Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ ЎЗЛИКНИ АНГЛАШДА ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИНИНГ РОЛИ'

МИЛЛИЙ ЎЗЛИКНИ АНГЛАШДА ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИНИНГ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
322
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Туркистон / жадидлар / газета / миллий ўзликни англаш / инқилоб / мустақиллик / мафкура. / Turkestan / Jadids / newspaper / national identity / revolution / independence / ideology.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Давидов, Умиджон Хасан Ўғли

Ушбу мақолада ХХ асрнинг бошларида Туркистонда жадидчиклик ҳарактатини бошланиши ҳамда миллатнинг ўзлигини англашдаги олиб борган ишлар таҳлил қилинган. Жадидлар миллий давлатчиликка интилган халқ ўзининг миллий ўзлигини англаган, келажагига интилган ва келгуси авлодларларга озод ва обод Ватан қолдиришга интилишганлиги ҳақидаги маълумотлар таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF JADIDISM MOVEMENT IN UNDERSTANDING NATIONAL IDENTITY

This article analyzes the beginning of the Jadid movement in Turkestan at the beginning of the twentieth century and the work done to comprehend the identity of the nation. The data show that the Jadids aspired to national statehood, were aware of their national identity, rushed to the future and sought to leave a free and prosperous homeland to future generations.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ ЎЗЛИКНИ АНГЛАШДА ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИНИНГ РОЛИ»

МИЛЛИЙ УЗЛИКНИ АНГЛАШДА ЖАДИДЧИЛИК ХДРАКАТИНИНГ

РОЛИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-347-353

Давидов Умиджон Хасан Угли

Узбекистан Миллий университети Фукаролик жамияти ва хукук кафедраси мустакил тадкикотчиси E-mail: u.davidov90@mail.ru, Тел: +998 99 863 10 49

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада ХХ асрнинг бошларида Туркистонда жадидчиклик уарактатини бошланиши уамда миллатнинг узлигини англашдаги олиб борган ишлар таулил цилинган. Жадидлар миллий давлатчиликка интилган халц узининг миллий узлигини англаган, келажагига интилган ва келгуси авлодларларга озод ва обод Ватан цолдиришга интилишганлиги уацидаги маълумотлар таулил цилинган.

Калит сузлар: Туркистон, жадидлар, газета, миллий узликни англаш, инцилоб, мустациллик, мафкура.

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализируется начало джадидского движения в Туркестане в начале ХХ века и проделанная работа по осмыслению самобытности нации. Данные показывают, что джадиды стремились к национальной государственности, осознавали свою национальную идентичность, устремлялись в будущее и стремились оставить грядущим поколениям свободную и процветающую родину.

Ключевые слова: Туркестан, джадиды, газета, национальное самосознание, революция, независимость, идеология.

ABSTRACT

This article analyzes the beginning of the Jadid movement in Turkestan at the beginning of the twentieth century and the work done to comprehend the identity of the nation. The data show that the Jadids aspired to national statehood, were aware of their national identity, rushed to the future and sought to leave a free and prosperous homeland to future generations.

Keywords: Turkestan, Jadids, newspaper, national identity, revolution, independence, ideology.

КИРИШ

Маърифатчиликнинг янги тулкинида 1913-1915 йилларда «Самарканд», «Садои Туркистон», «Садои Фаргона», «Бухорои шариф», «Турон», 1917 йилда эса «Эл байроги», «Кенгаш», «Хуррият», «Улуг Туркистон» газеталари, «Ойина» журнали каби ижтимоий-сиёсий ОАВ хам катта роль уйнади.

Россияда 1917 йилда кечган февраль инкилоби арафасида Туркистон жадидчилиги етук сиёсий харакатга айланди. Агар Биринчи жахон урушидан кейин жадидлар парламентар монархия учун курашган булсалар, февраль инкилобидан кейин Туркистон жадидларининг «тараккийпарварлар» окимини ташкил килган радикал кисми анча кенг камровли, бир катор сиёсий талабларни илгари сурди. Улар каторига махаллий ахоли хукукларини кенгайтириш томон улкани бошкариш юзасидан асосли ислохотлар утказиш, улкага Давлат Думасидан ахоли сонига караб урин бериш, асосий демократик эркинликлар, аввало, миллий матбуот эркинлигини таъминлаш, чоризмни конституцион тузум билан алмаштириш кабилар киради. Россиядаги Февраль демократик инкилоби Россияда янги давлат тузуми урнатилгандан сунг федератив давлат шаклида мухторият олишга умид боглаган жадидларни рухлантириб юборди. Айни пайтда, миллий сиёсий партиялар ва ташкилотлар, жумладан, жадидлар томонидан «Шурои Исломия», «Иттифоки муслимин», «Турон» каби бир катор ташкилотлар тузилди. Бу пайтга келганда жадидлар туб ерли ахоли ижтимоий таркибининг турли катламларини уз ортларидан эргаштира олдилар, улар онгида мусулмонлар бирлигини мустахкамлаш, жипслаштириш хиссини уйготдилар. Бу эса миллий узликни англашга куйилган катта кадамлардан бири эди.

МАТЕРИАЛЛАР ВА МЕТОДЛАР

Аммо, улар тез кунларда тушундиларки, Россиядаги Муваккат хукумат ва унинг Туркистон кумитаси хам улкада аввалгидек мустамлакачилик сиёсатини давом эттириш йулини тутмокда. Чунончи, бу сиёсат Таъсис мажлисини чакиришга тайёргарликда яккол намоён булди. Шу вактдан жадидлар учун мустакиллик ва мухторият ё хаёт, ё мамот муаммосига айланди ва жадал сиёсий жанглар бошланди. Улар хукуматнинг мустамлакачилик сиёсатини каттик танкид остига олдилар. Жадидларнинг дастурий хужжатларида асосий эътибор миллий-худудий мухториятнинг асосий тамойилларини амалга ошириш механизмлари Туркистон Федератив Республикаси имкониятларига тааллукли булган масалалар буйича конунлар чикаришни амалга ошириш учун чакирилган мустакил ваколатли улка хокимиятининг олий органлари,

348

бошкаруви ва суди механизмларини ишлаб чикиш, уз давлат тузилишини барпо этишга каратилди. Бу эса, уз навбатида, миллий узликни англашдаги энг катта жиддий харакатлардан бири эди.

Бошкарувнинг пойдевори сифатида республика шакли танлаб олинди. Демократик хукук ва эркинликлар берилган ва конституцион жихатдан кафолатланиши лозим булган демократик жамиятни шакллантириш устувор максад килиб белгиланди. Туркистон жадидлари давлат мустакиллиги хакидаги уз гояларини хаётга татбик этишни мамлакатдаги турли ижтимоий кучлар уртасида тинчлик ва келишувчилик, демократик асосда шакллантирилган Россия Таъсис мажлисини чакириш билан богланганликлари хам диккатга сазовор.

Бирок, Туркистондаги Октябрь вокеалари ва большевикларнинг зуравонлик билан хокимиятни эгаллаши уларга уз максадларини охиригача амалга оширишларига имкон бермади. Шунга карамай, улар Петроградда тузилган Ленин бошчилигидаги большевиклар хокимиятининг «Россия халклари Декларацияси» (1917 йил 2 ноябрь), «Россия ва шаркнинг барча мусулмон мехнаткашларига» Мурожаатнома (1917 йил 20 ноябрь), хужжатларда курсатилган миллатларнинг уз такдирини узи белгилаши тугрисидаги хукуклардан фойдаланиб, Туркистон мухторияти хукуматини эълон килдилар. Уч ойгина яшаган бу мухтор республика тугатилиши окибатида жадидлар таъкибга учрадилар. Мунавваркори Абдурашидхоновнинг гувохлик беришича, «Иттиходи тараккий» (1917-1920), «Миллий иттиход» (1920-1925), «Миллий истиклол» (1925-1929) ва «Туркистон Миллий Бирлиги» (1921-1923) (раиси Ахмад Закий Валидий) махфий ташкилотлари улкада хокимиятни кулга олиш максадида фаолият юритган.

НАТИЖАЛАР

Баъзи тарихий манбаларнинг гувохлик берилишича, айнан шу вазиятда жадидчилик харакатида булинишнинг вужудга келиши халкни миллий гоя атрофида бирлашиши ва сиёсий сахнада якдил харакат килишига имкон бермади. Аммо жадидлар миллий узликни англаш йулида уз фаолиятлари билан халк таълимида маърифий ишларни тараккий эттиришга харакат килдилар. Жадидларнинг айрим кисми мустабид тузумнинг сиёсатига куникмай хорижга кетиб колдилар. Мустакиллик харакатига гоявий рахнамолик килиш, айникса, совет органларида ишлаб, миллий мустакиллик гояларини таргиб килишдаги саъй-харакатлари жадидларнинг советлар томонидан 1929, 19371938 йилларда оммавий киргин килинишига олиб келди, дейиш мумкин.

349

1920-1924 йилларда Бухоро ва Хоразм Халк Республикаларида жадидлар миллий узликни англаш ва мустакиллик учун кураш оркали мамлакатни тараккий килдиришга интилдилар. Бирок совет режими аввал Бухоро ва Хоразм давлатлари мавжудлигига чек куйган булса, кейинчалик барча жадидчиларни бирин-кетин катл килди. Шуни алохида таъкидлаш лозимки, жадидчилик харакатининг вужудга келиши ва улар томонидан халкни миллий узликни англашга булган интилишининг объектив ва субъектив сабаблари бор эди. Жадид маърифатпарварлари: Ахмад Донишнинг "Наводир ал-вакое" ("Нодир вокеалар") хамда "Рисолаи тарихи амирон мангит" ("Мангит амирлари тарихи хакида рисола") асарларида, тарихчи Мирза Мухаммад Абдулазим Сомий Бустонийнинг "Тарихи салотини мангитийа дор уссалтанаи Бухорои шариф" ("Бухоро шариф салтанатидаги мангит хукмдорлари тарихи"), тарихчи Мирзо Салимбек ибн Мухаммад Рахимнинг "Тарихий Салимий" асарларига таяниб, ва Абдурауф Фитратнинг икки асари "Мунозара" ва "Баёнати сайёхи хинди" асарларида миллий узликни англаш оркали мустакилликка эришиш мумкин, деган гоялар ётарди.

МУХОКАМА

Мустакилликнинг йукотилиши, сиёсий хаксизлик ва адолатсизлик бутун жамият ахлини рус давлатига карши кучли мухолифатга айлантирди. Халкнинг норозилиги ва халк ичидан етишиб чиккан зиёлиларнинг мустабид тузумга нисбатан норозилиги ва нафрати хали XIX асрнинг 80-йилларига кадар хам шаклланиб ва кучайиб борганлигини курсатмокда.

Жадид харакатнинг вужудга келишида хорижий мамлакатлардаги турли хил илгор ижтимоий-сиёсий, фалсафий, диний окимларнинг маълум даражадаги таъсири булса-да, аммо бу илмий ва миллий уйгониш харакатининг юзага келишини таъминловчи асосий омил, замин ва шароит бу улканинг узида етилиб пишган эди.

Биз жадидчилик харакатининг мазмун-мохияти хакида гапиришдан олдин тарихимиз сахифаларида "ок доглар" деб аталадиган бу харакатнинг асл мохиятини, максад-муддаоларини холисона урганиш ва бахолаш уз ечимини кутаётганлигини таъкидламокчимиз. Чунки, гоявий мухолифлар якин кунларгача жадидчиликни факат маърифатчилик харакати, деб бахолаб келдилар. Максад -жадидчиликнинг доирасини торайтириш, социалистик-коммунистик мафкурадан бошкаси кенг халк онгини камраб олиши, эгаллаши мумкин эмас, деган сохта тушунчанинг асорати эди. Шунингучун хам гоявий

мухолифлар жадидчилик харакатининг буржуа либерал, миллатчилик харакати, майда буржуа мафкурасини ифодаловчи оким сифатида караб келинган эди.

Бизнинг назаримизда жадидчилик:

1) жамиятнинг барча катламларини бир гояга ишонишга жалб эта олди. Ушбу гоя миллий узликни англаш ва миллий уйгониш мафкураси булиб хизмат килди;

2) жадидлар уз гоявий ва амалий характлари оркали миллат мустакиллиги учун кураш олиб борди;

3) маориф ва маданиятни, матбуотни ижтимоий-сиёсий максадларга асосида шакллантира олди ва миллатни миллий узликни англашга чакирди.

Мана шундай кенг куламди ислохотларни амалга ошириш оркали жадидлар махаллий ахолини жахоннинг тараккий этган давлатларида булаётган узгаришлар ва янгиланишлардан хабардор килиб бориш лозимлигини яхши англаганлар.

Олимларимиздан бири профессор Б.Косимовнинг жадидчиликка берган таърифи хам эътиборлидир. "Жадидчилик, дейди Б.Косимов, -хам ижтимоий, хам сиёсий, хам маданий харакатдир. Шунинг учун ижтимоийки, у жамиятнинг барча катламларини жалб эта олди, миллий уйгониш идеологияси булиб хизмат килди. Шунинг учун сиёсийки, у мустакиллик учун кураш олиб борди... У маданий харакат хам эди -адабиётни янгилади, матбуот ва театрчиликни йулга куйди, маорифда эса "янги мактаб концепцияси" билан чинакам инкилоб ясади. Энг мухими, буларнинг барчасини ижтимоий-сиёсий максадларга мослаб куриб чикди" [1]

Дархакикат, миллий узликни англашнинг усишига мухим туртки булган ва миллий озодлик гоясини шакллантириб, уз фаолияти билан уни амалга оширишга уринган кучли прогрессив харакат - жадидчилик булган. У жахондаги умуминсоний ва миллий кадриятларга асосланиб, жамиятнинг пишиб етилган ривожланиш тараккиёти ва улка туб ерли ахолисининг зарур манфаатларига жавоб берарди. Колоклик ва жахолат, ахолининг аянчли ахволи, Туркистоннинг жахон цивилизациясидан оркада колиб келиши, Ислом ва шариатнинг оёк ости килиниши ва бундай огир фожиали хаётдан кутулиш, эрк ва озодликка эришиш хакида уз замонасининг илгор зиёли, мунавварларидан фикр-мулохазалар пайдо булди.

"Жадидлар диний багрикенгликни таргиб кила олган ва унга амал килган. Айникса у бир миллатнинг иккинчи бир миллат томонидан камситилишини ва миллатлараро никохга карши булганларга кенг таргибот ишларини олиб борган

Ba "x,ap 6up MycynMOH khto6hh xanK^ap 6unaH TypMym Kypumra MyxTopgup", ge6 TatKugnaraH.[2]

^agugnapHuHr h^thmohh-chcchh Kapamnapuga ouna Ba ouna MyHoca6araapu Macananapu KeHr ypuH ongu. ^agugnapHuHr ^uKpuna, ouna acocHHH Tyrpu KypMacgaH Ba em aBnogHu TynaKpHnu Tyrpu ftynga Tap6uanaMacgaH Typu6, ^aMH^THH Hcnox, Kunum, yHuHr phbo^hhh TapaKKueT capu HyHanTHpnm MyMKHH эмaс Ba oxup oKuSaTga MunnaT TaKgupu yHHHr onnacHHHHr xpnarara 6ofhhk. By roanap OmpaTHHHr acapuga myHgaft u^oganaHagu: "X,ap 6up MunnaTHHHr caogara Ba u33ara, an6arTa, my xa^KHHHr hhkh hhth30mh Ba TOTyBnurura 6ofhhk. Thhhhhk Ba TOTyBnuK эca, my MunnaT ounanapuHHHr HHTH3OMura TaaHagu. Kaepga ouna MyHoca6ara Ky^nu uHTrooMra TaaHca, MaMnaKaT Ba MunnaT x,aM myHna Kynnu Ba Mya33aM 6ynagu". [3]

"Xa^KHuHr xapaKaT Kunumu, gaBnamaHg Synumu, 6axrau 6ynu6 u33aT-xypMaT Tonumu, ^axoHrup Synumu, 3au$ 6ynu6 xopnuKKa Tymumu, ^aKupnuK ^oMacuHu kuhuS, 6axTcu3nuK wkuhu TopTu6 эtтн6opgaн Konumu, y3ranapra To6e, Kyn Ba acup Synumu 6onanuKgaH y3 oTa-oHanapugaH onraH TapSuanapura 6ornuK

[4]

roKopugaru $uKp Ba Mynoxa3anapHu Taxnunu myHu KypcamoKgaKu, x,ap 6up MunnaTHuHr Kena^aKru yHuHr ^Mncnuru Ba KaTtuH Tapra6 uHTrooMura 6ornuK. XanKHuHr gaBnarnMaHg Ba 6axrau Synumu yHuHr u33aT эxтнpoм Kнпнннmн 6unaH 6ornuK. Bup MunnarnuHr ukkuhhu 6up MunnaT ToMoHugaH KaMcuTunumuHu yHuHr Munnuft y3nuru Ba HoMycuHuHr TonTanumura onu6 Kenagu, geraH xaBorapnu xynocanapra onu6 Kenagu. Oaftnacy^ KHa3apoBHuHr ^uKpuna rapnaHg ^agugroM, MacanaH $paH^3 Matpu^amapBapnurugaH 6up Hena acp KenuH W3 6epraH xpguca 6ynca-ga, y y3 Moxuara 6unaH uHKU^oSra Kagap 6ynraH Уз6eкнcтoннннr MagaHuH Ba Matpu^uft xaeraga, $paнцyз Matpu^amapBapnuru cuHrapu, н®;o6ннpoпb yHHagu. [5]

XY.HOCA

HaTu^aga, Munnuft знeпнпapнннr Ma^KypaBufi Ba н^тнмoнн-cнecнн ^aonuaTu KyHafiumu, ^agugnapHu uKKura a^panumura atHu co$ MagaHuH-Matpu^uH umnap Tapa^gopnapu Ba uKKuHnugaH н^тнмoнн-cнecнн uHcTuTyTnapHu ucnox, Ku^um, MycTaMnaKanunuK Ba $eoganu3M KumaHnapugaH o3og 6ynum Tapa^gopnapura SynuHumnapura mapouT apaTgu. ^agugnunuK gaBnaT, Ty3yM, SomKapyBHu ucnox этнm, Ba MunnaTHu puBo^naHTupum opKanu, yMyMaH, ^aMuaTHu aHru x,aeT SocKunura onu6

2020 йилнинг бошида давлатимиз рахбарининг Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномасида: "Биз жадидчилик харакати, маърифатпарвар боболаримиз меросини чукур урганишимиз керак. Бу маънавий хазинани канча куп ургансак, бугунги кунда хам бизни ташвишга солаётган жуда куп саволларга тугри жавоб топамиз. Бу бебахо бойликни канча фаол таргиб этсак, халкимиз, айникса, ёшларимиз бугунги тинч ва эркин хаётнинг кадрини англаб етади" [6] дея суз юритиб, буюк аждодларимиз, хусусан, жадидлар фаолиятини урганиш, уларнинг эзгу гояларини замонамизга мос холда давом эттириш бугунги куннинг мухим вазифаларидан бири эканлиги хакида алохида таъкидлаб утган эди.

REFERENCES

1. Косимов Б. Жадидчилик ва жадид адабиёти (Давра сухбати) // "Туркистон", 1997. 17 май

2. Косимов С. Бехбудий ва жадидчилик. // "Узбекистон адабиёти ва санъати", 1990, 26 январь.

3. Фитрат Абдурауф. Оила ёки оила бошкариш тартиблари. -Т.: "Маънавият", 2000.-Б.4

4. Фитрат Абдурауф. Танланган асарлар: Ж. IV. Дарслик ва укув кулланмалари, илмий макола ва тадкикотлар/ Абдурауф Фитрат; [Тахрир хайъати: Т.Мирзаев, Н.Каримов, Д.Алимова ва бошк.; Масъул мухаррир Б.Косимов; Нашрга тайёрловчи ва изохлар муаллифи Х,.Болтабоев.] -Т.: "Маънавият", 2006. -336

5. Назаров К. Фалсафа асослари. -Т.: Узбекистон файласуфлари миллий жамияти нашриёти, 2012.-Б.98.

6. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 29.01.2020 https: //uza.uz/uz/posts/milliy-marifatimiz-ustunlari-16-10-2020

7. Saifnazarov, I., Xujayev, M. (2018) Axmad Zaki Validiy islamic culture. Экономика и социум, 2, 55-57.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.