Научная статья на тему 'ОБЩЕТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЧАСТНЫХ КРИМИНАЛИСТИЧЕСКИХ МЕТОДОЛОГИЙ В СФЕРЕ БОРЬБЫ С КИБЕРПРЕСТУПНОСТЬЮ'

ОБЩЕТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЧАСТНЫХ КРИМИНАЛИСТИЧЕСКИХ МЕТОДОЛОГИЙ В СФЕРЕ БОРЬБЫ С КИБЕРПРЕСТУПНОСТЬЮ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
159
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
киберпреступность / частная криминалистическая методология / цифровая криминалистика / цифровое устройство / компьютер / информация / электронная информация / цифровая информация. / cybercrime / private forensic methodology / digital forensics / digital device / computer / information / electronic data / digital information.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Хамидов Бахтиёр

В данной статье критически рассматриваются проблемы и задачи, стоящие перед национальным законодательством и правоприменительной практикой в области борьбы с киберпреступностью. Теоретически проанализированы научно обоснованные пути и методы их устранения. В связи с этим разработаны предложения и рекомендации по созданию частных криминалистических методик развития теории криминалистики. Статья подготовлена на основе научно-практических исследований, проведенных в области борьбы с киберпреступностью, мнений теоретиков и практиков, а также технических исследований. В ходе исследования были проанализирован ряд частных криминалистических методик, служащих повышению эффективности следственной деятельности в борьбе с киберпреступностью. Были изучены национальное законодательство, следственная и судебная практика, международный опыт и практика, их достижения и недостатки обоснованы на оснавании заключений автора. Соответственно, были выбраны наиболее приемлемые для условий Узбекистана направления борьбы с этими преступлениями. В статье анализируются проблемы в данной области с системной, правовой и научно-методической точек зрения и даются авторские выводы по этому поводу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GENERAL THEORETICAL ISSUES OF IMPROVING PRIVATE FORENSIC METHODS IN THE FIELD OF COMBAT AGAINST CYBERCRIME

This article critically examines the challenges and loopholes that national cybercrime legislation and law enforcement practice are facing. Scientifically grounded ways and methods of their elimination are theoretically analyzed. In this regard, proposals and recommendations are developed for the creation of private forensic methods for the development of the theory of forensic science. The article has been prepared on the basis of scientific and practical research conducted in the field of combating cybercrime, the opinions of theorists and practitioners, as well as technical research. The study analyzed a number of private forensic techniques that serve to increase the effectiveness of investigative activities in the fight against cybercrime. National legislation, investigative and judicial practice, international experience and practice were studied, and their achievements and shortcomings were substantiated in the author’s conclusions. Accordingly, the most acceptable directions for the conditions of Uzbekistan were chosen in the fight against these crimes. The article analyzes the problems in this area from a systemic, legal, and scientific-methodological perspective and gives the author’s conclusions on this matter.

Текст научной работы на тему «ОБЩЕТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЧАСТНЫХ КРИМИНАЛИСТИЧЕСКИХ МЕТОДОЛОГИЙ В СФЕРЕ БОРЬБЫ С КИБЕРПРЕСТУПНОСТЬЮ»

UDC: 343.9 (042)(575.1)

Хамидов Бахтиёр

Тошкент давлат юридик университети "Криминалистика ва суд экспертизаси" кафедраси катта укитувчиси E-mail: Bahtiyor1984bsj@mail.ru

КИБЕРЖИНОЯТЛАРГА ^АРШИ КУРАШИШ СО^АСИДА ХУСУСИй КРИМИНАЛИСТИК УСЛУБИЁТЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ УМУМНАЗАРИЙ

МАСАЛАЛАРИ

Аннотация. Ушбу мацолада кибержиноятларга царши курашиш соуасида миллий цонунчилик ва ууцуцни цуллаш амалиётида юзага келаётган муаммолар уамда бушлицлар танцидий куриб чицилган. Уларни бартараф этишнинг илмий асосланган йуллари ва усуллари назарий жщатдан тащил этилган. Бу борада криминалистика назариясини ривожлантириш юзасидан хусусий криминалистик услубиётларни яратиш буйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган. Мацола кибержиноятларга царши курашиш соуасида амалга оширилган илмий-амалий тадцицотлар, назариётчи олимлар уамда амалиётчи ходимлар фикр-мулоуазалари уамда техник тадцицотлар асосида тайёрланган. Тадцицот жараёнида кибержиноятларга царши курашиш борасидаги тергов фаолияти самарадорлигини оширишга хизмат циладиган бир цатор хусусий криминалистик услубиётлар таулил этилди. Миллий цонунчилик, тергов ва суд амалиёти, халцаро тажриба ва амалиётлар урганилди, уларнинг ютуц ва камчиликлари муаллифлик хулосалари асосида асослаб берилди. Шунга кура, мазкур жиноятларга царши курашиш буйича Узбекистон шароити учун энг мацбул йуналишлар танлаб олинди. Мацолада соуада юзага келаётган муаммолар тизимли, ууцуций, илмий-методик жиуатдан тащил этилган уамда бу юзасидан муаллифлик хулосалари берилган.

Калит сузлар: кибержиноятлар, хусусий криминалистик услубиётлар, рацамли криминалистика, рацамли цурилма, компьютер, ахборот, электрон ахборот, рацамли ахборот.

Хамидов Бахтиёр

старший преподаватель кафедры «Криминалистика и судебная экспертиза» Ташкентского государственного юридического университета

ОБЩЕТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЧАСТНЫХ КРИМИНАЛИСТИЧЕСКИХ МЕТОДОЛОГИЙ В СФЕРЕ БОРЬБЫ С КИБЕРПРЕСТУПНОСТЬЮ

Аннотация. В данной статье критически рассматриваются проблемы и задачи, стоящие перед национальным законодательством и правоприменительной практикой в области борьбы с киберпреступностью. Теоретически проанализированы научно обоснованные пути и методы их устранения. В связи с этим разработаны предложения и рекомендации по созданию частных криминалистических методик развития теории криминалистики. Статья подготовлена на основе научно-практических исследований, проведенных в области борьбы с киберпреступностью, мнений теоретикови практиков,атакже технических исследований. Входеисследованиябыли проанализирован ряд частных криминалистических методик, служащих повышению эффективности следственной

деятельности в борьбе с киберпреступностью. Были изучены национальное законодательство, следственная и судебная практика, международный опыт и практика, их достижения и недостатки обоснованы на оснавании заключений автора. Соответственно, были выбраны наиболее приемлемые для условий Узбекистана направления борьбы с этими преступлениями. В статье анализируются проблемы в данной области с системной, правовой и научно-методической точек зрения и даются авторские выводы по этому поводу.

Ключевые слова: киберпреступность, частная криминалистическая методология, цифровая криминалистика, цифровое устройство, компьютер, информация, электронная информация, цифровая информация.

Khamidov Bakhtiyor

Senior Lecturer of the Department of Criminalities and Forensic Science, Tashkent State University of Law

GENERAL THEORETICAL ISSUES OF IMPROVING PRIVATE FORENSIC METHODS IN THE FIELD OF COMBAT AGAINST CYBERCRIME

Ab&ract. This article critically examines the challenges and loopholes that national cybercrime legislation and law enforcement practice are facing. Scientifically grounded ways and methods of their elimination are theoretically analyzed. In this regard, proposals and recommendations are developed for the creation of private forensic methods for the development of the theory offorensic science. The article has been prepared on the basis of scientific and practical research conducted in the field of combating cybercrime, the opinions of theories and practitioners, as well as technical research. The tiudy analyzed a number ofprivate forensic techniques that serve to increase the effectiveness of invetiigative activities in the fight againti cybercrime. National legislation, invetiigative and judicial practice, international experience and practice were studied, and their achievements and shortcomings were subtiantiated in the author's conclusions. Accordingly, the moti acceptable directions for the conditions of Uzbekitian were chosen in the fight againti these crimes. The article analyzes the problems in this area from a sytiemic, legal, and scientific-methodological perspective and gives the author's conclusions on this matter.

Keywords: cybercrime, private forensic methodology, digital forensics, digital device, computer, information, electronic data, digital information.

XXI аср - улкан кашфиётлар, ихтиролар дав-ри! Бугун дунё микёсида жамият ^аётининг барча сохдларида ракамлаштириш жараёнлари жадал кечмокда. Хусусан, ракамли иктисодиёт, навигация, телекоммуникация сох,аларининг ривож-ланиши, электрон валюта, иш х,аки тулашнинг ракамлаштирилган шаклларига утилиши [1] ин-соният тарихидаги туртинчи инкилоб, десак хато булмайди.

Ракамли технологиялар кириб келиши, бир томондан, криминалистик ахдмиятга эга булган янги ахборотларнинг юзага келишига, иккинчи томондан эса ракамли ахборотларни кайд килиш, саклаш, автоматлашган шаклда кайта ишлаш ва тадкик килиш билан боглик фаолиятнинг кен-гайишига олиб келди [2]. Хусусан, амалда кри-

миналистика техникасига оид барча тадкикотлар ракамли технологиялар оркали амалга оширил-мокда. Мазкур х,олат ракамли технологияларнинг суд экспертизаси фаолиятига тобора кенг кириб боришига х,амда тадкикотларнинг илмий-техник базаси ривожланишига имкон бермокда [3].

Хусусийкриминалистикуслубиётларниривож-лантириш билан боглик масалалар мамлакати-миз суд-^укук сохдсида х,ам уз аксини топмокда. Хусусан, Узбекистан Президентининг 2019 йил 17 январдаги фармонига мувофик, мамлакат-нинг ахборот хавфсизлигини таъминлаш буйича ишлар самарадорлигини ошириш давлат сиёса-ти даражасига кутарилган. Унга кура, "ракамли криминалистика" ихтисослаштирилган лаборато-риясини яратиш, миллий кибермаконда ахборот

хавфсизлиги х,одисаларига тезкор чора куриш буйича "UZCERT" хизматини такомиллаштириш, кибержиноятлардан сакланиш ва уларнинг олди-ни олиш, шунингдек, мазкур сох,ада етук мутахас-сисларни тайёрлаш тизимини такомиллаштириш вазифалари белгиланди [4].

Шу билан бирга, Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 2 мартдаги фармони билан тасдикланган давлат дастурида 2020-2023 йилларга мулжалланган киберхавфсизликка доир миллий стратегияни х,амда Узбекистон Республи-касининг "Киберхавфсизлик тугрисида"ги кону-ни лойихдсини ишлаб чикиш асосий вазифалар-дан бири сифатида курсатилган [5].

Кибержиноятларга карши курашиш борасида-ги ислох,отлар натижасида Ички ишлар вазирлиги Эксперт-криминалистика маркази х,амда Адлия вазирлиги хузуридаги Х.Сулаймонова номидаги Республика суд экспертизаси марказида Компьютер-техникавий экспертизаси лабораториялари таш-кил этилди [6]. Бундан ташкари, Ахборотлашти-риш ва телекоммуникациялар сохдсида назорат буйича давлат инспекцияси х,амда "Киберхавфсизлик" ДУКга со^ада конун ^ужжатлари, норматив ^ужжатлар ва давлат стандартлари талабла-рига риоя килиниши устидан давлат назоратини амалга ошириш ваколати берилди [7].

Узбекистон шароитида кибержиноятларга карши курашиш борасида хусусий криминали-стик услубиётни такомиллаштиришда Прези-дентнинг 2020 йил 5 октябрдаги фармони билан "Ракамли Узбекистон - 2030" стратегиясининг [8] тасдикланиши яна бир мух,им кадам булди.

Ракамли иктисодиётнинг ривожланиши компьютер ахборотлари муомаласи билан боглик ижтимоий муносабатларни тартибга солишга янгича ёндашувларни жорий этишни назарда тутади [9]. Жах,он амалиётида иктисодиёт сох,а-сининг ракамлаштирилиши билан оммавий ва хусусий компьютер ахборотларини жиноий тажо-вузлардан мух,офаза килишга булган э^тиёжнинг ортиши [10] тасдиклаган. Бошкача айтганда, со-дир этилаётган кибержиноятларнинг аксарияти ракамли иктисодиёт ривожланган давлатлар хис-сасига тугри келмокда. Бу, уз навбатида, мамла-катда киберхавфсизлик чораларини кучайтириш-ни такозо этади.

Мамлакатда киберхавфсизликни таъминлаш деганда тизимлар, тармоклар ва дастурларни ки-

бер^ужумлардан х,имоя килишга каратилган фао-лият тушунилади. Бундай кибер^ужумларнинг максади одатда махфий маълумотларга кириш, уни узгартириш ёки йук килиш, фойдаланувчи-лардан пул ундириш ёки нормал иш (бизнес) жа-раёнларини бузишдан иборат [11].

Мазкур х,олатлар тергов органлари зиммасига оммавий ва хусусий ^укук объектларини кибер-тажовузлардан мух,офаза килиш мажбуриятини юклайди. Бу борада тергов фаолиятининг кримина-листик таъминотини такомиллаштириш жиноят-ларни уз вактида очиш ва олдини олиш имконини беради.

Кибержиноятлар трансмиллий хусусиятга эга булгани боис, уни тергов килиш ва фош этиш ма-саласи тезкорлик ва халкаро хдмкорликни талаб килади. Аксарият х,олатларда тергов хдракатла-ри ва тезкор-кидирув тадбирларининг бир дав-лат юрисдикциясидан четга чикиши кузатилади. Баъзан давлатлар уртасида юзага келган низолар халкаро судлар томонидан куриб чикилади. Бунда ракамли далилларни туплаш, текшириш, саклаш ва бах,олаш мезонлари халкаро стандартларга му-вофик х,ал этилади. Шу боис, ракамли далилларни саклаш ва бах,олашда илгор хорижий амалиёт-нинг урни ва роли принципиал ахдмиятга эгадир.

Ривожланган давлатлар тергов ва суд амалиётида ракамли далиллар билан ишлашнинг бир катор илгор амалиётлари мавжуд. Мисол учун, АКШда NIST - National Intitute of Standardsand Technology (2006) [12], NIJ - National Intitute of Jutice (2001) [13], Буюк Британияда ACPO - Association of Chief Police Officers (2011) [14], INTERPOL - (2019) [15], DFRWS (2008), ISO-27037-стандартлари халкаро микёсида тан олинган коидалар х,исобланади. Мазкур амалиёт-ларнинг ишончлилиги х,амда илмий асосланган-лиги суд ишларининг объектив куриб чикилиши-ни таъминлайди.

Мамлакатимиз ^укукни куллаш амалиётда эса ушбу стандартларни миллий конунчиликка мослаштириш масаласи х,али-х,ануз ортга суриб келинмокда. Ушбу х,олатлар Узбекистоннинг халкаро судлардаги иштироки масалаларини (да-лилларнинг макбуллиги, ишда ютиб чикиш ва х,.к.) хавф остида колдирмокда.

Бугун ишни судга кадар юритиш ва суд мух,о-камаси боскичларида жиноят ишига алокадор ракамли далилларни туплаш, текшириш, саклаш

ва бах,олаш фаолияти ракамли технологиялар ёр-дамида амалга оширилмокда. Шу маънода, "вир-туал макон" деб аталган объектив ^акикатнинг специфик шаклида утказилаётган тадкикотлар жиноий фаолиятни билишнинг материалистик диалектик усулларини аста-секин сикиб чикар-мокда [16].

Тергов фаолиятида ракамли далиллар билан ишлашнинг илмий асосланган коидалари етиш-маслиги, мавжуд коидалар халкаро стандартлар-га мослашмагани ^укукни куллаш амалиётида катор тадкикотлар олиб борилиши зарурлигини курсатмокда. Шунга кура, тергов фаолиятининг методик таъминотини такомиллаштириш масала-си сох,ада хусусий криминалистик услубиётларни ривожалантириш буйича концептуал карашлар ва ёндашувларни юзага чикармокда.

Хусусий криминалистик услубиётларга оид назарияларнинг юзага келиши, бир томондан, фан-нинг кенгайишига хизмат килса, иккинчи томон-дан, сох,аларнинг ихтисослашувига сабаб булади. Натижада иш буйича исботлаш жараёни меха-низмлари такомиллашади. Жиноятларни очиш ва олдини олиш фаолияти самарадорлиги ошади.

Со^ада хусусий криминалистик услубиётлар-нинг илк куринишларини "ракамли криминали-стика"нинг жорий этилиши билан боглаш мум-кин. "Ракамли криминалистика" атамаси дастлаб "электрон криминалистика" ёки "компьютер криминалистика'^ номлари билан аталиб келинган. Сунгги йилларда эса махсус билимлардан фойда-ланишда сох,а номига "криминалистика" атамаси-ни кушиб куллаш х,олатлари купайган. Хусусан, назарияда "тиббий криминалистика", "лингвис-тик криминалистика", "иктисодий криминалистика" [17], "компьютер криминалистикаси", "электрон криминалистика" [18] каби бир катор тушунчалар мавжуд.

"Ракамли криминалистика" атамаси мазмунун инглиз тилидаги "Digital forensic" сузларининг нисбий таржимасидир. Амалда ушбу бирикма-нинг сузма-суз таржимаси тугри маъно касб эт-майди. Шу боис, атама шартли равишда кулла-нилган, деб х,исоблаш мумкин. Мазкур х,олатлар ^укук тизимларидаги ёндашувларнинг узига хос-лиги билан изохланади.

Фикримизча, АКШ х,амда Европа давлатлари-нинг аксариятида криминалистика фан сифатида мавжуд эмас. Уларда жиноятларни очиш ва олди-

ни олиш буйича "forensic science" - суд фанла-ри (психология, экспертиза, далиллар назарияси ва х.к.) мустакил укув курси сифатида ташкил этилган, яъни сох,алар тор доирада ихтисослаш-ган. Миллий ^укук тизимида эса криминалистика жиноятларни очиш ва олдини олиш учун зарур булган барча билим со^аларини бирлаштиради. Албатта, бу борада х,ар бир услубиётнинг узига хос ютук ва камчиликлари мавжуд.

Сох,а номига "криминалистика" атамасини кушиб куллаш масаласи баъзи олимлар томонидан тугри деб бах,оланса, бошкалари бунга кушилма-ган. Хусусан, Е.Р. Россинскийнинг фикрича, криминалистика фани - ягонадир! Фан уз предмети, тизими, вазифалари, объекти ва конуниятларига эга. Уни ривожлантириш учун номни узгарти-ришга хеч кандай э^тиёж мавжуд эмас [19]. Бирок айрим манбаларда "ракамли криминалистика" суд экспертизасининг бир тармоги сифатида х,ам эътироф этилади [20].

Хусусий криминалистик услубиётлар хдки-да суз юритилганда унинг техник хусусиятла-рини хисобга олмаслик мумкин эмас. Бу борада А.А. Зайцев ва А.В. Смолиннинг ахборот техно-логиялари сохдсидаги узгаришлар турли техник курилмаларнинг сифат жи^атидан кенгайишига сабаб булди [21], деган фикри асослидир. Мазкур х,олатлар, уз навбатида, кибержиноятларнинг ом-малашишига х,ам хизмат килмокда [22].

Хусусий криминалистик услубиётни ишлаб чикиш борасида В.В. Веховнинг тадкикотлари алох,ида ахдмиятга эга. У криминалистика фани-ни ахборот технологиялари асосида ривожланти-риш жараёнларини жадаллаштириш учун айрим турдаги жиноятларни тергов килишнинг автомат-лаштирилган методикасини ишлаб чикиш, шу-нингдек, дастлабки тергов фаолиятида улардан фойдаланиш буйича тавсиялар, усуллар ва метод-ларни яратиш зарур, деган фикрни илгари суради [23]. Кейинрок олим "Компьютер ахборотлари, уларни кайта ишлаш ва мух,офаза килиш воси-таларининг криминалистик тадкикоти" асарида хусусий криминалистик услубиётни куйидаги уч йуналишда урганишни таклиф этади:

1. Компьютер ахборотларини криминалистик тадкик этиш.

2. Компьютер курилмалари, ахборот тизимла-ри ва ахборот-телекоммуникация тармокларини криминалистик тадкик этиш.

3. Компьютер ахборотлари, уларни кайта ишлаш ва мух,офаза килиш воситаларидан крими-налистик максадларда фойдаланиш.

В. Веховнинг фикрича, мазкур услубиёт жи-ноятларни очиш, тергов килиш ва олдини олиш максадида компьютер ахборотларини, уни кайта ишлаш ва мух,офаза килиш воситаларини туплаш, тадкик этиш ва улардан фойдаланиш буйича ил-мий коидалар ва улар асосида ишлаб чикилган техник воситалар, усул, методлар ва тавсиялар тизими [24] х,исобланади.

В. Вехов илмий тадкикотларида "компьютер ахбороти" тушунчасини илгари суради. У электрон жиноят ишларини юришда электрон излардан - электрон ташувчилар ва уларнинг хотирасидаги криминалистик а^амиятга эга булган компьютер ахборотларидан далил сифатида фойдаланиш ом-мавий характерга эга [25], деб таъкидлайди.

Е.Р. Россинский эса В. Веховнинг хусусий услубиёт хдкидаги назарияси тор доирада ишлаб чикилган, деб эътироф этади. Унинг фикрича, мазкур назария "Жиноий фаолиятнинг ахборот-ком-пьютер таъминоти назарияси"нинг бир кисмидир. Шунингдек, у В.Вехов томонидан "электрон криминалистика" атамаси ноурин кулланилган, деб х,исоблайди [26].

Фикримизча, В. Вехов "электрон криминалистика" атамасидан уз назариясини техник жих,ат-дан асослаш максадида фойдаланган. Мазмунан х,ар кандай ракамли курилма электр токи ёрдами-да хдракатга келади. Техник жихдтдан бу тугри. Бирок манбалари (электр токи, магнит майдони ёрдамида ишлаши) нуктаи назаридан ахборот-нинг "электрон ахборот" деб номланиши нисбий характерга эга. Аслида манба ахборотни бевоси-та кайта ишламайди, балки бунинг учун шароит яратади. Шу боис, умумий хусусият сифатида уни кабул килиш макбул эмас.

Е.Р. Россинский уз назариясини кенг фунда-ментал характерга эга, деб курсатади. Ушбу на-зария умумназарий муаммоларни камраб олиб, уларни ечиш оркали криминалистиканинг техника, тактика ва методика булимлари такомил-лаштирилади х,амда суд экспертологияси, жиноят процессуал ^укуки ва бошка процессуал фан-лар билан узлуксиз, узаро алока таъминланади. У "Жиноий фаолиятнинг ахборот-компьютер таъминоти назарияси" предметини жиноятлар-ни очиш ва тергов килишда, шу билан бирга,

жиноят, фукаролик (шу билан бирга, хдкамлик) х,амда маъмурий ишларни юритишда компьютер ахборотларининг юзага келиши, хдракатланиши, уларни туплаш, текшириш ва фойдаланиш кону-ниятлари билан боглайди [27].

Фикримизча, Е.Р. Россинскийнинг хусусий услубиёт хдкидаги назариясида ^ам муайян кам-чиликлар мавжуд. Жумладан, назарий коидада ракамли далилларни саклаш ва бах,олаш масала-лари эътибордан четда колган. Аслида жиноят иши юзасидан далилларни топиш, олиш, кайд килиш, саклаш, уларни тадкик килиш ва фойда-ланишдан кузланган асосий максад ^ам исботлаш жараёнида конунийлик, асосланганлик ва адолат-лилик принципларини карор топтиришдир. Бош-кача айтганда, далиллар ушбу принциплар асоси-да бах,оланмаса, уларни туплаш, саклаш ва текшириш (тадкик этиш) уз ахдмиятини йукотади.

Хорижий адабиётларда компьютер курилмаси ракамли технологияларнинг бир тури сифатида-гина эътироф этилади. Шу боис, Е.Р. Россинский ва В. Вехов томонидан илгари сурилган "ахборот-компьютер" х,амда "компьютер ахбороти" тушун-чалари ноурин кулланилган, деб хисоблаш мум-кин. Сабаби, бугун ракамли технологияларнинг янги турлари (нетбук, ноутбук, мобил курилма-лар, айпет, планшет ва х,.к. [28]) пайдо булмокда. Уларнинг х,ар бири ахборотни яратиш, саклаш ва кайта ишлаш имкониятига эга.

Агар Е.Р. Россинский ва В. Вехов томонидан илгари сурилган фикрларга кушилсак, унда биз "компьютер ахбороти", "ноутбук ахбороти", "тар-мок ахбороти", "планшет ахбороти", "мобил ахбо-рот" ва ^оказо тушунчаларни х,ам амалиётга кири-тишимиз керак. Назарий жи^атдан ушбу тушунча-лар хато эмас. Бирок илмий-амалий самарадорлик жихдтидан барча турдаги ахборот технологиялари учун умумий булган хусусиятни белгилаш мак-садга мувофик. Зеро, назария амалиётни тугри ташкил этиш йуналишларини белгилайди.

Техник жихдтдан х,ар кандай ракамли курил-мада процессор мавжуд. Процессор ахборотни "0" ва "1" сонлари оркали кабул килади ва кайта ишлайди. Ахборотнинг хусусиятига караб процессор ракамли (электрон) ахборотни тугридан-тугри ёки муайян копеляторлар [29] (эссемблер) оркали фойдаланувчига узатади. Демак, умумий хусусият ракамли ахборотларнинг техник жи^ат-дан юзага келиши, кайта ишланиши, сакланиши

хамла ундан фойдаланиш холатлари билан бог-лик.

Е.П. Ишенко "бугун криминалист олимлар эътибор каратиши зарур булган истикболли йуна-лишлардан бири сифатида мобил алока восита-лари, кредит карталари, магнит кодли йул хуж-жатлари, компьютерлар, флешкалар ва бошка ахборот ташувчилар оркали колдирилган электрон изларни тадкик этиш ва тергов фаолиятида улардан фойдаланиш услубиётини ишлаб чикиш зарур", деган гояни илгари суради. Фикримизча, Е.П. Ишенко таклиф этаётган услубиётни жуда тор доирада, деб хисоблаш мумкин. Чунки мазкур услубиётда ракамли технологиялар ва улардан колган изларни туплаш, саклаш хамда бахолаш боскичлари курсатилмаган. Шу боис, бу фикрга тулик кушилиб булмайди.

Услубиёт турлича булиши мумкин, бирок коида ва усуллар, аввало, процесс иштирокчилари учун содда ва самарали булиши лозим. Бошкача айтганда, танланган усулнинг конуний, хавфсиз, ишончли (илмий асосланган), объектив ва адолат-ли булиши далилларни бахолаш мезонларига куй-илган асосий талаблардир. Шу билан бирга, тергов жараёнида бахоланган далилларнинг натижалари суд мухокамасида хам тасдикланиши шарт. Яъни судья, прокурор, адвокат ва эксперт томонидан ракамли далилларни текшириш ва бахолаш нати-жалари айнан бир киийматни бериши зарур. Акс холда айблов амалдаги тартибга кура гумон кили-нувчи ёки айбланувчининг фойдасига хал этилади.

Юкорида таъкидлаб утганимиздек, мамлакат-да киберхавфсизлик сохасида амалга оширила-ётган ислохотлар самарадорлигин ошириш учун, аввало, жиноятларни очиш ва олдини олиш меха-низмларини такомиллаштириш зарур. Бу борада амалга оширилаётган тадкикотлар тергов фаоли-ятининг илмий асосланган услубиёт билан курол-ланишига хизмат килади.

Илмий-назарий жихатдан сохага оид хусусий криминалистик услубиётларни ишлаб чикиш ма-саласи Узбекистан шароитида кам тадкик этилган йуналишлардан биридир. Бу борада мамлакати-миз криминалист олимлари томонидан соханинг айрим аспектлари урганилган булса-да, аммо монографик тадкикотлар деярли утказилмаган. Ушбу холатлар хукукни куллаш амалиётида тур-ли процессуал ва тактик хатоликлар юзага кели-шига хам сабаб булмокда.

Илмий-амалий тадкикотлар, тергов ва суд ма-териаллари тахлили натижаларига кура, шу билан бирга, мамлакатда киберхавфсизлик мухитини ту-лик таъминлаш, содир этилаётган жиноятларни уз вактида очиш ва олдини олиш максадида амалиёт-га "Кибержиноятларга карши курашиш фаолияти-нинг криминалистик таъминоти" хусусий крими-налистик услубиётини (кейинги уринларда - услу-биёт) жорий этиш максадга мувофик хисобланади.

Мазкур услубиёт предметини ишни судга кадар юритиш ва суд мухокамаси жараёнида иш учун ахамиятли булган ракамли ахборотларнинг юзага келиши механизми, уларни туплаш, текшириш, саклаш ва бахолаш конуниятлари, дастурий-тех-ник, тактик ва методик таъминоти ташкил этади.

Услубиёт куйидаги йуналишлардан иборат:

1. Кибержиноятларга карши курашиш фа-олияти криминалистик таъминотининг илмий-назарий асослари. Мазкур булимда соха предме-ти, объекти, тизими, вазифа ва фунциялари, прин-циплари, методлари, муаммолари ва ривожланти-риш истикболларига оид назарий коидалар, кону-ниятлар урганилади.

2. Ракамли ахборотлар, курилмалар, тизим-лар ва тармокларнинг криминалистик тадкикоти. Ушбу булимда фукаролик, жиноят, маъмурий, иктисодий, хакамлик судларида иш учун ахами-ятга эга булган ракамли далиллар, уларнинг из-лари ёки ишга алокадор бошка ахборотларнинг юзага келиши, уларни туплаш, текшириш, саклаш ва бахолаш конуниятлари тахлил этилади. Ушбу услубиёт барча сохалар учун таалуклидир. Саба-би, барча сохаларда ракамли далилларни туплаш, текшириш, саклаш ва бахолаш коидалари бир хил-да амал килади. Бу борада хорижий амалиётда хам ракамли далиллардан фойдаланишнинг ягона тар-тиб-коидалари, стандартларини белгиланган [30].

3. Кибержиноятларга карши курашнинг тактик ва методик таъминоти. Ушбу булимда кибер-жиноятлар буйича терговни ташкил этиш, тергов версияларини юритиш хамда режалаштириш, тергов харакатларини утказишнинг тактик коида-лари, шу билан бирга, хар бир типик тергов ва-зиятлари буйича тергов олиб бориш алгоритми, тезкор-кидирув тадбирларини назорат килиш ва унинг натижаларини бахолаш коидалари тадкик этилади [31].

Хулоса килиб айтганда, кибержиноятларга карши курашиш фаолиятининг криминалистик

таъминоти [32] тергов фаолиятидаги бушликлар урнини тулдиришга хизмат килади. Ушбу ^олат жиноят процесси иштирокчилари хавфсизлиги-

ни, уларнинг конун билан курикланган ^укук ва эркинликларининг максимал х,имоясини [33] таъминлайди.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Пастухов П.С. О необходимости развития компьютерной криминалистики. 2019 г. https://urfac. ru/?p=1536

2. Rossinskaya E.R., Shamaev G.P. New section of forensics: forensic invetigation of computer tools and sytems // BAIKAL RESEARCH JOURNAL, vol.6, No.1, 2015.

3. Камалова Г.Г. Цифровые технологии в судебной экспертизе: проблемы правового регулирования и организации применения. Экономика и право. Вестник Удмуртского университета. 2019. Т. 29, вып. 2. 180 С.

4. 2017-2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясини "Фаол инвестициялар ва ижтимоий ривожланиш йили"да амалга оширишга оид давлат дастурининг 237-банди.

5. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 2 мартдаги фармони билан тасдикланган 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясини "Илм, маърифат ва ракамли иктисодиётни ривожлантириш йили"да амалга оширишга оид давлат дастури 243, 244-бандлар.

6. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 17 январдаги "Суд-экспертлик фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори.

7. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 21 ноябрдаги "Ахборот технологиялари ва коммуникацияларининг жорий этилишини назорат килиш, уларни х,имоя килиш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида'ги карори.

8. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 5 октябрдаги "Ракамли Узбекистон-2030" стратегиясини тасдиклаш ва уни самарали амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида'ги фармони.

9. Linkov I., Trump B. D., PoinsatteJones K.Governance Strategies for a Sutainable Digital World // Sutainability (Switzerland). 2018. Vol. 10. Iss. 2. URL: http://www.mdpi. com/2071-1050/10/2/440/htm; Ali M. A., Hoque M. R., Alam K. An Empirical Invetigation of the Relationship Between E-Government Development and the Digital Economy: the Case of Asian Countries // Journal of Knowledge Management, 2018. Vol. 22. Iss. 5. URL: https://www.emeraldinsight.com/doi/abs/10.1108/JKM-10-2017-0477.

10. Дремлюга Р.И. Компьютерная информация как предмет посягательства при неправомерном доступе: сравнительный анализ законодательства США и России. Исследование выполнено при финансовой поддержке РФФИ в рамках научного проекта № 18-29-16129. https://cyberleninka.ru/article/n7 kompyuternaya-informatsiya-kak-predmet-posyagateltva-pri nepravomernom-dotupe-sravnitelnyy-analiz-zakonodateltva-ssha-i-rossii

11. https://www.cisco.com/c/ru_ru/products/security/what-is-cybersecurity.html

12. Guide to Integrating Forensic Techniques // NIST Special Publication 800-86.

13. U.S. Department of Jutice Office of Jutice Programs National Intitute of Jutice. Electronic Crime Scene Invetigation: A Guide for Firt Responders, Second Edition. 2001.

14. ACPO Good Practice Guide for Digital Evidence, Version 5 (October 2011).

15. INTERPOL Global guidelines for digital forensics laboratories. 2019.

16. Алымов Д.В., Левченкова В.А. Основные направления исследований в области новых информационных технологий, используемых в криминалистике. Криминалистика в условиях развития ин-

формационного общества (59-е ежегодные криминалистические чтения) [Электронный ресурс]: сборник статей Международной научно-практической конференции. - Электронные текстовые данные (2,33 Мб). - М.: Академия управления МВД России, 2018.

17. Россинская Е.Р. Теория информационно-компьютерного обеспечения криминалистической деятельности: концепция, система, основные закономерности. // Криминалистика. Судебно-экспертная деятельность. Оперативно-розыскная деятельность.// Вестник восточно-Сибирского института МВД России. 2 (89) 2019. - С. 196.

18. Вехов В.В. Электронная криминалистика: понятие и система // Криминалистика: актуальные вопросы теории и практики: сб. трудов участников междунар. науч.-практич. конф. - Ростов н/Д., 2017.

19. Rossinskaya E.R. Revision of the definition of the subject of criminalities: the pros and cons // Library of criminalities. Scientific Journal, № 4, 2012.

20. Джонс, Эндрю (2008). Создание лаборатории цифровой криминалистики . Баттерворт-Хайнеманн. п. 312. ISBN 978-1-85617-510-4. Цифровая криминалистика - https://ru.qaz.wiki/wiki/Digital_forensics

21. Зайцев А.А., Смолин А.В. О некоторых элементах криминалистической характеристики кибер-преступлений. https://cyberleninka.ru/article/n/o-nekotoryh-elementah-kriminaliticheskoi-harakteritiki-kiberpretuplenii/viewer

22. Копырин М.Ю., Журбенко А.М. Некоторые аспекты расследования преступлений, связанных с мошенничеством в сети «Интернет» // Образование. Наука. Карьера: сб. науч. ст. Междунар. науч.-метод. конф. В 2-х тт. Отв. ред. А.А. Горохов. - 2018. - С. 218-220.

23. Вехов В.Б. Автоматизированные методики расследования преступлений как новое направление в криминалистической технике // Из-вестия Тульского государственного университета. Экономические и юридические науки. Вып. 3. Ч. II. Юридические науки. Тула, 2016.

24. Вехов В.Б. Электронная криминалистика: понятие и система // Криминалистика: актуальные вопросы теории и практики: сб. трудов участников меж-дунар. науч.-практич. конф. - Ростов н/Д., 2017.

25. Вехов В.Б. Криминалистическое учение о компьютерной информации и средствах ее обработки: дис. д-ра юрид. наук. Волгоград, 2008. 8 стр.

26. Rossinskaya E.R. Revision of the definition of the subject of criminalitics: the pros and cons // Library of criminalitics. Scientific Journal, № 4, 2012.

27. Россинская Е.Р. Информационно-компьютерное обеспечение криминалистической деятельности как частная криминалистическая теория // Воронежские криминалистические чтения. - 2017. -№ 2 (19). - С. 168-176.

28. https://www.quora.com/What-are-digital-devices

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

29. Альфред В. Ахо, Моника С. Лам, Рави Сети, Джеффри Д. Ульман. Компиляторы: принципы, технологии и инструментарий. второе издание. пер. с анг. - М: ООО "И.Д.Вильямс". 2008. С. 29. ISBN 978-5-8459-1349-4(рус).

30. Белиз (2011). Electronic Evidence Act., Хиндистонда (2000). Information Technology Act., Индоне-зияда (2012). Government Regulation No. 82// (2008). Law No. 11 of2008 Concerning Electronic Information and Transactions; Малайзияда (1950). Evidence Act.; Сингапурда (2012). Evidence (Amendment) Act.; Танзанияда (1967) Evidence Act ., (2007). Written Laws (Miscellaneous Amendments) Act., (2015). Electronic Transactions Act.; Буюк Британияда (2015). Federal Rules of Evidence.

31. Kurbanov, M (2018) «General description of crimes related to obtruction, unlawful interference in business activity» ProAcademy: Vol. 1 : Iss. 4 , Article 14. Available at: https://uzjournals.edu.uz/proacademy/vol1/iss4/14

32. Каdirovа Моkhigul Khаmitovnа, Abdullaev Rutam Kahramanovich, Khujanazarov Azizjon Anvarovich, Rahimkulova Lola Ulugmurodovna. Evaluation of the results of judicial computer and technical expertises by the invetigators and the court. DOI: 10.37200/IJPR/V24I6/PR260256. https://www.psychosocial. com/article/PR26025 6/13667/

33. Guzalkhon Akhmedova. Certain Issues Related to the Implementation of International Standards in Uzbekitan's National Legislation with Regard to Improving Conditions of Detention of Women. https:// www.ijeat.org/wp-content/uploads/papers/v9i1/A2995109119.pdf

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.