Научная статья на тему 'НАСОС СТАНЦИЯСИ НАПОРЛИ ҚУВУРИДА ГИДРАВЛИК ЗАРБАНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШ САБАБЛАРИНИ ЎРГАНИШ'

НАСОС СТАНЦИЯСИ НАПОРЛИ ҚУВУРИДА ГИДРАВЛИК ЗАРБАНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШ САБАБЛАРИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
44
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
NASOS STANSIYA / AGREGAT / GIDRAVLIK ZARBA / QULFAK / BOSIMLI QUVUR

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Эшонов Б.Б.

Ushbu maqolada nasos stansiya bosimli quvurlarida gidro zarbaning hosil bo’lish sabablari va uni oldini olish bo’yicha tavsiyalar berilgan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF THE CAUSES OF HYDRAULIC SHOCK IN THE PUMP STATION PRESSURE PIPE

This article presents the reasons for the formation of hydraulic shock in the pressure pipes of the pumping station and recommendations for its prevention.

Текст научной работы на тему «НАСОС СТАНЦИЯСИ НАПОРЛИ ҚУВУРИДА ГИДРАВЛИК ЗАРБАНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШ САБАБЛАРИНИ ЎРГАНИШ»

УДК 626.834

Эшонов Б. Б. стажёр-уцитувчи

"ТИЦХММИ" Миллий Тадцицот Университети Бухоро табиий

ресурсларни бошцариш институти

НАСОС СТАНЦИЯСИ НАПОРЛИ ЦУВУРИДА ГИДРАВЛИК ЗАРБАНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШ САБАБЛАРИНИ УРГАНИШ

Аннотация. Ushbu maqolada nasos stansiya bosimli quvurlarida gidro zarbaning hosil bo'lish sabablari va uni oldini olish bo'yicha tavsiyalar berilgan.

Калит сузлар: nasos stansiya, agregat, gidravlik zarba, qulfak, bosimli

quvur.

Eshonov B.B.

intern-teacher

National Research University "TIIAME" Bukhara Institute of Natural

Resources Management

STUDY OF THE CAUSES OF HYDRAULIC SHOCK IN THE PUMP

STATION PRESSURE PIPE

Abstract. This article presents the reasons for the formation of hydraulic shock in the pressure pipes of the pumping station and recommendations for its prevention.

Key words: pumping station, unit, hydraulic shock, lock, pressure pipe.

Гидро зарбанинг хосил булишининг асосий сабаби куйидагилардан иборат: тусатдан кулфакнинг очилиши ёки ёпилиши хамда насосларнинг тусатдан ишдан тухташи ёки ишга тушишидир.

Н.Е.Жуковский биринчи марта водопровод кувурларда гидравлик зарба жараёнида оким бутунлиги узилишини кузатди.

Оким бутунлиги узилиши билан кечадиган гидравлик зарба реал кувурлар нормал эксплуатациясига катта хавф туFдиради.

Гидравлик зарба жараёни насос станциясининг босим кувурларида хосил булиб, босим кувурларини, тескари клапанни, насос станцияси биносини ва насос агрегатларини издан чикаради. Двигателни тухтатиш пайтида насосни айланиш частотаси, сув узатиши, босими пасайиб боради ва бироз муддатдан сунг окимни тескари харакати вужудга келади.

Кувурлардаги гидравлик зарба натижасида босимни ортиши куйидаги формула билан топилади.

лтт а - 1Н

~ "'1НЯ1

Агарда суюклик окимида узилиш пайдо булса, АН куйидагича формула билан аникланади.

а—

АН = а— + 2 Нг (2)

ё

бу ерда У-окимнинг бошлаетич тезлиги, м/с; g-эркин тушиш тезланиши, м/с2; Нг-насоснинг геодезик узатиш баландлиги, м; а-зарб тулкини таркалиш тезлиги, м/с.

Зарб тулкини таркалиш тезлиги а куйидаги формула билан топилади

1425

а = I = ;(3)

VI + ЕП/Ем - 3 у }

бу ерда 1425 м/с - товушни сувдаги таркалиш тезлиги, D-кувурнинг диаметри, м; Е-сувнинг хажмий эластиклик модули (2,Ы0-5 Н/м2); Е-кувурнинг эластиклик модули (темир бетон учун Ем=(1,4...4)1010 Н/м2; пулат учун Ем=20-1010 Н/м2); 5-кувур девори калинлиги, м.

Кувур девори калинлигини аниклаш куйидаги тартибда бажарилади 1) дастлаб кувур девори калинлиги тахминан куйидаги формулалар билан топилади:

- пулат кувур учун 3 = 5 + 0,1НХ ,(4)

- темир-бетон кувур учун 3 = 5 + 80 + 0,2НХ ,(5)

- асестоцемент кувур учун 3 = 5 +100 + 0,2НХ, (6) бу ерда Нх - насоснинг хисобий босими, м.

2) зарб тулкини таркалиш тезлиги а (3) формула билан аникланади.

3) гидравлик зарб фазаси куйидаги ифода билан аникланади:

Г = 21/а (7)

бу ерда I -кувурнинг узунлиги.

4) коэффициент к аникланади:

I - V

к = "ТТ^ (8)

£Н л - т

бу ерда Т-кулфакни беркитилиш вакти (3.. ,5с);

5) гидравлик зарб натижасида кувурдаги босимни ортиши АН турли холатлар учун аникланиб, энг катта киймати хисоб учун кабул килинади:

а) агар 1>Т яъни туFри зарб булса:

а —

АН = — (9)

ё

6) агар t < Т ва зарб туFри булмаган мусбат холатида:

АН1 Нл (10)

2 — К

в) агар КТ ва туFри булмаган манфий зарб булса:

AHi = — H A (11) 1 1 + K K 7

Кейинги хисобларда t>T булса, (1.64) формуладан чикадиган АН киймати, t<T булса, АН1 ва АН2 кийматлардан каттаси кабул килинади.

6) максимал хисобий босим тенг:

Hmax =H^ + AH (12)

7) Кувур деворининг калинлиги куйидаги формула билан аникланади

(м):

S=H ™ :r'D + 2-10-3 (13) ВД

бу ерда у - сувнинг хажмий массаси (9790 Н/м3); [о] - материалнинг мустаккамлик чегараси, (пулат учун 1,6 107 Н/м2; темир бетон учун 10-7 Н/м2, асбестоцемент учун 8106 Н/м2 кабул килинади).

Гидравлик зарбга карши чоралар икки хил йуналишда олиб борилади, яъни: а) сувни тезлигини камайтиришга асосланган усуллар; б) кувурдан сувни ташлашга асосланган усуллар.

Сувни тезлигини камайтириш учун куйидаги усуллардан фойдаланилади:

1) кувурдаги статик босим 20 м гача булган холларда, окимни узилиш эхтимоли бор нукталарига хаво киритилади (хаво киритиш

K0ПK0FИ)

2) кувурдаги статик босим 20 м дан ортик булганда, окимни узилиш эхтимоли бор нукталарига сув киритилади. Бунинг учун уша нукта тепасига идишда сув жойлаштириб, тескари копкок оркали улаб куйилади;

3) кувурнинг босим ортадиган нуктасига тепаси очик сув-босимли минора урнатиб, босим кучи сусайтирилади. Сув устуни кувурдаги босимга мос равишда жуда баланд булгани учун бу усул кам кулланилади;

4) диаметри 700 мм дан кичик кувурларнинг босим ортиб кетадиган нукталарига 6.. .10 м2 хажмдаги 70% кисми сув ва 30% кисми хаво билан тулдирилган босимли идиш урнатилиб, зарб кучи камайтирилади;

Булардан ташкари кувурга урнатиладиган бошкариладиган кулфак ва тескари копкокларни беркитилиш вактини танлаб, зарб кучини камайтириш мумкин. Бу вакт куйидаги формула асосида аникланади:

T =_L^_ I Hmax • (14)

3 g(Hmx ~HX H x - hw'

бу ерда Нтах - кувурдаги максимал хисобий босим; Нх - насоснинг хисобий босими; hw - кувурдаги босим исрофлари йотиндиси.

1 - расм. Диафрагмали ^аволи - гидравлик калпокнинг ^исобий

схемаси

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Мамажонов М. Насослар ва насос станциялари. -Т.: "Фан ва техналогия",2012, 372 бет.

2. Алышев В.М., Жонкобилов У.У., Жонкобилов С.У. Диафрагмали хдволи гидравлик калпок математик моделининг аналитик ечими. Инновацион техналогиялар. № 2, КарИЭИ, Карши, 2015, с. 40-43.

3. Альшев В.М., Жонкобилов У.У., Мухаммадиев М.М., Уришев Б.У. Расчет воздушно-гидравлических колпаков с демпфирующим сопротивлением. //журнал «Проблемы механики», № 5 -6, Ташкент,1992,-с.38-42.

4. Жонкобилов У.У. Скорость распространенияударного давления в газожидкостном напорном патоке. // журнал «Горный вестник Узбекистана", №1(76), Навоий, 2019. с.85-86.

5. Арифжонов А.М., Жонкобилов У.У., Рахимов К.Т., Бабаев А.Р. Сув хавзаларини лойкадан тозаловчи гидроэлеваторнинг гидравлик хдсоби. //ТошТИМИ Ахбороти Чорак журнали, №2-3, Тошкент, 2018.-41-46 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.