Научная статья на тему 'ОБЗОР ХУДОЖЕСТВЕННОГО ВРЕМЕНИ И МЕСТА В ПОВЕСТИ АБДУЛХАМИДА САМЕДОВ "ПОСЛЕ СМЕРТИ ОТЦА"'

ОБЗОР ХУДОЖЕСТВЕННОГО ВРЕМЕНИ И МЕСТА В ПОВЕСТИ АБДУЛХАМИДА САМЕДОВ "ПОСЛЕ СМЕРТИ ОТЦА" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
35
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ВРЕМЕН И ПРОСТРАНСТВО / СЮЖЕТ / РАССКАЗ / СОДЕРЖАНИЕ / СМЫСЛ / ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ИЗОБРАЖЕНИЕ / АВТОР / ПЕРСОНАЖ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Адибаи Хушвахтшо

Из анализа повести можно сделать вывод, что время и пространство, для воссоздания структуры художественно рассказа, его содержания и жанровых особенностей оказывает непосредственное влияние. Особенно мы это видим в повести «После смерти отца», в котором время играет решающую роль в структуре повести. В произведении автор повествует как от лица автора, так и от лица своих персонажей. Изображение художественного пространствои времени непосредственно связано с психологическим внутренним миром персонажей и решением главной проблематики произведения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OVERVIEW OF ARTISTIC TIME AND PLACE IN THE STORY OF ABDULHAMID SAMEDOV "AFTER THE DEATH OF HIS FATHER"

From the analysis of the story, we can conclude that time and space, to recreate the structure of the artistic story, its content and genre features has a direct impact. We see this especially in the story “After the Father's Death”, in which time plays a decisive role in the structure of the story. In the work, the author narrates both on behalf of the author and on behalf of his characters. The image of the artistic space and time is directly related to the psychological inner world of the characters and the solution to the main problems of the work.

Текст научной работы на тему «ОБЗОР ХУДОЖЕСТВЕННОГО ВРЕМЕНИ И МЕСТА В ПОВЕСТИ АБДУЛХАМИДА САМЕДОВ "ПОСЛЕ СМЕРТИ ОТЦА"»

responsibility, black carrion-eagle, hunting eagle, Bonu, Sughd hero, head, protector, defender of nation and territory, historical valuable story, etc.

Сведения об авторе:

Мухаммадтоирова Ханифа - ассистент кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел .: (+992) 939290924

About the author:

Muhammadtoirova Hanifa - assistant in the Department of Tajik Language of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Tel.: (+992) 93-9290924

ББК. 83.3 +84 точик 7-4 Х-94

УДК 891.550-3 (092)

БОЗТОБИ ЗАМОНУ МАКОНИ БАДЕЙ ДАР ПОВЕСТИ «БАЪД АЗ САРИ ПАДАР»-И АБДУЛ^АМИД САМАДОВ

Адибаи Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

«Баъд аз сари падар» (1979) аввалин киссаест, ки нависандаро ба рохи насри мухташам мебарад. Мавзуи асосии ин кисса аз хаёти мардум гирифта шуда, халли масоили маишй, ичтимой ва ахлокии мардум мебошад.

Замону макон аз зумраи унсурхои нахустини тахайюли эчодии нависанда мебошанд. Адиб, кабл аз хама замон ва макони ходисахоро фикр мекунад. У аввалан дар кучо ва кай сурат гирифтани вокеахоро ба инобат гирифта, баъдан ба тасвири пейзаж ва ё образ мепардозад. Замону макони бадей дар асари бадей баробари харакати персонажхо ва амалиёти онхо тул мекашад ва инкишоф меёбад.Замону макон чузъи хастии инсон ва амалиёти харрузаи у ба шумор мераванд. Х,аёти инсон бо онхо тавъам аст. Пайванди фаъолияти одамон бо замону макон зич буда, бе иштироки чузъе аз онхо амалиёт вучуд дошта наметавонад. Аз ин ру, агар замону макони бадей унсури асосии созмондихандаи асари бадей бошанд, пас замону макони вокей унсури асосии созмондихандаи хаёти харрузаи инсонхост.

Замону макони бадей асоси киссаро ташкил намуда, хамчун унсури шаклию мазмунй накши асосиро дороанд. Замони бадей дар асар тавассути хотира накл карда шуда, ифодакунандаи замони ёд мебошад. Дар авввал замони кисса каме аз харакат боз монда- ба кафо баргашта, хотирахои гузаштаро ба ёд овардаву мавриди тахдил карор медихад. Кисса аз тасвир ва мукоисаи ду парранда дар хотираи Хусрав огоз ёфта охиста - охиста ба лахзахои дигар мегузарад. Замони бадей дар асар аз худи номи асар «Баъд аз сари падар» огоз меёбад. Муаллиф замони асарро муайян намуда, баъд пахнои фаъолияти кахрамонро дар доираи замони муайяншуда ба риштаи тасвир мекашад. Дар сохтори жанри муайян порчаи вакт мохияти консептуалию эстетикй пайдо менамояд. Азбаски замони кисса замони тулонию пайваста, дорои сифатхои тул, канда- канда, анчомдору беанчом, пушидаю кушода аст, муаллиф замони киссаро дар номаш сабт намудааст. Дар дохили асар замони бадей ба таври чузъй ифода меёбад. Замони бадей бо ифодакунандаи чузъиётхои замонй мисли «зимистон, тирамох, чанд сол пеш, пас аз сари Х,айдар, бегохй, сахар, шаб» ва гайрахо ифода ёфтаанд.

Замон чузъе аз хронотоп буда, дар сохтори асари бадей арзиши эстетикй пайдо мекунад. Ба истилохи Д. Лихачев «Замони бадей ходисаи марбути тору пуди асари бадей буда, аз руи вазифаи бадей замони грамматикию фалсафии асари адабиро тобеи худ месозад[4, с.214]. Дар хакикат ходисаву вокеахо дар мачрои тасвири бадей тавассути робитахои замонй ба низом дароварда шуда, худуди замонии асари бадеиро ба вучуд меоваранд. Дар киссаи «Баъд аз сари падар» худуди замонй бо маънои васеаш маълум аст. Дар кисса пахлуи замонй: гузашта, хозира ва оянда дида мешавад. Нависанда образи асосии асар Хусравро дар замоне тасвир мекунад, ки вай аллакай тамоми ходисахоро аз сар гузаронидааст. У замони гузашта, ходисаву вокеахо ва хотирахояшро тагу ру карда, онхоро ба замони хозира мукоиса ва тахлил намуда, дар замони оянда ба чй ру ба ру шуданашро муайян мекунад.

Накши замон дар муайян намудани чехраи асосии тагои Хусрав - Ачик хеле калон аст. Хусрав симои аслии тагояшро дар охири кисса дарк мекунад. Замони бадей барои равшан нишон додани харакату амалиётхои образи мусбати асар Ачик хизмат мекунад . Вакт довар аст. Ва охиста - охиста чехраи аслии хама гуна инсонро муайян мекунад.

Замон даp аcаp пyppа мyайян аст. Замcни таcвиp хоз^а бyда, вок^ахо даp замcни гyзашта cypат гиpифтаанд. «Хycpав аз тадy тeппахcи cepдолy даpаxт чашм намeканд, аммc хушу ëдаш ба чои дигаp банд 6уд. Вай гyзаштаpc ба ëд cваpда, ходо ба xyд ^pcp каpд, ки аз маpги падаp он кадаp Fамгии нашyда 6уд. Чаpc? Сабабашpc xyдаш хам намeдонад»[1, с.12].

Замон ин хамаpc баpои Хycpав pавшан мeкyиад. Баъди гузашти падаp кcpхce, ки таFCяш даp хаки мcдаpашy оихо каpд, cаги бeгcна намeкyиад. Даp pаванди инкишофи cyжeт, ки аcccи cнpc xci^^c ва тахдиди оихо ташкид мeдихад, муайян мeкyнад. Замони бадeй доpои аpзиши Fcявию фалcафй ва эcтeтикию аxдcкиpc дcpccт. Дамаи ин аpзишхcи замоиии аcаp даp Fcяи маpказии он нухуфтаанд. Дадафи эчодии навиcанда таваccyти пyppа ифода гаpдидани замони бадeй даp аcаpи хyнаpй муайян мeгаpдад. Худ^ахои маънавию аxдcкиe, ки xcmH^ аз аcаp мeгиpад, аз хамин замина баpмecяд. Таcвиpи омидхои замонй ва зyхypи он даp пахиои бадeй имконият мeдихад, ки муаддиф ба даpки амику баppаcии мохияти аxдcк,ию ичтимоии тазодхои pyзгоp кcмëб гаpдад. Лдиб гузаштаю хозиpаpо даp мачpcи накд, даp cyxани муаддифи на^г^й ва диадогу монодогхои зcхиpию ботинии кахpамcни маpказии аcаp pавшан баëн мeкyкад. Валe оянда даp пeчидагй ба кcнceпcияи эчодии муаддиф мyшаxxаc баëн намeшавад, танхо хангоми мутодиаи аcаp таcаввyp мeшавад. Хонанда аз он xyдccабаpcpй намуда, натичагиpй мeнамcяд. Муаддиф натачаг^® ва xyлоcабаpоpиpо ба зиммаи xcнанда вогyзоp мeкyнад.

Муаддиф ба аcаpи xyA xeдe кунчковона назаp каpдааcт. Вай амаддату хаpакати cбpазхcи аcаpи xyApc вcбаcта ба xаpактepy pафтcp ва xиcлати оихо даp замоихои гуногун таcвиp мeкyнад. Маcадан, Лчик ки баъдан ба гузашти замон навиcанда cHpc Лчики гypг таxаддyc мeдихад, тамоми амадиëтхcяш шабона cypат мeгиpанд. Вай доимо даp тcpикии шаб хаpакат мeкyнад. Тамоми амадиëтхcи нопокашpо даp зудмати шаб анчом мeдихад. Лчик шабона ба дуздии пcдeзи xаpбyзавy таpбyз ва pаммаи ^фаддет мeбаpcмад. Оихо азбаcки диди cиëх дcpаид, амадиëтхcи cиëхашcнpc низ даp шаб ба cxиp мepаccнанд. Муаллиф замони ба дуздии пcдeз pафтани Лчи^о таваccyти xcтиpаи Махингуд чунин накд мeкyнад.

«Махингуд аз кай миши обу оташ нcccз шудани Лчику KУpбcнpc ëд дcpад. Чанд ccд пeш, як шаби TOprn Лчик xcнаи К^боки подабон pафта, ypc 4eF зада, гyфтааcт,«биë як чо pавeм».

- Кучо, чypа? - ташвишcмeз мeпypcад К^бои. Ба гумони вай даp дeха ягон Hcxymñ pyn дcдааcт.

- Камe pro^y pyзй биëpeм мeгyм... »[1, c.47].

Лдиб даp ин диалоге, ки аз xci^^ Махингуд накд каpда мeшавад, xиcдатy xаpактepи обpазхои мycбатy манфиpc вcбаcта ба замони бадeй таcвиp намуда, pcхи .nypycry бадpc ба xcнанда нишон мeдихад. Лдиб замони ба дуздй pафтани Лчикpc даp шаби тcpик таcвиp мeкyнад. Лммо К^боки падобон амаддати pyзи pавшанpc ба Лчик тавотя мeкyнад. Яънe замони кушоду pавшан, pcхи дypycт «nypc як He, ду чувод мeдихад>>. Навиcанда бо оваpдани ин диалог xycycиятхcи зох^ию ботинии cбpазхcpc pавшан намуда, хадафи аcccии xyдpc ба xcнанда мeкyшояд. Дадафи эчодии муаддиф низ ба xонанда нишон додани pcхи .nypycr аcт. Ин pcхpc таваccyти оваpдани ду мафхуми ба хам мукобил <фузи pавшан» ва «шаби TOp^» ба xcнанда мepаccнад. Хонанда хангоми мукожаи ин ду cбpаз бо xyлоcаи амику дypycт омада мeтавонад. Рохи дypycтpc интиxcб мeкyнад. Ин ду чузъдати ифодакунандаи замонй, ду инто^о ба хам мукобид мeгyзоpад, ду навъи xаpактep, ду навъ ^стат ва инчунин ду навъи обpазpо.

Муаддиф ин чо боз ду маеъалаи дигаppc низ мавpиди тахлид ^pcp мeдихад. Яънe, мepоcй будани xиcдатy xаpактep ва шyFлy каcбpc. К^боти подабон авдоди xyдpо покиза мyаppифй мeкyнад. Лчик бошад, ^.n^pc каcби падаpй мeдcнад. Муаддиф ин маcъалаpо низ ба xонанда пeшкаш намуда мавpиди тахдид ^pcp мeдихад.

Накши замони бадeй баpои cбypанги манзаpа даp аcаp чолиби диккат аcт. Муаддиф таcвиpи пeйзажpо бо иcтифcда аз маccдeхи cоxтмонии аcаpи бадeй чунин таcвиp каpдааcт:

«Заpдакcфтcби тиpамcх, ки миcди як анкабути бyзypги тиддогун даp домани уфук cвeзcн буд, тcpхcяшpc бафу^ат чамъ каpда даp паcи куллахо нопадид шуд. Тадду тeппа ва даpахо cхиcта- cхиcта ба назаp Fyбcpcдyд, cиëхфcм мeшyданд. Хycpав аз cаpи бадандй, аз пeши чоpмаFи кypак, ки хаp шаб аз он чо навхаи бум ба iym мepаcид, ба дeха HHraprar» [1, c.60].

Даp таcвиpи гойзаж муаддиф бeштаp аз cанъатхcи бадeй ба монанди тавcиф, ташбeх, шфатчинй иcтифcда намуда, накши замону макони бадeиpc хамчун yнcypи аcccии тозмони аcаpи бадeй баpъадc нишон додааст. Навиcанда аввадан таcвиpи xyби дeхаpо даp pyзи pавшан ва баъд чй гуна намyдcp шудани cHpc даp тcpикии шаб ба калам мeдихад. Даp хама чои китеа ду чиз ба мукобиди якдигаp таcвиp шудаанд. Ин хам TOp^ñ баp pавшанй, нeкй баp бадй, дypycт баp нcдypycт.Ин мафхумхо танхо мафхум нecтанд. Инхо аcccи хастии инccнpc ташкид мeкyнанд. Ин фагсафаи хаëтpc баpcи инccният муайян мeкyнад. Зepи ин антоиимхо дyнëи

зох^ию ботинии кaxpaмонони киееа нyxyфтaaнд. Мyaллифpо низ мaкcaди ягона хамин аст. Накши игеон дap дyнëи имpyзa. Бapои ин мaфxyми замон мyaйянкyнaндaи тамоми xacтии инcон acт.Зaмони муаллиф фишypдa гашта, ба замони оянда тaвaccyти xотиpa ва оpзyxои Хycpaв пайванд мегapдaд.

Накши макон низ чузъе аз xpонотоп дap хама чои киcca бapъaло дида мешавад. Макон yнcypи acоcии тaшкилëбии ходдоаву вокеа acт. Дap acap макони бадей бapои кушодани cимои обpaзxои мycбaтy манфй вобacтa ба астату xapaктеpи онхо тacвиp ëфтaacт. Муаллиф дap киcca маконхои зиëдеpо ном мебapaд, ки xap яки онхо бapои ба xотиp овapдaни ходдоаву вокеае xизмaт мекунанд. Макони aœcm xодиcaвy вокеахо хавлии Ачик муайян шудааст. Маконхои дигap, ки вокеа дap он чойхо cypaт мег^ад, танхо бapои paвшaн ва ^ppa гapдидaни макони acлй, накши кaxpaмони мapкaзй xизмaт мекунанд. Дap acap макон макони кушода буда, пахнои фаъолияти кaxpaмон дap он ваееъ acт. Муаллиф обpaзpо дap маконхое меофapaд, ки ба холату вазъияти pyxию paвонии y xоc бошад. Мacaлaн, Хycpaв дap аввали ктота. дap <«Aap теппаи болои xонaxо» тacвиp шyдaacт. У дap он чои офтобpy нишacтa, ба мaнзapaxои деха нaзap aндоxтa, xотиpaxояшpобa ëд меоpaд. Ин макон ба холати пиcapaк мувофик acт. Чузъдатхои маконй аз кабили деха, cоxили дapëи Сафедоб, хавлии пaдapи Хycpaв, мактаб, rap® теппаю aдиpи деха, хавлии Ачик, лаби чашма ва Faйpaxо дap acap коpбypд шудаанд. Сохили дapëи Сафедоб мaконеcт, ки бapои оpом намудани Хycpaв каме хам бошад, дap аввалхо кумак мекapд. У замоне ки пaдapaшpо xоб медид, зуд ба он чо paфтa xобaшpо ба об гуфта, ба мавчхои оpоми дapë нaзap aндоxтa, каме Faмгинии xyдpо беpyн меaндоxт. Хycpaв дap макони кушода озод тacвиp шyдaacт.

Макони бадей хамчун yнcypи шаклию мазмунй дap пyppa кушодани cимои обpaзxои acap накши мухим доpaд. Симои Ачик хамчун обpaзи манфй дap макони TOprn, ки хам бapои амалжти y мycоид acт, nyppa кушода мешавад.

Ачик бегох пac аз офтобшин ба тapaфи кyxcоp меpaфт ва як бегох Хycpaвpо низ бо xyA бypд.

«- ...ТaFOи ин гycфaндpо аз кучо г^ифти?

- Аз capи кaбpи отат! - бо чахл чавоб дод Ачик.- Коpaт чй? Чанд боp таъкид кapдaм, ки ба xap ош пашша нашав...» [1, с.39].

Чунон ки маълум гашт, Ачик дap маконхои гуногун aмaлиëтxояшpо ба анчом меpacонaд, аммо замонх,ои амалдат як acт, факат дap TOp^m шаб. Ин чо макони бадей «домани кyx,cоp» буда, макони кушодаест, бapои анчом додани хама гуна xapaкaтxо.

Дap acap чyзъиëтxои макон^о нaвиcaндa вобacтa ба холати pyxию paвонии кaxpaмононaш меофapaд. Мacaлaн, шоми ба xоcтгоpии очаи Хycpaв омадани он мapди Fyл чунин тacвиp ëфтaacт:

«Шомгохон буду туйи очаи Хycpaв бо хамин анчом ëфт. Давлй ва деxapо cyкyнaт фapо гиpифт. Танхо aккоcи caги п^у бодандони бобои Саид, ки чонхавлй гypеxтaни ашх,о дap дилаш тахлука ва ташвише aндоxтa буд, канда- канда ба гуш меpacид.[1, c.55)

Муаллиф дap ин эпизод, холати pyxию paвонии ахли оилapо ба нaзap гиpифтa, мaконpо дap умум деха ва хавлй ном гиртфта, баъд онpо xонa ном мег^ад. Хона макони пушида буда, чои танг acт. Дама дap он xонa ба коpи xyд, ба фи^у андешаи xyд банд буданд. Аз холати Faмгинию мaъюcй каее ба кacе xapф намезад. Дама xомyш буданд. Замони вукуи xодиcapо низ муаллиф «шомгохон» ном мебapaд, ки ин вобacтa ба xycyc^ra хамон вокеа acт. Як rox^ï дилcиëxй миcли шоми тоpик. Албатта, xycycияти paмзиpо доpоcт. Боз муаллиф дap ин чо вакти бypдaни зан ва ë apycи шaвxapдидapо дap айни шомгохон нишон додааст, ки ин мувофики pacмy pycyw ва анъанаи точикон acт. Дap мо акидае acт, ки зани шaвxapдидapо дap paвшaнй ба xонaи домод нaмебapaнд, зеpо як навъи бемоpй, ки онpо «кaбyдcyлфa ë cyлфaи кабудак» меноманд, тамоми деxapо фapо мегиpaд. Адиб ин пахлуи мacъaлapо ба инобат гиpифтa, омодани домодpо ба xонaи Ачик дap шомгохон тacвиp нaмyдaacт.

Тapзxои зухурт замону макони бадей низ дap киееа гуногун мебошанд. Замону макони бадей хам бapои обypaнги cyжет, хам бapои тapкиби накл ва хам бapои пyppa кушодани чеxpaю aмaлиëтxои обpaзxои acap xизмaт мекунанд. Аммо накши замони бадей дap acap бештap дида мешавад. Зеpо бо гузашти вакт Хycpaв хам чеxpaи acоcии тaFOи Aчикaшpо мешиноcaдy хам ба дapки мacъaлaxои дш^и зиндагй capфaxм меpaвaд. Баъд аз гузашти чанд вакт Хycpaв шуълаи ишки Сaдaфpо низ дap дили xyд эxcоc мекунад. Вай дapк мекунад, ки пaдapи Садаф амаки Бypxон, ки бо пaдapaш дусти наздик буданд, чapо хавлии онxоpо xapид.Чapо бобои Саид ба xонaи тaFOяш омадани ож^о аз аввали ^cca нагз нaкapдед, xaвлиpо фypyxтед - гуфта буд? Дамаи инpо гузашти вакт ба Хycpaв нишон дод. У дap натичаи бapxypди тазодхои зиндагй ба дapки фaлcaфии xaëт capфaxм paфт. Чеxpaи ашии тaFOи Ачики Гypгaшpо дид, шиноxт. Дамаи ин вокеахо тaвaееyти замони бадей дap acapи xyнapй фapоxaм

омадаанд. Нависанда дадафу максади хешро аз даёт тавассути ба низом даровардани масъаладои зиндагй ва дар чорчубаи асари бадей чой додани ондо ба хонанда мерасонад. Замону макони аслиро дар асари бадей бо истифода аз санъатдои бадей ба замону макони бадей табдил дода, масъалаи зиндагиро мавзуи асосии асар ва дадафи хешро гояи аслии он карор медидад ва асари бадей меофарад.

АДАБИЁТ

1. Самадов Абдулдамид. Баъд аз сари падар: Повест ва дикоядо. - Душанбе: Маориф, 1982 - 112с.

2. Саидов С. Назарияи адабиёт.- Душанбе: Ирфон, 2014 - 305 с.

3. Соледов Шамсиддин. Поэтикаи жанри дикояи солдои 70-80 карни ХХ (масъалаи замон ва макони бадей).-Душанбе: Дониш, 2006 - 169 с.

4. Лихачев Д.С. Избранные работы. т.1.-Л.: Худож. литература, 1987, 456 с.

5. ЛихачевД. С.Поэтика древнерусской литературы. - Масква. Наука, 1973, - C.209 - 251.

6. Литературный энциклопедический словарь. - Москва: Сов. Энциклопедия, 1987 - 48 с.

ОБЗОР ХУДОЖЕСТВЕННОГО ВРЕМЕНИ И МЕСТА В ПОВЕСТИ АБДУЛХАМИДА САМЕДОВ «ПОСЛЕ СМЕРТИ ОТЦА»

Из анализа повести можно сделать вывод, что время и пространство, для воссоздания структуры художественно рассказа, его содержания и жанровых особенностей оказывает непосредственное влияние. Особенно мы это видим в повести «После смерти отца», в котором время играет решающую роль в структуре повести. В произведении автор повествует как от лица автора, так и от лица своих персонажей. Изображение художественного пространствои времени непосредственно связано с психологическим внутренним миром персонажей и решением главной проблематики произведения.

Ключевые слова: художественное времен и пространство, сюжет, рассказ, содержание, смысл, художественное изображение, автор, персонаж.

OVERVIEW OF ARTISTIC TIME AND PLACE IN THE STORY OF ABDULHAMID SAMEDOV "AFTER THE DEATH OF HIS FATHER"

From the analysis of the story, we can conclude that time and space, to recreate the structure of the artistic story, its content and genre features has a direct impact. We see this especially in the story 'After the Father's Death", in which time plays a decisive role in the structure of the story. In the work, the author narrates both on behalf of the author and on behalf of his characters. The image of the artistic space and time is directly related to the psychological inner world of the characters and the solution to the main problems of the work.

Key words: artistic times and space, plot, story, content, meaning, artistic image, author, character.

Сведения об авторе:

Адибаи Хушвахтшо - докторант (PhD)smopoeo курса кафедры теории и истории литературы таджикского филологического факультета Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддин Айни. Тел: (+992) 907748387.

About the author:

Adibai Khushvakhtsho - Second-year doctoral candidate (PhD), Department of Theory and History of Literature, Tajik Philological Faculty, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 907748387.

МАСОИЛИ АХЛОЦЙ ДАР ДИКОЯИ ЗАМОНИ ИСТИЕЛОЛ

Махмудов М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дикояи замони истиклол дар заминаи чустучудои эчодии нависандагони точик, ки "дар солдои 70 - 80 карни гузашта дар дикоянависии точикй огоз гардида буданд, идома ёфта, дар адабиёти давраи истиклол ба роди тозаи инкишоф ворид гардид" [1, с.204). Яке аз равишдои арзишманди ин чустучудо пайгирй аз тамоюли равшангарии ахлокй ва тозакоридо дар ин самт мебошад, ки дар насри точикй собикаи омузишй дорад.

Мудимтарин тамоюле, ки дар шинохти дикояи ахлокии ин давра ба назар мерасад, ба таври возед дарк кардани модияти фазилат ва разилат мебошад. Ин ба маънои таъйиди ормонгароии номаддуди ахлокй нест, зеро маълум аст, ки он чй беш аз дад ормонй шавад, чунон аз хонанда фосила мегирад, ки ба у чизе омузонда наметавонад. Ба ифодаи дигар,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.