практических вопросов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF THE USE OF INTERNET RESOURCES IN THE STUDY OF FOREIGN LANGUAGES

In this article is more attention given to the using of language learning, programming language, the classical study of the translation of grammatical translations into the academic language of the language, and it has a deep understanding of the grammatical structure of the structure and the solid line of speech. A project-based approach is a practical and effective strategy for the development of an area of communication, providing additional interest in language learning, which provides readers' interest in training, efficiency and effectiveness as well as the key factors that contribute to the formation of internal neutral activity helps with project learning. In the context of the project oriented the teacher acquires the role and function in the learning process. Traditional schooling programs are docked with educational information, and lead to a gaping gap between the theory and practice, as in this case it is not possible to develop the user experience. However, project study is very productive, since the project implementation of knowledge acquires knowledgeable in the process of using data in solving practical issues.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕРНЕТ РЕСУРСОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫХ ЯЗЫКОВ»

УДК: 37.0.372.8 (575.3) ББК: 74.00 0-42

ХУСУСИЯТ^ОИ ИСТИФОДАБАРИИ МАНБАЪ^ОИ ИНТЕРНЕТА ДАР ОМУЗИШИ ЗАБОЩОИ ХОРИЧЙ

Абдула^адова А.С., Ахмадзода Б.С.

Донишго^и техникии Тоцикистон ба номи академик М.С. Осимй

Чрмеаи муосир талаботи баланд оид ба сохаи маориф ва рушди умумии донишчуёнро барои самаранокии барномаи азхудкунй вогузор менамояд. Х,адафи асосии таълими забони англисй дар мактаб ин рушди малакаи коммуникатсионй ё таълими муошират бо забони англисй (хоричй) мебошад. Зарур аст, ки ба хар як донишчуй дар як муддати кутохи вакт кабул кардан, коркард, баходихи ва истифода дар дарсхои амалй микдори зиёди иттилоотро таълим дих. ^айд кардан зарур аст, ки ба ташкили раванди таълим, бояд хар як донишчуй фаъол гардад ва бо рагбати зиёд дар синф кор кунад, самараи мехнати худро бинад, ва мустакилона онхоро муайян намояд.

Барои мусоидат намудани муаллимон дар халли ин мушкилот метавонад танхо усулхои анъанавии таълим ва технологияи муосири иттилоотй, аз чумла компютер бо истифодабарии сомонахои интернетй кумак расонад. Бо истифода аз компютер дар рафти таълим имконият медихад, ки рафти омузишро мобилй, индивидуалй ва интерактивй ба рох монанд.

Компютери замонавй метавонад хамчун телевизор, видеомагнитафон, китоб, хисобкунак, телефон ва тачхизоти универсалй истифода шавад, инчунин кобилияти як катор холатхои забономузии гуногунро, ки аз тарафи донишчуён талаб карда мешаванд, самаранок чавоб гуяд. Ин усули таълим ба муаллимон низ хеле чолиб ба шумор меравад: ба онхо барои бехтар арзёбй кардани малака ва дониши донишчуён, боиси чустучуи навгонй, шаклхои гайримукаррарй ва усулхои таълим барои эчодиёти педагогй кумак мекунад.

Х,амин тавр компютер чои муаллимро иваз намекунад, балки танхо накши онро пурра мекунад, компютер накши аз воситахоест, ки истифодабарии он ба таври назаррас самаранокии раванди таълимро меафзояд. Бо пайдо шудани компютер бо дастрасии васеъ ба шабакахои интернетй муассисахои тахсилоти олии касбй ва хонаю корхонахо таъмин шуданд. Аз ин лихоз омузгорон имконият пайдо намуданд, ки хаммаи маълумотхо ва маводхои заруриро аз тамоми нуктахои чахон дастрас намоянд. Ба воситаи шабакаи алокаи телекоммуникатсионй чахонй бо дастрасии фаврй ба захирахои иттилоотии чахонй имконпазир мебошад.

Ташаккули таълим дар замони хозира бо сатхи баланд бардоштани потенсиали иттилоотии он пайваста мебошад. Ин асосан аз бисёр чихат самти тахаввулоти маориф ва ояндаи тамоми чомеаро муайян менамояд. Барои рохнамоии бомувафаккият дар фазои иттилоотии чахонй донишомузонро зарур аст, ки фарханги иттилоотро, инчунин фарханги экрани компютериро ки чустучуи маълумотхои зарурии авалиндарача бештар дар интернет дода мешаванд донанд. [11, с.20].

Забони англисй ба монанди дигар забонхо накши коммуникативиро ичро мекунад, барои хамин хамчун фанни дарсй хам максад ва хам маводи омузиш ба шумор меравад. Дар шабакаи интернет якчанд милиард файлхои мултимедийни ба забони англисй чоп шудаанд, ки аз маълумотхои илмй ва таълимию-методй иборатанд. Ин имконият медихад, ки машваратхо, фаъолиятхои илмй ва машгулиятхои таълимй (семинар, лексия) дар вакти вокей гузаронида шаванд. Дар рафти тайёрй муаллимон дар раванди дарси забони англисй имконият доранд, ки маводхои таълимии гуногуни дохилй ва хоричиро истифода баранд.

Омухтани грамматикаи забони хоричй - ин маънои онро дорад, ки усухлои мушаххаси омузиши ин забонро ташкил намояд, ки хонанда хамзамон омузиши грамматикаи забонро муайян намуда, бояд дар шароити кори карор дошта бошанд. Дар рафти фаъолият бо материалхои грамматикй дониши забономузй охиста-охиста зам шуда малакаи грамматикиашон ташаккул меёбад. Бо истифода аз Интернет

метавон якчанд фикру акидахо, маслихатхо инчунин машкхо барои рушди малакаи грамматикй дарёфт намуд. [4, с.67].

Дар солхои охир масъалаи барномаи технологияи нави иттилоотй дар муассисахои тахсилоти олй баланд бардошта шудааст. Ин на танхо воситахои техникии нав мебошад, балки шакл ва усули нави методй барои омузиши забонхои хоричй ба шумор меравад. Максади асосии омузиши забонхои хоричй ташаккул ва рушди салохияти коммуникативии донишчуён ва аз худ кардани забон мебошад. Вазифаи омузгор аз он иборат аст, ки фаъолияту махорати донишчуёнро дар равиши таълим ташаккул дихад инчунин усулхои методиеро интихоб намояд, ки барои пешбурди фаъолияти хар як донишчуй муфид бошад. Технологиями педагогии замонавй ба монанди омузиши кооперативии методикаи лоиха, истифодаи маълумотхои нави технологй, манбаъхои интернетй барои дарки муносибати шахсй оиди омузиши забонхои хоричй кумак мерасонад, инчунин дарачаи дониши донишчуёнро бо назардошти кобилияташон ва сатхи донишашон таъмин менамояд. Дар раванди машгулиятхои забонхои хоричй бо ёрии сомонаи интернетй як катор масъалахо хал намудан мумкин аст: ташаккули майорат ва малакаи китобхонй, истифодаи маводхои шабакаи глобалй, таълими грамматикаи забонхои хоричй бо ёрии маводхои амалию назариявй, бехтар намудани малакаи хаттии донишчуён, пурра намудани фонди лугавии донишомузон ва дигарон.

Инкишофи системахои алока дар тараккиёти экономии мамлакатхои чахон ба пайдоиши шабакахои Интернетии беназир оварда расондааст. Дар замони муосири мо таъмини интернет ба кадри кофй восеъ мебошад, ки ба х,ар як шахс имконият медихад маълумотхои зарурии дархостшударо пайдо ва дастрас намоянд. [2, с.12].

Истифодаи технологиями иттилоотии нав дар раванди таълиму тарбия ба омузгорон имконият медихдд, ки акидахои педагогй ва эчодии худро бо воситаи мубодилаи тачрибавй бо хамкоронашон амалй намоянд ва дар ин холат донишчуён метавонанд накшаи инфиродии таълимро мустакилона интихоб намоянд: навбат ва чараёни омузиши матн, системаи тамрини вазифа ва масъала вобаста бо дониши забони хоричй, воситахои назоратй ва ислохоти дониш. Бо хамин тарз талаботи асосии таълими муосир яъне бо рохи рушди субъектхои раванди таълим, тарзи фаъолияти инфиродй, худдории фарханг ва хавасмандгардонии инкишофи шахсии худ амалй мегардад. Шиносой бо маводхои нави грамматикй набояд вакти зиёдро гирад. Бахусус дар оне, ки интернет кумак менамояд. Дар навбати аввал ба омузгор лозим намеояд вакти зиёди худро барои тайёр намудани харгуна чадвалхои грамматикй гузаронад. Дуюм ин ки барои бачагон дар интернет бисёр материалхои таълимй барои омузиши забон мавчуд мебошад. Сеюм ба омузгор лозим намеояд, ки вакти зиёди худро бо донишчуён барои тафтиш гузаронад инро ба чои омузгор барномаи Интернет худаш ичро менамояд. Дар ин мархила зарур меояд, ки мафхумашро, ташаккул ва истифодаи сохтори грамматикаро, таъмини санчиши он ва мустахкамии авваларо ошкор намояд [13, с.75].

Албатта мо наметавонем дар равиши машгулиятхои забони хоричй доимо компютерро истифода барем, чи хеле, ки боз дигар вазифахое мавчуданд, ки барои ичро намудани онхо танхо муоширати бевосита лозим меояд. Вале накши ин тавр машгулиятхоро хам арзёби намудан номумкин мебошад, чунки ин таълими компютерй дорои иктидори бузурги хавасмандкунии донишчуён мувофики принсипи таълими индивидуалй ба шумор меравад. Метавон гуфт, ки технологияи интернетй кисми умумии фарханги иттилоотии муаллимону донишчуён ба шумор меравад. Фазои таълими маълумотй пурра шуда истодааст. Барои пурра шудани манбахои иттилоотии омузгорони фаннии ботачрибаро зарур меояд, ки аз тачрибаи кории худ истифода бурда сахми худро дар манбаъхои иттилоотй гузаронанд. Пайдоиши Интернет дар сохаи таълим хохиши донишчуёнро инкишоф медихад, фаъолияти инфиродии хар як хонандаро густариш медихад, суръати маводхои сифатноки дастрас мешударо дар доираи як машгулият баланд мебардорад. Ин асосан ба он вобастагй дорад, ки дар рафти истифодаи интернет хамчун воситаи таълими забони хоричй максаду вазифахои таълиму тарбия бештар амалй мегарданд.

Интернет барои донишчуёне, ки забони хоричиро меомузанд, аз матнхои додашудаи зарурй истифода мебаранд, бо шахсони забондон муошират менамоянд, имконияти бехамто таъмин намуда мухити забонро ташаккул медиханд. Воситахои муосири алока бо шарикон, дастраси ба захирахои иттилоотй дар Интернет на танхо дар технологияхои компютерй балки дар забонхои хоричй низ назарас мебошанд [20, с.166].

Дар айни замон имкониятхои бештар мухим ба монанди маориф новобаста аз масофа, муоширати хонандагон, омузгорон на танхо дар худуди як муассиса, балки дар дигар районхо, вилоятхо ва кишвархои чахон мебошанд. Бо ёрии технологияхои муосири иттилоотй хакикй сохибмаърифат мешаванд на танхо дар дохил балки аз фосилаи дур низ метавонанд тарики сомонахои интернетй фаъолияти худро амалй намуда муошират намоянд.

Компютер, ки рохи таълими инфиродии донишчуёнро таъмин месозад, сабабгори фаъолияти эчодии коллективона хам мебошад. Иштирок дар лоихахои якчоя, сохтани нашриёти матнй, базаи нишондодхо, вебсайтхо, хангоми омузиши забони англисй, ба кабули карорхои якчоя мусоидат карда, коллективи донишчуёнро муттахид мекунад. Гайр аз ин технологияхои компютерй дар ташаккули алокаи байни фанхо самаранок буда, барои донишчуёне, ки забони англисиро дар сохаи коммуникатсияи касбй меомузанд, накши калидй мебозад.

Масъалаи ба хам пайвастани Интернет ба таълим ва бахусус истифодаи он дар таълими забонхои хоричй, хеле мухим аст. Ин пеш аз хама бо он вобаста аст, ки хангоми истифодаи Интернет хамчун воситаи таълими забони хоричй бисёре аз хадафхо ва вазифахои таълиму тарбия имконпазиранд. Имкон дошт, ки бо хамсолони дигар шахрхо, минтакахо ва кишвархо тамос гирад. Дурнамои хамкорй ангезаи мустахкам барои фаъолияти мустакили маърифатии донишчуёнро фарохам меорад. Дар муошират бо хамтоёни худ дар кишвархои англисзабон, кудакон маълумоти зиёдеро ба даст меоранд, бо урфу одат ва фарханги кишвари дигар шинос мешаванд ва истифодаи амалии забони англисиро дарк мекунанд. Шабакаи глобалии Интернет дастрасиро ба иттилоот дар марказхои илмии чахон, китобхонахо таъмин менамояд, ки барои рушди мустакилонаи худ шароити васеъ фарохам меорад, уфукхои худро васеъ мекунад ва таълими минбаъдаро такмил медихад.

Имконияти ташкили лоихахои муштараки хонандагони синфхои гуногун ва мубодилаи тачриба аз чониби омузгорон вучуд дорад. ^обилиятхои бойи нармафзорхои муосир ба шумо имкон медиханд, ки ба кор ба таври эчодй ва гайримукаррарй муносибат кунед. Хусусияти лоихахои шабакавй, пеш аз хама, дар он аст, ки онхо табиатан хамдигарфахмианд. Х,алли мушкилоте, ки ба хар як лоиха хос аст, хамеша истифодаи донишхои хамгиро талаб мекунад. Донишчуён мекушанд уфуки худро дар бораи кишвархое, ки тахсил мекунанд, чугрофия, таърих, фарханг, кор бо манбаъхои мухталифи иттилоот бо забонхои хоричй васеъ кунанд ва хамзамон ба олам дар бораи кишвар, зодгох, мактаб маълумот диханд.

Ч,амоахои шабакавй имкон медиханд, ки дониши грамматикй, лексикй, лексикй, шунавой ва навиштанро такмил диханд, назорати фаврй гузаронанд. Донишчуён тестхои онлайн мегузаронанд, бо дастурхои грамматикй, лугатхо кор мекунанд ва гуш карданро бехтар мекунанд. Х,амасола шумораи донишчуёне, ки мехоханд дар викторинахо, мусобикахо, озмунхо ва олимпиадахо, чемпионатхо ва конфронсхо дар сатххои гуногун ва мавзуъхои мухталифе, ки аз чониби чамоахои шабакавй ташкил карда мешаванд, меафзояд.

Ч,амоахои шабакавй доираи васеи фаъолиятро барои муаллимони забонхои хоричй, аз кабили санчиши дониш дар бораи методикаи таълими забони хоричй, муошират бо муаллифони маводхои хозиразамони таълимй ва гузаронидани дарсхои онлайн бо забонхои модарй пешниход мекунанд. Муаллимон имконият доранд, ки дар мусобикахои гуногун, конференсияхо, озмунхо, лоихахо мустакилона ва якчоя бо кудакон ширкат варзанд. Гайр аз он, худи муаллимон метавонанд лоихахои сатххои гуногунро ташкил кунанд, бо хамтоёни кишвархои омузиши забон мукотиба кунанд, маколахо интишор кунанд, дарсхо ва чорабинихо тахия кунанд, тачрибаи худро

муаррифй кунанд ва бо хдмкасбони худ мубодила кунанд, бидуни тарк аз хона курсх,ои фосилавй гузаронанд ва дониши худро такмил дихднд ва малаках,о. Гайр аз он, омузгори забони англисй барои дарсх,ои худ маводи чолибро дар сайтх,ои гуногун пайдо карда метавонад, масалан:

АДАБИЁТ

1. А.И. Бурлак: Учебник английского языка «Высшая школа» Москва: - 1992

2. Буран А.Л. Педагогические технологии, используемые в обучении иностранным языкам с применением информационно-коммуникационных технологий / А. Л. Буран // Молодой ученый. - 2011.-№12. Т.2. - 481с.

3. Б.С.Островский: Английский язык «Просвешение» Москва: - 1990

4. Девтерова, З.Р. Дидактические функции сети Интернет для предмета «Иностранный язык» / З.Р. Девтерова // Наука - XXI веку: материалы Х Недели науки МГТУ. VI Всероссийская научно-практическая конференция студентов, аспирантов, докторантов и молодых ученых: I сессия. - Майкоп, 2005. - 262.

5. Каримова Л.А. Проектная деятельность в обучении иностранному языку как фактор развития творческих способностей студентов\ Л.А. Каримова\ Педагогические проблемы высшей школы: Материалы Всероссийской научно-практической конференции 2-ноября 2007 - Димитровград: филиал УлГУ - 2007- 331с.

6. Титаренко Н.В. Методика организации ролевых игр проблемной направленности при дистанционном обучении иностранным языкам: /Н.В. Титаренко Дисс. ... канд. пед. наук. М., 2007. 449с.

7. Tatiana Klementyeva: Tenses in English Grammar « АИРИС ПРЕСС» Москва: - 2008.

8. Халтурина О. В. Использование видеоподкастов для оптимизации процесса обучения иностранным языкам / О. В. Халтурина // Молодой ученый. - 2012. - №6. - С. 453-456.

9. Gonella L., Panto E. Didactic architectures and organization models: a process of mutual adaptation // eLearning Papers. - 2008. - №9.12 p

10. Doolittle P.E., Multimedia Learning: Empirical Results and Practical Applications, Paper presented at the Irish Educational Technology UsersConference, Carlow, Ireland - 2002.

11. http://school-collection.edu.ru/ мачмуаи ягонаи захира^ои таълимй

12. http://www.openclass.ru/wiki-pages/180789 захира^ои таълимии ракамй. Дар ин чо маводи бузурги чугрофияи минта^авй чамъ оварда шудааст.

ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНТЕРНЕТ РЕСУРСОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫХ ЯЗЫКОВ

В этой статье основное внимание уделяется использованию языка программирования обучению языка, классическому изучению грамматических переводов в академических группах, языка и глубокому пониманию грамматической структуры и сплошной линии речи. Подход, основанный на проектах, представляет собой практическую и эффективную стратегию развития общения, предоставляющую дополнительный интерес к изучению языка, который обеспечивает читателям интерес к обучению, эффективности и результативности, а также к ключевым факторам, способствующим формированию внутренней нейтральной деятельности, помогает в обучении в процессе работы над проектом. В контексте проекта учитель выполняет роль и функции руководителя в период обучения иностранного языка. Традиционные школьные программы состыкованы с образовательной информацией и приводят к разрыву между теорией и практикой, поскольку в этом случае невозможно развивать пользовательский опыт. Однако, исследование проекта очень продуктивно, поскольку в процессе реализации проекта, учащиеся приобретают знания в процессе использования данных практических вопросов.

Ключевые слова: проект, навыки, умение, функция, профессия, энтузиазм, интерес, классика, успех.

FEATURES OF THE USE OF INTERNET RESOURCES IN THE STUDY OF FOREIGN LANGUAGES

In this article is more attention given to the using of language learning, programming language, the classical study of the translation of grammatical translations into the academic language of the language, and it has a deep understanding of the grammatical structure of the structure and the solid line of speech. A project-based approach is a practical and effective strategy for the development of an area of communication, providing additional interest in language learning, which provides readers' interest in training, efficiency and effectiveness as well as the key factors that contribute to the formation of internal neutral activity helps with project learning. In the context of the project oriented the teacher acquires the role and function in the learning process. Traditional schooling programs are docked with educational information, and

lead to a gaping gap between the theory and practice, as in this case it is not possible to develop the user experience. However, project study is very productive, since the project implementation of knowledge acquires knowledgeable in the process of using data in solving practical issues.

Key words: project, skills, acquires, function, occupation, enthusiasm, interest, classics, success.

Сведение об авторах.

Абдулахадова Анорби Сафоловна - ассистент кафедры «Языков» Таджикского Технического университета им. акадеитк М. С. Осими. Тел. (+992) 985964274 Ахмадзода Бунафша Саймузафар - кандидат педагогических наук, дотсент кафедры «Языков» Таджикского технического университета им. акад. М.С.Осими. академик М.С. Осими. E-mail: - abunafsha@mail.ru Тел. (+992) 985053454

Оддиева Шахрбону Алиниезовна - ассистент кафедры ««Языков» Таджикский технический университет им. академик М.С. Осими.

About the autor:

Abdulahadova Anorbi Safolovna - assistant of language department of Tajik technical University named after academisian M.S. Osimi Tel: (+992) 985964274 Ahmadzoda Bunafsha Saimuzafar - candidate of pedagogical science, dotcent, language department of Tajik technical University after name academisian M.S. Osimi E-mail abunafsha@mail.ru phone. (+992) 985053454

Oddieva Shahrbonu Aliniezovna - assistant of language department of Tajik technical University named after academisian M.S. Osimi

УДК: 370 (09) ББК: 433(2)-5

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МИРОВЫХ И НАЦИОНАЛЬНЫХ СОВРЕМЕННЫХ ПРОГРЕССИВНЫХ ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ДОСТИЖЕНИЙ В ПРОЦЕССЕ ПОДГОТОВКИ

ПЕДАГОГИЧЕСКИХ КАДРОВ

Каримзода М. Б.

Академия образования Таджикистана

На современном этапе развития Таджикистана, который, кроме прочего, характеризуется проведением масштабной реформы высшего образования, особую актуальность приобретает вопрос повышения профессионального уровня будущих педагогов до показателей, соответствующих потребностям общества. Поскольку при неуклонном повышении требований к уровню квалификации педагогического состава главным интегральным итогом профессионального образования становится сформированность ключевых компетенций и у выпускников высших педагогических учебных заведений [2].

Таким образом, мы можем констатировать, что вопросы, касающиеся создания условий для самореализации личности, ее самоопределении, в контексте Болонских принципов и в условиях реформирования образовательной системы Таджикистана, приобретают особое значение. Как отмечают многие эксперты, если прошлое столетие называли столетием научно-технического прогресса, то сегодня мы живем в эпоху «человеческих качеств», когда приоритетную роль в жизни общества будут играть качества, дарования и способности человека [4].

Вышеназванные факторы, в свою очередь, актуализируют необходимость проведения всестороннего анализа формирования и совершенствования педагогической практики, которая ориентирована на формирование у будущих педагогов качеств профессионально-гуманистического характера.

Являясь основным элементом образовательного процесса, педагогическая практика предусматривает в качестве своей главной цели формирование личности, обладающей такими качествами, как энергичность, активность, самостоятельность, становясь, таким образом, одним их эффективнейших методов в рамках личностно-ориентированной педагогики.

Анализ многочисленных исследований в рассматриваемой сфере свидетельствует об эффективности модульной системы организации педагогической практики, которая позволяет вывести педагогическую культуру будущих педагогов на качественно новый уровень, позволить им максимально реализовать свой личностно-профессиональный потенциал, максимально осознать общественную и личностную значимость избранной ими профессии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.