Научная статья на тему 'МАЪНАВИЙ ЮКСАЛИШ ВА АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАРНИНГ ТАСАВВУФДАГИ ТАЛҚИНИ'

МАЪНАВИЙ ЮКСАЛИШ ВА АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАРНИНГ ТАСАВВУФДАГИ ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

67
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Маънавият / ахлоқ / тасаввуф / инсон / илм / илмий мерос / жамият / давлат / Баҳористон / Шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф / Абдураҳмон Жомий

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Лутфилло Ахатов

Жамиятдаги “обрупарастлик васвасаси”нинг моҳияти ва қарама-қарши дунѐқарашлар шаклланишлиги ҳақида сўз боради. Илм орқали юксак маънавий маррага эга бўлиш мумкин. Ахлоқий қарашлар ва қадриятлар орқали жамиятдаги тубанликка қарши курашиш мумкин. Тасаввуф ва унинг моҳияти, илмга бўлган қизиқиш ва юксак маърифатга сазовор бўлиш учун “Дунѐда илмдан бошқа нажот йўқ...”лиги ҳақидаги қарашлар таҳлили берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАЪНАВИЙ ЮКСАЛИШ ВА АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАРНИНГ ТАСАВВУФДАГИ ТАЛҚИНИ»

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 6 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

МАЪНАВИЙ ЮКСАЛИШ ВА АХЛОЦИЙ ^АРАШЛАРНИНГ ТАСАВВУФДАГИ ТАЛЦИНИ

Лутфилло Ахатов

Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Жамиятдаги "обрупарастлик васвасаси"нинг мохияти ва карама-карши дунёкарашлар шаклланишлиги хакида суз боради. Илм оркали юксак маънавий маррага эга булиш мумкин. Ахлокий карашлар ва кадриятлар оркали жамиятдаги тубанликка карши курашиш мумкин. Тасаввуф ва унинг мохияти, илмга булган кизикиш ва юксак маърифатга сазовор булиш учун "Дунёда илмдан бошка нажот йук..."лиги хакидаги карашлар тахлили берилган.

Калит суз: Маънавият, ахлок, тасаввуф, инсон, илм, илмий мерос, жамият, давлат, Бахористон, Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф, Абдурахмон Жомий.

КИРИШ

Бугунги дунёнинг пиллапоясидаги зиддиятлар ва уларнинг окибатини тахлил килмасдан, маънавия ва маънавий юксалиш хакида суз юритишимиз мантиксиз куринади. Зеро, Бир нарсани суриштириб, тагига етмокчи булсак, аслидан келамиз: асли нима эди? Асли кандай эди? Ва хоказо.

Демакки, биз маънавий юксалиш хакида гапирганимизда унинг "Асл"ни нима ташкил этишлиги ва бу "Асл"лик кандай шакилланишлиги хамда унга карши булган "бузгунчи гоялар"ни кандай бартараф этиш кераклиги хакида узимизнинг мустакил фикримиз булсагина "Асл маънавият ва маънавий юксалиш ривожи" хакида фикр юрита оламиз.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хрзирги даврда буюк мутафаккирлар ижодини урганиш масаласини фалсафий - ирфоний, илмий нуктаи назардан тадкик этиш улкан назарий ва хам амалий ахамиятга молик масалардан хисобланади. Чунончи, "Бизнинг уз олдимизга куйган максадимиз эса, бундай улуг зотларнинг хаёт йули ва колдирган меросини тулик тасвирлаш эмас, балки, уларнинг энг буюк намояндалари тимсолида маърифат, илм - у фан, маданият, дин каби сохаларнинг барчасини узида уйгунлаштирган халкимизнинг маънавий олами накадар бой ранг - баранг

June, 2022

416

эканини исботлаб беришдан иборатдир", деб таъкидлаган эди Узбекистоннинг Биринчи Президенти Ислом Абдуганиевич. Мамлакатимизнинг бугунги салохияти, эртанги куни ва шу билан бирга фукаролик жамиятини шакллантириш ва мустахкамлаш учун айнан шундай мутафаккир -алломаларимизнинг меросини, ундаги маънавий саводхонлик мезонлари билан бирга толерантлик гояларини шакллантириб боришлигимиз зарур. Бутун дунёни "дастаксиз тур"га кутаришга уриниб турган бугунги "жун тукимачилар дастгохи"нинг махсули сифатида турли ёт гоялар атрофини безашга уринишлар хеч биримизга сир эмас албатта. Бундай тахликали ва сермашаккат давр талабларини бажаришга бел боглаган хар биримизнинг уз олдимизга куйган максад ва муддаоларимиз мавжуд. бизнинг асл м аксадимиз эса худди ана шундай бемазагарчиликларга чек куйишга уз хиссамизни кушиш. Камтарона уринишларимиз самараси уларок утмишда утган алломаларимиз илмий меросини шунчаки "дастакка накш солиш" каби эмас, балки, бундай илмий меросларнинг туб мохиятини тахлил килиб, ёш авлодга маънавий озука сифатида маърифат ургатиш вазифасини танладек! Зеро, маънавий юксалишжараёнида улуг мутафаккир зотларнинг илмий меросини тахлил этмасдан туриб жамият тараккиётини таъминлаш душвор масала эканлигини хамиша долзарб булиб колаверади. Бугун дунё хамжамияти бирлашиб бутун "Бир макон - бир йул" атрофида уз максад ва муддаоларини минтакалараро тинчликни таъминлаш, диний багрикенглик тенденциясини шакллантириш каби мухим масалалар атрофига йигилар экан, айнан маънавий саводхонлик ва маърифат масаласини хам мухим эканлигини атрофлича мухокама килмасдан куймайдилар. Бугунги шиддат билан утиб бораётган глобал шароитда турли карама - каршиликлар, маънавий ва ахлокий кадриятларга зид холда турли куринишдаги тахдидлар, миллатлараро зиддиятлар, турли "диний тортишувлар", минтакавий можаролар ва нифоклар кучайиб бораётган бир даврни бошимиздан утказмокдамиз. Айни вактда бундай "тахликаларга бой замон"да яшар эканмиз хеч биримиз, хеч качон бефарк ва локайд булишга хаккимиз ва вактимиз хам йук албатта. Бугунги "Жахолат гирдобида гарк булиб турган манзаралар"ни маърифат зиёси оркали, мутафаккирларимизнинг фалсафий - ирфоний меросларини чукуррок урганиш, бир суз билан айтганда соф диний маърифат билан бартараф этмогимиз мукин.

Мутафаккир меросида, жумладан, Жомийнинг "Бахористон" асарида "Инсон омили"га таъриф берар экан, инсон камолотининг куплаб мезонлариини бирма-бир ёритишга уринади ва маълум маънода ёритиб берганлигини хам куришимиз

June, 2022

417

мумкин. Шунингдек, Жомий "Инсон омили"ни гавдалантирар экан, инсонни шахс сифатида улгайтриш - тарбиялашда моддий омиллар билан бирга маънавий омилларнинг роли хам бекиёс эканлигини алохида таъкидлаган.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жомий асарларида "Инсон омили"га каратилган эътибор ва унинг тарбиясига оид маънавий-ахлокий сифатлар хар томонлама асосланган холда баён этилган булиб, бугунги мамлакатимизнинг бош муддаоси булмиш "Комил инсон" тарбиясини амалга ошириш учун катта ахамият касб этишлиги шубхасиз.

Мавлоно Жомий узининг машхур "Силсилатуззахаб" ("Олтин тизмалар") номли достонидаги бобларга эътибор берадиган булсак, "Севимли азиз фарзандимга насихат" бобининг узида, бугунги куннинг мухим "зарурият"ларидан хисобланмиш тарбия - таълим масаласида, аввало биринчидан хар бир ёш таълим олиши зарурлиги, сабаби инсон умри жуда киска булиб, ушбу умрни бехуда утказмаслигини, аммо билим олгандан сунг унга амал килишлигини алохида таъкидлайди ва амалга тадбик килинмаган таълим хам бехуда эканлигини уктириб утаганлиги хар биримизга урнак албатта. Шунингдек "Силсилатуззахаб" ("Олтин тизмалар") номли достонидаги "Насихат" бобида эса умр хакида алохида хикматлар мавжуд булиб, бу умрни тахлил килиш ва ёшлик кадрига етишлик, жамиятга манфаат келтиришлик, яхшиликка эзгулик билан жавоб кайтаришлик, доимо дустларга мехрибон ва садокатли дуст булишлик, хасис - бахиллик эллатидан хазар килишлик ва хасис - бахилликнинг акси булмиш сахий - калби поклик билан эхсон томон харакатда булишлик, инсон китобга ошно булишлик ва доимо уни миннатсиз устоз билишлик, маърифатга доимий мушток - ошно булишлик билан бирга, хаёт фаолияти давомида такаббурлик ва манманликдан сакланишлик, мунофикка хос фазилатлардан чикинишлик, доимо ваъдага вафо килишлик, "Силсилат уз-захаб" ("Олтин тизмалар") достони оркали мулойимликни касб тутиб донолар насихатидан бахраманд булишни мохирона шакиллантирганлигини курамиз. Эътибор берадиган булсак, Жомий талкинидаги панд - насихатлар купрок Ислом ва унинг маърифатпарвар гоялари асосида шакиллантирилган.

ХУЛОСА

Зеро, мусулмонларнинг диний билимлари ортиши билан ихтилофлар камайиб бораётгани хар биримизга кундек

June, 2022

418

Academic Research in Educational Sciences ISSN: 2181-1385

Volume 3 | Issue 6 | 2022 Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

равшан. Бугунги кунга келиб, кишилар турли тоифа, фирка ва хизбларнинг фаркига борадиган, улардан эхтиёт буладиган савияга эга булдилар. Бу хайрли жараённинг бошланганига шукр килишимиз ва унинг илдамлаб бориши учун астойдил интилишимиз лозим.Маънавий юксалишлар ва ахлокий карашларнинг шаклланиши мукаммал йулнинг шаклланишида намоён булади. Мукаммал йул кимнингдир "манфаати"га хизмачи эмас, балки, инсониятнинг хаммасига тугри йул курсатувчи маёг саналади.

REFERENCES

1. Каримов И. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т: Маънавият, 2008 й.

2. Комилов Н. Тафаккур карвонлари (Шарку Еарбнинг цивилизациявий алокалари). - Т: "Sharq", 2011й.

3. Комилов Н. Тасаввуф. - Т: "Movarounnahr" - "O'zbekiston" 2009й.

4. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Тасаввуф хакида тасаввур. - Т: "Hilol - nashr", 2016й.

5. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Мукаммал саодат йули. - Т: "Hilol - nashr", 2014й.

6. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф Ихтилофлар: сабаблар ечимлар. -Т: "Hilol - nashr", 2016 й.

7. Уткир Хршимов. Дунёнинг ишлари. - Т: "O'qituvchi", 2017 й.

8. Мирзо Абдулкодир Бедил. Команде ва Мудан. - Т: УзССР., 1960 й.

9. Madalimov, T., Akhatov, L., Xaytmetov, R., & Ibrohimov, F. (2020). A Symbol of Tolerance and Friendship in Jamiy's Work "Bahoriston". International Journal of Current Science Research and Review, 1(1), 29-32.

10. Madalimov, T., Khaytmetov, R., & Akhatov, L. (2020). THE PROBLEM OF TOLERANCE IN ORIENTAL PHILOSOPHY. JournalNX - A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal, 6(7), 130-133.

11. Madalimov, T., Khaytmetov, R., & Akhatov, L. (2020). the PROBLEM of HUMAN PSYCHOLOGICAL CRISES in the VIEWS of EMIL DURKHEIM.

НАУКА ОБРАЗОВАНИЕ И КУЛЬТУРА, 50(6), 50-57.

12. Xaytmetov, R., Akhatov, L., & Madalimov, T. (2020). Капитализм ва инсон психологияси. Педагогика ва психологияда инновациялар, 2(1), 53-61.

13. Xaytmetov, R., Madalimov, T., & Akhatov, L. (2020). The spiritual connection of Sufism and Tolerance in the works of Jami. International Journal of Multidisciplinary Research and Publications, 1(2), 1-4.

14. Akhatov, Lutfillo, Timur Madalimov, and Raimberdi

Xaytmetov. "The Spiritual Connection of Sufism and Tolerance in

June, 2022

Academic Research in Educational Sciences ISSN: 2181-1385

Volume 3 | Issue 6 | 2022 Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

the Works of Jami." International Journal of Multidisciplinary Research and Publications 2 (2020): 1-4. Web. Apr. 2020.

15. Akhatov, Lutfullo, Timur Madalimov, Raimberdi Xaytmetov, and Farxod Ibrohimov. "A Symbol of Tolerance and Friendship in Jamiy's Work "Bahoriston"."

International Journal of Current Science Research and Review 3 (2020): 29-32. Web. Apr. 2020.

16. Khaytmetov, R., T. Madalimov, and L. Akhatov. "The Problem of Human Psychological Crises in the Views of Emil Durkheim." Наука, образование и культура 6.50 (2020): 50-57. Web.

17. Khaytmetov, R., T. Madalimov, and L. Akhatov. "The Problem of Tolerance in Oriental Philosophy." Multidisciplinary Peer Reviewed Journal 6.7 (2020): 130-133.

18. Хайтметов, Раимберди, Тимур Мадалимов, and Лутфулло Ахатов. "Капитализм ва инсон психологияси." Педагогика ва психологияда инновациялар 2 (2020): 53-61. Web. Apr. 2020.

Web.

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.