Научная статья на тему 'МАЪНАВИЙ ТАРБИЯДА ЯНГИ СТРАТЕГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНИШИ'

МАЪНАВИЙ ТАРБИЯДА ЯНГИ СТРАТЕГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
315
78
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тарбия / маънавият / маънавий тарбия / маънавий тарбия технологиялари / маданий тараққиёт / маънавий-маърифий ислоҳотлар. / education / spirituality / spiritual education / spiritual education technologies / cultural development / spiritual-enlightenment reforms.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ўғилхон Намозовна Аҳмедова

Мақолада узлуксиз маънавий тарбия концепцияси асосида шаклланиши зарур бўлган тарбия технологияларининг илмий аҳамияти очиб берилган. Узлуксиз маънавий тарбия технологиялари ёшлар салоҳиятини шакллантиришда таянч вазифа эканлиги ўрганилган. Жамият ва давлат тараққиёти учун муҳим аҳамиятга эга бўлган узлуксиз маънавий тарбия технологиялари илмий асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF NEW STRATEGIC TECHNOLOGIES IN SPIRITUAL EDUCATION

The article reveals the scientific significance of educational technologies, which should be formed on the basis of the concept of continuous spiritual education. It has been studied that continuous spiritual education technologies are a key task in shaping the potential of young people. Continuous spiritual education technologies, which are important for the development of society and the state, are scientifically based.

Текст научной работы на тему «МАЪНАВИЙ ТАРБИЯДА ЯНГИ СТРАТЕГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНИШИ»

МАЪНАВИЙ ТАРБИЯДА ЯНГИ СТРАТЕГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ

ШАКЛЛАНИШИ

УFилхон Намозовна Ахмедова

Фаргона вилоят халк таълими ходимларини малакасини ошириш ва уларни кайта

тайёрлаш худудий маркази укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада узлуксиз маънавий тарбия концепцияси асосида шаклланиши зарур булган тарбия технологияларининг илмий ахамияти очиб берилган. Узлуксиз маънавий тарбия технологиялари ёшлар салохиятини шакллантиришда таянч вазифа эканлиги урганилган. Жамият ва давлат тараккиёти учун мухим ахамиятга эга булган узлуксиз маънавий тарбия технологиялари илмий асосланган.

Калит сузлар: тарбия, маънавият, маънавий тарбия, маънавий тарбия технологиялари, маданий тараккиёт, маънавий-маърифий ислохотлар.

FORMATION OF NEW STRATEGIC TECHNOLOGIES IN SPIRITUAL

EDUCATION

ABSTRACT

The article reveals the scientific significance of educational technologies, which should be formed on the basis of the concept of continuous spiritual education. It has been studied that continuous spiritual education technologies are a key task in shaping the potential of young people. Continuous spiritual education technologies, which are important for the development of society and the state, are scientifically based.

Keywords: education, spirituality, spiritual education, spiritual education technologies, cultural development, spiritual-enlightenment reforms.

КИРИШ

Замонавий жамиятда глобал ижтимоий жараёнлар динамикасининг кучайиши, давлат ва жамият томонидан белгиланган стратегик вазифаларнинг мураккаблиги, инсониятнинг муаммоларининг кескинлашуви кенг зиёли катлам вакиллари уз диккат эътиборини маънавият муаммосига каратишга ва унинг мохиятининг ижобий тарафларини мажбур килмокда. Бунда шахс маънавий маданиятининг мазмуни ва ривожланишининг модернизациялашуви бугунги кунда шахс маънавий киёфасини хамда бутун жамият мавжудлигини саклаб колиш имкониятини яратади.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган кенг камровли ислохотлар ва бунёдкорлик ишлари натижасида халкимизнинг онгу тафаккури, дунёкараши узгармокда. Юртимизда хукукий давлат, фукаролик жамиятини барпо этишда «Миллий тикланишдан — миллий юксалиш сари» деган хаётбахш гоянинг ахамияти тобора ортиб бормокда.

Бу борада олиб борилаётган мухим ишларга карамасдан, ижтимоий, иктисодий ва сиёсий сохалардаги янгиланишлар жараёнида маънавий-маърифий ислохотларнинг самарадорлигига тусик булаётган бир катор тизимли муаммолар сакланиб колмокда[1.]. Бу муаммоларни бартараф этиш максадида таълим-тарбиянинг хар кандай жамият ва мамлакат хаётида хал килувчи ахамият касб этиши оркали ечиш заруратига эхтиёж кучаймокда. Ёш авлоднинг, умуман, жамият аъзоларининг тарбияси билан етарлича шугулланмаган мамлакат тургунлик ва инкирозга махкумдир. Чунки, усиши ва тараккиёти учун хар кандай жамиятда хам моддий ва маънавий бойликлар ишлаб чикариш тухтовсиз равишда юксалиб бориши лозим. Бу ёш авлоднинг моддий ва маънавий бойликлар яратишда аждодлардан юкорирок даражага кутарилиши лозим эканлигини англатади.

Маънавий тарбияда янги стратегик технологияларни шакллантириш усуллари сифатида утган киска вакт давомида жамият ижтимоий-маънавий мухитни согломлаштириш ва конун устуворлигини таъминлашга салбий таъсир курсатадиган муаммоларни бартараф этиш учун маънавий тарбия технологияларини жорий этишни такозо этмокда. Бундай технологиялар сифатида «махалла — сектор — Халк кабулхонаси — махалла» тамойили асосида самарали хамкорлик тизимини жорий этиш, махаллани халк билан давлат уртасида ишончли «куприк» булишини амалда таъминлаш, оила ва хотин-кизларни куллаб-кувватлаш борасида комплекс чора-тадбирлар амалга оширилди. Натижада жамиятни ижтимоий-маданий мухитини янги стратегик технологияларни шакллантириш усуллари сифатида куришимиз мумкин. Шахсларнинг узаро муносабатлари турли шаклда, ижтимоий субъектлар ёки улар уртасида юзага келадиган алокалар ижтимоий муносабатлар куриниши хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Жамият тараккиётининг янги боскичида маънавиятга булган эътибор мамлакат келажагида мухим уринга эга хисобланади. Маънавиятли шахс етук кадр сифатида жамият тараккиёти контексини белгилаб беради. Бу борада таълим-тарбия асосий омил сифатида маънавий тарбиянинг стртегик максадларини белгиловчи воситаса сифатида эътироф этилади. Жахон микиёсида мавжуд муаммоларининг олдини олиш борасида ЮНЕСКО томонидан 70-80-йиллардан бошлаб харакат бошланган булиб, унда багишланган маърузаларда таълим-тарбияга багишланган тадкикотларда уз ифодасини топган. Жумладан,

1979 йилда Д. Боткин, М. Элмандира, М. Малиц томонидан тайёрланган "Урганиш учун чегара йук"[3.] каби мухим хисоботларни келтириш мумкин. Унда замонамизнинг глобал муаммоларини хал этишда, шунингдек, инсон ва у яратган цивилизация уртасида вужудга келган бушликни бартараф этишда маънавий тарбиянинг урни ва ролини бекиёс эканлиги белгилаб берилган.

Шунингдек, "маънавият" ва "шахс" тушунчаларини фалсафий тахлил килиш асосида шахс маънавий маданиятининг мохиятини аниклаш ва уни шакллантириш омиллари стратегик йулларини урганиш борасида файласуф Ф.Ю.Абрамов ва В.И.Кудашов узининг "Диалогик ходиса ва замонавий таълим"да таъкидлайди. Бу билан инсониятни одамлар узлари халок булган бир катор офатлардан куткариши инсон хаётини ташкил этиш ва таъминлашда иштирок этувчи турли тизимлар уртасидаги умумий ва очи; мулокот маънавий мухитга боглик[4.196.] жараён хисобланишига далолатдир. Абу Х,омид Газзолий узининг "Кимиёи саодат" асарида, "Ва дилни дунёга машхул килмокдан неча офатлар пайдо булурким, (хар икки оламда) халокатга сабаб булхусидир. Чунони, хирс (харислик, очкузлик), бахиллик, хасад, адоват ва мундин узга хам. Ва баданни дунё неъматига)дуст тутганидан кейин биноси вайрон булур. Ва баъзилар хамма химматини дунёга сарф килурлар ва дилининг бойликларидан (мехр-шавкат, камтаринлик, виждон, иймон софлиги, мардлик, олижаноблик каби маънавий бойликлардан) ажралиб, хайвонга якин булурлар"[5.89.], деб таъкидлайди. Бу эса, маънавий тарбияда янги технологияларни шакллантириш усуллари хамиша инсоният учун мухим эканлигини англатади.

НАТИЖАЛАР

Ижтимоий хаётнинг юксалиши учун хизмат килувчи шахснинг уз табиати барча моддий воситаларни хамда ижтимоий муносабатларнинг маънавий воситаларнинг яратувчиси сифатида намоён булишини урганиш долзарб хисобланади. Бу жараёнда ижтимоий муносабатлар ва шакллар, бу шахснинг ижтимоий хаётида узини узи ривожлантиришда маънавиятнинг урни мухим хисобланади. Маънавият бутун жамиятнинг хаётини барча сохаларини муайян ёндашувни вужудга келтиради. Яъни, маънавият инсонни хам шакллантиради, хам унинг инсоний мохиятини намоён этади. Бу унинг инсон фаолиятининг турли усулларини узлаштириш улчовини ва шахснинг узини узи яратадиган фаолият субъекти, ижтимоий-тарихий ижодкорлик субъекти сифатида ривожланишини тавсифлайди. Бизнингча, бу жамиятда ижтимоий механизм булиб, унинг барча бугинларини шахс ва унинг ривожланишига йуналтирилиши керак деган мазмунни ифодалайди. "Олам карама-каршиликлар кураши асосига курилган: жисмоний нарсаларда ёруглик ва зулмат, тирик табиатда хаёт адолатли конунлар билан адолатсизликлар уртасидаги курашларда уз ифодасини топади"[6.16.]. Натижада маънавият тушунчаси индивиднинг ижтимоий мохиятини

характерлайди, уларга бириктирилган ижтимоий муносабатлар мажмуида асосий уринни эгаллайди. Шахс маънавиятининг стратегик технологиялари шакллантириш усуллари куйидаги элементларни уз ичига олади:

Биринчидан, ижтимоий фаолиятни амалга ошириш кобилияти юксалиши; Иккинчидан, билим, куникма ва малакалар;

Учинчидан, инсоний туйгуларни яъни, шахс маънавий таъсири объект булган маданият шаклларида намоён булади.

Илмий тадкикот натижаси жамият ва шахс уртасидаги муносабатларда маънавий тарбиянинг юксалиши шахснинг ижтимоий жараёнда маънавиятга асосланишини билдиради.

МУ^ОКАМА

Маънавиятнинг ягона умумий таърифи мавжуд эмаслигини хисобга олсак, фалсафий, теологик, психологик ва педагогик адабиётларни тахлил килиш асосий ёндашувни ажратиб курсатишга имкон беради:

Биринчидан маънавият дунёнинг универсал рухий бошланиши сифатида каралади. Шу билан бирга, инсоннинг мохияти, унинг рухининг потенциал имкониятлари бу бошлангич билан танишиш улчови сифатида каралади.

Иккинчидан, уйгунлаштириш тамойиллари сифатидаги аксиологик йуналиш вакиллари сифатида шахснинг ички маънавий абсолютларини, ахлокий кадриятларини курсатади.

Учинчидан, когнитив ёндашув тарафдорлари рухий хаётнинг окилона томонини аниклашга интилади. Бир катор замонавий муаллифлар маънавиятни урганишнинг социологик жихатларига мурожаат киладилар ва уни гносеологик ва ижтимоий эхтиёжлар билан боглик булган шахснинг ички дунёсига хос хусусият сифатида бахолайдилар.

Маънавият мохиятини тахлил килиш кабул килинган тадкикот тизимида маънавият шахснинг ижтимоий мохият сифатида узини ривожлантириш эркинлиги эканлигини айтишга имкон беради. Бундан келиб чиккан холда, шахснинг маънавий билими, куникма ва тасвирлар куринишидаги ижтимоий муносабатларга мослашиш буйича фаолияти тушунилади. Шахс маънавиятининг стратегик технологиялари шакллантириш усуллари шахснинг кадриятларига асосланган ранг-баранглиги ва фаоллигини узгартиришга каратилган булади. Шахснинг маънавиятини асоси кадрият йуналишларини ташкил этади, улар шахснинг баркарорлигини таъминлайдиган узига хос усулларни ташкил килади.

ХУЛОСА

Маънавий тарбияда янги стратегик технологияларни шакллантириш усуллари шахс маънавий маданиятининг асосий кадрияти, бизнинг нуктаи назаримизда, унинг шахсни атрофдаги ижтимоий мухит ва уз хаётининг ахлокий -психологик мухитини захарлаши мумкин булган салбий хатти-харакатлардан,

Kan^HflT Ba xHc-TyfirynapgaH xhmoa Kuna onumugagup. fflaxcHHHr MatHaBHtfru ^aMHflTgaru y3rapnmnap KynHHna maxc MatHaBHH MagaHHATHgaru y3rapnmnap HaTH^acn ôynuô, ynap 6apna h^hmohh HHCTHryraapga HaMOëH ôynagu. ffly ôunaH Supra, maxc MatHaBHH MagaHHATHHHHr puBO^naHumura ^aMH^T THnHHHHr y3H xaM KaTTa Tatcup Kypcaragu.

fflaxc MatHaBHH MagaHHATHHH MKcarrapHmra Tatcup KypcaryBHH h^thmohh HHCTHTyTnap opacHga TatnHM ôyryHru KyHga anoxuga ypHH TyTagH. fflyHHHr ynyH yHH мogеpннзaцнa Kunum KaTTa axaMHtfrra эгa, 6h3 6yHH MypaKKaô y3rapyBnaH gyHëga maxcHHHr ohehh Ba Mactynu^raH xaëTHHH aparamHH TatMHHnafigHraH MagaHHH, h^thmohh Ba maxcH^Tra HyHarrapHnraH TatnHMra KaparanraH xapaKaT ®;apaëHH cu^aruga KypHmHMH3 MyMKHH. By ypHHga TapÔHara AHruna, th3hmhh ëHgamyB, ôonaga TaaHH $a3HnaraapHH Ka^onarau maKmaHTHpumga ouna, MaKTaôrana TatnHM, yMyMHH TatnHM, ypTa Maxcyc Kac6-xyHap Ba ohhh TatnHM MyaccacanapH, MaxarnanapHHHr HmnMoHH-negarorHK HMKoHH^raapuHH TynHK W3ara HHKapHmHH Ba ynap opacHga HmMHH-MeTogHK y3BHHnHKHH AHra gapa^ara KyTapumHH TaKO3O этagн[7.], geraH Macana gon3ap6 axaMHtfrra эгa. ^aMHtfrau mhmhh MKcanum roacHra эxтнё^ннн Ba MatHaBHH-Matpu^HH HcnoxoraapHH aManra omupumga, gaBnar Ba ^aMH^T TapaKKHëTH ôocKHHuga ôapna coxanapHHHr caMapagopnuruHH omupum ynyH tfHru TexHonoruanapra TaaHHmHH Tanaô этмoкga.

MatHaBHH Tapôua TexHonoruanapu Tapôua coxacHHHHr unrop нннoвaцнoн TexHonoruanap acocuHH TaKo3o этagн. ^aMHtfrga HmuMoHH-MagaHHH TexHonoruanapHHHr cyôteKraapu ypTacugaru ôapKapop MyHocaôaraapHHHr MaB^ygnuru Harn^acuga puBo^naHHm pyH ôepagu. MatHaBHH Tapôuaga tfHru cTparerHK TexHonoruanapHH reHe3ucu MatHaBHH-Matpu^HH TaprHÔoTHHHr HaTH^acugaru xynocanap Ba MyHocaôaraap ôomnaHHmu ôunaH nafigo ôynagu.

REFERENCES

1. Y36eKHcTOH PecnyônHKacu npe3ugeHTHHHHr "MatHaBHH-Matpu^HH umnap th3hmhhh TyôgaH TaKoMHnnamTHpum nopa-TagSupnapH TyrpucHga^rH 2021 hhh 26 MapTgaru n^-5040-coH ^apopu. K^onyn yywwamnapu MawyMommpu murruu 6a3acu, 26.03.2021 u, 07/21/5040/0243-œu.

2. Y36eKHcTOH PecnyônHKacu npe3ugeHTHHHHr "^aMHATga HmuMoHH-MatHaBHH MyxHTHH cornoMnamTHpum, Maxanna HHcTHTyTHHH tfHaga Ky.nna6-KyBBaraam xaMga ouna Ba xoTHH-KH3nap ôunaH umnam th3hmhhh tfHru gapa^ara onuô HHKum nopa-TagôupnapH TyrpucHga" 2020 hhh 18 ^eBpangaru nO-5938-coH OapMoHH. Kpuyn yywwamnapu MarnyMommpu MURRUU 6a3acu, 19.02.2020 u., 06/20/5938/0187-COH.

3. https://www.socionauki.ru/subscribe/articles/?TYPE=JOURNAL&FILTER PARAM VALUE=126022.

4. Абрамов Ю.Ф., Кудашов В.И. Феномен диалогичное и современное образование. - Иркутск. 1998.

5. Абу Х,омид Еаззолий. Кимиёи саодат. Тошкент. Адолат. 2005.

6. Иброхим Каримов. Маънавият, фалсафа ва хаёт. Тошкент. Фан. 2007.

7. www.lex.uz. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 31 декабрдаги "Узлуксиз маънавий тарбия концепциясини тасдиклаш ва уни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 1059-сон ^арори. ^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси 2020 йил 3 январь.

8. Yuldashev, S. U. (2019). TECHNOLOGY OF SOCIAL AND CULTURAL PROJECTION IN SCIENTIFIC MANAGEMENT OF SOCIETY. Theoretical & Applied Science, (11), 621-623.

9. Mamatov, M., Isomiddinov, A., & Yuldashev, S. (2019). Factors of Developing the Intellectual Abilities of the Youth. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 16(2), 311-313.

10. Yuldashev, S. U. (2019). THE ROLE OF THE FUNCTION OF STABILIZATION AND DEVELOPMENT OF SOCIETY IN SCIENTIFIC MANAGEMENT (AS SOCIO-CULTURAL TECHNOLOGY). Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 255-259.

11. Yuldashev, S. (2020). Socio-Cultural Technologies in Uzbekistan: History and Now. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 18(1), 171-173.

12. Yuldashev, S. U. (2019). THE ROLE OF SOCIO-CULTURAL TECHNOLOGIES IN SOCIETY. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(10), 187-192.

13. Юлдашев С. У. Давлат ва жамият бошкарувида кадрлар инновачион фаолиятини юксалтиришнинг ижтимоий-маданий хусусиятлари. НамДУ илмий ахборотномаси - Научный вестник НамГУ. 2021 (9) Б-236-244.

14. Urmonalievich Yuldashev Serobjon THE ESSENCE OF SOCIO-CULTURAL DESIGN IN THE PROCESS OF SCIENTIFIC MANAGEMENT OF THE SOCIETY. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. 2021 (11) 236243.

15. БС Ганиев, СУ Юлдашев. ПРИОРИТЕТЫ СОЦИАЛЬНОЙ ПОЛИТИКИ УЗБЕКИСТАНА. Современные проблемы социальной психологии и социальной работы: XIV Всероссийская научно-практическая конференция с международным участием, 20 марта 2019 г./науч. ред.

16. Kakhharova, M. (2018). Question of Studying Personal Spiritual and Moral Development. Eastern European Scientifc Journal, (6).

17. Qaxxarova, M., & Tuychieva, H. (2019). Spiritual-moral environment and its basic indicators. The Light of Islam, 2019(4), 24.

18. Qaxxarova, M., & Absattorov, B. M. (2020). Evolution of views on ethics, ethical criteria and ethical standards. The Light of Islam, 2020(1), 110-115.

19. Qaxxarova, M., & Raximshikova, M. (2020). MORAL CONTINUITY IS A SOCIAL-PHILOSOPHICAL, HISTORICAL PHENOMENON. The Light of Islam, 2020(3), 103-112.

20. Kakhkharova, M. M. (2019). СОЦИАЛЬНО-ФИЛОСОФСКИЕ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ДУХОВНО-НРАВСТВЕННОЙ ОБЩЕСТВЕННОЙ СРЕДЫ. Theoretical & Applied Science, (10), 682-687.

21. Boltaboyev M. HISTORY OF RELIGIOUS CONFESSIONAL POLITICS IN THE SOVIET PERIOD //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 6. - С. 668-671.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.