Научная статья на тему 'Мировоззренческие позиции Николая Шлемкевича сквозь призму антропологической установки'

Мировоззренческие позиции Николая Шлемкевича сквозь призму антропологической установки Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
131
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СВіТОГЛЯД / ЕТНОПСИХОЛОГіЯ / ЛОГОС / ЕТНОС ЙЕРОС / МИРОВОЗРЕНИЕ / ЭТНОПСИХОЛОГИЯ / ЭТНОС / ЭРОС / IDEOLOGY / ETHNIC PSYCHOLOGY / LOGOS

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Берко П.Г., Дзера М.М.

Шлемкевич Микола Іванович(1894-1966) український філософ, публіцист, громадський діяч. З 1923 р. в еміграції. Доктор філософії Віденського університету(1926р.), засновник і головний редактор еміграційного філософського часопису «Листи до приятелів» (Нью Йорк Ньюарк, 1953-1966рр.). Як учень Моріца Шліка, належав до Віденського гуртка (пропагував принципи логічного позитивізму). Світогляд Шлемкевича еволюціонував від москвофільства (в юнацькі роки) до українофільства, від ідеології «творчого націоналізму» і державництва (30 40рр.) до заклику створити «суспільство духу». Філософія, за Шлемкевичем, не має власного методу пізнання. Її завдання критика «культурних систем» (В. Дільтей): науки, мистецтва, релігії. Філософія не поза ними, «вона в них» (особливо наголошував на цій рисі української культури). Виокремив філософські й онтогенетичні соціально психологічні типи української людини, її ментальності, нашарування, взаємодія яких творить українську духовність: «гоголівську людину» конформіста, духоцентричну «сковородинську людину», «шевченківську людину» перетворювача світу, «галичанина», для якого релігія і церква основи духу. Крім того, М. Шлемкевич констатує таку важливу рису українців, як порядність (зразкова родина, возвеличення матері, глибока релігійність). Заслуговує уваги характеристика українців західних і східних областей (на сході могутня і прекурасна стихійність, на заході спокійна, раціональна обережність). Не менш цікавими є роздуми філософа про українську вдачу. Нашому народові властива вітальтність, імпульсивність, довіра до життя, разом з деякою пасивністю, отарністю (потреба фізичного соціального контакту) в протилежність до прикмет агресивності, суперництва, дисципліни, упорядкованості, що властиві саме для провідних західних націй. Ми підтримуємо думку вченого, що нас винищували фізично і духовно, але ми не загинули, бо творили державність зі своєї мови, культури, зі словами своїх пророків. І пристрасний заклик М. Шлемкевича до національної єдності. до української синтези знайшов широкий відгомін у серцях українців.Шлемкевич Николай Иванович (1894 1966гг.) украинский философ, публицист, общественный деятель. С 1923 г. в эммиграции. Доктор философии Веннского университета (1926г.), основатель и главный редактор эммиграционного философского журнала «Письма к друзьям» (Нью-Йорк-Ньюарк, 1953-1966гг.). Как ученик Морица Шлика, принадлежал К Веннскому кружку (пропагандировал принципы логического позитивизма). Мировоззрение Шлемкевича эволюционировало от москвофильства (в юношестве) к украинофильству, от идеологии «творческого национализма» и государственности (30 40гг.) к призыву создать «общество духа» (50 60 гг.). Философия по Н. Шлемкевичу, не имеет собственного метода познания. Ее задание критика «культурных систем» (В. Дильтей) : науки, искусства. религии. Философия не вне их, «она в в них» (особенно очертил это свойство украинской культуры). Выделил философские и онтогенетические социально психологические типы украинца, его ментальность и наслоение, взаимодействие которых создает украинскую духовность : «гоголевского человека» конформиста, духоцентричного «сковородинского человека», «шевченковского человека» преобразователя мира, «галичанина», для которого религия и церковь основы духа. Кроме того, Н. Шлемкевич уделяет внимание такой важной черте украинцев, как порядочность (образцовая семья, восхваление матери, глубокая религиозность). Заслуживает внимания характеристика украинцев западных и восточных областей: на востоке мощная и страстная стихийность; на западе спокойная, рациональная осторожность. Не менее интересными есть размышления философа и об украинском характере. Нашему народу свойственна доброжелательность, импульсивность, доверие к жизни, вместе с некоторой пассивностью, стадностью (потребность физического и социального контакта) в противовес к приметам агрессивности, соперничества, дисциплины, упорядоченности, что свойственны именно для ведущих западных наций. Мы поддерживаем мысль ученого, что нас уничтожали физически и духовно, но мы не исчезли, ибо мы творили государственность со своей речи, культуры, со слов своих пророков. И страстный призыв Н. Шлемковича к национальному единству, к украинской синтезе нашел могущественный отголосок в сердцах всего украинского народаShlemkevych Mukola (1894 1966) Ukrainian philosopher, writer, public figure. Since 1923 in exile. Ph. D. University of Vienna (1923) the founder and chief editor of emigration philosophical magazine «Letter to friends» (New-York-Newark, 1953 1966). As a student of Moritz Schlick, belonged to the Vienna Cinrcle (promoted principles of logical positivism). Worldview M. Shlemkevych evolved from Russophilism(in youth) of «creative nationalism» and statehood to call a «community soul» (1950-1960). The philosophy behind Shlemkevych, not have its own method of knowleage. Its mission to criticism of «cultural systems» (V. Diltey): of science, art, religion. Philosophy is not outside of them, «she them», (esprecially emphasisred that Ukrainian culture rise). Ontogenetic singled philosophical and socio-philosophical types of Ukrainian people, their mentality, luyering, whose interaction creates Ukrainian spirituality: «gogol man» conformism, duchotsentrychy «skovoroda man», «shevchenko man» the converter in the world, «gallcian man» for which religian and the church the basis the soul. In addition M. Shlemkevych state such an important feature of Ukrainian as honesty (exemplary family, praise the mother, deep religiasity). Noteworthy characteristics of Western and Eastern Ukrainian regions (in the East a powerful and wonderful spontanity, the West a calm, relational circumspeetion). Equally philosopher Ukrainian nature. Our people is inherent vitality, impulsiveness, credence in life, along with some passivity, flock (need phisical social contact) in contrast to sings of aggrision, rivalry, discipline, ordering, that is characteristics for bleading Western nations. We support according to scientifics that we destrayed physically and spiritually, but we did not die for statehood worked with their language and culture, with the worlds of their prophets. And a passionate appeal for national unity Shlemkovych to Ukrainian syntheses found a wide echo in the hearts of all Ukrainian people.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по философии, этике, религиоведению , автор научной работы — Берко П.Г., Дзера М.М.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Мировоззренческие позиции Николая Шлемкевича сквозь призму антропологической установки»

HayKoBHH BiCHUK ^BBiBctKoro HanjoHantHoro ymBepcureTy BeTepHHapHoi MegunuHH Ta GioTexHOnorifi iMem C.3. IxuntKoro Scientific Messenger of Lviv National University of Veterinary Medicine and Biotechnologies named after S.Z. Gzhytskyj

ISSN 24135550 pnnt ISSN 25181327 online

http://nvlvet.com.ua/

Свггоглядш позицп Миколи Шлемкевича Kpi3b призму антрополоИчноУ установки

П.Г. Берко, М.М. Дзера dzera@ukr.net

Львiвський нацiональнийутверситет ветеринарноймедицини та бiотехнологiй iменi С.З. Гжицького,

вул. Пекарська, 50, м. Львiв, 79010, Украна

Шлемкевич Микола 1ванович(1894-1966) -укратський фтософ, публщист, громадський дгяч. З 1923 р. - в емгграци. Доктор фшософп Вгденського ушверситету(1926р.), засновник г головний редактор емгграцшного фтософського часопису «Листи до приятел1в» (Нью - Йорк - Ньюарк, 1953-1966рр.). Як учень Моргца Шлгка, належав до Вгденського гуртка (про-пагував принципи логгчного позитивгзму). Свтогляд Шлемкевича еволюцюнував вгд москвофыьства (в юнацькг роки) до украшофыьства, вгд ¡деологп «творчого нацюналгзму» г державництва (30 - 40рр.) до заклику створити «сустльство духу». Фыософгя, за Шлемкевичем, не мае власного методу тзнання. II завдання - критика «культурних систем» (В. Дгль-тей): науки, мистецтва, релггп. Фыософгя не поза ними, «вона в них» (особливо наголошував на цш рисг укратсько! культу-ри). Виокремив фшософсью й онтогенетичт соцгально - психологгчш типи укра!нсько! людини, и ментальностг, нашару-вання, взаемодгя яких творить укра!нську духовтсть: «гоголгвську людину» - конформгста, духоцентричну «сковородинсь-ку людину», «шевченкгвську людину» - перетворювача свту, «галичанина», для якого релтя г церква - основи духу. Кргм того, М. Шлемкевич констатуе таку важливу рису украшцгв, як порядшсть (зразкова родина, возвеличення матерг, глибо-ка релтйтсть). Заслуговуе уваги характеристика украшцгв захгдних г схгдних областей (на сходг могутня г прекурасна стихштсть, на заходг - спокшна, рацгональна обережтсть). Не менш цжавими ероздуми фтософа про укра!нську вдачу. Нашому народовг властива втальтшсть, ¡мпульсившсть, дов1ра до життя, разом з деякою пасившстю, отаршстю (потреба фгзичного соцгального контакту) - в протилежтсть до прикмет агресивностг, суперництва, дисциплти, упорядкова-ностг, що властивг саме для провгдних захгдних нацш. Ми тдтримуемо думку вченого, що нас винищували фгзично г духовно, але ми не загинули, бо творили державшсть зг своеI мови, культури, зг словами свогх пророюв. I пристрасний заклик М. Шлемкевича до нацюнально! едностг. до укратсько! синтези знайшов широкий вгдгомт у серцяхукрашцгв.

Ключовi слова: свтогляд, етнопсихологгя, логос, етнос йерос.

Шлемкевич Николай Иванович (1894 - 1966гг.) - украинский философ, публицист, общественный деятель. С 1923 г. - в эммиграции. Доктор философии Веннского университета (1926г.), основатель и главный редактор эммиграционного философского журнала «Письма к друзьям» (Нью-Йорк-Ньюарк, 1953-1966гг.). Как ученик Морица Шлика, принадлежал К Веннскому кружку (пропагандировал принципы логического позитивизма). Мировоззрение Шлемкевича эволюционировало от москвофильства (в юношестве) к украинофильству, от идеологии «творческого национализма» и государственности (30 - 40гг.) к призыву создать «общество духа» (50 - 60 гг.).

Философия по Н. Шлемкевичу, не имеет собственного метода познания. Ее задание - критика «культурных систем» (В. Дильтей) : науки, искусства. религии. Философия не вне их, «она в в них» (особенно очертил это свойство украинской культуры). Выделил философские и онтогенетические социально - психологические типы украинца, его ментальность и наслоение, взаимодействие которых создает украинскую духовность : «гоголевского человека» - конформиста, духоцент-ричного «сковородинского человека», «шевченковского человека» - преобразователя мира, «галичанина», для которого религия и церковь - основы духа. Кроме того, Н. Шлемкевич уделяет внимание такой важной черте украинцев, как порядочность (образцовая семья, восхваление матери, глубокая религиозность). Заслуживает внимания характеристика укра-

Citation:

Berko, P.G., Dzera, M.M. (2016). Nicholas Shlemkevych outlook in the light of anthropological settings. Scientific Messenger LNUVMBT named after S.Z. Gzhytskyj, 18, 2(69), 238-245.

Мировоззренческие позиции Николая Шлемкевича сквозь призму антропологической установки

П.Г. Берко, М.М. Дзера dzera@ukr.net

инцев западных и восточных областей: на востоке мощная и страстная стихийность; на западе - спокойная, рациональная осторожность.

Не менее интересными есть размышления философа и об украинском характере. Нашему народу свойственна доброжелательность, импульсивность, доверие к жизни, вместе с некоторой пассивностью, стадностью (потребность физического и социального контакта) - в противовес к приметам агрессивности, соперничества, дисциплины, упорядоченности, что свойственны именно для ведущих западных наций.

Мы поддерживаем мысль ученого, что нас уничтожали физически и духовно, но мы не исчезли, ибо мы творили государственность со своей речи, культуры, со слов своих пророков.

И страстный призыв Н. Шлемковича к национальному единству, к украинской синтезе нашел могущественный отголосок в сердцах всего украинского народа

Ключевые слова: мировозрение, этнопсихология, логос, этнос, эрос.

Nicholas Shlemkevych outlook in the light of anthropological settings

P.G. Berko, MM. Dzera dzera@ukr.net

Lviv National University of Veterinary Medicine and Biotechnologies named after S.Z. Gzhytskyi,

Pekarska Str., 50, Lviv, 79010, Ukraine

Shlemkevych Mukola (1894 - 1966) - Ukrainian philosopher, writer, public figure. Since 1923 - in exile. Ph. D. University of Vienna (1923) - the founder and chief editor of emigration philosophical magazine «Letter to friends» (New-York-Newark, 1953 -1966). As a student of Moritz Schlick, belonged to the Vienna Cinrcle (promoted principles of logical positivism). Worldview M. Shlemkevych evolved from Russophilism(in youth) of «creative nationalism» and statehood to call a «community soul» (1950-1960). The philosophy behind Shlemkevych, not have its own method of knowleage. Its mission - to criticism of «cultural systems» (V. Diltey): of science, art, religion. Philosophy is not outside of them, «she them», (esprecially emphasisred that Ukrainian culture rise). Ontogenetic singled philosophical and socio-philosophical types of Ukrainian people, their mentality, luyering, whose interaction creates Ukrainian spirituality: «gogol man» - conformism, duchotsentrychy «skovoroda man», «shevchenko man» - the converter in the world, «gallcian man» for which religian and the church - the basis the soul. In addition M. Shlemkevych state such an important feature of Ukrainian as honesty (exemplary family, praise the mother, deep religiasity). Noteworthy characteristics of Western and Eastern Ukrainian regions (in the East - a powerful and wonderful spontanity, the West - a calm, relational circum-speetion). Equally philosopher Ukrainian nature. Our people is inherent vitality, impulsiveness, credence in life, along with some passivity, flock (need phisical social contact) in contrast to sings of aggrision, rivalry, discipline, ordering, that is characteristics for bleading Western nations.

We support according to scientifics that we destrayed physically and spiritually, but we did not die for statehood worked with their language and culture, with the worlds of their prophets.

And a passionate appeal for national unity Shlemkovych to Ukrainian syntheses found a wide echo in the hearts of all Ukrainian people.

Key words: ideology, ethnic psychology, logos.

Звичайно, розглянул напрями у розвитку украшсько! фшософсько! думки в дiаспорi не вичерпують всього розма!ття течш i думок, що в специфiчних умовах буття в шонацшному середовищi збагачують культуру рвдного народу. Та, власне, у нас не було тако! мети i потреби.

Заслуговуе пильно! уваги дослвдження глибинно! парадигми укра!нсько! фшософи Миколи Шлемкеви-ча. Вш прагнув здшснення iдеалiв добра i краси, ново! украшсько! людини, озброено! вдеею нацюнально! сввдомосп й соборносп, шукав нових дори- для укра!-нського суспшьства, для його морального здшснення i державного оформления. Микола 1ванович Шлемке-вич (1894 - 1966 рр.) - доктор фшософи, член Украшсько! Академи Наук i Наукового Товариства iменi Т. Шевченка, президент ради Директорiв Укра!нсько-го Наукового 1нституту, член Управи Об'еднання Укра!нських Письменнишв «Слово» i Союзу Укра!н-ських Нацюнальних Демокрапв, науковий, культур-ний, полп'ичний i громадський дiяч, автор, редактор, засновник журналу «Листи до приятелiв». Народився в с. Пилява Бучатського повиу (Укра!на), помер у м. Пассейк-стейт Нью-Джера (США). У 1915 р. -вивезений у Сибiр, освпу здобув у Ввденському унь

верситетг З 1926 р. почав друкувати фшософсьш правд, у 1934 р. в серп зб1рника «НТШ» вийшов його головний тв1р «Фшософ1я». Кр1м фшософи займався проблемою етнопсихологп укра!нського народу. Про-ввдною вдеею праць М. Шлемкевича було шукання правди. Переконаний вдеалют, вш прагнув до здшснення шеал1в Т. Шевченка та I. Франка про добро, правду i красу, нову украшську людину, озброену вдеею нацюнально! сввдомосп й соборносл, шукав дорогу морального змщнення i державного оформ-лення укра!нського суспiльства. Його роздуми е дуже актуальнi в наш час. На нас великий вплив справили його дослвдження про етнопсихолопю укра!нського народу ^зь призму антропологiчно!' установки.

В однш iз перших публiцистичних статей «Сусш-льство духа» М. Шлемкевич робить соцiологiчнi ви-сновки, яш мають велике значения для розумшня духовного стану укра!нщв. Для нього домшантою укра!нсько! iсторi!, у першу чергу, е iдея свободи, чи, вiрнiше, як вiн сам уточнюе, здорова вдея народовлад-дя, яке забезпечуе кожиiй одиницi участь у володшш. Свою думку вiн пвдтверджуе минулою укра!нською iсторiографiею М. Шлемкевич зазначае, що народни-цька демократична iсторiографiя, з !! завершенням

MoHyMemaibHoo «Icropieo yKpaiHa-Pyci» M. TpymeBCbKoro, nigKpecioe igeo cBo6ogu, npoTH-cTaBiaoHH in gepKaBHi B'a3aHHa. 3Bigcu HaMaraHHa Tie! icropiorpa^ii to onpaBgyBaTH, to xoh aKocb 3po3yMiTH pi3Hi вigцeнтpoвi yKpaiHcbKi pyxu, npociaBiaTH peBo-IOцiннi nonHHaHHH («.hcth go npuaTeiiB». h. 6 (16), nepBeHb 1954. - c. 3).

B iHTepnpeTa^ro ^ei He3anepeHHoi b HamiH icTopii тeнgeнцii go caMoBuaBy aBTop BHocuTb ge^o rnmuH HioaHc. Ha ocHoBi «noiiTHKH» ApicTOTeia BiH 3Maibo-Bye KapTHHy 3gopoBoi («noiic») Maioi Micra-gepKaBH, gia iIOCтpaцil geaKoi rocnogapcbKoi i noiiTHHHoi ca-MoBHcTanaibHocTi, BiacTHBoi ^H gpeBHin $opMi co^a-ibHo-eKoHoMiHHoi Ta noiiTHHHoi opraHi3aqii cycniibcr-Ba. «y geMoKpaTHHHin ^e^ran («noiic») gepKaBi cnpaBH BupimyBaiuca BiibHHMH ii rpoMagaHaMH. Apic-ToTeib xoHe, ^o6 rpoMagaHHH po3yMiB nuraHHa, aKi Mae BHpimyBaTH. Ue 6yB 6h cnpaBegiuBuH yKiag». («.hcth go npuaTeiiB». h. 8 (10), KoBTeHb 1953. - c. 5).

TaKHM hhhom cBo6oga Ha6upae y M. fflieMKeBuna iHmoro 3a6apBieHHa - ^ BKe He cBaBoia, po3rHy3ga-HicTb, aHapxia, - цe e cBo6oga b iagi i TaKooo BoHa 6 Maia 6yTH xaparcrepHoo gia yкpaíнцiв. iHmHMH cioBa-mh: y nocrinHoMy 3MaraHHi yкpaíнцiв go igeaibHoro ycrpoo, b aKoMy 6 « Hi xiona, Hi naHa», e HaHacKpaBi-muH goKa3 Bupa3Horo co^oncuxoioriHHoro $aKTopy b yкpaiнцiв, ix 6aKaHHa BiibHoro BuaBy cBoro -3. floKa3 цboro ^eHoMeHy MoKeMo npocreKHTH y po3gyMax ioco^a npo Te, ^o yKpaiHcbKe HapogoBiagga, Hame 6aKaHHa piBHocTi He 3a6e3neHye 3a HopMaibHux yMoB Hi MoHapxiHHoro ycrpoo, Hi 3MaraHHa go пpoвigннцтвa. PiBHicTb npu cTapTi Mae gaTH 3Mory noBHoro BuaBy gia Kpa^ux. I ToMy gia BHeHoro Bci rpu igei: HapogoBiagga, MoHapxi3M i npoBigHH^Bo - gopori. yci bohh TBopHi, gaBHi i pigHi. flyKe aKryaibHo 3BynaTb cioBa M. fflieM-KeBHHa y «3aKiHKy go khbhx» npo KoHcoiigaqio, 3ia-rogy, 3rypToBaHicTb, egHicTb, MoHoiiTHicTb yKpaiHcbKo-ro Hapogy. «flocarrH ycnixy MoKHa npu yMoBi, ^o He 6yge Hi GieHa, Hi ogea, HeMae cxigHaKiB, HeMae npaBo-ciaBHHx i KaToiHKiB, HeMae 6aHgepiB^B, yraвepiвцiв, мeIbннкiвцiв, ypgeпiвцiв, yнgeciвцiв, co^aiicriB i T.g., TiibKH e cnpaBgi i ^upi caMi y^arn^ b cniibHoMy 3y-cuiii» 9» (.hcth go npuaTeiiB». h. 7 - 8 (89 - 90)) P-VIII. - iuneHb -cepneHb 1960.- c.4). XapaKTeproyo-hh igei пpoвigннцтвa, fflieMKeBHH BKa3ye Ha Te, ^o ua BiacTHBicTb noTpe6ye eHeprinHux i nignpueMiuBux ogнннцb. BiH 3MaiboBye ix y HacrynHun cnoci6: «HaBK-pyru cMiiHBoro BaTaKKa opraHiHHo HapocTaB 3ariH. BigHomeHHa MoKHa oKpeciHTH TaK, ^o He 3ariH - Hapog Bu6upaB nponoBigHHKa, a HaBnaKH - BiH, nponoBigHHK, go6upaB co6i Hapig - BaTary». TaKi BaTaru M.I. fflieM-KeBHH nopiBHoe 3 aHriincbKHMH KoHKicragopaMH, ^o 6ygyBaiu koiohu. 3 HacoM TaKoo KoioHieo 6yia 3ano-pi3bKa CiH. y BoeHHHH Hac pi3Ko 3pocTaia Biaga Bu6op-Horo reTbMaHa, BniHB aKoro nig Hac Mupy 6yB MaHKe HenoMiTHHH. TyT ogHoHacHo BuaBiaeTbca igea noBHoi piBHocTi i 6aKaHHa caMoBuaBy. Ua piBHicTb gaBaia 3Mo-ry BuaBHTuca HanKpa^HM. y XX croiiTTi bhhhkih iHmi npo6ieMH. fflieMKeBHH цe HiTKo po3yMie i ToMy nume: «HacTaia go6a iHTeieKTy, HayKH, koih iHTeieKTyaibHa i TiiecHa cuia ioguHH gaieKo nepepocTae MopaibHy, cTae KapuKaTypoo Kupa^u, b aKoi roioBa Ha цiIi MHii

BucTpeiuia 3 pemTa Tiia Bropy i MaHKe He Mae 3 hhm cnoiyKH. Ua noKepiHBa roioBa cboimh MoryTHiMH ^eienaMH 3Kepia Bci Bepxu gepeB, aie xapH 3ani3Ho gicTaeTbca go opraHiB TpaBieHHa, TaK ^o cepцo 6paK KpoBH» («.hcth go npuaTeiiB». h. 9-10 (103-104) P-IX, BepeceHb-KoBTeHb 1961. - c.41).

TaKe 6aKaHHa caMoBuaBy nopogKye aKTHBHicTb ogHHH^ Ha pi3HHx giiaHKax Kurra. Bi3bMeMo, Hanpu-Kiag, rocnogapcbKy. .oguHa BneBHeHo ce6e noHyBae, aK^o BoHa Mae aKecb ManHo i eKoHoMiHHy He3aieK-HicTb. 36epeKeHHa BiacHoi rigHocTi e He3anepeHHe gia He3aieKHocTi, a He3aieKHicTb oco6u MoKe HacaMnepeg 3a6e3neHHTH npuBaTHy BiacHicTb. npuBaTHa BiacHicTb gia yKpaiHcbKoro Hapogy, aKHH y cboih nepeBaKHin 6iibmocTi 6yB ceiaHcbKHM HapogoM, - ^ HacaMnepeg, -3eMia. «^o e 3eMia? e iogHHa Ha Hin? To He ogHa i3 gpyropagHHx - hh TpeTbopagHHx cucTeM. Maia 3eMia

- ni^HHKa 3ary6ieHa b 6e3MeKHHx npocTopax, ge Miib-hohh moiohhhx gopir i cy3ip'iB ropaTb y 6iry, 6iyKa-OTb, cnaiooTbca i nponagaoTb y 6e3BicTax. .ogHHa ycBigoMHia, ^o BoHa Maia KoMamKa Ha MaiiH ^^hh^.

Togi o3HaHaoTb yci Ti Tparegii, Bci 6oii, Bci Kaii ? ^Ka gpi6Ha ix Bara» («.hcth go npuaTeiiB». h. 3-4 (55) P-V, 6epe3eHb-KBiTeHb 1962. - c. 36).

Po3riagaoHH poib yKpaiHcbKux napTiH nig Hac BH3-BoibHHx 3MaraHb, M. fflieMKeBHH nigKpecioe, ^o no-nyiapHicTb napTiH coцiaIicтiв-peвoIOцioнepiв 6yia b ToMy, ^o ii racio: 3eMia aK noBiTpa i BoHa noBHHHa HaieKaTH thm, xto noTpe6ye ii gia BiacHoro Kurra i npaqi - npoHHKio y riu6HHy ceiaHcbKoro cepna. Ceia-hhh 6yB roToBHH BiacHHMH rpygbMH 6opoHHTH gocryn go 3eMii, ^o e Horo 3eMia, a He 3eMia Bcix i HiHueo. Hegooцiнкa цboro $aKry iHmHMH napTiaMH npuBeia go KoH^iiKTiB, aKi cTaiu npuHHHoo, ni3Himoi Tparegii. Craioca Te, npo ^o M. fflieMKeBHH nonepegKyBaB: «EyBaoTb pi3Hi opгaнiзaцii, ^o icHyoTb He 3 igei i noT-pe6 KHTTa, aie ToMy, ^o e npo^eciÖHi roioBH, ceKpeTa-pi, i e gaBHi npuBHHKH» («.hcth go npuaTeiiB». h. 9 (55) P - V, BepeceHb 1951.- c.3).

EaKaHHa npuBaTHoi BiacHocTi y $opMi 3eMii c$op-MyBaio ^e ogHy BaKiHBy pucy yKpaiHcbKoro Hapogy: Horo ncuxoioriHHHH aHTei3M. TaKHH nigxig gonoMarae BHeHoMy 3po6uTH cboo кIacн$iкaцio HapogiB. BiH po3pi3Hae Hapogu, ^o BH3HaoTb npaBgy - Bipy, npaBgy

- icTHHy i npaBgy - cnpaBegiHBicrb. nepmi - ^ boioh-TapucTcbKi нaцii 3 TBepgoo Bipoo, aKa BH3HaHae miaxu ix eKcnaHcii, ^o BHMarae BHBepmeHoi opraнiзaцii. flpyri

- цe Hapogu y noioHi paqioHaibHoro 6aKaHHa nocrin-Horo HayKoBoro gociigy, o6rpyHTyBaHHa cцieнтнзмy.

Ui gBi «npaBgu» gaieKi gia yKpaiHcbKoro Hapogy, gia aKoro «ochobhoo igeeo Horo Kurra, gyMKH, npaqi i 6opoTb6u» 3gaBHa 6yia i go cborogHi 3aiHmuiaca «npa-Bga - cnpaBegiHBicTb», oTKe, myKaHHa HanKpa^oi co-цiaibнoi po3B'a3KH npaKTHHHoro Kurra. 3 noBHoo ciy-mHicTo MoKHa Ha3Baru цeн Hapog BiHHHM MpinHHKoM i myKaHeM cnpaBegiHBocTi Ha 3eMii. He3anepeHHoo npu-hhhoo TaKoi pucu e $aKT, ^o mh, npu BeiHKoMy npar-HeHHi go HaKpecieHoi BH^e piBHocTi, MaHKe HiKoiu He 3Moriu, 3 thx hh iHmux npuHHH, 3gincHHTH ii, i ToMy, npu nocTiHHoMy KoHcTaTyBaHHi coцiaibнoi HecnpaBeg-iHBocTi, Mycuia b Hac 3pocraTH Tyra 3a igeaioM «coцia-iicTHHHoro» iagy. y ToMy 6aKaHHi e ^ocb ryMaHHe,

boho BunjuBae 3 Hamoro ajbrpyi3My, to6to i3 coniajb-Horo npaMyBaHHH HecTH gonoMory mmuM, e goBoji nomupeHHM nepeKoHaHHHM yKpaiHcbKoi cycnijbHocTi. Boho, 3BuHanHo, noegHyeTbca 3 He arpecuBHicTo, M'aKicTo, Hi®HicTo, ecreTu3MoM. yci ni pucu xaparcre-proyooTb cejiifflcbKi cnijibHoTu, ix 3B'a3oK 3 3eMjieio, hk 3B'a3oK «BejHKoi MaTepi TogyBajbHuni» i thx cejaH-cbKux cnijbHoT, aKHM npoTucTaBjaoTb bohobhuh Ta He^agHi njeMeHa.

«B ocepegKy yKpaiHcbKoro cBiToBigHyTTa i cBiTorja-gy, 3gaBHa i Hum, cToaTb icTopuHHi i coniogorinm npo-6jeMH» - iH^opMye M. ffljeMKeBun, hkuh gogae: «He HaBKojo rHoceojorinHHx i He HaBKojo npupogo3HaBHux nuTaHb, hk to 6yjo b MucjeHHi 3axigHoi GBponu, aje HaBKojo nuTaHb icTopuHHoi goji i npaBgu Kpy®jHja yKpaiHcbKa gyxoBHicTb MHHyjoro i Hamoro cropiH». Цe 3ayBa®eHHa nigTBepg®ye nonepegHo KoHcmrynio npo yKpaiHcbKHH ajbTpyi3M. Mo®Ha ^e xi6a gonoBHmu, ^o kojh «npaBga-icTHHa», 3'egHyeTbca i3 Bipoo y nepeMo-ry po3yMy, Togi «npaBga - cnpaBegjuBicrb» Ha nepmun njaH BucyBae noHyrreBicTb hk ocHoBHy pucy yKpaiHcb-Koi gyxoBHocTi.

A ne ToMy, ^o yKpaiHcbKa gyma nepenmja ®axjuBi Hacu 3Hy^aHb.

nepecyBaronu neHTp Baru Ha TaKoro pogy gocji-g®eHHa ryMaHicTuHHoi gincHocTi, M. ffljeMKeBun Hacu-Hye yKpaiHcbKuH cniemu3M pejiriftHuMu BjacmBocTa-mu. yKpaiHni e rju6oKo pejirinHuM HapogoM. Pejiria i, oco6jubo, xpucTuaHcTBo e He TijbKu icTopuHHuM $eHo-MeHoM hu HacruHooo no6yTy Hapogy, a pagme ®KTre-ganHoo cujoo, aKa Bupimye yci jogcbKi npo6jeMu. yKpaiHcbKa pemrinHicTb KoprnuTbca b HanioHajbHin ncuxini 3 ii Kopgo neHrpuHHicTo i nepeBaroo noHyrriB, cepeg hkux nepme Micne 3aHMae jo6ob. Ui ejeMemu 36ju®yoTb yKpaiHniB go XpucTOBoi pejirii i npo^eHHa, ocKigbKu 3 ycix noHyrriB Tocnogb nigHic jo6ob go cryneHa HaHBu^oi HecHoTu. Ba®juBy pojb TyT Bigirpa-OTb TaKi yKpaiHcbKi pucu, aK: iHTpoBepTu3M (BejuH-HicTb), iHguBigyaji3M (y no3uTuBHoMy po3yMiHHi), iHTy-iTuBHa HacTaHoBa (noHyrra noBHoTu i 6e3Me®HocTi). yKpaiHcbKuH iHTpoBepTu3M, aK cnpaMyBaHHa ncuxiHHoi eHeprii Ha BHyTpimHe gyxoBHe ®uTTa joguHu, 3Haxo-guTb y pejirii Mipujo niHHocTen, opieHTanin huh gopo-roBKa3. Mo®Ha cKa3aru, ^o Ha 3axogi, b ocHoBHoMy, Bipa i no6o®HicTb e pagme aKToM po3yMy, a b pociaH goMiHye pejirinHun $opM&m3M i crpax, Togi aK b yKpaiHniB nepeMarae gyxoBHicTb. hux Tocnogb - go6pun i jacKaBun 6aTbKo. 3 iHTpoBepTu3MoM TicHo noB'a3yeTbca iHguBigyaji3M yKpaiHcbKoi BgaHi - BucoKa niHHicTb joguHu aK TaKoi, aK icTOTu, cTBopeHoi Ha o6-pa3 i nogo6y Eo®y. KoHnennia iHguBiga, 3apog®eHa b ogencbKin pejirii, 6yja BgocKoHajeHa XpucToM. Ho-guHa, o6gapoBaHa po3yMoM i cBo6ogoo, Maonu BijbHuH Bu6ip mi® go6poM i 3jom, noBuHHa pimuTuca Ha go6po Ta nparHyTu go gyxoBHoro Ta MopajbHoro nigHeceHHa. 3po3yMijo, ^o yKpaiHcbKun iHTpoBepTu3M Ta iHguBigya-ji3M He cjig oTOTo^HraBam 3 eroi3MoM. HaBnaKu, ni pucu, ^o cnpuaoTb mjaxeTHocTi joguHu b gyci xpuc-TuaHcbKoi jo6oBi, 3pog®yoTb coniajbHicTb yKpaiHcbKoi Bgani. Ha gyMKy ffljeMKeBuna «pejiria i Bipa - ne ocho-bu gyxa yKpaiHcbKoi joguHu». I ToMy Heo6xigHo «BcTa-hobutu xpнcтнaнcbкнн Mup Mi® yKpaiHcbKuMu xpucTu-

aHcbKuMu nepKBaMu» («Huctu go npuaTemB. h.147-149) P-III, BigBepTun. «Eygbre xpucTuHHaMu, - nume M.ingeMKeBm, - a Togi MaruMeTe ycni»> («Jlucm go npuaTejiB». h. 150-152 P-XIII. 1965.-c. 34.

Mo®Ha 3po6uTu buchobok, ^o aBTop Bupa3Ho 3Ma-joBaB rojoBHimi ejeMeHTu yKpaiHcbKoi gyxoBHocTi, BiH 6e3nocepegHbo Bupa3Ho npo hux nume. Koju i3 npaMy-BaHHa go coniajbHoi piBHocTi B yMoBax igeajbHoro jagy cnijbHux BijbHux rpoMag Tuny «nojic» Mo®Ha npocTe-®utu 6a®aHHa caMoBuaBy, to He 3acnoKoeHHa Toro 6a®aHHa b yMoBax 6e3gep®aBHocTi «npu 6uTin gopo3i» nepeTBopujo Hac y Hapog MpinHuKiB i myKaniB npaBgu-cnpaBegjuBocTi, y Hapog 3 Bupa3Hoo nonyrreBoo h pe^jeKcuBHoo pucoo, ^o BignoBigae ncuxini cejaHcb-Koi Hanii, npuB'a3aHoi go 3eMji i npupogu, b aKin 3bukju mu B6anaTu Eora - igeaj cnpaBegjuBocri, go6pa i Kpacu, igeaj, aKun po3BuHyB y Hac ajbTpyi3M, Hacunyonu Ha-my KyjbTypy eTuHHo-pejirinHuMu BjacTuBocTaMu.

npaBga, Heo6xigHo Big3HaHuTu, ^o BHeHun 3oBciM He aHaji3ye Hamux HeraruBHux BjacTuBocTen, Hanpu-Kjag, aHapxiHHicTb yKpaiHcbKoro iHguBigyaji3My. npo ne roBopuTb BiH caM: «3ajo6Ku ®uBeMo o6MaHaMu» mjaxeTHoro ijo3ioHi3My, aKun cBignuTb npo ra^o^n igeaji3M yKpaiHcbKoro Hapogy. «£ b nboMy aKacb nogi-6HicTb go KpoTa, ^o 3aji3 b cboi KoMopu, TpaTuTb 3ip gja cBiTy HaBKpyru. Aje e b Tin puci TaKo® i cBoa Mopa-jbHa niHHicTb BipHocTi cBoeMy cBiTy go KiHna i cMepTi» («juctu go npuaTejiB». h.9 (55), P-V, BepeceHb 1951.-c. 3). TaKuM huhom M. ffljeMKeBun - joguHa 3i mjaxe-THuMu ijo3iaMu, gonoBHuB cBoeo nocTaTTo Ty KapTuHy yKpaiHcbKoi gyxoBHocTi, aKy 3MajoBaB M. ffljeMKeBuH-MucjuTegb.

M. HjeMKeBun geTajbHo gocjig®ye TaKy BjacTu-BicTb yKpaiHniB aK eMoniHHicTb. bucjobjoohu gyMKy, ^o buhbom yKpaiHcbKoi eMoniHHocTi e Ham jipu3M Ta yKpaiHcbKa nicHa, BiH nge b cBoeMy aHaji3i gajbme i 3'acoBye ochob Hime, neHTpajbHe Micne yKpaiHcbKoro Bignyrra. Ocb ^o mu HuTaeMo: «Ee3 мyзнкн b yKpaHi peBojonii He 3po6mu. HaH6ijbma gyxoBHa peBojonia yKpaiHu, ii xpнcтнaнiзania, Big6yjaca nig BnjuBoM cniBy». (,3;yma i nicHa. 36ipmnc «yKpaHcbKa gyma». -Hbo-HopK - TopoHTo, 1956. - c. 50). 3Bigcu i Hama «ocjaBjeHa nepeBara jipuHHux 36ipoK noe3ii». He 3ane-peHyoHu, a HaBiTb HarojomyoHu Ha BapTocri Kpacu yKpaiHcbKux niceHb, M. HjeMKeBun ogHoHacHo BKa3ye Ha «3oHy He6e3neK, ge noHuHaoTbca ^aTajbHi HacjigKu Hamux gyxoBHux cKap6iB.» Цeн HacTpin, ^o npoaBja-eTbca b yKpaiHcbKin nicHi, B6uBae b Hac 3Micr. Kpaca i cuja nicHi - b ii Mejogii, ^o «npurjymye yaBy i 3MicT.» iHmuMu cjoBaMu, ffljeMKeBuH gyMae, ^o Hama niceH-HicTb 6oiTbca TBepgoi i aKicHoi $opMu, 6o, mobjhb, «$opMa B6uBae HacTpin». EpaK oKpecjeHoi $opMu, 3y-MoBjeHun HagMipHuM HacTpoeM, BunjuBae 3 Hamoro BigHyrra, npo6uBaeTbca TaKo® y «HamoMy cjaBHoMy i Ha Bcix nepexpecrax Ha3BaHoMy iHguBigyaji3Mi». fflje-MKeBuH oKpecjoe noro hk «iHguBigyaji3M 6e3 iHguBigy-ajbHocTi». ToMy ^o iHguBigyajbHicTb - ne acHa oKpeMa $opMa. Ham iHguBigyaji3M - ne 6oa3Hb $opMu. iHguBi-gyaji3M - ne, b 3BuHaHHoMy po3yMiHHi, npoTucTaBuTucb ^ijicTepcbKin, nepeciHHin, npunHaTin ^opMajbHocTi. Ham iHguBigyaji3M - ne aHapxia, ^o KepyeTbca 3MiHoo HacTpoo.

M. fflieMKeBHH He pagurb no36yTuca niceHHocTi, 6o цe Bege go 3peHeHHa caMux ce6e. «Ue cnpo6a caMory6c-TBa - KyibTypHoro 6e3niigga (ToMy BaKKo 3anepeHHTH ce6e caMoro!)». KpiM Toro Heo6xigHo npoTucTaBHTH cTenoBoMy na^ocy na$oc caMoro!)». BiH peKoMeHgye npoTucTaBHTH cTenoBoMy na^ocy na$oc iHTeieKTy. Ha Horo gyMKy, «geaKe onpaBgaHHa Maorb i HucieHHi Te-nep po3yMoBo po6ieHi, TexHiHHo go6ipHi, aie xoiogHi gia cepna noe3ii (flyma i nicHa. 36ipHHK «yKpaiHcbKa gyma». - Hbo-HopK-Topomo, 1956. - c. 54).

UiKaBHMH e po3gyMH M. fflieMKeBHHa npo eTHoncu-xoiorio yкpaiнцiв y TBopHocTi r. CKoBopogu, T. ffleB-HeHKa i M. Toroia. B «yKpaiHcbKiH gymi» npo «ckobo-pogaHcbKHH Tun» iogHHH, gia yKpaiHHa xaparcrepHHM e myKaHHa Kpaioro cBiTy b cboIH gymi, caMoBgocKoHa-ieHHi. ®iioco$ 3axonioeTbca cKoBopogaHcbKHM 3ariu-6ieHHaM b co6i, npoTucraBiae Horo po3gyMaM CoKpaTa. BiH 6aHHTb «BeiHKy pi3HHHo mik gBoMa MopaiicraMH. CoKpaT nponoBigi MopaibHoi Big6ygoBH H oHHiieHHa BHHic Ha aTeHcbKi 6a3apu i npoTucTaBHB ix naHiBHin Togi co^icra^. ®iioco$ cMepTo 3aniaTHB 3a cboo MyK-HicTb. T. CKoBopoga 3i cBoeo npaBgoo khb no 3aTHm-hhx naciKax noMiiHKiB, gaieKo Big mupoKHx miaxiB i ix cy toiokh. ToMy CoKpaT i Horo BHeHHa o3HaHaoTb noHaToK hobo! gyxoBHocri, Togi aK T.CKoBopoga, npu BciH Horo miaxeTHocTi H BeiHHi, o3HaHae iume кiнeцb enoxu, a He noHaToK hobo!. «CKoBopogaHcbKa ioguHa BMie HaKpeciHTH cbo! цнpкyIн b TaKiH Biggaii Big kht-Ta, io H HixTo H He pBeTbca KaiaMyTHTH in HeBHHHy po6oTy». Ue 3ayBaKaHHa M.fflieMKeBHHa e gyKe aKrya-ibHHM, ToMy io ie pa3 nigKpecmoe yKpaiHcbKy Bigip-BaHicTb Big KHTTa.

«ToroiiBcbKoMy» TunoBi aBTop npunucye «cu6a-pu3M» (gapMoigcTBo) Ta пpнcтocoвннцтвo, io b TpaHc-noзнцii Ha ncuxoioriHHy TepMiHoiorio MoKHa oKpec-ihth KBieTH3MoM, aKHH BuniHBae 3 HegocTarHbo po3BH-HyToi chih Boii.

«ffleBHeHKiBcbKa» ioguHa b npegcTaBieHHi gociig-HHKa BuHmia HagTo KoHrpoBepcinHa, io6 ii iHTepnpe-тaцia Moria BHecTH iocb HoBe b yKpaiHcbKy ncuxoio-rio. flia Hboro ocepegKoM cBiToriagy meBHeHKiBcbKoi ioguHH e «HayKa» - roioBHa roioBHa pyminHa cuia po3yMy». I gaii BiH xaparcreproye T. ffleBHeHKa BigoMHM ^paHKiBcbKHM «Bipyo», aKe e gyKe xapKTepHHM gia go6u I. ®paHKa. CaMe b ii igeaiax 3pocTaB MoioguH M. fflieMKeBHH. ^uraeMo y fflieMKeBHHa: «BiH (to6to T. ffleBHeHKo) e thm bmhhm peвoIMцioнepoм, io gyxa pBe go 6oo, - pBe 3a npaBgy, nocryn, boio....» «BiH, po3yM, - ! noTyra.». M. fflieMKeBHH 6epe y T. ffleB-HeHKa Te, io HoMy go Bnogo6u. BiH i caM npo цe nume: «Abtoph i внgaвцi - iHTepnpeTaTopu 6aHaTb ffleBHeHKa Hepe3 npu3My cboi'x ynogo6aHb i 6aKaHb, Kpi3b npu3My noTpe6 Hacy». y gonoBigi «Tih6hhh, BepcTBH cBiToriagy ffleBHeHKa» BiH cTBepgKye, io T. ffleBHeHKo - ^ He cHcTeMaTHHHHH MHciHTeib-$iioco$, aKHH cBigoMo, b acHux i BupaKeHux noHarrax cTaBHTb i Bupimye npo-6ieMH KHTTa. BiH noeT, io - 3a Horo BiacHHMH, He pa3 noBTopoBaHHMH cioBaMH - gHBHTbca Ha cBiT Eokhh. Horo Mucii b o6pa3ax i cuMBoiax, Horo MucieHHa b 6oiax i 3goragax, b nepeg6aHeHHax i nepegHyBaHHax. («.hcth go npuaTeiiB». h. 4 P-VII, KBireHb 1959. - c. 23).

-3k 6aHHMo, TyT y fflieMKeBHHa npocTeKyeTbca koh-TpoBep3inHHH nigxig.

y 1954 po! no6aHHia cBiT, Ha Hamy gyMKy, ^HHa npaцa «3ary6ieHa yKpaiHcbKa ioguHa» (Hbo-HopK 1954 p.) Ui gociigKeHHa 3aciyroByoTb oco6iHBoi yBa-ru 3a Te, io aBTop npocTeKye eвoIMцiro yкpaiнцiв. BpaxoByoHH Te, io b cKiagi PociHcbKoi iMnepii yKpaiH-! MaiH cTaTyc 6e3gepKaBHoi нaцii, y cKiagi CPCP orpuMaiu квaзiнaцioнaibнy gepKaBHicrb, to npoTaroM geKiibKox ocTaHHix cToiiTb, a K go BigpogKeHHa He3a-ieKHocTi b Km! XX ct., yKpaiHcbKa Haqia He Maia 6ygb-aKoi peaibHoi mokihbocT gia npoBegeHHa Biac-ho! нaцioнaibнoi noiiTHKH. KopoTKHM icTopuHHHM BHHaTKoM 3 ^oro 6yiu Hacu yKpaiHcbKoi нaцioнaibнo-geMoKpaTHHHoi peвoIMцii 1917-1421 pp, a TaKoK mok-iHBa go6a «yKpaHi3aiiii» b 20-Ti pp. XX ct. CaMe 3a-ciyra M. fflieMKeBHHa, io BiH xoHe nepegaTH cBoe 6aHeHHa цнx nogiH. BiH 3a3HaHae, io nicia nopa3KH yKpaiHcbKoi HapogHoi Pecny6iiKH, koih BiibHHH gyx ctbophb gepKaBy, cTaioca po3ienieHHa yKpaiHcbKoi ioguHH, i ogHocronHe b roioBHoMy cBiToriagHe nigr-pyHTa npoBigHoi BepcTBH po36uBaeTbca Ha KiibKa. nep-me-BucTyn B. .unuHcbKoro 3 Horo «.ucTaMH go 6pa-TiB-xii6opo6iB», BiibHHH gyx, ioguHa po3yMy, BepcTBa

10 ix npeзeнтye-iнтeIireнцia He MoKyTb ctbophth gepKaBH H yTpHMaru ii. Ha Te Tpe6a chih, cuibHoi io-guHH, a He BiibHoro pyxy. CuibHoo k ioguHoo e io-guHa, riu6oKo 3aKopiHeHa b тpagнцii, b Kurri, b Tpagu-цiннoмy i HancuibHimoMy Kiaci xii6opo6cbKoMy, b Huix pyKax roioBHi yKpaiHcbKi 3aco6u внpo6ннцтвa. OTKe, TiibKH Kiac xii6opo6iB, cuibHa xii6opo6cbKa ioguHa cTBopuTb i BHTpuMae gepKaBy.

flpyre - gepKaBy BiibHy i iaciHBy He cTBopuTb iH-TeiireHT, aie TiibKH cuibHa ioguHa, riu6oKo 3aKopiHe-Ha b Kiaci-npoieTapiaTi. npoBicHHKoM !hx gyMoK 6yB B. BuHHHHeHKo (1880-1951 pp.), a aK TiibKH pyx o$op-MHBca b cxigHin yKpaiHi b 20 pp, toh KoMnieKc oxon-ioeTbca noHaTTaM «xBHiboBiM».

TpeTe-HaHpagHKaibHimoo aHTHTe3oo BiibHoMy gy-xoBi craB TaH e cBiToriag, c^opMoBaHun y 3axigHiH yKpaiHi Ta b GBponeHcbKiH eмirpaцii, TeopeTHHHHM цeнтpoм aKoro cTaiu npaцi fl. floнцoвa. 3HoBy - npo-TucTaBieHHa cuibHoi ioguHH BiibHoMy gyxoBi. CuibHa ioguHa - !e He ioguHa po3yMy, ogBepToro i gocrynHo-ro gia pi3HoMaHiTHux apryMemiB. CuibHa ioguHa - цe ioguHa ippaцioнaibнoi Boii, gorMH, BoioHTapucTUHHa ioguHa. Boia - цe nepma cuia gymi, a po3yM - TiibKH

11 npuciyKHHK. flBiHi Ha gBa e hothph - KaKe BapBap, ygapaoHH MeHeM no cTaii, «gBiHi gBa e n'aTb» - 3axon-ieHo noBTopoe Ham ippaцioнaiiзм i rparbca o6pa3oM, B3aTHM Big $paH!y3bKoro nucbMeHHHKa AHgpe Mopya.

I, HapemTi, KpiM 3a3HaHeHHx Tpbox TuniB cuibHoi ioguHH, KHBe ie H BiibHHH gyx i oKonaBmucb y geMo-KpaTHHHHx Koiax i ycTaHoBKax, Tenep Bege o6opoHHy TaKTHKy, a gia 20 pp. craB BHTepTHM HeMogHHM ogaroM thx, io He BMie npuciyxaTuca go roiocy hobhx HaciB, hobhx nogiH.

floia k cuibHoi ioguHH TpariHHima 3a goio BiibHoro gyxy. 30 pp. npunaciH cuibHin ioguHi He cnoB-HeHHa, aie - a6o cMepTb, a6o gereнepaцiм. ffl,opa3 6ii-gHime Hocuiuca Ha noBepxHi gyxy cuibHa ioguHa Tuny B. .unuHcbKoro. BoHa 3 kokhhm pokom BTpaHaia coцi-

альне шдгрунтя, з якого виростала i з яким пов'язувала сво! нади. Бо ж того бажаного помИщиць-кого класу не ставало. НавИть того селянства, що його не бачив В.Липинський, не стало в 30 рр. Його насильно переведено в сИльськогосподарський пролетарИат, записано в колгоспи.

Сильна ж людина хвильовизму в 30 рр. не встояла перед сильною комунютичною людиною московсько-го виховання. Укра1нських мрiйникiв розстрИляно, або ж вони самi скИнчили життя самогубством, !х прихи-льникИв загнано в душевне пiдпiлля.

Що ж до сильно! людини донцовського типу, то вона мала найлегше життя, але саме тому !! доля май-же найменше завидна. Свiжа й нова ще у 20рр. проповедь сили й розгону, волi у протиставленнi до програ-мок, в яких хотИли, мовляв, вбачати наше життя рево-люцiонери давнього типу-та проповiдь у 30рр. перет-ворилися вже тИльки на декларацiю про силу, яко! саме укра!нству 30 рр. так дуже бракувало. Жива мрiя про силу, орieнтацiя на силу, яка опановуе - i публИ-цистичну декларацiю, i лiтературну, зокрема поетич-ну, творчiсть, залежну вИд декларацп. Духовнiсть и -це типова духовшсть розкладово! софiстики другого поколшня, що ведома з ИсторИ! Афш.

Та й демократична думка попала так само в розк-ладову софiстику, бо ще жила тшями колишнього наголосу вiльного духу. Колись М. Драгоманов чи I. Франко, долаючи догми й пересуди, ставили на !х мИсце вiру в розум, лопку, правду. Та ця вiра зблiдла. Критика й думки лИберально! демократй' 30 рр., ii репрезентативш постатi й видання пИдпадають також пИд релятивiзм. Пафос правди перейшов у циркове штукарство для заробИтку й вигоди.

Неважко побачити, - звертае нашу увагу М. Шлемкевич, що йдеться, власне, про велику «Укра!ну». До цього варто додати «розстршяне вИдро-дження» - поколшня революцшно! доби, час якого закшчився пiсля так званого процесу СВУ, коли був винесений смертельний присуд вихованiй на «укра!н-ськш еде!» укра!нськш штелИгенци. Що ж до того тоталитарного перiоду укра!нсько! ИсторИ!, укра!нська людина значною мiрою увiбрала в себе вищевказаний комплекс меншовартостИ.

Як результат, розколоте та звироднше укра!нство пiсля Друго! сватово! вiйни набуло рис «розгубленостi украшсько! людини», яку доля покарала ще одним прокляттям - прокляттям духовно! неплИдностИ. Знайшовши себе серед темряви тслявоенно!, ми не мали дороговказних зiр. I тодi в розпуцИ ми поверта-лися до давшх пережитих етапiв мислi. 40 рр. - це постшш заклики назад. Ti роки переповненi такими «назадницькими» тенденцiями: назад до В.Липинського ! Назад до М. Хвильового ! Назад до Д. Донцова ! Назад до демократично! проблематики 1917, 1918 рр ! Так, неначе те, що у 20 рр. Липинсь-кий був новим, було ще актуальне тсля потопу 30 i 40 рр ! А в Идеологи нацiоналiзму те, що було свiже й сильне в 20 рр., що в 30 рр. виявлено вже форми розкладово! софИстики - хiба те саме в 40 рр. не було вже просто смИшним !

Це пвдсввдомо вИдчувають прихильники цього останнього завороту, i тому !х хiд такий нерiвний -

вони то вИдрИкаються вiд сво!х догм (III збiр ОУН), то повертаються до них у безсиллi (зворот до Донцова).

Це трагедiя, - пiдкреслюе М. Шлемкевич, - укра!-нсько! людини. На перехрестИ дорiг сто!ть укра!нська душа в латанiй свитинi, зшитш iз - поношених i поде-ртих думок. Зупинiмося, не продовжуймо мандрiвку безнадiйними манiвцями.

Що ж робити? Вийти з безнадшного бИгу старими шляхами, старими думками! А йти поперек! Почати новий рух! Не знаемо його вислИду але, знаючи, що дотепершш дороги вже не ведуть нас до цiлi, повиннi ми вийти з них, утоптаних i перебитих, що при навить свiжiй травичцИ - не то що квитам - розростаться трудно, вийти з них на новИ, непевш сьогоднИ ще темнi дороги.

Не мусимо пригадувати рИзних енкИв, якИ займали й займають найвищi, ИнодИ вшськовИ i полИтичнИ посади в новш советськш Импери. Проте сучасна укра!нська людина народилася не в !х середовищИ - не Из втечИ в чисту вигоду, не Из пристосовництва до чужого свиу i не Из втечИ у власну духовну шляхетнИсть. Вона народилася з пориву творити свш власний новий свИт Из власних джерел i власних сил. На прапорах тИе! ново! укра!нсько! людини виписане протилежне усИм трьом попереднИм гаслам: «БорИтеся - поборете !».

У «загубленш укра!нськ1й людинИ» М. Шлемкевич констатуе ще одну дуже важливу етнопсихологИчну рису укра!нського народу - поряднИсть. На думку автора найбИльша поряднИсть людини проявляеться у !! зразковому життИ. 1деалом тако! людини е «злагода у сИмействИ». «Тут, у родинИ, - читаемо у «Загубленш украшськш людинИ» - людина ще може рятуватися вИд самоти, що порожнечею оточуе Г! в масИ....» («Загублена укра!нська людина». Нью-Йорк, 1954.-с. 148). ВИн особливу роль вИдводить матерИ. «Дружи-на-мати, - вИдзначае Шлемкевич у статтИ «НацИональ-ний характер», - стае постшним осередком дому-родини, залишаеться на !х сторожИ. ЧоловИк залишае виховання дИтей жшщ-дружиш, а сам виступае рИдко у виховному процесИ, i то як сувора, караюча ИнстанцИя. Це глибокИ слИди матрИархату в укра!нському життИ". («Листи до приятелИв», ч. 3 - 4 (97 - 98) Р-1Х, березень квИтень 1961. - с. 42). ОстаннИми часами проявляеться i реакцИя проти «жИночо!» психИки укра-!нця. Та реакцИя не е безнадшною боротьбою проти «природи». На наших очах у свт i так само у вдачИ укра!нця вИдбулися тд впливом великих подш i пере-живань глибокИ змИни. Укра!нське шсляреволюцшне поколшня вИдрИзняеться вИд попереднього. ТИ змИни зрозумш, бо коли нацюнальний характер оформля-еться культурою, себто спадщиною, створеною людьми, то значить, що людина може свИдомо перетворю-вати культуру. («Листи до приятелИв», ч. 3 - 4 (97-98) Р - IX, березень-квИтень 1961. - с. 41). Не принижую-чи ролИ штелИгенцп, Шлемкевич наголошуе, що не на генИях i не на героях спочивае суспшьство, але на масИ фшстерИв i порядних людей. I не випадково нашИ вороги на СходИ i на ЗаходИ скеровували проти них свою ворожу политику. «Нова влада СоветИв скерувала сво! удари передовсИм на основу укра!нсько! суспшь-но! шрамИди, на порядну людину, !! мораль. Знищити укра!нське село й його родину - це стало головною

MeToo». 3oBciM nogi6Hy TeHgeH!io, Ha gyMKy BHeHoro, bhhbhih noibcbKi oKynaHTH, Mpieo aKux 6yio «nayne-pu3yBaTH» gBi ocHoBHi yKpaiHcbKi cycniibHi BepcTBH -cBaieHHu^Bo i ceiaHcrao, aKi 6yiu roioBHHM pe3ep-ByapoM caMe to! nepeciHHoi iogHHH, aKa BupimyBaia 3gopoB'a цiIoro cycniibcTBa. nicia ycix pyHHaqiH, aKux 3a3HaB yKpaiHcbKuH Hapog, igeai «nopagHoi» ioguHH, Ha gyMKy M. fflieMKeBuna, 36epirca Ha 3axigHHx 3eMiax yKpaiHH. «nopagHa ioguHa», - Ha gyMKy $iioco$a, -!e Ta ocHoBHa MopaibHa BHMora, toH MopaibHuH igeai, io TBopuTb nigcTaBy nipaMigu MopaibHux ^HrncTe^

BeiHKHM 3go6yTKoM Ha HHBi eTHoncuxoiorii e khh-KKa «TaiHHaHcTBo» (Hbo-HopK, 1956). y ^H npaцi M. fflieMKeBHH nopymye Ha6oiiiy npo6ieMy BigHo-meHHa raIнцbкoro Tuny yкpaíнцa go HaggHinpaHHa. nig «raiHHaHcTBoM» BiH po3yMie He reorpa^iHHy i He geMo-rpa^iHHy, a ncuxoioriHHy KaTeropio, go aKoi BiH xoHe npuriaHyTuca aK go oKpeMoi gymeBHo-pacoBoi BigMiH-HocTi cepeg yKpaiHcTBa, aK go oKpeMoro Tuny. BHeHuH nigKpecioe, io raiHHaHaM BiacTHBuH paцioнaIiзм, Togi aK y^arn^M 3a 36pyHeM - eMo^HHo - BoiboBi hhhhhkh. PaцioнaIiзм BHaBiaeTbca y cxuibHocri raiu-HaH go noiiTHHHoro peaii3My, aKuH y HeraTHBHHx npo-aBax cKonyeTbca go onopTyHi3My, a cxigHa eмoцiHнicтb cnpuae peвoIMцiHнiH noзнцii 3 ii igeaii3MoM. Koih pa^oHa^M noB'a3yeTbca i3 craTHHHic™, cnoKoeM, BpiBHoBaKeHicTo, to eMo!iHHo-BoiboBi hhhhhkh 6iib-me cTHxinHi, gHHaMiHHi, aKTHBHi. fludHniiHa i rpagu-цioнaIiзм (HaBiTb KoHcepBaTH3M) b TaiHHHHi Bupa3Himi. nigcyMyBaTH cKa3aHe MoKHa cioBaMH caMoro aBTopa: Ha cxogi MoryTHa i npeKpacHa cTHxiHHicrb, Ha 3axogi -cnoKiHHima, paqioHaibHa o6epeKHicTb. Ha cxogi - no-HyBaHHa cTHxinHi, Bara noHyrreBoro eieMeHTy Hag po-3yMoM i po3BaKiHBicTo. EaKaHHa npoaBHTuca - BeiHKe, iHgHBigyaii3M - Bupa3HuH. npu caMoBHaBi gyKe BaKiH-bhm mothbom e mothb ciaBH, 3HaHeHHa ii 6araTcTBa. flo caMoBHaBy goxogHTbca y BiHHi - npu gonoMo3i repoHcT-Ba hh BH3HaHHHx bhhhkib, 3a cneцн$iнннx yMoB Kopc-tokoctL Ha 3axogi k: npu riH6oKiH xoh Maio kphkih-BiH noHyrreBocTi noMiTHa po3BaKiHBicrb, a MiK noHy-BaHHaM i po3yMoM icHye piBHoBara. npaMyBaHHa go HeceHHa gonoMoru Bupa3He, i BHaBiaeTbca HaBiTb y gonoMo3i HegaBHiM BoporaM. flonoMora cTocyeTbca HacaMnepeg cia6mux, cKpuBgKeHHx goieo - B3araii, hh HacoBo. IHgHBigyaiicTHHHe noHyBaHHa Maio po3BH-HyTe, aie iHcTHHKT caMoBuaBy He 3aHHgiB, npuHoMy igeaioM e go6yrra io6oBi i nomaHH. flo caMoBHaBy iogHHa goxogHTb npaqeo i 3aB3arraM («Bepxu KHTTa i TBopHocTi». - Hbo-HopK-Topomo, 1958. - c. 61). Ta-khh nigxig BHeHoro 6a3yeTbca Ha $arcrax icTopii yKpaiH-cbKoro Hapogy 3 tohkh 3opy reoncuxiKH. Pa3oM 3 thm aKi 6 BeiHKi Ha nepmuH noriag He 6yiH BigMiHHocTi mik gBoMa ochobhhmh riiKaMH Hamoro Hapogy, Heo6-xigHo nigKpeciHTH cniibHe, k boho H caMe gyKe cuibHo oKpecioeTbca b npoTucTaBieHHax. MeTa Bcix yKpaiH!iB ogHaKoBa: 3MaraHHa go flo6pa, aie 3aco6u i miaxu go Hboro MoKyTb 6yTH pi3Hi, BignoBigHo go perioHaibHHx oco6iHBocTeH hh pi3Horo icropuHHoro MHHyioro.

3 aHTponoioriHHoi ycTaHoBKH 3aciyroByoTb Ha yBa-ry po3gyMH fflieMKeBHHa npo yKpaiHcbKy BgaHy. «yKpa-ffie!b», - 3 tohkh 3opy BHeHoro, - !e, HacaMnepeg, io-guHa eHgeMiHHoro Tia i3 cia6oo nepcoHaibHoo Hag6y-

goBoo. BiH noHyrreBHH, hh, BipHime, MpiHiHBuH Ta HacTpoeBHH, - go Toi Mipu, io b 6oa3Hi nepeg cnoiome-HHaM Hacrpoo BiH 6oiTbca Bupa3Hoi gyMKH, He 3Marae ii go BHBepmeHHa, ^HcTa^a^! y Bupa3HiH 3aMKHeHiH $opMi. Ippa!ioHaibHi nparHeHHa MoKyTb 6yTH cuibHi, HegHdHniiHoBaHi H HeKoHTpoiboBaHi, HaBiTb cmxiHrn H po3rHy3gaHi, aie, 3aiumeHi caMHM co6i, bohh po3ry6-iooTbca 6e3 BH3HaHeHoi MeTH. B ocHoBi, yKpaiHcbKoro Ha!ioHaibHoro xapaKTepy ieKaTb TaKi npHKMeTH aK BiTaibHicTb, iMnyibcuBHicTb, cnoHTaHHicTb, goBip'a go KHTTa, pa3oM 3 geaKoo nacHBHicro, crapaHHic™ (noT-pe6a $i3HHHoro co!iaibHoro KoHTaKTy) - b npoTHieK-HicTb go npuKMeT arpecuBHocTi, cynepннцтвa, gudun-iiHH, ynopagKoBaHocTi Ta rnmux, yKopiHeHHx y xapaK-Tepi caMe npoBigHHx 3axigHHx нaцiн. Ue MoKe npuBo-gHTH go знeцiнeннa thx «Hamux» puc i gaii go noHyrra мeнmoцiннocтi. Togi aK mh He TiibKH Hepago BigpeKiH-ca 6 Big thx puc, aie koih roBopHTH iupo - io6hmo ix, bohh HaM HaH6iibme go gymi («.hcth go npuaTeiiB», h. 3 - 4 (97 - 98) P-IX, 1961. - e. 43).

nig Hac po3gyMiB Hag rpariHHHM MHHyiHM yKpaiHcb-Koro Hapogy y M. fflieMKeBHHa BHHHKaio nuTaHHa: «A koih 6 mh, - 3anHTye, BiH - HaBHHiuca caMi i HaBHHiH Hapog Ha cxogi 6yTH MaiopocaMH, a Ha 3axogi 6yTH MaionoiaKaMH, to MoKe He 6yio 6 Toro Bcboro?» («flyma i nicHa». 36ipHHK «yKpaiHcbKa gyma». - c. 9 -10). A gincHo, MoKe He 6yio 6 thx He3iiHeHHHx KepTB yKpaiHcbKoro Hapogy, aK6u BiH HaBHHBca 6yTH Maiopo-com, hh to MaionoiaKoM, hh to Maio khm iHmHM? Hi , 6yiH 6. npo !e cBigHHTb icTopia Hamoro Hapogy. HaM HiKoiH He gaBaiH BiibHo 6ygyBaTH gepKaBy, TBepguiu, io coцiaIbнe ropye Hag HaqioHaibHUM. Mh nigTpuMye-mo BHeHoro, io $aibm цiei igeoiorii yкpaiнцi BigHyBa-oTb i goci. Eo 6e3gepKaBHHH Hapog HiKoiH He po3B'aKe coцiaIbннx ToMy npo6ieM, io y HeBiibHHKa i pyKH cKoBaHi, i gyma po3n'aTa. Ee3gepKaBHHH Hapog npupe-HeHHH Ha cMepTb. Mh 6yiH TaKHM HapogoM, Hac bhhh-lyBaiH $i3HHHo i gyxoBHo, aie mh He 3arHHyiH, 6o TBopuiH gepKaBHicTb i3 cBoei mobh, KyibTypu, i3 cio-BaMH cBoix npopoKiB. Ta HaHBaKiHBime Te, io Big Tie! yaBHoi He3aieKHocTi, npuHaHMi TpuHi b цbOмy cTopiHHi, cTaBaiH 3i 36poeo b pyKax go 6htbh 3a cnpaBKHo gepKaBy. IcropuHHi o6cTaBHHH gaiu maHc, a mh 6yiH roTo-Bi cKopucTaTucb hhm, i cBiT no6aHHB Hac. HiKoiH b ho-Bimi Hacu He 6yiH mh TaKi ogHocTaHHi i TaKi 6iH3bKi. flBepi riu6oKoi co6opHocri, y B3aeMHoMy po3yMiHHi i B3aeMHiH io6oBi, - BigHHHeHi Tenep HaBcTiK. TiibKH «noiKH noraHi» 3acTapiiux MucieH i $opM Ta 3B'a3aHHx i3 hhmh aм6iцiH i npoBHHH 3acTynaoTb gopory. noTon-HiMo Ti «noraHi noiKH», - i cBigoMicTb, i coBicrb noBTo-pooTb cioBa I. ®paHKa, i Togi 3 po3'acHeHHMH oHHMa i lupuM cepцeм yBiHgeMo b Ti po3HHHeHi gBepi. npucKo-puTH цo xogy noBHHHi imeieKTyaiH. Tpe6a BeiHKux твopцiв i tih6okhx igeH, io6 He TiibKH Big6ygyBaru 3HHieHe, aie io6 Ha pyiHax no6ygyBaTH HoBe i 6ygy-He» («.hcth go npuaTeiiB». h.12 P-III, 1960. - c. 6).

TaKHM hhhom, MuKoia fflieMKeBHH, aK ogHH i3 npo-BigHHx $iioco$iB yKpaiHcbKoi giacnopu, yciMa $i6paMH gymi TicHo 3B'a3aHuH 3 cboi'm HapogoM. BiH myKae hobhx gopir gia yKpaiHcbKoro cycniibcTBa, BKa3ye miaxu ^opMyBaHHa oco6ucTocTi yкpaíнцa, Mae BeiHKy Hagio, io mh 3aHMeMo noHecHe Mide y GBponi, CBiTi.

Eiß^iorpa^inm iIOCII. lanim

Lysty do pryjateliv. ch. 6 (16), cherven' 1954. - s. 3 (in Ukrainian).

Lysty do pryjateliv. ch. 8 (10), zhovten' 1953. - s. 5(in Ukrainian).

Lysty do pryjateliv. ch. 7 - 8 (89 - 90) (in Ukrainian).

Lysty do pryjateliv. ch. 9-10 (103-104) P-IX, veresen'-

zhovten' 1961. - s.41(in Ukrainian). Lysty do pryjateliv. ch. 3-4 (55) P-V, berezen'-kviten'

1962. - s. 36(in Ukrainian). Lysty do pryjateliv. ch. 150-152 P-XIII. 1965.-s. 34(in Ukrainian).

Lysty do pryjateliv. ch.9 (55), P-V, veresen' 1951.- s. 3(in Ukrainian).

Cmammn nadiümna do peda^ii 28.09.2016

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.