Научная статья на тему 'МАСЪАЛАИ ТАҳАММУЛПАЗИРИ ДАР ТАҷРИБАИ СИЁСИИ ҷОМЕАИ ТОҷИК'

МАСЪАЛАИ ТАҳАММУЛПАЗИРИ ДАР ТАҷРИБАИ СИЁСИИ ҷОМЕАИ ТОҷИК Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
164
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАҳАММУЛПАЗИРӣ / ҷОМЕАИ ТОҷИК / ПРИНСИПҳОИ ДЕМОКРАТИЯ / ПЛЮРАЛИЗМИ СИЁСӣ / РАДИКАЛИЗМИ ДИНӣ / АРЗИШҳОИ СИЁСӣ / СУБОТУ АМНИЯТИ ҷОМЕА / РАВАНДИ СИЁСӣ / ЭҳТИРОМИ ҳУқУқУ ОЗОДИҳОИ ИНСОН

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Саидзода Шухрат Шукур

Мавзӯи таҳаммулпазирӣ ва аҳамияти он дар таҷрибаи сиёсии ҷомеаи тоҷик мавриди баррасӣ қарор гирифтааст. Таҳаммулпазирӣ ҳамчун яке аз сифатҳои муҳим дар раванди тақвияти муносибати байни шаҳрвандон, шаҳрвандон ва ҳизбҳои сиёсӣ, ҷомеаи шаҳрвандӣ ва ҳокимияти сиёсӣ, ҳокимияти сиёсӣ ва ташкилотҳои сиёсӣ таҳлилу баррасӣ гардидааст. Ҷиҳати дуруст инъикос намудани масъалаи мазкур паҳлӯҳои гуногуни масъалаи таҳаммулпазирӣ таҳқиқ шудааст. Нуктаи назари олимон оид ба мавзӯи таҳаммулпазирӣ, таҳаммулпазирии сиёсӣ, аҳамияти мавҷуд будани таҳаммулпазирӣ дар раванди ҳалли низои сиёсӣ ва рушди ҷомеаи демократӣ бо мисолҳои мушаххас инъикос гардидааст. Таҷрибаи ба даст омадани сулҳи тоҷикон ва чи гуна мавриди истифода қарор гирифтани таҳаммулу гузашт дар муколамаи байни ҷонибҳо, баррасӣ гардидааст. Ҳамчунин то куҷо набудани фарҳанги таҳаммулпазирӣ ва эҳтироми ақидаву андешаҳои диниву сиёсии байни шаҳрвандон ба ташаккули ҳаракатҳои ифротиву тундгароӣ ва терроризм, ба суботу амнияти ҷомеа, ба пешравии давлат монеаи ҷиддӣ пеш меорад, мавриди таҳлил қарор гирифтааст. Дар шароити ҷаҳонишавӣ ва наздик гардидани равобиту ҳамкориҳои намояндагони фарҳангу тамаддунҳои гуногун таҳаммулпазирӣ яке аз омилҳои асосии ҳифзи субот ва касб кардани донишу таҷрибаи ҳамдигар ҳисобида мешавад. Дар асоси хулосаҳои мақола, як қатор таклифҳо ҷиҳати дуруст ба роҳ мондани тарбияи таҳаммулпазирӣ дар раванди иҷтимоисозии сиёсӣ ва рушди ҷомеаи шаҳрвандӣ пешниҳод гардидааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROBLEM OF TOLERANCE IN POLITICAL PRACTICE OF TAJIK SOCIETY

The article considers the problem of tolerance and its features in political practice of the Tajik society. Tolerance is analyzed as one of the important qualities in the process of relations between citizens, citizens and political parties, civil establishments and the state, political authorities and political organizations. For the correct disclosure of this problem various aspects of tolerance were investigated. Different points of view of researchers in reference to the theme of tolerance, political tolerance, importance of existence of tolerance in the process of resolving political conflicts and in the development of a democratic society are reflected in concrete examples. The article examines the experience of achieving "Tajik reconciliation” and points to the role of concessions and compromises in negotiation process between the parties that contributed to the signing of the Agreement on Peace and National Accord. There is also analyzed the fact that lack of a culture of tolerance and respect for religious and political views among citizens leads to destabilization of society, threats to national security and barriers in the development of the state...The article considers the problem of tolerance and its features in political practice of the Tajik society. Tolerance is analyzed as one of the important qualities in the process of relations between citizens, citizens and political parties, civil establishments and the state, political authorities and political organizations. For the correct disclosure of this problem various aspects of tolerance were investigated. Different points of view of researchers in reference to the theme of tolerance, political tolerance, importance of existence of tolerance in the process of resolving political conflicts and in the development of a democratic society are reflected in concrete examples. The article examines the experience of achieving "Tajik reconciliation” and points to the role of concessions and compromises in negotiation process between the parties that contributed to the signing of the Agreement on Peace and National Accord. There is also analyzed the fact that lack of a culture of tolerance and respect for religious and political views among citizens leads to destabilization of society, threats to national security and barriers in the development of the state. In the context of globalization, rapprochement and cooperation in relations between representatives of different cultures and civilizations tolerance is considered as one of the main factors for maintaining political stability and acquiring knowledge and experience between representatives of different nationalities. The author came to certain conclusions and proposed some recommendations for education of tolerance in the process of political socialization and development of democracy.

Текст научной работы на тему «МАСЪАЛАИ ТАҳАММУЛПАЗИРИ ДАР ТАҷРИБАИ СИЁСИИ ҷОМЕАИ ТОҷИК»

23 00 00 СИЕСАТШИНОСЙ 23 00 00 ПОЛИТИЧЕСКИЕ НАУКИ 23 00 00 POLITICAL LAW

23.00.02 ПОЛИТИЧЕСКИЕ ИНСТИТУТЫ, ПРОЦЕССЫ И ТЕХНОЛОГИИ 23 00 02 POLITICAL INSTITUTES, PROCESSES AND TECHNOLOGIES

УДК 321 ББК 66.3-5

МАСЪАЛАИ ТАУАММУЛПАЗИРИ Саидзода Шухрат Шукур, н.и.с., дотсенти ДАР ТА ЦРИБАН СИЁСИИ кафедраи сиёсатшиносии ДДХрСТ ЦОМЕАИ ТОЦИК (Тоцикистон, Хуцанд)

ПРОБЛЕМА ТОЛЕРАНТНОСТИ В Саидзода Шухрат Шукур, канд.полит.наук, ПОЛИТИЧЕСКОЙ ПРАКТИКЕ доцент кафедры политологии ТГУПБП ТАДЖИКСКОГО ОБЩЕСТВА (Таджикистан, Худжанд)

THE PROBLEM OF Saidzoda Shukhrat Shukur, candidate of political

TOLERANCE IN sciences, Associate Professor of the politology

POLITICAL PRACTICE department under the TSULBP (Tajikistan,

OF TAJIK SOCIETY Khujand) E-MAIL: shuhratst@mail. ru

Вожа^ои калидй: тауаммулпазири, цомеаи тоцик, принсищои демократия, плюрализми сиёси, радикализми дини, арзишуои сиёси, суботу амнияти цомеа, раванди сиёси, эутироми ууцуцу озодщои инсон

Мавзуи тщаммулпазирй ва ауамияти он дар тацрибаи сиёсии цомеаи тоцик мавриди барраси царор гирифтааст. Тауаммулпазири уамчун яке аз сифатуои мууим дар раванди тацвияти муносибати байни шаурвандон, шаурвандон ва уизбуои сиёси, цомеаи шаурванди ва уокимияти сиёси, уокимияти сиёси ва ташкилотуои сиёси таулилу барраси гардидааст. Циуати дуруст инъикос намудани масъалаи мазкур паулууои гуногуни масъалаи тауаммулпазири тауциц шудааст. Нуктаи назари олимон оид ба мавзуи тауаммулпазири, тауаммулпазирии сиёси, ауамияти мавцуд будани тауаммулпазири дар раванди уалли низои сиёси ва рушди цомеаи демократи бо мисолуои мушаххас инъикос гардидааст. Тацрибаи ба даст омадани сулуи тоцикон ва чи гуна мавриди истифода царор гирифтани тауаммулу гузашт дар муколамаи байни цонибуо, барраси гардидааст. Цамчунин то куцо набудани фаруанги тауаммулпазири ва эутироми ацидаву андешауои диниву сиёсии байни шаурвандон ба ташаккули уаракатуои ифротиву тундгарои ва терроризм, ба суботу амнияти цомеа, ба пешравии давлат монеаи цидди пеш меорад, мавриди таулил царор гирифтааст. Дар шароити цауонишави ва наздик гардидани равобиту уамкориуои намояндагони фаруангу тамаддунуои гуногун тауаммулпазири яке аз омилуои асосии уифзи субот ва касб кардани донишу тацрибаи уамдигар уисобида мешавад. Дар асоси хулосауои мацола, як цатор таклифуо циуати дуруст ба роу мондани тарбияи тауаммулпазири дар раванди ицтимоисозии сиёси ва рушди цомеаи шаурванди пешниуод гардидааст.

Ключевые слова: толерантность, таджикское общество, принципы демократии,

политический плюрализм, религиозный радикализм, политические ценности, стабильность и безопасность в обществе, политический процесс, уважение прав и свобод человека

Рассматривается проблема толерантности и её особенности в политической практике таджикского общества. Анализируется толерантность как одно из важных качеств в процессе взаимоотношений между гражданами, гражданами и политическими партиями, гражданскими образованиями и государством, политической властью и политическими организациями. С целью правильного раскрытия данной проблемы изучены различные стороны толерантности. На конкретных примерах представлены точки зрения исследователей темы толерантности, политической толерантности, важности существования толерантности в процессе решения политических конфликтов и в развитии демократического общества. Рассматривается опыт достижения "таджикского примирения" и указывается на роль уступок и компромиссов в переговорном процессе между сторонами, которые содействовали подписанию Соглашения о мире и национальном согласии. Также приводится факт, согласно которому отсутствие у граждан культуры толерантности и уважения религиозно-политических взглядов приводит к дестабилизации обшества, к угрозе национальной безопасности и барьерам в развитии государства. В условиях глобализации, сближения и сотрудничества в отношениях между представителями разных культур и цивилизаций, толерантность считается одним из основных факторов сохранения политической стабильности и приобретения знаний и опыта представителями разных национальностей. На основании сделанных выводов, предложен ряд рекомендаций по воспитанию толерантности в процессе политической социализации общества и развития демократии.

Key-words: tolerance, Tajik society, principles of democracy, political pluralism, religious radicalism, political values, stability and security in society, political process, respect for human rights and freedoms

The article considers the problem of tolerance and its features in political practice of the Tajik society. Tolerance is analyzed as one of the important qualities in the process of relations between citizens, citizens and political parties, civil establishments and the state, political authorities and political organizations. For the correct disclosure of this problem various aspects of tolerance were investigated. Different points of view of researchers in reference to the theme of tolerance, political tolerance, importance of existence of tolerance in the process of resolving political conflicts and in the development of a democratic society are reflected in concrete examples. The article examines the experience of achieving "Tajik reconciliation" and points to the role of concessions and compromises in negotiation process between the parties that contributed to the signing of the Agreement on Peace and National Accord. There is also analyzed the fact that lack of a culture of tolerance and respect for religious and political views among citizens leads to destabilization of society, threats to national security and barriers in the development of the state. In the context of globalization, rapprochement and cooperation in relations between representatives of different cultures and civilizations tolerance is considered as one of the main factors for maintaining political stability and acquiring knowledge and experience between representatives of different nationalities. The author came to certain conclusions and proposed some recommendations for education of tolerance in the process of political socialization and development of democracy.

Мавзуи тадаммулпазирй дар чомеадои демократй яке аз масъаладои мудим ба шумор меравад. Гарчанде дар гузашта мутафаккирон атрофи масъалаи тадаммулпазирй акидадои гуногун иброз дошта бошанд дам, дар шароити муосир баррасии он вобаста ба рушди содадои дaëти чамъиятй дар раванди демократикунонии дaëти чомеа биcëр мудим ба назар мерасад. Максади мо доло даматарафа тадкик намудани мавзуи тадаммулпазирй набуда, факат меходем, адамияти онро дар шароити демократия, ки доло аксарияти давлатдои чадон, аз чумла Чумдурии Точикистон, низоми мазкурро пеш гирифтааст, баррасй намоем.

Андешаи мудаккикон атрофи мaвзyи тадаммулпазирй гуногун буда, онро яке аз унсурдои мудим дар муколамаву гуфтугуи байни шадрвандон, дамкории байни субъектони cиëcaт, докимият бо дизбдои сдасй унвон намудаанд. Бинобар ин, доло тадлилу баррасй намудани модияти тадаммулпазирй ва адамияти он дар раванди муносибатдои сдасиву чамьиятй бо назардошти системаи cиëcии демократй мудим ба назар мерасад.

Дар фарданги забони точикй ибораи тадаммул ба маьнои сабр кардан, шикебо будан; тадаммул кардан (намудан), токат кардан, тоб овардан ифода ëфтaacт [11, с.325]. Агар онро дар муносибати байни ду шахс истифода намоем, он ба маьнои токат карда гуш карда тавонистани акидаву назари тарафи дигар мебошад.

Ба андешаи мудаккикон, тадаммулпазирй дамчун (авф, бахшидани гунод, нармдилй, мардонагй ва гайрадо) арзишу падидаи олами Шарк ба дисоб меравад, гарчанде андешадои зиëде низ вучуд доранд, ки гyë тадаммулпазирй натичаи афкори ичтимоии Faрби муосир бошад. Тадаммулпазирй инчунин сифати инсоне ба дисоб меравад, ки дар роди дарки олам ва раванду додисадои баамалояндаи даати инсонй ва табий карор дорад. Тадаммулпазирй ба сифати омили ботинй дар худ назорати маьнавии шахсиятро тачассум карда, дар рафтори сдасии y накши мудим бозида, метавонад манбаи дигар меъëрдои ахлокию cиëcй гардад[13, с.42].

Бyнëди чомеаи демократй, ки плюрализми (гуногунандешии) cиëcй яке аз принсипдои онро ташкил медидад, бидуни тадаммулпазирй ва эдтиром нисбат ба акидадои гуногун имконнопазир аст. Мавчудият ва фаъолияти дизбдои cиëcии гуногун дар чомеаи демократй такозо менамояд, то шадрвандон на тандо акидадои сдасии мухталиф дошта бошанд, балки мавкеи акидатии дамдигарро тадаммул карда тавонанд, зеро бе тадаммулпазирй на тандо сохтани чомеаи демократй имконнопазир аст, балки он метавонад боиси ба вучуд омадани низоъдои сдасй ва идеологй миëни дизбдои cиëcй ва гурудои ичтимой гардад. Гуногунандешй, гуногунакидагии cиëcй яке аз принсипдои демократия ба дисоб рафта, он барои таьсис ва фаъолияти дизбдои гуногуни сдасй ва иштироки фаьолонаи шадрвандон дар раванди идоракунии давлат заминаи асосй мегузорад. Чуноне ки дар моддаи 8-уми Конститутсияи Чумдурии Точикистон омадааст: «Дар Точикистон дaëти чамьиятй дар асоси равиядои гуногуни сдасй ва мафкуравй инкишоф меëбaд»[2, с.8]. Дизбдои cиëcй ва шадрвандон аз руи акидадои гуногуни cиëcивy мафкуравй дар чомеа кору фаьолият мебаранд ва конун фаъолияти дар як гуруд ва шадрвандонро, новобаста аз шакли мафкураи cиëcиaшон, ичозат медидад. Аммо, дамчуноне ки дар идомаи моддаи 8-уми Конститутсия гуфта мешавад: «Мафкураи деч як дизб, иттидодияи чамъиятй, динй, даракат ва гуруде наметавонад ба дайси мафкураи давлатй эътироф шавад». Яъне, дар дaëти cиëcии давлат гуногунакидагии cиëcй амал менамояд ва дар дизб бояд акидаи cиëcии дизби дигарро эдтиром намояд. Дар ин бобат дар моддаи 28-уми Конститутсияи кишвар гуфта мешавад, ки

«X^h36x,oh cuecH gap acocn ryHoryHaHgemuu cuecH 6apon TamaKKyn Ba H^ogau upogau xanK MycougaT MeKyHaHg Ba gap xaeTH cuecH umTupoK MeHaMoaHg. CoxTop Ba ^atonuaTH ohxo 6oag 6a Metepxou geMoKpaTH MyBo^HK 6omaHg. OatonuaTH 6ocaMapu xu36xou cuecH gap xaeTH cuecH aKe a3 HHmoHa^oH geMoKpaTHH gaBnaT 6yga, ohxo HmTHpoKH 6eBocHTaH maxpBaHgoHpo gap xaeTH KHmBap TatMHH MeHaMoaHg[9, c.171]. Ty3amTa a3 hh, TaxaMMynna3upH TaHxo TO^aTna3HpH Huc6aT 6a a^ugaxou cuecuu maxpBaHgoH Ha6yga, oHpo 6a MatHHH эtтнpo$y Ka6yn HaMygaHH xaMau ogaMoH, HoBo6acTa a3 aHgemaBy a^uga, ^xoh6hhh, ugeonorua, MaHcy6uaTH этннкH Ba guHH, mapx gogaaHg[7, c.23].

My^a^^HK Hy^oB M.T. TaxaMMynna3upupo xaMnyH oMHnu xaM3ucTHH 6afiHH ogaMoH yHBoH HaMyga, nyHHH 3HKp MeHaMoag: «TaxaMMynna3upH Ba HHcoHrapoH oMHnu 6exTapuHH 6a gacT oBapgaHH cynxy xaMgurap^axMH 6afiHH ogaMoHH ryHoryH Ba nofigop Hurox gomTaHH oh Me6omag»[3, c.104]. MyxaKKHK fflat6oHoB H.H. TaxaMMynna3upuu cuecupo a3 HaBtxou gurapu TaxaMMynna3upH ^ygo HaMyga, oHpo xaMnyH anoMaTH nnropanu3MH cuecH Ba MaB^yguaTH pa^o6aT gap 6afiHH HHcTHTyrxou cuecH gap ^oMea Mexuco6ag: «TaxaMMynna3upHH cuecH MeTaBoHag gap unMH cuecaTmuHocH 6a TaBpu эtтнpo$ Ba эxтнpoмн pa^u6oH, a^ugau ohxo, 6apHoMa Ba MatpaKaxoe, kh rypyxxou Myxonu^ Ba pa^u6oHH cuecH gap chmoh MunnaTxo, xan^xo, xu36xou cuecH, TamKHnoTxou MyxTanu^ 6o xaMgurap goup MeKyHaHg, 6apoMag KyHag»[12, c.42].

Ta^pu6au To^hkhctoh gap paBaHgu 6a gacT oBapgaHH cynx co6ht HaMyg, kh ^apxaHru TaxaMMynna3upH 6apou xannu Mactanaxou cuecH gap 6afiHH capBapoH Ba rypyxxou cuecH gap MaBpugxoe 6a MaH^uaTH Kop 6yga, MeTaBoHag 3ugguaTy Ho^axMHH 6afiHH xaMgurappo a3 6afiH 6apgopag. HyHoHe kh gap hh 6opa nemBou MunnaT gap aKe a3 Mycoxu6axou xem Kafig MeKyHaHg: «Eo BocuTau guanor mo xaa^oH, Fypyp Ba aKpaBH, kh Mopo 6a hh^ok 6ypga 6yg, 6a aK cy ry3omTeM. TatMHHH MaB^yguaTH gaBnaT Ba aroHaruu oh Ma^cagu mo rapgug. Mo ryHoxxo Ba afi6u xaMgurappo 6axmugeM. Mo 6a xoTupu oaHgau To^hkhctoh Myiraxug rapgugeM Ba hh cuecaTpo anxon hh3 ugoMa goga HcrogaeM»[15, c.16]. ^tHe, arap ^ohh6xo TaxaMMyn Ba To^aTH rym KapgaHH ap3y xocTaxou xaMgurappo HaMegomTaHg, 6a HM3o pacugaHu co3umHoMau cynx uMKoH HagomT.

Ea a^ugau ^afinacy^H to^hk Hogup OgunoB, npe3HgeHTH HyMxypuu To^hkhctoh, H,aHo6u OnH Эмoмanн PaxMoH xaMHH xupagu pa66oHupo 6a Kop 6ypgaHg, 6a xorapu cynxy canox 6apou onno3HrcuoH ry3amTxou 3uege KapgaHg Ba Kapu6 6a TaMoMH mapTy mapourxou nemHHxogKapgau ohxo MycougaT HaMygaHg. Ea Ty^afinu xaMHH a3My upogau npe3HgeHTH HyMxypH, ЭмoмanH PaxMoH ucTHKpopu cynxu to^hkoh cypaT rapu^T. ^aMHH TaBp Kapga, gap goxunu MunnaTH to^hk gap TaMoMH gaBpaxou TatpuxH xupagMaHgoHe 6ygaHg Ba xacraHg, kh 6a Ty^afinu aHgemau xupagMaHgoHau ohxo gymMaHH 6a gycra Ta6gun Mee6ag [6, c.136].

Ty^Topu «MaH 6a aHgemau Ty po3H HecTaM, Bane TaxaMMynu rym KapgaHH cyxaHoHH Typo gopaM» 6apou ^oMeau geMoKpaTH mapTH MyxHMH xaM3ucTHH HaMoaHgaroHH ^apxaHry 6oBapxo Ba xH36y co3mohxoh ryHoryH Me6omag. Mucon, Ba^Te aK xh36h cuecH gap hhthxo6oth cuecuH npe3ugeHTH Ba e napnyMoHH umTupoK HaMyga, a3 pyu HaTH^au oBo3guxH gap oh Marny6 Merapgag, nac, Me6oag rana6au xh36h gurappo TaxaMMyn HaMyga, Ta^pu6au oHpo 6uoMy3ag. Bane 6at3aH gap aMan Me6uHeM, kh xh36h Marny6myga, hc6ot KapgaH Mexoxag, kh ^ohh6h gurap FafipuKoHyHH rana6a 6a gacT oBapg. Kymum MeHaMoag, kh 6o hh pox HaTH^au hhthxo6ot эtтнpo^ Kapga HamaBag. flap oxupuH hhthxo6oth npe3ugeHTHH HMA, kh gap HaTH^a HaMoaHga a3 xh36h geMoKpaTH ^oh EafigeH Fana6a HaMyg, pa^u6oHH y,

пеш аз дама, намояндагон аз дизби чумдурияход бо овардани далелдои зиёд галабаи Байденро тадаммул ва эътироф накарданд. Вале чунин рафтори ондо ягон натича надод, зеро голибиятро инкор кардан илоч надорад. Мукобилият ва тадаммулнопазирии чониби дигар ба чуз идома бахшидани мушкилот дигар манфиате намеорад.

Масъалаи тадаммулпазирй на тандо барои пешбурди муколамаи байни дизбдову нерудои сиёсй, дамчунин дар далли муаммодои байналмилалй дам бисёр мудим мебошад. Президенти кишвар Эмомалй Радмон мафдуми тадаммулпазириро дар робита бо дигаргунидои ибтидои асри XXI чунин шард додаанд: «Фаркияти идеологй дар назди тамоми халкдои китьаи мо, пеш аз дама дар назди Точикистон, вазифадои тадкими низоми нави муносибатдои байналхалкиеро мегузорад, ки тадаммул ё бардошти сиёсй нисбат ба дамдигар асоси онро ташкил медидад. Тадаммули сиёсй аллакай имруз тадричан ба вучуд омада истодааст, вале он бояд дамаро, мисли як водиди том, фаро гирад»[17, с.469]. Вокеан, дар тачрибадои сиёсй кудратдои чадонй на дамеша мавкеву назари давлатдои аз чидати иктисодй заифро вобаста ба даллу фасли масъаладои байналмилалй тадаммул менамоянд.

Яке аз масъаладои дигаре, ки ба мавзуи тадаммулпазирии шадрвандон алокаманд аст, озодии эътикод мебошад. Дар давлатдои демократй эътикод ба дин кори шахсии дар шадрванд буда, дар интихоби дин шахс озод мебошад. Чуноне ки дар моддаи 26-и Конститутсияи Чумдуриии Точикистон чунин омадааст: «Хар кас дукук дорад, муносибати худро нисбат ба дин мустакилона муайян намояд, алодида ва ё якчоя бо дигарон динеро пайравй намояд ва ё пайравй накунад, дар маросим ва расму оиндои динй иштирок намояд». Моддаи мазкур дар як шадрвандро вазифадор менамояд, ки нисбати акидаи динии дигарон ботадаммул ва токатпазир бошад. Конститутсия тадкир нисбат ба акидаи динии шадрвандро манъ намудааст, зеро принсипи озодии вичдон дахолат накардан ба интихоби динро такозо менамояд. Чуноне ки Президенти кишвар дар ин маврид зикр намудаанд: «Мадз бо татбики аслдои озодии эьтикоди динй ва талаботи конунгузорй муяссар гардид, ки пеши роди дар гуна ихтилофот ва низои динй гирифта, дар мамлакат фазои тадаммулпазирии динй таьмин карда шавад. Адли чомеаро низ зарур аст, ки чунин муносибати тадаммулпазирии диндоро эдтиёт ва дифз намоянд. Дар навбати худ, яке аз вазифадои давлат низ муносибати мусолиматомез бо дин ва дифзи вазъияти муросову мадоро дар чомеа мебошад»[ 16].

Хатто дар Консепсияи миллии тарбия мудимияти тарбияи тадаммулпазирии шадрвандон оварда шудааст: «Ч,омеаи демократй ба токатпазир ва ботадаммул будани шадрвандон эдтиёчи калон дорад ва онро яке аз омилдои асосии пешрафти чомеа медисобад»[1].

Добили зикр аст, ки дар тачрибаи чомеаи башарй бисёре аз низоьдо - ход хурд бошад, ход бузург - мадз дар асоси бетадаммулй нисбати акидаи дамдигар ба миён омадааст. Агар чонибдо тадаммули гуш кардани суханони дамдигарро дошта бошанд, он год эьтимоди зиёд аст, ки низоь сар назанад ва ё боиси талафоти бузурги моливу чонй нагардад. Махсусан гузашт, тадаммул карда тавонистани акидаву назари тарафи дигар метавонад барои дамзистии намояндагони дину фардангдои гуногун дар як чомеа замина фародам намуда, садди бархурди намояндагони фардангу тамаддундои гуногун гардад[10, с.120-121]. Барьакси он, яьне тадаммул накардани акидаи дизбдои сиёсиву гуруддои муайян ичтимой ба рушди гуногунфикрй, дамкории мутакобилан судманд ва ба ракобати байни ондо монеа гардида, садди рушди босурьати чомеа мешавад.

Тачрибаи кишвардои пешрафтаи демократй собит менамояд, ки дарчи бештар дукуку озодй барои инкишофи шахс ва гуруддои чамьиятй мудайё карда шавад, боз дам шахсону гуруддое

пайдо мешаванд, ки аз ин имконияту шароит суиистифода менамоянд. Дар чомеа хукмфармо будани тахаммулпазирй аз хар шахрванд, хизби сиёсй ва уокимияти сиёсй эхтиром гузоштан ба акидахои хамдигарро такозо менамояд. Саволе ба миён меояд, ки агар хизб ва ё шахсе акидахои зидди арзишхои милливу динии мардумро таргиб намояд, оё он вакт тахаммулпазирй нисбати онхо дуруст аст? Мисол, бо созмону харакате, ки дар кишвар кушиш барои гирифтани ичозаи хукук ба хамчинсгарой ва ё равияву акидахои сиёсиву динии мукобили манфиати мардум менамояд, чй тавр бояд муносибат намуд? Аз нигохи мо, дар чунин маврид тахаммулпазирие, ки мукобили арзишхо ва манфиатхои чамъият бошад, аз нуктаи назари манфиатхои милливу давлатй, ки боиси ба миён омадани муаммои ичтимоиву сиёсй ва садди рохи рушди минбаъдаи чомеа мегардад, дуруст нест. Барои мисол, хатто дар Русия, ки худро давлати демократа эълон намудааст, хокимияти олии он ин талабу даъвои гурухеро рад намуд, ки такозои гирифтани ичозаи хукук ба хамчинсгароиро доштанд. Тахаммулпазирй маънии онро надорад, ки нисбат ба хар гуна акидаву мафкураи гуруххо тахаммул карда шавад. Дар ин маврид Мчедлов М.Н. вокеан дуруст зикр намудааст: «Токат кардан ба хар як идеологияи система ё чашм пушидан аз он маънои онро надорад, ки ин бефаркй аст ё бо зарари худ муросо кардан аст»[4, с.18].

Масъалаи дигари бо мавзуи тахаммулпазирй дар чомеа демократй алокаманд хамкориву робитаи байни бахшхои давлативу чомеаи шахрвандй ва хизбхои сиёсиву хокимияти давлатй мебошад. Давлат дар он холат рушди босуръат пайдо менамояд, ки аз тамоми неруи чомеаи шахрвандй, махсусан аз иктидори хизбу созмонхои чамъиятй фаровон истифода намояд. Хдтто хар хизби сиёсие, ки дар интихобот голиб омада, хокимиятро сохиб мегардад, дар татбики хадафхои стратегй бояд аз неруи созмонхои сиёсиву чамъиятй истифода намояд. Ба эътибор нагирифтан ва истифода накардани нерухои дигар бештар хоси режимхои гайридемократй буда, дар нихоят чунин режимхо аз байн мераванд ва кудратро аз даст медиханд. Бо назардошти ахамияти хосаи сиёсиву амалй доштани истифодаи донишу тачрибаи хизбу созмонхои дигар Президенти кишвар мухтарам Эмомалй Рахмон хангоми савгандёдкунй вобаста ба ин масъала зикр намуданд: «Мо омода хастем, аз таклифу пешниходхои хамаи хизбхои сиёсй, ки ба манфиати чомеа мебошад, истифода намоем»[18].

Тачрибаи сиёсии кишвархо дар раванди халлу фасли мушкилоти сиёсиву ичтимоии чомеа собит менамояд, ки мавчудияти фарханги тахаммулу гузашт дар байни нерухои сиёсй ба манфиати давлату миллат ва бакои он хизмат хохад кард. Хдтто, солхои 90-уми асри гузашта агар чонибхо (Хукумати Точикистон ва Иттиходи нерухои оппозитсионии Точикистон) тахаммул ва токати гуш кардани мавкеву назар ва манфиатхои хамдигарро намедоштанд, ба имзо расидани созишномаи «сулхи точикон» имконнопазир мебуд. Тахаммулпазирй на танхо байни ду ашхос, гуруххои гуногуни ичтимоиву сиёсии чомеа, хатто, дар муколамаи байни нерухои сиёсй дар сиёсати бузург, дипломатия ва дар тагйири сарнавишти як давлату миллат таъсиргузор мебошад. Аз тачрибаи таърихи сиёсй бармеояд, ки хеч гох тахаммулпазирй ва фарханги муколамавй дар рушду нумуи анъанахои миллй ва арзишоти динй халал ворид накардааст ва дар замони мо низ наменамояд[8, с.81]. Ба вучуд омадани унсури тахаммулпазирй дар муколамаву муносибати байни шахрвандон аз сатхи ташаккули маданияти сиёсии хамон системаи сиёсй вобастагии амик дорад[14, с.34]. Режими сиёсй вобаста ба навъи худ ба ташаккули маданияти сиёсии шахрвандон мусоидат намуда, ба чигунагии раванди муносибатхои сиёсии байни субъектони сиёсй шароит фарохам меорад.

Хулоса, чихати тахкими суботу оромии чомеа ва рушди принсипхои демократия кудратхои сиёсй на танхо хамдигарро тахамул бикунанд, хамчунин ба мавкеи хамдигар эхтиром гузоранд.

Вакте кудратдо ва созмондои сиёсй дамдигарро тадаммул менамоянд, он год потенсиали ондо ба самти созандагй ва пешрафти давлат равон мегардад. Аз тарафи дигар, набудани рудияи тадаммул байни субъектдои раванди сиёсй ба заиф гардидани неруи ондо ва монеаи рушди устувори мамлакат оварда мерасонад. Бинобар ин зарур аст, ки рудияи тадаммулпазирй дар сатдо ва содадои гуногун, дар муносибати милливу динй ва г. риоя карда шавад.

Бо назардошти андешадои донишмандон оиди мудимияти тадаммулпазирй дар роди дифзи суботу амният, пешрафти чомеа ва дар амалияи сиёсй собит гардидани адамияти тадаммулпазирй дар тачрибаи Точикистон амалйкардани нуктадои зеринро мудим медисобем: Дар чомеа тадаммулпазирй дамчун як навъи гуфтугуи байни шадрвандон ва шеваи муносибати байни созмону ташкилотдои ичтимоиву сиёсй эътироф карда шавад;

Дар раванди ичтимоисозии сиёсии наврасону чавонон тадаммулпазирй дамчун як навъи фарданги гуфтугу ва муоширати байни шадрвандон ва бахшдои давлативу чомеаи шадрвандй баробари дигар арзишдои чомеа таълим дода шавад;

Ба мавзуи тадаммулпазирй бояд нигоди фарох дошта бошем ва онро якчониба, ба маънои тадаммули зулму ситами гуруди муайяни сиёсй кабул нанамоем. Дар мавриди ба миён омадани чунин долатдо набояд аз тадаммулпазирй кор гирифт. Хар амал бо номи худаш унвон карда шавад;

Дар шароити чадонишавй, бинобар наздик гардидани равобиту дамкории байни намояндагони фардангу тамаддундои гуногун, тадаммулпазирй яке аз воситадои дуруст ба род мондани дамкоридои мутакобилан судманд ва ба даст овардани донишу тачрибаи кишвардои пешкадам ба дисоб меравад;

Бо назардошти он ки озодиву гуногунандешй яке аз принсипдои демократия дониста мешавад, фарданги тадаммулпазирии байни шадрвандон ва институтдои ичтимоиву сиёсии чомеа нисбат ба дар замони гузашта адамияти бештар касб менамояд;

Пешравии чомеаи муосирро бе ракобати солим ва таъмини баробари дукуку озодии шадрвандон ва созмону ташкилотдои чамъиятй тасаввур кардан номумкин аст. Шадрвандон замоне ба дукуку озодидои дамдигар риоя мекунанд, ки агар акидаву мавкеи дамдигарро тадаммул карда тавонанд;

Дар чомеаи вокеан озоду демократй дифзи оромиву суботи сиёсй тандо дар он долат имконпазир аст, ки шадрвандон акидаву андешадои дамдигарро тадаммул намоянд. Вагарна зиддияти акидатии байни гуруди одамон метавонад омили сар задани низоъдои ичтимоиву сиёсй дар чомеа гардад;

Хокимияти сиёсй бо максади дарчи бештар истифода бурдан аз таклифу пешнидоддои муфид ва иктидору захираи дизбу созмондои чамъиятй, яъне аз иктидори зедниву чисмонии чомеаи шадрвандй акидаву мавкеи субъектони чомеаро тадаммул намуда, бо амалй сохтани барномадои созанда нерудои сиёсии мавчударо муттадид ва мувофики вазифаи хеш ба самти созандагиву рушд сафарбар созад.

Пайнавишт:

1. Консепсияи миллии тарбия дар Цумуурии Тоцикистон. ш.Душанбе, Карори Хукумати Цумуурии Тоцикистон аз 3 марти соли 2006 таути №94. Маводи электрони. Сурогаи дастраси: http://www.adlia.tj/show_doc. fwx?rgn=31987 (Санаи муроциат 07.03.2021)

2. Конститутсияи Цумуурии Тоцикистон. - Душанбе: Ганц, 2016. - 135 сау.

3. Луфов М.Т. Тауаммулпазири - муаммои тарбиявии цомеа / Дар роуи тарбияи цомеаи солим. - Конибодом: Вектор-Канд, 2015. - С. 102-106

4. Мчедлов М.Н. Толерантность. - М.: Республика, 2004. 416 с.

5. Маумадов А.Н. Муколама - падидаи ризоияти миллй / Xикмати тауаммул. -Душанбе: Ирфон, 2014. - С.87-97.

6. Одилов Н. Роубаре бо хиради Хусравонй / Ваудат ва раванди гуфтугуи тамаддунуо. -Душанбе: Адиб, 2015. - С. 131-140

7. Рахимов М.Х. Толерантность - основа мира. - Душанбе: Ирфон, 2013. - 196 с.

8. Рацабов И.Ш. Нацши маърифати динй дар таъмини суботи сиёсй ва таукими рукнуои давлатдорй / Масъалауои рузмарраи инкишофи давлати муосир. Маводи конференсияи цумууриявии илмй-аназриявй (ш.Душанбе, 25-26-уми январи соли 2018). - Душанбе: Матбааи Донишгоуи миллии Тоцикистон, 2018. - C.74-84.

9. Саидзода Ш.Ш. Хамкории давлат бо институтуои цомеаи шаурвандй яке аз омилуои фаъолнокшавии шаурвандон / Мацаллаи илмй-назариявии Ахбори ДДХБСТ. Силсилаи илмуои цомеашиносй. - №1 (78) 2019. - С. 165-174.

10. Саидов Ш.Ш. Цавонон ва давлати миллй дар раванди цауонишавй. - Душанбе: Ирфон, 2015. - 156 с.

11. Фаруанги тафсири забони тоцикй. Цилди 2. - Душанбе: Пажууишгоуи забон ва адабиёти ба номи Рудакй, 2008. - 945 с.

12. Шаъбонов Н.Н. Мафуум ва моуияти илмии тауаммулпазирии сиёсй / Масъалауои актуалии равандуои сиёии Тоцикистон (Мацмуаи мацолауои илмию тауцицотй) Цисми IV. - Душанбе: РТСУ, 2016. - С. 35-42.

13. Шаъбонов Н.Н. Таносуби тауаммулпазирии цавонони донишцу дар цомеаи тоцик. / Масъалауои актуалии равандуои сиёсии Тоцикистон. Цисми 3. - Душанбе: Эр-граф, 2015.). - С.39-47

14. Шаъбонов Н.Н. Ташаккулёбии тауаммулпазирии сиёсй уамчун омили мууими маданияти сиёсй дар цомеа / Тоцикистон дар масири истицлолият ва таудидуои нави цауонй: маводуои конференсияи илмй-назриявии цумууриявй (шаури Душанбе, 5-6-уми январи соли 2017). - Душанбе: Матбааи Донишгоуи миллии Тоцикистон, 2017. - С.23-34.

15. Эмомали Рахмон. Мевляна говорит на понятном всем «языке сердца» / Журнал «Диалог Евразия». Издание Платформы Диалог Евразия, Зима-Весна 2008, - №27.

16. Эмомалй Раумон. Суханронй дар мавзуи «Моуияти тауаммулпазирии мазуаби Имоми Аъзам ва вазъи дин дар кишвар» дар конфронси цумууриявй бахшида ба 1310-солагии Имоми Аъзам. Сурогаи эл.: http://president.tj/node/2864 (Санаи муроциат 17.01.2021 с.)

17. Эмомалй Раумон. Цумуурии Тоцикистон дар остонаи асри XXI / Истицлолияти Тоцикистон ва эуёи миллат. Цилди сеюм. - Душанбе: Ирфон, 2002. - 469 с.

18. Эмомалй Раумон. Суханронии Президенти Цумуурии Тоцикистон, Пешвои миллат муутарам Эмомалй Раумон ба муносибати савгандёдкунии Президенти Цумуурии Тоцикистон. Сурогаи электронй: http://president.tj/node/24374 (Санаи муроциат 05.03.2021)

Reference Literature:

1. National Conception of Upbringing in Tajikistan Republic. - Dushanbe: Enactment of Tajikistan Republic Government from March 3, 2006, #94. [Electronic resource]. The point of access: http://www.adHa.tj/show_doc.fwx?rgn=31987 (Date of request: 07.03.2021).

2. Tajikistan Republic Constitution. - Dushanbe: Treasure, 2016. - 135pp.

3. LufovM.T. Tolerance as Society Problem Concerned with Upbringing // On the Way of Sound Society Education. - Kanibadam: Vector-Kand, 2015. - pp. 102 -106.

4. Mchedlov M.N. Tolerance. - M.: Republic, 2004. - 416pp.

5. Makhmadov A.N. Dialogue as a Phenomenon of National Concord // Wisdom of Tolerance. -Dushanbe: Cognition, 2014. - pp. 131 - 140.

6. Odilov N. Leader with the Wisdom of Khosrov // Unity and the Process of the Dialogue of Civilizations. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2015. - pp. 87 - 97.

7. RakhimovM.Kh. Tolerance as a Foundation of Peace. - Dushanbe: Cognition, 2013. -196pp.

8. Rajabov I.Sh. The Role of Religious Education in Insurance of Political Stability and Consolidation of Statehood Pillars // Everyday Problems of Modern State Development: Materials of the Republican Scientifico-Theoretical Conference (Dushanbe, January 25-26, 2018). - Dushanbe: Printing-house of Tajik National University, 2018. - pp. 74 - 84.

9. Saidzoda Sh.Sh. Collaboration of State with Civil Society Institutes as one of the Factors of the Activeness of Citizens // Scientifico-Theoretical Journal "Bulletin of TSU LBP". Series of Social Sciences. - 2019, #1 (78). - pp. 165 -174.

10. Saidzoda Sh.Sh. Youth and National State in the Process of Globalization. - Dushanbe: Cognition, 2015. -156pp.

11. Interpretation Dictionary of the Tajik Language. Volume 2. - Dushanbe: The Institute of Language and Literature named after Rudaki. 2008. - 945 pp.

12. Shabonov N.N. Contents and Scientific Essence of Political Tolerance // Actual Problems of Political Processes in Tajikistan. Part 4. - Dushanbe: RTSU (Russian-Tajik Slavonic University). - 2016. - pp. 35 - 42.

13. Shabonov N.N. Correlation of Tolerance Inherent in Young Students of Tajik Society // Actual Problems of Political Processes in Tajikistan. Part 3. - Dushanbe: Er-Graph, 2015. - pp. 39 - 47.

14. Shabonov N.N. Formation of Political Tolerance as an Important Factor of Political Culture in Society // Tajikistan on the Way of Independence and New World Threats: Materials of the Republican Scientifico-Theoretical Conference (Dushanbe, January, 5-6, 2017). - Dushanbe: Printing-House of Tajik National University, 2017. - pp. 23 - 24.

15. Rakhmon, Emomali. Mavlyana Speaks "The Language of Heart" Understandable for all // The Journal "The Dialogue of Eurasia". Winter-Spring of2008, #27.

16. Rakhmon, Emomali. The Thematic Speech "The Essence of Tolerance Expounded in Imam Azam's Mazhab; Situation in the Republic Related to Religion Plight" Pronounced at the Republican Conference Dedicated to the 1310-th Anniversary of Imam Azam. [Electronic resource]: http://president.tj/node/2864 (Date of request: 17.01.2021).

17. Rakhmon, Emomali. Tajikistan Republic at the Threshold of the XXI-st Century // Independence of Tajikistan and Nation's Rebirth. Volumes 3. - Dushanbe: Cognition, 2002. - 469pp.

18. Rakhmon, Emomali. The Speech of the Nation's Leader, Tajikistan Republic President, Reverend Emomali Rakhmon on the Occasion of the Inauguration of Tajikistan Republic President. Electronic address: http://president.tj/node/24374 (Date of request: 05.03.2021).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.