Operaciona istraživanja u funkciji podrške odlučivanju u sistemu odbrane Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

1 OPERACIONA ISTRAŽIVANJA U £ FUNKCIJI PODRŠKE ODLUČIVANJU § U SISTEMU ODBRANE

о

о

3 Pukovnik dr Marko Andrejić, dipl. inž., markolis@sezampro.rs, kapetan Srđan Ljubojević, dipl. inž., srdjanlj@ptt.rs,

Vojna akademija

Rezime:

Savremeni trendovi analitičke pripreme odluke promovišu područ-je operacionih istraživanja u svim delatnostima, pa i u sistemima od-brane. U radu su prikazani: kratak pregled suštinskih karakteristika operacionih istraživanja, područja moguće primene u sistemu odbrane, kao i pravci njihovog daljeg razvoja.

Ključne reči: odlučivanje, operaciona istraživanja, sistem odbrane.

OPERATIONAL RESEARCHES AS A SUPPORT TO DECISION-MAKING PROCESSES IN DEFENCE SYSTEMS

Summary:

Current analytical decision preparation trends promote operatio-anl researches in every activity, including defence systems. The paper gives a brief overview of the essential operational research characteristics and the areas of possible applications within defence systems as well as the directions of their further development.

Key words: Decision making, Operational researches, Defense system.

Uvod

Upravljanje složenim sistemima najkompleksniji je, a time i najteži zadatak menadžera. Njihov uspeh u realizaciji tog zadatka u velikoj meri zavisi od kvaliteta odluka koje donose. Rezultati menadžerskih odluka di-rektna su mera uspešnosti menadžmenta.

Odluke su srž svakodnevnih menadžerskih aktivnosti. Sa globaliza-cijom i povećanjem dinamičnosti poslovanja procesi donošenja odluka - odlučivanja postali su zahtevniji. Kvalitetna odluka zahteva sve opse-žniju pripremu, a sam proces odlučivanja, usled toga, postaje sve for-malizovaniji.

15

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

Metodologija pripreme i podrške procesa odlučivanja zavisi od ka-raktera problema, tipa odluke i hijerarhijskog nivoa organizacije na kojem se ta odluka donosi. Od mnogobrojnih klasifikacija koje se odnose na odluke i proces odlučivanja, proisteklih iz radova niza autora, moguće je iz-diferencirati nekoliko najčešćih pristupa. Tako, može se prihvatiti podela odluka na programirane (rutinske) i neprogramirane (inovativne) - u smi-slu učestalosti pojavljivanja problema i postojanja utvrđenih načina njiho-vog rešavanja. Sa druge strane, prema karakteru problema i hijerarhij-skom nivou organizacije na kojem se odluke donose razlikuju se opera-tivne (pandan taktičkim odlukama u vojnoj terminologiji), taktičke (pandan operativnim odlukama u vojnoj terminologiji) i strateške odluke. Sam proces odlučivanja najčešće se klasifikuje prema stepenu poznavanja fakto-ra koji utiču na odluku (odlučivanje pri izvesnosti, odlučivanje pri riziku i odlučivanje pri neizvesnosti) [1].

Neposredno izučavanje procesa pripreme i donošenja odluka poči-nje relativno kasno, tek tridesetih godina XX veka. Pre toga izučavanje procesa odlučivanja svodilo se na sprovođenje analiza odlučivanja, u krajnje oskudnoj formi, isključivo u domenu pojedinačnih naučnih discipli-na, bez značajnijeg uopštavanja i bez učešća stručnjaka i specijalista iz oblasti odlučivanja. Pri tome, uporište se nalazilo u saznanjima matemati-ke i ekonomije, uz ključnu pretpostavku da donosilac odluke reaguje na potpuno predvidiv način, te je usled toga potrebno imati na raspolaganju samo određeni skup pravila koja vode ka dobroj odluci [2].

Pre tridesetih godina XX veka najveći deo interesovanja u oblasti odlučivanja bio je akademskog karaktera, što je rezultovalo razlikama iz-među praktičnih potreba donosioca odluka i teorijskih saznanja, koja su do tada prihvaćena. Približavanje ta dva interesa počelo je nakon I svet-skog rata. Do šezdesetih godina XX veka težište interesovanja usmerilo se ka učenju i razvijanju metoda i tehnika odlučivanja, radi dobijanja opti-malnih rešenja različitih problema. Krajem XX veka došlo je do nagle ekspanzije višekriterijumskog odlučivanja, kao naredne faze u sve inten-zivnijoj primeni kvantitativnih metoda u rešavanju realnih problema. Nagli razvoj računarske tehnike i informacionih sistema uvodi višekriterijumsko odlučivanje na velika vrata u procese odlučivanja.

Specifičnim pristupom primene informacionih sistema u procesima odlučivanja nametnuli su se tzv. sistemi za podršku odlučivanju. U kom-binaciji sa ekspertnim sistemima oni obezbeđuju „inteligentnu" podršku odlučivanju, što predstavlja savremen i moćan instrument koji stoji na raspolaganju donosiocima odluka, na svim nivoima.

Cilj ovog rada jeste da se operaciona istraživanja približe poznavao-cima realnog sistema odbrane i njegovih podsistema i inicira njihovo op-sežnije izučavanje i primena u operativnoj praksi sistema odbrane.

Operaciona istraživanja - pojam i uloga

u procesu odlučivanja

Analizom modela procesa odlučivanja moguće je uočiti nekoliko faza procesa, zajedničkih za većinu modela, iako autori govore o različitom broju faza modela. Ali, bez obzira na način na koji autori diferenciraju i imenuju faze procesa odlučivanja, u njima se uvek mogu uočiti iste ili ekvivalentne aktivnosti (prikupljanje podataka, analiza podataka, generi-sanje alternativnih rešenja, komparacija ili evaluacija rešenja i sl.).

Sadržaj tih aktivnosti ukazuje na činjenicu da je za njihovu realizaciju potrebno utrošiti mnogo vremena, sredstava i energije. Usled dinamičnih uslova poslovanja, složenosti problema i vremenskih ograničenja za nji-hovo rešavanje, menadžeri često pribegavaju intuitivnom rešavanju problema, izbegavajući naučni pristup. Intuitivno odlučivanje, naravno, nije a priori pogrešno. Veliki broj organizacija značajnu pažnju posvećuje upra-vo negovanju i razvoju ovog načina odlučivanja, naročito na strateškom nivou. Ali, ni jedna organizacija se ne odriče sistemskog, naučnog pristu-pa odlučivanju, već naprotiv, sve teže njegovom razvoju, najčešće putem formalizacije procesa odlučivanja. Tome u prilog govore i podaci da još od šezdesetih godina XX veka u velikim svetskim korporacijama, kao po-sebne celine, kadrovski veoma brojne, egzistiraju organizacione jedinice koje se bave primenom naučnih metoda za pripremanje odluka [3].

Primena dostignuća moderne organizacije rada i teorije odlučivanja danas predstavlja premisu savremenog upravljanja složenim procesima u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti. Metode optimizacije u teoriji odlučivanja postale su nezaobilazne. Teško je pod jednim pojmom grupisati brojne pri-stupe koji zastupaju to mišljenje, ali se može prihvatiti da suština metoda operacionih istraživanja najbliže određuje te stavove. Uostalom, metode operacionih istraživanja su teoriji odlučivanja upravo i dale epitete nauke.

U teoriji i praksi prisutne su različite definicije operacionih istraživanja (Operational Research ili Operations Research u angloskasonskom, odno-sno Исследование операции u ruskom govornom području), ali ni jedna od njih u potpunosti ne izražava njihove mogućnosti, namenu i primenu. Zavisno od hronološkog i lokacijskog aspekta, odnosno stepena razvoja nauke i teh-nologije i preovladavajućih društvenih uslova u konkretnom okruženju, različi-ti autori ističu različite aspekte operacionih istraživanja, majorizujući ili minori-zujući njihov značaj i ulogu. Tako ih jedni nazivaju „receptom za rešavanje svih problema", dok ih drugi smatraju „veštinom davanja loših odgovora na ona praktična pitanja na koja se daju još lošiji odgovori drugim načinima".

Još 1962. godine Britansko društvo za operaciona istraživanja defi-nisalo je operaciona istraživanja kao naučni pristup i upotrebu formalnih matematičkih modela u istraživanju složenih problema koji se javljaju u

17

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

upravljanju i rukovođenju velikim sistemima, koje sačinjavaju ljudi, maši-ne, materijali i novčana sredstva, u industriji, trgovini, raznim oblicima vlasti i u odbrani. Za razliku od ovog, uglavnom teorijskog pristupa opera-cionim istraživanjima, stav Američkog društva za operaciona istraživanja (ORSA) više je usmeren ka praksi. Prema njemu, operaciona istraživanja predstavljaju naučni pristup donošenju odluka, jer se na naučnoj osnovi bave odlučivanjem o načinima najboljeg projektovanja i upotrebe siste-ma, obično u uslovima koji zahtevaju raspodelu nedovoljnih resursa.

Veliki broj autora prihvata operaciona istraživanja kao naučnu teori-ju, koja na osnovu matematičkih istraživanja zakonitosti ciljno usmerenih (svrsishodnih) procesa daje kvalitativnu osnovu za izbor optimalnih reše-nja u konkretnim uslovima.

Pošto se govori o usmerenim dejstvima, pod efikasnošću operacija podrazumeva se stepen njihovog prilagođavanja izvršavanju konkretnih zadataka. Operacionim istraživanjima u tom smislu smatra se teorija koja na osnovu istraživanja i matematičkog opisa objektivnih zakonitosti usmerenih procesa ljudske delatnosti, uzimanjem u obzir njihovog toka, pomaže dobijanju kvantitativne argumentacija (preporuka) za donošenje racionalnih odluka u oblasti upravljanja tim procesima [4].

Radni aparat i karakteristike primene operacionih istraživanja

Zadacima operacionih istraživanja, kao primenjene i eksperimentalne nauke, smatraju se opis ponašanja sistema ili procesa, analiza (simulacija) ponašanja sistema ili procesa u izmenjenim uslovima i predviđanje tog pona-šanja u budućnosti [5]. U procesima opisa, analize i predviđanja teorija operacionih istraživanja koristi, u vidu radnog, matematičkog aparata disciplina kao što su: matematička analiza, teorija verovatnoće, teorija igara, statistička teorija, matematička logika, linearno, nelinearno i dinamičko programiranje, teorija masovnog opsluživanja, heurističko-matematičko programiranje i dr.

Metode operacionih istraživanja razlikuju se međusobno po general-nosti - širini obuhvata (veličini skupa problema koji se njima mogu reša-vati) i snazi - mogućnostima (efikasnosti pronalaženja rešenja problema). Veliki broj metoda i tehnika operacionih istraživanja najčešće se kla-sifikuje na metode i tehnike [6]:

- linearnog programiranja,

- nelinearnog programiranja,

- celobrojnog programiranja,

- dinamičkog programiranja,

- heurističkog programiranja,

- teorije igara (teorije upravljanja konfliktnim situacijama),

- optimalnog rezervisanja,

- mrežnog planiranja,

- upravljanja zalihama,

- masovnog opsluživanja,

- višekriterijumskog (višeatributnog i višeciljnog) odlučivanja,

- teorije pouzdanosti, obnavljanja i optimalnog rezervisanja (logistika - industrijsko inženjerstvo), itd.

Osnovna karakteristika operacionih istraživanja je razvijanje mate-matičkog modela sistema ili procesa koji se posmatra, na osnovu kojeg će biti moguće predviđanje i upoređivanje posledica varijanti u procesu odlučivanja. U skladu s tim, suština metoda operacionih istraživanja jeste nastojanje da se vrednost postavljenog cilja optimizuje i time na racional-noj osnovi pripremi konačna odluka.

Iako na ciljeve svakog poslovnog sistema deluje veliki broj uticajnih faktora, svi oni mogu se podeliti u dve grupe [5]:

- podaci - kao prirodne ili institucionalno date veličine, koje se mere ili opažaju i na koje se ne može uticati i

- parametri odluke - kao veličine koje se mogu svesno menjati unu-tar datih granica (same granice su veličine koje pripadaju klasi podataka i ne mogu se menjati).

I dok su podaci i parametri odluke veličine međusobno povezane si-stemom funkcija ograničenja, koje određujuće utiču na optimalnu vrednost postavljenog cilja, veličine cilja i relevantnih faktora međusobno su povezane funkcijom cilja. Optimalno rešenje predstavlja ona kombinacija uslova koja daje željenu ekstremnu vrednost funkcije cilja, prema usvoje-nom kriterijumu optimizacije (minimumu - ako funkcija cilja predstavlja neki vid troškova, odnosno maksimumu - ako funkcija cilja predstavlja neki vid dobiti). Vrednost funkcije cilja je pokazatelj efektivnosti pojedinih varijantnih rešenja i ujedno kriterijum selekcije varijanti odluka.

Kako je kod složenih sistema i procesa teško jednoznačno izabrati pokazatelj efektivnosti (postoji više pokazatelja), a da bi se mogli donositi sudovi o apsolutnoj i relativnoj efikasnosti različitih varijanti odluka moraju se odabrati određeni kvalitativni pokazatelji - tzv. kriterijumi efikasnosti.

Kriterijum efikasnosti je ključni pojam operacionih istraživanja i predstavlja njihovu najvažniju polugu u praktičnoj upotrebi. Efikasnost se najčešće definiše kao mera ekonomičnosti korišćenja resursa u sistemu, tj. kao odnos izlaznih (ostvarenih rezultata) i ulaznih (upotrebljenih resursa) parametara si-stema. Pod pojmom kriterijum efikasnosti, u domenu operacionih istraživa-nja, podrazumeva se kvantitativni pokazatelj (pokazatelji) na osnovu kojeg se procenjuju varijante odluka i vrši izbor jedne od njih. Njime se izražava ste-pen postizanja konkretnog cilja. Stoga, kriterijumi efikasnosti moraju objektiv-no da karakterišu sistem ili proces koji se analizira, moraju imati direktnu ve-zu sa krajnjim ciljem sistema (procesa), moraju biti osetljivi prema promeni

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

veličina i vrednosti koje treba odrediti u istraživanju, treba da budu jednostav-ni za izračunavanje, grafičku prezentaciju i analiziranje. Donosiocu odluke moraju jasno ukazivati na prednosti i nedostatke određene varijante odluke.

Za kriterijume efikasnosti često se uzimaju verovatnoće određenih događaja ili prosečne vrednosti (matematička očekivanja) određenih slu-čajnih veličina.

Ali, primena u praksi ima još jedan otežavajući aspekt. Kako se po-moću matematičkih metoda ne mogu u potpunosti precizno opisati slože-ni procesi u realnim sistemima, niti ceniti sva višestranost složenih proce-sa, mora se uvažiti preporuka o razumnom odnosu iskustva kompetent-nih donosioca odluka, njihove intuicije i talenta, sa matematičkim meto-dama i tehničkim (računarskim) sredstvima u procesu odlučivanja.

S obzirom na to da se navedenim metodama i tehnikama operacio-nih istraživanja obezbeđuju samo kvantitativno izražene osnove za izbor optimalnog rešenja, pri donošenju odluke neophodno je uzeti u obzir i elemente kvalitativne prirode, koje nije moguće ili je veoma teško precizno kvantitativno izraziti. Drugim rečima, radi sveobuhvatnog tretiranja pojava i procesa odgovarajućim metodama i tehnikama operacionih istra-živanja, potrebno je parametre kvalitativne definisanosti pojava i procesa kvantifikovati, tj. izraziti kvantitativnim karakteristikama.

Izražavanje kvalitativnih karakteristika pojava kvantitativnim parametri-ma moguće je pomoću odgovarajućih matematičkih operacija, primenom re-lativno složenog matematičkog aparata i uz pomoć savremene računarske tehnike. Međutim, i samo kvantitativno istraživanje usmereno je unapred iza-branim ili zadatim kvalitativnim zahtevima, koji su opet brojčano izraženi. Za rešavanje ovakvih i sličnih problema razvijen je niz metoda i tehnika koje pri-padaju posebnim oblastima operacionih istraživanja, poznatim pod nazivom teorija grubih skupova, teorija fuzzy skupova (fuzzy logika) i neuronske mre-že. Uz ključnu, a time i nezaobilaznu ulogu stručnjaka - eksperata koji po-znaju posmatrani sistem, pojavu ili proces moguće je kvalitativne opise predmeta posmatranja prevesti u kvantitativne i tako omogućiti primenu ne-ke od metoda optimizacije, bez opasnosti da se sistem, pojava ili proces previše pojednostavi i aproksimira pri modelovanju.

S obzirom na zadatak usmeravanja, glavni kvalitativni zahtev pred-stavlja ostvarenje maksimalne efikasnosti. Efikasnost može da se izrazi nizom kvalitativnih parametara: nanošenje maksimalne štete protivniku, uništavanje najvećeg broja otkrivenih neprijateljevih ciljeva, nanošenje najvećeg mogućeg razaranja najvažnijim i najopasnijim objektima nepri-jatelja, uništavanje protivnika uz najmanji mogući utrošak municije, mak-simalan broj proizvedenih sredstava, maksimalna zarada - dobit, maksi-malan broj prodatih sredstava (izvoz), najdelotvornija ishrana, itd.

Pre nego što se pristupi rešavanju zadatka, potrebno je sa operativno-taktičkog aspekta izabrati kvalitativni kriterijum koji najviše odgovara uslovi-ma konkretne situacije i zatim ga izraziti kvantitativno. Tako izraženi kvalita-

tivni zahtevi postaju kriterijumi efikasnosti i određuju tok i, u krajnjem, rezul-tat daljeg kvantitativnog rešavanja postravljenog zadatka. Rezultat rešava-nja zadatka predstavlja kvantitativnu meru ispunjavanja postavljenih kvalita-tivnih zahteva i pruža preporuke za donošenje valjanih odluka.

Sa aplikativnog aspekta, do rešenja problema pomoću operacionih istraživanja dolazi se kroz nekoliko faza, slika 1, [7]:

- definisanje problema,

- izrada matematičkog modela,

- rešavanje modela (prikupljanje ulaznih podataka, utvrđivanje krite-rijuma optimalnosti i ograničavajućih uslova i sl.) i

- dolaženje do optimalnog rešenja, njegovo testiranje i primena.

Formulacija problema

Razvoj modela

Prikupljanje podataka i rešavanje modela

Slika 1 - Faze primene operacionih istraživanja

Kada je identifikovan problem i određen cilj istraživanja, model pro-cesa sagrađen, odabrane moguće varijante rešenja i utvrđeni kriterijumi efikasnosti, potrebno je da se na osnovu tih kriterijuma zasnuju preporuke za izbor najracionalnije varijante iz skupa generisanih.

21

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

Nemogućnost da se odredi jedinstvena varijanta, koja bi premašiva-la sve ostale po izabranim kriterijumima, nekada dovodi do težnje da se nekoliko kriterijuma efikasnosti grupiše u jedan uopšteni. Usled toga, iz-bor najbolje odluke u konkretnoj situaciji najčešće se ne svodi na mate-matički zadatak klasičnog maksimuma ili minimuma, već na detaljnu heu-rističku analizu jakih i slabih strana čitavog niza varijanti odluka, uz oba-vezno uvažavanje uslova njihovog ostvarivanja i mogućeg (svesnog ili nesvesnog) uticaja okruženja.

Težnja ka kvantitativnim vrednostima u primeni metoda operacionih istraživanja može navesti na pogrešan zaključak da operaciona istraživa-nja, u suštini, predstavljaju modifikovanu varijantu kvantitativne analize sistema, matematike ili neke druge oblasti. Ali, među njima postoje zna-čajne razlike.

U operacionim istraživanjima težište je na izradi logičkog modela matematičkog karaktera, koji omogućava da se na osnovu utvrđenog kriterijuma i za određena ograničenja utvrdi optimalno rešenje.

Suština analize sistema je u posmatranju problem u celini i sagleda-vanju više mogućih rešenja analiziranog problema. Analiza sistema raz-matra ponašanje složenih sistema kod kojih nije moguće definisati sve promenljive veličine i odnose među njima, pri čemu za merljive elemente koristi operaciona istraživanja - što znači da su metode operacionih istra-živanja, kao i druge kvantitativne metode, važan deo analize sistema.

Analizirane varijante, pomoću kojih se mogu ostvariti usvojeni ciljevi, treba ispitati najpre u pogledu primenjivosti, a zatim i u pogledu efikasnosti. Pri tome se moraju uzeti u obzir i parametri kao što su vreme i rizik.

Takođe, operaciona istraživanja jesu naučna teorija koja široko koristi matematički aparat, ali ih ne treba poistovećivati ni sa matematikom.

Za razliku od matematike - nauke apstraktnog karaktera, teorija operacionih istraživanja je predmetna i proučava konkretne oblasti ljud-ske aktivnosti. Kao nauka o kvantitativnim odnosima i prostornim forma-ma stvarnog sveta, matematika, pri formulisanja svojih zakona i pravila, apstrahuje konkretan sadržaj tih formi.

I u odnosu na druge slične discipline operaciona istraživanja mogu se jasno diferencirati. Evidentno je da postoji niz sličnosti, ali i razlika.

Područja primene operacionih istraživanja -primena u sistemu odbrane

S obzirom na interdisciplinarnu prirodu operacionih istraživanja, nji-hova primena nije ograničena na pojedine oblasti ljudske delatnosti. Operaciona istraživanja mogu imati aplikacije u skoro svim područjima rada, iako su ponikla na polju odbrambenih i ekonomskih sistema.

Naime, začetke primene operacionih istraživanja pojedini autori vezu-ju za starogrčkog matematičara i fizičara Arhimeda i zadatak da pronađe efikasnu odbranu grada Sirakuze (300. godina pre n. e.) od napada rimske flote. Deo autora smatra da se prvi pokušaji kvantifikovanja ekonomskih problema i opisa merljivih interakcija između određenih činilaca u ekonomi-ji mogu sresti u XVIII veku (1758. godine), kod francuskog fizičara i ekono-miste Kvisnija (Quesnay), u njegovom delu „Tableau Economique". Prime-na elemenata operacionih istraživanja u kvantifikovanju proizvodnih fakto-ra i upravljanju preduzećima sreće se, prvi put, u radovima Frederika Tej-lora („Principles of Scientific Management", 1911. godine).

Kada je reč primeni operacionih istraživanja u sistemu odbrane pri-hvaćeno je mišljenje da je kvantitativni pristup istraživanju operacija nastao neposredno pred Drugi svetski rat i tokom njega, a usled strateških i logi-stičkih potreba koje su imale, do tada, nezabeležen raspon i složenost.

Sa aspekta današnjeg shvatanja operacionih istraživanja (interdisciplinary pristup analizi realnih sistema i procesa, timski rad i sl.) njihovo nastajanje vezuje se za Veliku Britaniju (ratno vazduhoplovstvo) i Sjedi-njene Američke Države u kojima su formirani interdisciplinarni timovi, sa-stavljeni od poznavalaca realnih sistema i procesa, inženjera, matemati-čara i fizičara, privrednika i naučnika drugih profila, sa zadatkom da ana-liziraju složene vojne procese i sisteme i predlože rešenja određenih problema vezanih za njihovo funkcionisanje i upravljanje (pronalazak radara, proučavanje izvođenja vojnih operacija, problemi protivpodmorničke bor-be, projektovanje rakete „Polaris" i dr.). Na prednosti primene operacionih istraživanja nisu ostale imune ni ruske oružane snage. Prvi primeri primene operacionih istraživanja u SSSR-u vezuju se za rešavanje problema raseljavanja rezervi borbenih potreba i za transportne probleme.

Danas, primena operacionih istraživanja naročito daje zadovoljava-juće rezultate ako se radi o rešavanju problema optimalnog izbora i an-gažovanja tehničkih sistema čije su karakteristike poznate [8].

U nizu problema, iz domena sistema odbrane, koji se mogu tretirati ovim metodama i tehnikama, mogu se izdvojiti:

- istraživanje optimalnih strategija,

- optimizacija utroška resursa,

- planiranje obrazovanja i usavršavanja kadrova,

- razrada modela oružane borbe,

- simulacija ratnih igara,

- razrada modela logističke podrške,

- optimizacija pri projektovanju naoružanja i vojne opreme,

- optimalno planiranje iskorišćenja resursa,

- izbor optimalnih lokacija razmeštaja sredstava i jedinica,

- simulacija složenih logističkih procesa (snabdevanje, održavanje, transport) i izbor optimalne varijante,

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

- upravljanje zalihama,

- opsluživanje korisnika,

- planiranje kretanja,

- optimizacija organizacione strukture,

- prognoziranje razvoja naoružanja i opreme

- optimizacija ishrane,

- optimizacija proizvodnje, izvoza, uvoza i sl.

Trendovi daljeg razvoja metoda i tehnika operacionih istraživanja vo-de ka fazifikaciji metoda operacionih istraživanja primenom fazi logike i teorije fazi skupova (umesto „čvrstih" i preciznih vrednosti prihvataju se i obrađuju se „meke" - rasplinute vrednosti i pokušavaju se obuhvatiti ne-preciznosti i neodređenosti koje su imanentne čovekovim saznajnim pro-cesima, kao što su mišljenje i rezonovanje - zasnovani na rečima).

Sem toga, krajem XX veka uvedena je i nova računarska disciplina, kao alternativa klasičnoj veštačkoj inteligenciji, pod nazivom računarska inteligencija (computional inteligence), zasnovana na soft computing-u, tj. mekom računarstvu, koje predstavlja osnovu računarske inteligencije, odnosno skup metodologija koje omogućavaju konceptualizaciju, dizajn i primenu inteligentnih sistema. Glavni činioci mekog računarstva su: fazi logika, neuroračunarstvo, genetsko računarstvo i probablističko računar-stvo. Navedene tehnike su pre komplementarne nego suprotstavljene jedna drugoj, pa se često koriste u kombinaciji, dovodeći na taj način do formiranja hibridnih inteligentnih sistema i njihove primene u podršci od-lučivanju.

Primena operacionih istraživanja u sistemima odbrane drugih država

Metode i tehnike operacionih istraživanja se u različitoj meri prime-njuju u sistemima odbrane različitih država. Nivo primene zavisi od niza faktora, među kojima su najuticajniji ekonomska razvijenost države, odnosno investiranje u razvoj sistema odbrane i posedovanje stručnog ka-drovskog potencijala.

Prema [9], jedan od opštih razloga manje primene metoda i tehnika operacionih istraživanja u sistemima odbrane pojedinih država jeste i u prevelikoj međusobnoj udaljenosti područja teorije operacionih istraživa-nja (razvoja metoda) i područja njihove primene u rešavanju komplek-snih, tehničkih, organizacionih, društvenih i drugih problema povezanih sa upravljanjem i odlučivanjem. Sa druge strane, nisu tako retki ni sluča-jevi da donosioci odluka, koji se u procesima odlučivanja više oslanjaju na intuiciju i emocije, predstavljaju faktore otpora uvođenju operacionih istraživanja u procese odlučivanja. Nedostatak poverenja u mogućnosti i

prednosti upotrebe operacionih istraživanja još je izraženiji ako su rezul-tati dobijeni primenom metoda i tehnika operacionih istraživanja u suprot-nosti sa uvreženim stavovima donosioca odluka [10].

Ali, pozitivna svetska iskustva govore u prilog zagovornika primene operacionih istraživanja. Svetskog lidera na polju razvoja i ulaganja u si-stem odbrane svakako predstavljaju Sjedinjene Američke Države, a upravo u njihovom sistemu odbrane operaciona istraživanja su prepozna-ta kao moćno sredstvo podrške procesu odlučivanja, pa se zbog toga i sistemski primenjuju.

Usled potrebe za konstantnim iniciranjem promena na globalnom nivou i čvrste kontrole nad globalnim procesima funkcionisanja i razvoja na pod-ručju odbrane i vojne moći - a time i političke snage države, Sjedinjene Američke Države uvidele su važnost postojanja uređenog sistema upravlja-nja tim promenama i taj stav implementirale u svoje doktrinarne propise.

Zbog toga, primena operacionih istraživanja u sistemu odbrane Sje-dinjenih Američkih Država danas nije pitanje pojedinca već obaveza koju nameće sistem. Ni jedan borbeni sistem, organizaciono rešenje, doktrina upotrebe snaga i sredstava ili neka druga inovacija ne može biti prihva-ćena ukoliko nije odgovarajućim metodama operacionih istraživanja, tj. analitičkim rezultatima argumentovana opravdanost njenog uvođenja. Analitička argumentacija zasniva se na rezultatima eksperimenata, mo-delovanja, simulacija, tehničkih ispitivanja i sl.

O značaju koji se pridaje operacionim istraživanjima u sistemu odbrane Sjedinjenih Američkih Država dovoljno govori i podatak da samo u kopnenoj vojsci egzistiraju tri organizacione celine - centri koji se bave analitičkom potporom procesu odlučivanja:

- Centar za analizu u KoV (Center for Army Analysis - CAA),

- Centar za analizu u Komandi za obuku i doktrinu (Training and Doctrine Analysis Centre - TRAC) i

- Centri za analizu borbeno-tehničkih sistema KoV (Army Materiel System Analysis Activity - AMSAA).

U centrima za operaciona istraživanja prisutan je veoma kvalitetan i stručan kadar (80% zaposlenih ima naučno zvanje magistra iz odgovara-juće oblasti). Ali, i pored toga, potrebna je dobra saradnja sa ostalim or-ganima i institucijama države i društva. Osim ovih centara, za konkretne potrebe primene metoda operacionih istraživanja u sistemu odbrane an-gažuju se i postojeći savezni centri za istraživanje i razvoj (Institut za od-brambene analize - IDA, Centar za analize u mornarici - CNA i dr.), raz-ličiti univerziteti i druge neprofitne organizacije, profitne organizacije, po-jedinci - eksperti, konsultanti i sl. Angažovanje saradnika za potrebe sistema odbrane neophodno je usled nesrazmere između relativno malih kapaciteta pomenutih centara i veličine KoV, dinamike promena i potreba za analitičkom podrškom procesa odlučivanja.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09

Zaključak

Primena operadonih istraživanja u sistemima odbrane ima svoje prednosti i nedostatke, kojih donosilac odluka mora biti svestan. Shodno konkretnom problemu i sopstvenom umeću primene razvijenih metoda i tehnika operacionih istraživanja imaće više ili manje uspeha u odlučiva-nju, tj. donosiće više ili manje kvalitetne odluke.

Operaciona istraživanja odnose se na naučnu pripremu odluke. Ona ne sadrže ni načela, ni pravila odlučivanja primerena namerama i želja-ma menadžera. Shvatajući operaciona istraživanja kao vid ukupnosti pri-preme odluke, menadžeri su nekada skloni njihovom precenjivanju. Ne treba zaboraviti da su definisanje ciljeva i procena stepena njihovog za-dovoljenja vrednosti koje su prepuštene menadžerima. Konačne odluke i oni koji ih donose nalaze se izvan domena operacionih istraživanja, što može imati negativne posledice po konačnu odluku, ako se pri njenom formulisanju u dovoljnoj meri ne uvažavaju psihološki činioci, već se odluka formira samo na osnovu rezultata primene operacionih istraživanja.

Ovaj problem se u određenoj meri može prevazići upotrebom grubih skupova, fuzzy skupova i neuronskih mreža, kao područja koja pretendu-ju da „pomire" i objedine analitički pristup klasičnih metoda operacionih istraživanja i vrednost empirijskog iskustva korisnika ili eksperata.

Treba znati da operaciona istraživanja ne mogu dati odgovore na sva pitanja, već služe za podoptimizaciju odluka. Ipak, pri svakoj upotrebi metoda ili tehnika treba imati na umu nekoliko činjenica [11]:

- svaki alat sadrži niz snaga i slabosti. Da bi se uspelo neophodno je da se shvate glavni problemi i sporedni efekti svakog korišćenog alata, a zatim kreativno kombinuju i primene na pravi način, u pravo vreme. Tajna je u tome da se shvati koji se alat koristi, kako i kada;

- vrednost alata procenjuje se prema njegovoj korisnosti, a ne pre-ma modernosti;

- alati postoje za dobro ljudi, a ne obrnuto. Menadžerski alati, koje su kreirali njihovi zagovornici za spasavanje korporacija, jednako su „gla-sni" kao i kritike koje ih okrivljuju za njihovo razaranje. Istina je da alati ne čine ništa: ljudi čine da kompanije budu uspešne ili neuspešne.

Iako metode, tehnike i modeli operacionih istraživanja nisu jedini koji se danas koriste u analizi funkcionisanja složenih sistema i procesa i, iako treba biti obazriv pri njihovoj upotrebi, pripada im značajno mesto u analizi realnih sistema i procesa, zbog njihove uspešnosti i nastojanja da kvantifikuju merljive indikatore i parametre određenih procesa i sistema.

S obzirom na potrebe prakse, zahteve vremena i savremene trendo-ve u odlučivanju, kao i stanje teorije i prakse odlučivanja u našem siste-mu odbrane, uočava se da je odlučivanju i primeni operacionih istraživa-nja potrebno dati veći značaj.

Literatura

[1] Erić, D., Uvod u menadžment, Čigoja, Beograd, 2000.

[2] Čupić, M., Ćamilović, S., Jovanović, P. i dr., Menadžment (Handbook of Management), Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1996.

[3] Borović, S., Nikolić, I., Višekriterijumska optimizacija - metode, primena u logistici, softver, Sektor ŠONID GŠ VJ, Beograd, 1996.

[4] Milovanović, M., Odlučivanje u borbenim dejstvima, VA, Beograd, 2004.

[5] Stojiljković, M., Vukadinović, S., Operaciona istraživanja, VIZ, Beograd, 1984.

[[6] Andrejić, M., Planiranje pozadinskog obezbeđenja mobilizacije združe-

no-taktičih jedinica, doktorska disertacija, SŠONID GŠ VJ, Beograd, 2000.

[7] Jaiswal, N. K., Military Operations Research- quantitative decision making, Kluwer Academic Publishers, London, 1997.

[8] Ljubojević, S., Dimić, S., Đorović, B., Primena lokacijskih modela u reša-vanju zadataka transportne podrške vojske, SymOpis 2007, Zbornik radova, Zla-tibor, 2007.

[9] Hitch, J. Charles, Management Problems of Large Organizations, Operations Research, Vol. 44, No.2, 1996.

[10] Cedel E. Thomas, Believing Analytical Results, Armed Forces Journal International, January 2001.

[11] Mintzberg, H., Ahlstrand, B., Lampel, J., STRATEŠKI SAFARI: Kom-pletan vodič kroz divljine strateškog menadžmenta, Prometej, Novi Sad, 2004.

27

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 09