CC BY
32
Dr Petar Stanojević,
major, dip!, inž. Dr VasiHjc MBkovic, pukovnik. dipl. inž. Vojnouhnitka akadcmija VJ.
B«ognid
OSNOVI METODOLOGIJE PROJEKIOVANJA ORGANIZACIONO-TEHNOLOŠKIH SISTEMA
UDC: 65.01
Rezime:
U radu su. na osnovama rezultata poznatih istraiivanja, dale osnove kreirane metodo-iogije projekiovanja organizaciono-tehnoloških (poslovnih) sistema. Metodologija je koncipi* ratta tako da bude primenljiva za iiroki spektar mogućih organizaciono-tehnoloških sistema, a posebno za one kod kojih je ubrzavanje informacionih i niaterijalnih tokova osnovni pokazatelj poboljšanja uspešnosti. Metodologija obuhvata celinu projektovanih sistema, s tim Sto se naglaiavaju specifične meiodologije projekiovanja tehnoloSkog i organizacionog podsistema. U okvir meiodologije ukljuiene su specifične procedure permonentne ocene varijantnih reSenja i osiguranja kvalilela projekiovanja. Metodologija je primenjena u praksi kod reprojektovanja specifičnog sistema odriavanja, gde je data odgovarajuče rezultate.
Ključne reći: metodologija. projekiovanje. organizaciono-tehnološki sistemi, organizacija, tehnologija.
BASICS OF METHODOLOGY OF DESIGN OF ORGANIZATIONAL AND TECHNOLOGICAL SYSTEMS
Summary:
The fundamental principles of the created methodology for designing organizational and technological (business) systems are given on the basis of results of well-known researches. The methodology is concieved in such a way to be applicable to the urde spectrum of possible organizational-technological systems, in particular to those systems where quickening of information and material flows represents the increase of successfulness. The methodology concerns designed systems as a whole with the special emphasis on the specific methodologies of design of technological and organizational sybsystem. Particular procedures for permanent estimations of variate solutions and for assuring design quality are included in the metholodogy as well. The application of the methodology in practice, in redesigning a specific maintenance system, has given appropriate results.
Key words: methodology, design, organizational and technological systems, organization, technology.
Uvod
Usavršavanje organizaciono-tehno-loških sistema (OTS) neophodno je za njihov opstanak, jcr u protivnom popri-maju karakteristike zatvorenih sistema u
kojima raste entropija, pa sistem kreće ka dezorganizaciji i gašenju. Dinamiku i osnovne pravce usavršavanja diktiraju OTS koji se nalaze na višem nivou unu-trašnje organizovanosti, poremećaji u tražnji za robama i uslugama i izmenjeni
144
VOJNOTEHNtĆKI GLASNIK 2/2000.
zahtevi kupaca-korisnika usluga. Usa-vršavanje i razvoj OTS može biti u sfe-rama tchnologije, organizacije i organization kulturc (načina ponašanja - atti-tud), u jcdnoj od njih ili u njihovoj kombinaciji.
Egzistencija i razvoj OTS zavisi od toga kako će se oni adaptirati na promene koje imaju generatorc u sistemu i van sistema. Zbog toga se ovi sistemi difercn-ciraju na delove koji imaju zadatak da upravljaju pojedinim segmcntima okoline i sopstvene delatnosti. Svi elementi OTS-•a su medu sobom povczani organizacio-nom strukturom a kvalitet i uskladenost njihovih vcza ima svoj direktan iskaz u uspešnosti funkcionisanja OTS-a. Dina-mička stabilnost efektivnosti organizacije ostvaruje sc i organizacionim promena-ma. Radi toga projektovanje organizacije. kroz planirane i kontrolisane organiza-cione promene, odnosno kroz primene naučnih metoda za rešavanje personal-nih, socijalnih, organizacionih i tehničko--tehnoloških problema, donosi stabilnost organizaciji, grupama i pojcdincu.
Savremeni pristupi projektovanju
organizacije
Svi moderni pristupi organizaciji u suštini su zasnovani na sistemskom i situa-cionom pristupu i na kontingentnoj tcori-ji, počev od rada Džemsa G. Milcra, „Živi sistemi** (1978), preko koncepta Reinženjeringa poslovnih procesa (Business proces reingeneering - BPR) [1], do koncepta Proaktivnih organizacija [2] ili Inženjerstva procesnih mreža (Process Networks engineering) [3] i imaju viSe zajedničkih osobina. To su opšta težnja ka stvaranju manjih, fleksibilnijih i time uspešnijih potcelina i njihovo povezivanje u vidu mreže u celinu da bi sc koncentra-
cijom resursa (internih i cksternih) posti-gao brži napredak i uspešnije reagovalo na veće poremcćaje. Prisutna je stalna tendeneija promena organizacionih struk-tura od visoko hijerarhijski i funkcionalno strukturiranih ka horizontalnim mreža-ma, procesno i tržišno orijentisanim. Pri-meni strategija Just in Time i Total Quo-lity Management poklanja se sve veća pažnja. Sve je izraženiji i trend humaniza-cije odnosa. Ovi trendovi nameću inte-graeiju u organizaciji istovremeno po viSc dimenzija (medu potcelinama prema pro-cesu ili izlazu. finansijsku, informacionu. prema tržištu-kupcima, itd., koje su po karakteru spoljnc - sa delovima okruže-nja i unutrašnjc). GrafiČka ilustracija ovog zaključka prikazana je na slici 1.
(Concept stvaranja budućih uspešnih organizacija zasnivaće se na principima: decentralizovanog upravljanja, upravlja-nju prema predviđanju i naučenom i dina-mičkoj adaptaeiji. Insistira se na fleksibil-nosti organizacije, i to kroz tri oblika: potencijalna fleksibilnost (lako prelažcnjc na drugi proizvod - uslugu), organiza-ciona fleksibilnost (uvek imati vi$ak ka-paciteta), operativna fleksibilnost (lako i brzo donošenje odluka). U odnosu na dosadašnjc modele „faktorskih** OTS insistira se na „takmičarskim'* OTS.
U vezi sa ovakvim trendovima usa-vršavanja organizacije jasno je da će ključni element uspeha biti adekvatan mehanizam koordinaeije, odnosno ade-kvatna organizaciona struktura. pravila i procedure, jer će ključni problemi biti posledica deccntralizacije. Drugi element uspeha je usmerenost na korisnike usluga - kupce. Jedan od ključnih mehanizama prevazilažcnja problema nastalih decen-tralizaeijom i potrebom da se zadovolje spccifični zahtevi tržišta, sastojaće se u integraeiji dclova sistema prema procesi-
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK V2O00.
145
Efikasnost
kooperacija
Divizionalizacija,
segmentacija
STRUKTURIRANA MREŽA MALIH AUTONOMNIH JEDINICA
Brie, bolje, jeftinije Kombinovanjc efikasnosti malih i potcncijala vetikih OTS-a
Oijcntacija pretna procesima Oijentacija prema kupcima, korisnicima usluga
Integracija po svim dimenzijama Humanizacija odnosa Potrcbno modclovanje
Sicpen razvoja
St. I - OpŠti trendovi u razvoju organizaeije
ma, uz eliminaeiju gubitaka u njima, i stvaranju adekvatne funkcionalne organization strukture (matrična, projekina ili višclinijska funkcionalna struktura). Kijučni faktor bilo kakve integraeije predstavlja adekvatan informacioni si-stem. Sama primena savremene informa-cione tehnologije, bez odgovarajuće reor-ganizaeije, nećc omogućiti postizanje ve-ćih efekata na ukupnu uspešnost OTS (1. 4j. To znati da će uspešnija biti ona organizaciona rešenja koja, uz integraeiju prema procesima, omogućavaju poveća-vanje kvaliteta. pojednostavljenje i ubrza-vanje materijalnih i informacionih tokova u sistemu i izmedu OTS i okoline. Takva rešenja posebno ćc uticati na izmenu informacionih tokova u OTS, a one će uticati na izmene tokova materijala, radne snage, novea i drugih.
Na potju strategic (metodologije) usavršavanja-projektovanja OTS javlja se
više koncepata koji sc po svojoj prirodi medusobno ne isključuju već se dopunja-vaju [4], kao što su na primer: koncept BPR, inovacija-usavršavanjc process (process inovation - PI) [5], unapredenje poslovnih procesa (business process improvement - BPI) [6], ili su specifična kombinaeija prethodnih [7]. Ciljevi su im istovetni: omogutiti da se radi brže, bolje i jeftinije. uz zadovoljenje tražnje sve izbirljivijeg tržišta-korisnika, što ima za posiedieu postizanje prednosti nad kon-kureneijom i povećanje profita. Postizanje tih ciljeva zahteva korišćenje svih danas poznatih istraživačkih alata s tim što danas vetina naglašava hibridnu stmu-laeiju koja uključuje povezivanjc svih tokova u modelima. fuzzy pristup i viSekri-terijumsko odlutivanje. Bitne razlike jav-Ijaju se u: pravcu primene, obuhvatu problems, rezultatima koji se njihovom primenom mogu postići i rizicima koje njihova primena nosi.
146
VOJNOTEHNIĆKI CLASNIK 2/2000.
Koncept BPR zahteva pristup pro-menama odozgo nadolc, jer se usavršava-njem sistema kao celine teži iskorišćcnju svih prednosti sincrgetskog efekta. PI jc jedan od koncepata koji u osnovi ima pristup odozdo nagore, odnosno prefcrira se prcthodno usavršavanje dclova ili po-jedinih funkcija sistema, pa tek onda sistema kao celine, slično kao i JIT ili TQM strategije. Ostali koncepti pred-stavljaju njihovu kombinaciju. Radikal-nim reprojektovanjem OTS kojc se po-stiže primenom BPR mogu se očekivati efekti od 50% i više na pokazatelje uspe-šnosti OTS, ali je rizik donošcnja pogre-šnih odluka veliki. Primcna koncepata sličnih PI sigurno donosi poboljšanja, koja nc mogu biti istog nivoa kao kod BPR, jer su vezana za dclove sistema (odsustvo sincrgetskog efekta), ali je rizik donošenja pogrešnih odluka mali.
Primena koncepata koji predstav-Ijaju kombinaciju prethodnih možc, u ekstremnom slučaju. dovesti i do cfekata sličnih primenom BPR [4], s tim što se izbegava opasnost (smanjuje se nivo rizi-ka) koju nosi primcna radikalnih rešenja koja često mogu imati i nepredvidljiv suprotan efekat na sistem, posebno kada ih kreiraju menadžeri koji ncmaju do-voljno iskustva ili znanja o procesima specifičnim za OTS koji su predmet re-projektovanja.
Problem i cilj istraživanja
Problem koji se postavlja pred inici-jatore organizacionih promena u OTS je dvojak. Jedan se sastoji u tome koju od ponudenih strategija usavršavanja treba izabrati, a drugi je u tome kako doći do kvantitativnih pokazatelja na osnovu ko-jih će se odabrati najbolja varijanta usa-vršavanja organizaeije OTS gledano
prema specifičnom sistemu kriterijuma, bez eksperimenata na samom sistemu i bez većih troškova istraživanja. Bojazan od nepreduzimanja koraka ka usavršava-nju OTS slična je bojazni izazvanoj poten-cijalnim rizicima koje nose pogrešne od-luke. Dodatni problem sastoji se u tome da su jasno definisani samo koncepti kojc predstavljaju spccifičnc krajnosti, odnosno BPR i PI. U svim drugim slučajcvima potrebno je razvijati specifičnu metodoio-giju, kao što je to učinjeno na primeru logističkih lanaca (Supply chain manage-menta) [7]. Problem specifičnih metodo-logija je u tome Što njihov razvoj i primcna zahteva, verovatno, najviše ulože-nog rada.
Sigurno je da se metodologija pro-jektovanja - reprojektovanja OTS mora zasnivati na: „mišljenju unazad*', stavlja-njem u prvi plan rczultata (Benchmarking) [8], odnosno mogućih poslcdica u funkeiji od preduzetih ili nepreduzetih mera. što znači stvaranje specifičnog sistema kriterijuma uspešnosti za svaki OTS koji se zasniva i na željama i hte-njima korisnika usluga - kupaca; prednosti sinergetskog efekta usavrSavanja celine sistema nad usavršavanjem delova u sklopu projektovanja promena u OTS: orijentaeiji prvenstveno na ključne pro-cese u smislu eliminaeije svega što nc povećava vrednost izlaza (racionalizaci-ja); uzimanju u obzir prednosti intra i intcrorganizacione sinergije među sličnim i zavisnim grupama poslova ili process u sistemu i izvan sistema; ostvarenosti za primenu svih danas poznatih istraživačkih alata, a posebno onih koji omogućavaju kvantifikaeiju efekata organizacionih promena i razlika medu generisanim organi-zacionim varijantama; otvorenosti za primenu danas poznatih postupaka za po-boljšanje uspešnosti. moguće optimizaeije
VOJNOTEHNIĆKl CLASNIK 2^000.
147
i racionalizaciju (kao na primer u (6J); sagledavanju potrcbnih promena, prvcn-stveno u organizacionoj. ali i u tehnolo-$koj sferi i sferi ponašanja zaposlenih koje mogu biti isto toliko značajne i potrebnc, a po suštini procesa mcdu-sobno su nerazdvojne; proceduri koja omogučava da sc prcma realnim potre-bama i mogućnostima obavlja reprojekto-vanje sistema koje, svojim zahvatom, može da obuhvati dclove sistema (slično PI) do celine sistema (slično BPR); pri-stupu odozgo nadolc koji nudi veću širinu zahvata-saglcdavanja problema, medu-sobnih veza i meduzavisnosti mcdu pro* cesima i odozdo nagore kojim se izbegava ncuzimanje u obzir svih uticajnih faktora i karakteristika procesa i podstidc inova-tivnost pri kreiranju procesa - produkata ijudi koji učestvuju u usavršavanju OTS.
Prednost imaju mctodologije koje se zasnivaju na seriji tačno prcciziranih fa-znih koraka, jer se logičnim redosledom postupaka istraživačko-razvojni napori minimiziraju, obczbeduje sveobuhvat-nost. kao i potpuno razumevanje dešava-nja u OTS, izbegavaju mogućnosti pre-vida pojedinih uticajnih faktora i veza i time smanjuje mogućnost greške. Da bi sc tzbegla mogućnost loSih rešenja, OTS sc mora pristupiti na osnovama sistem-skog pristupa i anatizc. Osnova ovakve mctodologije mora biti situacioni pristup (Case study approach), jer se moraju uvažiti specifičnosti svakog projektova-nog OTS. Prednost će, naravno, imati one metodologijc koje omogućavaju lakšu primenu i time kontinuitet u prime-nt. odnosno cikličan proces usavršavanja OTS, svaki put kada se ukaže potreba za njihovim poboljšanjima.
Izneta zapažanja praktićno Čine specific sistem kritcrijuma valjanosti meto-dologija za usavršavanje OTS, u opStcm slučaju, glcdano iz današnje perspektive.
Može se rcći da organizacionu struk-turu čine tri ključna elementa: makro-struktura organizaeije, mikrostruktura organizaeije i infrastruktura. Makrostruk-turu čine organizacione jedinice. u najši-rem smislu (uključuje i funkeije), i njihovi medusobni odnosi. Mikrostrukturu pred-stavlja broj, raspored i odnos radnih me-sta unutar svake organizacione jedinice, a infrastrukturu čini sve ono Što medu-sobno povezuje clemente makro i mikro-strukture, stvara mrcžu odnosa i pokreće ih zajedno sa psihosocijalnim podsiste-mom ka ostvarenju cilja. Tu spadaju sledcći podsistemi: informacioni, regula-cioni i menadžmcnt.
Iz navedene klasifikacijc proističe su-ština postupka projektovanja organiza-cionc strukture koji sc sastoji u [10] sledcćem:
- raščlanjavanju ukupnog zadatka OTS (projekat makrostrukture);
- oblikovanju organizacionih jedi-nica (projekat mikrostrukture);
- uspostavljanju mehanizma koordi-naeije (projekat infrastrukture).
Svaka organizaeija može se prikazati korišćenjem uobičajcnog Minitzbergovog opšteg prikaza na kojem dominiraju ve-liki struktumi blokovi, kao štoje učinjeno na slici 2.
Presck A-A organizaeije predstavlja njegova organizaciona struktura, koja može biti po tipu i sadržaju vrlo raznoli-ka. Tokovi informaeija i novea karakteri-stični su za ovaj presek. Presek V-V, u stvari, predstavlja prikaz operativnog ni-voa sistema koji ima za cilj stvaranje korisnog izlaza na osnovu zadatih ulaza, i na kome se nalaze izvršne organizacione celine sistema. Ovim nivoom dominiraju tokovi materijala, radne snage, sredstava za rad i informaeija koje ih prate. Izmedu ovih jasno odvojenih zona postoje i pre-
148
VOJNOTHHNICKI GLASNIK 2/2000.
SI. 2 - Pristup posmatranju organizacije
iazne zone u kojima se pojavljuju svc moguće kombinacije tokova. Pored ovog u sistemu se odvijaju i specifični procesi odlučivanja. To znači da se istovremeno mora uzeti u obzir postojanje:
- tokova različitog karaktera u si* stemu (novca, informacija, materijala, re-sursa, radne snage);
- prirodnih i upravljačkih kola po-vratnog dejstva;
- inertnosti sistcma - kašnjenja u sistemu;
- gubitaka - odliva iz sistema;
- različitog kvaliteta relacija izmcdu elemenata sistema (jcdnosmeme i povrat-ne» pozitivne i negativne, redne, para-lelne i kombinovanc);
- kriterijuma odlučivanja.
To navodi na sledeće zaključke: da se pri projektovanju-reprojektovanju OTS gotovo istovremeno moraju rešavati problemi tehnoloških dizajna i dizajna organizacione strukture, jer oni predstav-Ijaju nerazdvojivu i mcdusobno zavisnu ceiinu; da mctodologije tehnološkog i organizacionog projektovanja moraju biti priiagodene karakteru procesa koji su za njih vezani, dakle različite, i da mora
postojati odgovarajući način povezivanja ovih dvcju metodologija u jednu cclinu zajedno sa ostalim istraživačkim postupci-ma, danas uobičajenim u aktivnostima oko projektovanja organizacije i tehno-logije.
Danas postoji malo modeia i postu-paka za svcobuhvatno projektovanje ka-rakterističnih OTS koji bi zadovoljili sve navcdene zahteve (ako se postojeći uop-štc mogu tako okaraktcrisati). Taj nedo-statak posebno sc oscća u domenu logi-stičkih OTS. Spccifičnosti okruženja. ci-Ijeva, parametara uspešnosti, karaktera poslova i kupaca ili korisnika usiuga utiču da se mora kreirati specifićna metodolo* gija za projektovanje-reprojektovanje ovakvih sistema.
Koncipiranje i prikaz jedne takvc metodologije predstavlja ciij ovog rada. Na taj način doprineće se povećanju mo-gućnosti uspešnog projektovanja tehnolo-škog podsistema i organizacione struk* ture u raziličitim situaeijama i poboljšanju uspešnosti OTS. To je celovita metodologija projektovanja OTS kao celine i, u okviru toga, metodologija projektovanja adekvatnih organizacionih struktura. Pri
VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 2/2000.
149
njenom stvaranju uzeta su u obzir sva do sada stečena saznanja kroz isiraživanja ili u praktidnom radu. Takođc, omogudeno je da se korišćcnjcm takve metodologije odredi najboija varijanta organizacione strukture iz skupa mogudih. i omogudi ckspcrimcntisanjc sa mogućim organiza* cionim, tehnološkim i drugim rešenjima i promenom veličina ulaznih parametara. To znadi i da je izvršena sistcmatizacija i optimizacija potrebnih postupaka projek-tovanja i njihovo uklapanje u odgovara-judu proccduru projcktovanja.
Metodologija je prikazana na pri-meru sistcma održavanja (SOd), kao ka-rakteristidnog logistidkog sistema. U ovoj oblasti su, do sada, postojale razvijcne metodologije za optimizaeije delova si-stema i sistema održavanja pojedinadnih tehnidkih sredstava, prvenstveno zasno-vane na teoriji pouzdanosti, pogodnosti održavanja i optimizaeiji zasnovanoj na srednjim vrednostima statistidkih pokaza-tclja i modclima održavanja.
Sistem održavanja
Sistem održavanja može biti samo-staian sistem ili je podsistem šireg sistema i kao takav mora biti uskladen sa drugim podsistemima i podreden cilju funkeioni-sanja Šireg sistema. Svojc funkeionisanje ostvaruje kroz pojedinadni i maloserijski tip proizvodnje. Sistem je prema nadlcž-nostima hijerarhijski ustrojensjedne stra-ne, a sa druge je, nadelno, prostorno razuden. gde je svaka organizaciono-teh-nološka celina zaokruiena i za date us> love univerzalna. Logistidki sistemi u koje spada i SOd pripadaju klasi sistema kod kojih je kljudni faktor uspeha ubrzavanje informacionih tokova i procesa donoSenja odluke (9). Fo svojim karakteristikama
SOd predstavlja poslovni sistem u punom znadenju tog termina.
Danas su aktuelni koncepti inte-gralne logistidkc podrške (ILS), scrije ameridkih vojnih i I EC standarda, kao i standarda o kvalitetu ISO 9000, 10000, 14000, pouzdanosti Ijudskog faktora i drugi, dija sc filozofija zasniva na integral* nom i sveobuhvatnom posmatranju doga-daja vezanih za proizvod u toku ditavog životnog veka. Na osnovu iznetog od izuzetne je važnosti ukljudivanje SOd-a u procese nabavke, projcktovanja, proizvodnje i modifikaeije TS, obuke kori* snika za pravilnu eksploataciju, kao i regencracije i snabdevanja rezervnim de-lovima, odnosno pružanja podrške - obe-zbeđenja kvalitcta TS u toku projektova-nog „životnog veka“. Sve to namede problem efikasnog i efektivnog integrisa-nja SOd, kako sa sistemima koji razvijaju i proizvode TS, tako i sa korisnicima i njihovim organizaeijama radi poboljšanja uspešnosti svakog od njih.
Osnovni algoritam projektovanja -
reprojektovanja OTS
Osnovni algoritam projektovanja -reprojektovanja OTS kao celine, prika-zan je na slid 3.
Suština sadržaja pojedinih koraka procedure prikazana je na slici. Kreirani pristup zasnovan je na filozofiji ciklidnih ili spiralnih, ali i klasidnih modela organi-zacionog projektovanja. U sebi ima ugra-denu proceduru postupaka sistemskog pristupa. Posmatranom sistemu pristupa se kao celini, ali se posmatraju i njegovi karakteristidni delovi. Time je postignuta mogudnost da se u postupku projektova* nja ostvari susretni pristup (odozgo na-dole i obratno), ali i da se provedu postupci analize i sinteze. Ciklidni ili
150
vojnotehniCki GLASNIK 2/2000.
Kritcrijumi,
pokazateiji
uspešnosti
sistema
održavanja
Mctodologija izbora i osiguranja kvalitcta projektovanih rešenja
iH
10
Provcra varijantnih reScnja (pokazatelii uspeSnosth
Izbor varijanle
~ y~
Detaljisanje i ponovna provcra ----------------+ --------------
PROJEKTOVANl SISTEM
11
ilK
Program rani razvoj sistema ♦ —
Uvodenje u sistem
13
Provcra u sistcmu
i
SI. 3 - Osnoxm ulgontum postupka projektovanja SOti
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 2/2000.
151
spiralni pristup znači pcrmanentnu verifi-kaciju i validaciju rezultata i povratak na prethodnc korakc procedure ako je po-trebno postići odgovarajuća poboljšanja, u bilo kom koraku, odnosno ostvarujc se kontinuirana povratna veza. Postupak podrazumeva i testiranje dobijenih reše-nja u praksi i permanentno usavršavanje sistema zbog poboljšanja vrednosti izla-znih pokazatelja uspcšnosti, iti zbog pro-mcna koje mogu nastati u sferi okruženja ili tehnologije.
Projcktovanjc jedne po jedne jedi-nice i njihovo uklapanje u cclinu Ćini postupak projektovanja odozdo nagore. Ovaj pristup omogućava zadržavanje pro* jckta u granicama upravtjivosti i razume-vanjc problema i funkeionisanja pojedi-nih potcelina (uz povezivanje prema pro-ccsima). Na taj naćin reprojektovanje OTS nc znači nužno revolucionarne pro-mcne, nego se omogućava i evolutivni razvoj.
Dve osnovne celine ili faze postupka predstavljaju opts i analiza funkeionisanja i izbor.
U toku postupka opisa i analizc funkeionisanja treba izvrSiti analizu tokova materijala (ATM), analizu informacionih tokova (AIF) i analizu postupaka odluči-vanja (APO).
ATM omogućava da se uočc uzroč-nici raznih zastoja u procesima pretvara-nja materijalnog ulaza u korisni izlaz, ograničenja. nelogičnosti i mesta na ko-jima se pojavljujc diskontinuitet medu-sobno zavisnih radnji ili postupaka. nedo-staci u logističkoj podršci, itd., i da sc tačno odrede aktivnosti koje ne povcća-vaju vrednost izlaznih rezultata (genera-tori gubitaka).
AIF omogućava da se determinišu sve karakteristike i tokovi informaeija unutar posmatranog sistema i izmedu
sistema i njegovog okruženja. Takode. ovim postupkom sc određuje način proce* siranja informaeija u sistemu i odreduju oni elementi organizacione-upravljačke strukture koji su uključeni u pojedinc procese odlučivanja. Na taj način odre-dujc se i postojeća struktura nadležnosti i odnosa zavisnosti u upravljačkom podsi-stemu OTS.
APO je namenjen da se odrede pri-menjeni postupci i algoritmi u proccsu donoSenja odiuka u procesu upravljanja posmatranim procesima u OTS.
Na osnovu opisa i analize funkeionisanja konkretnog SOd-a dolazi sc do preciznog determinisanja: strukture ci-Ijeva SOd. Serna organizacionc strukture i postojcće raspodclc nadležnosti, mesta i ulogc SOd u okviru višeg i logističkog sistema i okvimih zahteva za karakter njegovog funkeionisanja (principa i ogra-ničcnja), ccline zadatka koje SOd treba da realizuje, strukture i karakteristika tehnoloSkih zahteva1 (TZ). karaktera procesa održavanja i tehnoloSkih eleme-nata (TE) koji se koriste za održavanje, pravila i procedura po kojima se izvrSa-vaju postupci održavanja. karaktera veza SOd-a sa sistemom snabdevanja rezer-
1 TCHNOLOSKI ZAHTEV mole se definitati kao elementama aktivnost koja nastajc raMlanjivanjem zadatka (u ovum sluftju sistema odrtavanja) na nivo koji obczbcdujc da k oslvarc v*ze izmedu njih i clemcnaia koji ih rcalizuju (11). TZ su po prirodi vrtedimcnzionalni i nijedan od njih se. pri lehnoiolkom projektovanju. nc moie zaboraviti ili iskljufili. yet će time nasiaii i ocukljuCivanjc TEHNOLOSKOG CLEMEN-TA. odnosno resursa koji ga izvrtava. Konkrctno opisivanje TZ moguće je samo ukoliko se saglcdaju njihove znatajne karakteristike i one na pravi naiin opiftu. Kao najfettc karak-temtike TZ sredu se: mesto nastanko T7. u proMoru. mcsio zavrtetka TZ u prostoru. nerne nauanka. odnosno zakoa nauanka 1Z u vremenu. pojavni oblik (kotifma) TZ, intcnzkct TZ. poznatc tehnologije koje mogu reali/ovati TZ. trajanjc realizacije TZ za razltfite poznatc tehnologije. interval strpljivo-sti TZ (vremc u kojem sc mora otpofeti sa realizacijotn. iU u kojem se realizaeija TZ mora obaviti. a da pri tome ncma nikakvih postedica izazvanih katnjenjem realizacije TZ.
U praksi se i ove karakteristike mogu bitno razhkovati iak i kod istih TZ. pa je nasiala poireba za novim pojmont. kao Sto jc obclcžjc karakteristike ichnokdkog zahteva. Kao obclcžja karakteristika TZ pojavljuju sc: dcterministićnost ili stohimii-nost. stacionamosi ili ncstacionamost. kontinuitet ili diskonti-nuitei. homogenost ili nehomogenost.
152
VOJNOTF.HNICKI GLASNIK 2/2000.
vnim delovima, tendencija razvoja na područjima koja imaju uticaj na SOd.
Izdvajanjem problemskih tačaka identifikuju se njihovi mogući generatori i skup intervencija za njihovo otklanjanje koji mogu biti organizacione, tehnološke iii koncepcijske prirode, što uključuje primenu poznatih i novih principa, pravi-la, procedura i promene u načinu ponaSa-nja ijudi.
Medutim, ne mogu se sva potenci-jalna rešenja primeniti na sve delove SOd-a, za realizaciju svih TZ i na sve oblike funkcionisanja. Zbog toga je po-trebno izvrSiti klasifikaciju delova pod-ržavanog sistema i - ili delova SOd-a prema: generatorima tehnoloških zahteva (TZ) odnosno specifičnostima TS, karak-teru TZ, specifičnim postupcima i zahte-vima upravljanja, TE potrebnim za reali-zaciju specifičnih TZ. karakteru radne snagc, prostoru na kojem se izvode aktiv-nosti, postavljenim ciljevima, karakteru delatnosti, pripadnosti delovima OTS i Sireg okruženja, tendcncijama razvoja i slično.
Na osnovu ovakve klasifikacijc mo* guće je specifičnim cclinama SOd-a pri-družiti skup mogućih rešenja funkcionisanja koja sadrže skup mogućih akcija upravljačke, organizacione, tehnoloSke ili koncepcijske prirode. Time se stvara okvir za projektovanje varijantnih rešenja strukture i procesa u okviru SOd-a. Samo na osnovu anatize sistema stiče se do-voljno informacija potrebnih za kreiranje odgovarajućeg modela sistema.
Tokom faze izbora moraju sc odre-diti koje će se od mogućih strategija usavršavanja OTS uzeti u razmatranje. To predstavlja osnovu za konkretan oda-bir osnova za uspešno reprojektovanje -projektovanje OTS i metodologija raspo-
deljivanja nadležnosti, kao i tehnološkog projektovanja.
Sistemi koji su ,,u krizi“, odnosno oni kod kojih postoji potreba za reprojek-tovanjem, imaju mogućnost da izaberu neku od sledećih opštih strategija izlaska iz nepovoljnog stanja: smanjenje troškova standardizacijom, modifikacijom i ekono-mijom obima zadatka: koncentracijom programa i resursa na manji broj usluga i prostornih lokacija - opšta racionaliza-cija i poboljšanje efikasnosti; izgradnja posebne reputacije kvalitetnim usluživa-njcm - održavanjem; povećani obim pru-žanja ustuge održavanja; novi proizvodi - usluge.
Osnovu za projektovanje načelno čini skup principa i ograničenja na kojima bi trebalo da se zasniva funkcionisanje SOd-a, a koje treba pažljivo izabrati iz skupa mogućih. Rešenje će biti uspešno ako se prioritet daje procesima (celina je važnija od dela) da bi se zatim išlo na usavrSavanje metoda rada (operacija).
Algoritmovana metodologija projek-tovanja OTS, u celini, ima kvalitativnu i kvantitativnu fazu. Kako se više ide prema kraju procedure modelovanje po-staje sve više kvantitativno orijentisano, što zahteva i angažman stručnjaka odgo-varajućih profila u zavisnosti od faze istraživanja.
Proces projektovanja je iterativan. Permanentna primena sistema kriteri-juma i postupaka za obezbedcnje kvali-teta projckta omogućavaju postojanje stalne (kontinuirane) povratne veze iz-medu svih koraka u algoritmu.
Sistem kriterijuma uspesnosti
Sistem kriterijuma uspcšnosti može se formirati kao specifični sistem koji odražava specifičnosti tog OTS, na
VOINOTEHNlCKl OLASN1K 2^2000.
153
osnovu pokazatelja kojima se može izvr-šiti poređcnje sa direktnom konkurenci-jom, na osnovu pokazatelja kojima se možc izvršiti poređenje sa sličnim delat-nostima i na osnovu pokazatelja kojima se može izvršiti porcdenje sa najboljim OTS, bcz obzira na to kojoj oblasti Ijud-skog delovanja pnpadaju.
Svi autori se slažu da ne postoji jedna i osnovna mera za uspešnost logi-stičkih sistema, već da uspešnost ovakvih sistcma treba da se odrcdi skupom krite-rijuma od kojih su osnovni [8]: kvalitct uslugc (pouzdanost kvaliteta usiuge i efi-kasnost njenog izvršenja), raspoloživost proizvoda koji su potrebni korisniku -kupcu, odgovornost prcma zahtevima ko-risnika - kupca (brzo i cfektivno procesi-ranje zahteva), brzina i pouzdanost ko-jom se usluga izvršava.
Bez obzira na sve, sistem kriterijuma mora se formirati kao specifičan, s tim da danas najbolje rezultate daju sistemi izgradeni kao kombinacija na osnovama specifičnog sistema kriterijuma OTS i na osnovu pokazatelja sa kojima se može izvršiti poredenje sa najboljim OTS bez obzira na to kojoj oblasti pripadaju.
Prednosti primene ovog metoda (u suštini, metod Benchmarking) u fazi pro-jektovanja SOd su u tome da se može [8]: izvršiti poređenje sa konkureneijom; poboljšati zadovoljstvo (ispuniti zahtevi) korisnika - kupaca proizvoda - uslugc; steći i održati reputaeija na tržištu; pove-ćati profit; smanjiti troškovi; dostići vo-deći status u oblasti i osiguranje od kon-kureneije; stcći kredibilitet, stalno pozna-vati stanje i mere koje za njegovo pobolj-šanje treba preduzeti; izvršiti identifika-ciju problemskih tačaka; definisati preci-znije skup ciljeva OTS u budućnosti; omogućiti konstantan napredak OTS;
poboljšati motivaeija zaposlenih i kompa-rativnc prednosti.
Postupak za obezbeđenje kvaliteta
projekta
Mogućnost ugradivanja podsistema, metoda, pravila i procedura, koji mogu postužiti za otklanjanje ncželjenih doga-đaja u funkeionisanju (shvaćeno u najši-rem smislu) još u fazi projektovanja OTS, predstavlja značajan projektantski problem. Rešenje problema otežavaju zahtevi za stvaranjem konzistentne celine sa postupcima projektovanja kroz njihovo povezivanje prema mestu t vremenu. Važno jc, takode, naći i način da se obezbedi povoljan odnos izmedu ulaganja u preventivu i ostvarivanja koristi od smanjenja rizika nastanka neželjenih do-gadaja.
Postupci sprečavanja nastanka gubi-taka - troškova većih od nužno neophod-nih, po suštini preventivni, predstavljaju, za sada, najlakši, najbrži i najjeftiniji put za postizanje uspeha OTS-a. Pažnja se fokusira na fazu projektovanja OTS-a, jer se logičkim putem lako može doći do zaključka da je najlakše otklanjati pro* bleme pre njihovog nastanka. ReSenje se zato sastoji u kreiranju algoritma kojim bi se preventiva ugradila u postupke joŠ u fazi projektovanja i time osigurao kva-litet projektnih rešenja. Primena algoritma mora omogućiti projektantima OTS-a saglcdavanje mogućnosti, kriterijuma i trenutka ugradnje pojcdinih re§e-nja preventivnog karaktera kroz proje-kat. Rešenja moraju biti zasnovana na pozitivnim iskustvima dosadašnje teorije i prakse projektovanja, da bi se ostvarili pozitivni efekti, kako na vreme i napore projektanata, tako i na funkeionisanje i ekonomičnost projektovanih sistema. Po-
154
VOJNOTEHNIČKI GLASN1K 2^000.
slcdice otkaza - gubitaka (njihove mani-festacije) po OTS mogu biti raznovrsne po karakteru.2
Proccs ugradnje preventive u fazi projektovanja OTS-a zahteva prethodnu analizu objekata i izvorišta (uzroka) gubi-taka-otkaza u njima i njihovog karaktera. Objekti otkaza-gubitaka u sistemu mogu biti: sistem kao celina, čovek-kadrovi, tehnološki elementi, materijai i energija, postrojenja i instalacije, informacije, or-ganizaciona struktura, upravljački post upci, pravila i procedure i okolina.
Gotovo sva ishodiSta mogućih gre-šaka-otkaza u OTS mogu se svrstati u tri glavne grupc: nedostaci u postupcima projektovanja - predviđanja, greške Ijud-skog faktora, viSa sila.
DosadaŠnja praksa je pokazala da se, u načelu, za kategorije otkaza od I-VI nužno i neophodno sprovodi preventiva, za kategorije otkaza VII i VIII preventiva sprovodi samo ukoliko se isplati finansij-ski, kategorija IX ne zahteva primenu preventive, odnosno ne isplati se prime-njivati je.
Prema tome, postoje samo dva kritc-rijuma nužnosti ugradnje konkrctne pre-ventivne akcije u fazi projektovanja OTS--a, a to su: stepen smanjenja rizika i troškovi. 1
1 Krajnjc poslediec otkaz« prcma telini sc mogu kaicgo-ris>0 u jcdnu od sledeCih dcvet kategorija (iskonftdena jc ctekxn aailog>i> u tchnwHiim sittcmitna):
- kstcgonja I - kataurufaini oiku (Ćije posledice mogu đ> bcdu smrt ili povrcde Ijudi);
- kategorip II - katattrofalni ekoloiki otkaz;
- katcjonja III - krititen otku matcrijaJnih vreduava (uniifenjc ill vede o4lcćenje umog srcdstva);
- kategorija IV - kritiian otkaz iireg OTS (zastu) ili vcdc otteecnje ttrcg ustcma);
- kategorija V - incident - događsj kriučan po puholoiki owćaj iigumoMi;
- kategorija VI - kritiCan otkaz po vcl&ini matcrijaine ttete tzazvanc mtojcm siitcma;
- kaiegonja VII - težak otku; otkaz - incident kofi mole da rczultin neuvrtenjem eodatk«;
- kategonja V||] - manji otkaz; olkaz - incident koji mole da prouzrokujc dcgradiranje odredenih karaktcristika Vib nemogudnost potpunog uvrtenja zadatka;
- katcgorija IX - neznatan oikaz (nc spredava izvrtenje zadatka. ali zahteva odrcdcnu korekiivnu akciju).
Opšti algoritam ugradnje preventive u postupke projektovanja OTS prikazan je u referenci [16]. Sam algoritam name* njen jc da sc kroz njega artikuliSu odgo-vori na pitanja ZAŠTO, KAKO, KADA, KAKVA i KOUKO PREVENTIVE ugraditi u projektovani OTS i KOJA SREDSTVA treba koristiti.
U srži algoritma je odbacivanje reše* nja za koja se u teoriji i praksi projektovanja, na mnogo prim era, pokazalo da su sigurno neisplativa. Uključivanje raznoli-kosti mogućih konkrctnih rcšenja ostva-reno je insistiranjem na generisanju spc-cifičnih varijantnih rcšenja.
Algoritam je prilagoden primcni, bez obzira na kotičinu informacija kojima projektanti raspolažu u procesu projektovanja. Što se više zna o prirodi funkcioni-sanja OTS-a. analiza može biti dublja.
Iz ukupnog skupa krajnjih posledica otkaza - incidenata za karakteristični OTS izdvaja se podskup onih koji se realno mogu pojaviti i koji su interesantni za analizu sa stanovišta uticaja na OTS. Postupak kategorizacije sprovodi se na vcć objašnjen način.
Pod projektom prevcntivnih akcija podrazumcva se smanjenje rizika od na-stanka ncželjenih događaja ugradnjom rcdundantnih elemenata, ugradnjom sredstava za dijagnostiku, kontrolu i alar-mi ranje, alternativnih vrsta rada. metoda povećanja otpomosti na preopterećenja, što uključuje i predimenzioniranje. rešc* nja za smanjenje grcške Ijudskog faktora, a posebno rukovodilaca, rcšenja koja sprečavaju ili smanjuju mogućnost kata-strofalnih otkaza usled ishodišta iz okoli-ne, modularnost grade radi brze izmenc i prilagođavanja, itd. Ciij ovih akcija jc dejstvo usmereno na umanjcnje ili elimi-naciju delovanja uzroćnika - ishodišta otkaza. Rod organizacionih struktura do*
VOJNOTEHNICK! CLASNIK 2/2000.
155
datni elementi su, na primer, posebne funkcije (npr. kvaJitcta), siužbe (protiv-požama, zaštitc, itd.) ili radna mesta (kontrolori...).
Mogućnosti dejstva na uzročnike ot-kaza često su ograničene, neuobičajene ili nedovoljne sa stanovišta smanjenja rizika otkaza (naročito pri reprojektova-nju postojećih OTS-a). Zbog toga je u postupku projektovanja potrebno u način funkcionisanja OTS-a unapred ugraditi operativne postupke - praviia i procedure za funkcionisanje. To jc, inače, veoma uobičajen način smanjenja rizika na-stanka otkaza - gubitaka.
Sprovođenje opšteg algoritma ugrad-nje preventive u fazi projektovanja OTS--a nastavlja se postupkom ocene. Ukoliko se radi o projektu preventive otkaza iz katcgorija VII i VIII, osnovni kriterijum za odlučivanje su troškovi, odnosno uko-iiko je preventiva skuplja od korektive ide se samo na projektovanje postupaka sanacije - korektive. Za otkaze kategorija
1-VI kriterijum za odlučivanje predstavlja minimalni rizik.
Pre završetka algoritmovanog po* stupka potrebno je proveriti da li varijan-tna rešenja zadovoljavaju postavljene kri-terijume i ograničenja. To je naročito problematično kod otkaza iz katogorija
I-VI kada troškovi predstavljaju projek-tno ograničenje, jer može doći do toga da se mora prihvatiti nužno relenje koje nosi veći rizik pojave otkaza od poželj-nog. Zatim se prelazi na ugradnju pre-ventivnih akcija i postupaka u projekat OTS-a.
Primena ovog postupka moguća je posle svakog koraka osnovnog algoritma projektovanja, ali će prave rezultate dati primena procedura tehnološkog projektovanja i projektovanja organizacione strukture, kao i na kraju celokupnog postupka projektovanja.
- nastaviće se -
156
VOJNOTEHNtĆKt GLASNIK 20000.
