Научная статья на тему 'Мақом ва ўзбек симфонизми'

Мақом ва ўзбек симфонизми Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
369
75
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
мақом / симфония / симфоник поэма / композитор / мирҳалил Махмудов / Мирсодиқ Тожиев / Мутал Бурхонов / makom / symphony / symphonic poem / the composer / Mirhalil Makhmudov / Mirsodiq Tojiev / Mutal Burkhanov

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Куватов Илёс Исроилович

Мақомлар ўзбек халқининг энг шарафли бойлиги саналади. Мақом оҳанглари йиллар давомида авлоддан авлодга алоҳида хурмат ва эъзоз билан ўтиб келмоқда. Шу билан бирга ўзбек мусиқасида симфонизмни ривожлантирган бир қанча ижодкорлар бор. Яратган асарларига эътибор берар эканмиз, уларнинг нафақат жаҳон мусиқаси қонуниятлари, балки ўзбек мумтоз мусиқаси қонуниятларидан ҳам хабардор эканликларининг гувоҳи бўламиз. Айни мақолада айнан мана шундай асарлар ҳақида маълумотлар берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MAKOM AND UZBEK SYMPHONY

makoms are considered the most honorable wealth of the Uzbek people. Macoms have been passed down from generation to generation for many years with special respect and reverence. At the same time, there are a number of composers who have developed symphonism in uzbek music. Paying attention to the created works, we will see that they know not only the laws of world music, but also the laws of Uzbek classical music. At the same time, the article provides information about such works.

Текст научной работы на тему «Мақом ва ўзбек симфонизми»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (SI) II/2020

МА^ОМ ВА УЗБЕК СИМФОНИЗМИ

Куватов Илёс Исроилович Узбекистан давлат консерваторияси

Аннотация: Мацомлар узбек халцининг энг шарафли бойлиги саналади. Мацом оуанглари йиллар давомида авлоддан авлодга алоуида хурмат ва эъзоз билан утиб келмоцда. Шу билан бирга узбек мусицасида симфонизмни ривожлантирган бир цанча ижодкорлар бор. Яратган асарларига эътибор берар эканмиз, уларнинг нафацат жауон мусицаси цонуниятлари, балки узбек мумтоз мусицаси цонуниятларидан уам хабардор эканликларининг гувоуи буламиз. Айни мацолада айнан мана шундай асарлар уацида маълумотлар берилади.

Калит сузлар: мацом, симфония, симфоник поэма, композитор, мируалил Махмудов, Мирсодиц Тожиев, Мутал Бурхонов.

МАКОМ И УЗБЕКСКИЙ СИМФОНИЗМ

Куватов Илёс Исроилович Государственная Консерватория Узбекистана

Аннотация: макомы считаются самым почетным богатством узбекского народа. Макомы передавались из поколения в поколение на протяжении многих лет с особым уважением и почтением. В то же время есть целый ряд композиторов, которые развили симфонизм в узбекской музыке. Обратив внимание на созданные произведения, мы увидим, что они знают не только законы мировой музыки, но и законы узбекской классической музыки. В то же время в статье приводятся сведения именно о таких произведениях.

Ключевые слова: маком, симфония, симфоническая поэма, композитор, Мирхалил Махмудов, Мирсодик Тоджиев, Мутал Бурханов.

MAKOM AND UZBEK SYMPHONY

Ilyos Kuvatov State Conservatory of Uzbekistan

Abstract: makoms are considered the most honorable wealth of the Uzbek people. Macoms have been passed down from generation to generation for many

years with special respect and reverence. At the same time, there are a number of composers who have developed symphonism in uzbek music. Paying attention to the created works, we will see that they know not only the laws of world music, but also the laws of Uzbek classical music. At the same time, the article provides information about such works.

Keywords: makom, symphony, symphonic poem, the composer, Mirhalil Makhmudov, Mirsodiq Tojiev, Mutal Burkhanov.

Узбек композиторлари ижоди жуда серкирра ва бекиёс. Улар яратган симфоник асарлар узининг гузаллиги, хаётийлиги, жилодорлиги билан бутун дунё композиторлари асарларидан сира колишмайди. Айникса, миллий охангларимизга йугрилган, асосланган бир канча симфоник асарлар борки, хар кандай тингловчига рухий озука ва мадад бера олади. Шу уринда, айнан маком охангларидан усталик биан фойдаланган бир канча композиторларимиз борки, улар яратган асарларни тинглай туриб, тахсинлар айтасиз. Масалан, Мирхалил Махмудовнинг "Наво" симфониясини олайлик. Аслида, Мирхалил Махмудов узбек мусикасига хиссасини кушган атокли композиторлардан бири саналади. Унинг асарларида бебахо макомларимизнинг айрим хусусиятларини пайкаш мумкин. Бу бежиз эмас албатта. Мирхалил Махмудов узбек миллий мусикасини чукур урганган булиб, жахон классик мусикаси конуниятлари билан уларни мохирона уйгунлаштиришга интилган. Бунинг ёркин мисоли сифатида унинг "Наво" деб номланган симфониясини келтира оламиз. Асарнинг номланиши Шашмаком таркибига кирувчи Наво макомидан келиб чиккан. Ушбу "Наво" симфониясининг биринчи кисми соната конуниятларидан холирок ёзилган, шундай булсада циклда соната шакли бор, лекин унинг бу ерда вазифаси узгарган. Яъни бу кисмда соната шакли бош драматургик марказ жойидан иккинчи даражага утади. Шу тарика симфония учун анъанавий булмаган узгача ривожланиш услубларига урин беради. Англагангиздек, симфониянинг биринчи кисми миллий мусиканинг чукур шаклланувчан конуниятларига таянган холда сонатасиз драматургиянинг янги индивидуал турини илгари суради. Композитор оркестр ёрдамида халкона ижро услубини ва миллий созларимизнинг садоланишини тасвирлашга харакат килган хамда буни койилмаком уддалаган. Бундай йуналиш ижодкордан жуда катта махоратни талаб этади албатта. Мирхалил Махмудов «Наво» симфониясини 1971 йилда ёзган ва тингловчилар эътиборига хавола этган. Мусикашуносларнинг эътибори ва эътирофига сазовор булган, бугунги кунга кадар уз мухлисларини йукотмаган ушбу симфония узбек мусикаси хазинасидан муносиб жой олган.

Энди Мирсодик Тожиевнинг "Шоир севгиси" симфоник поэмасига эътибор берайлик. Узбек композиторлари томонидан бир хил кадрланган поэма

Узбекистонда энг кенг таркалган жанрлардан биридир. Поэманинг бир нечта турлари бор. Улар поэма баллада, поэма рапсодия, поэма манзара. Симфоник поэмалар тингловчилар томонидан хам жуда катта кизикиш билан кабул килинади. 1960 йилларда Мирсодик Тожиевнинг "Шоир севгиси" номли ажойиб симфоник поэмаси пайдо булди. Узбек халк огзаки ижодига ва миллий мусикаларимиз, макомларимизга булган кизикиш Мирсодик Тожиев мусикасининг айрим тузилиш йулларини белгилади. Охангларнинг вазмин ва жиддийлиги, лирик - фалсафий характер ва драматик теранлик унинг асарларига узига хослик багишлайди. Бадиий мутоаала килувчи ва оркестр учун яратилган "Шоир севгиси" симфоник поэмаси Уйгун ва Иззат Султоннинг "Алишер Навоий" драмаси асосида яратилган. Асарда буюк шоирнинг Гулига булган фожиали мухаббати хакидаги афсона жонланади. "Шоир севгиси" симфоник поэмаси кайгули мукаддима, фожеали хорал билан бошланади. Бу гуё гузал Гулининг кабри устида таралаётган мотамсаро куйдек янграйди. Асарнинг бу кисмидаги мусика Сегох охангларига асосланган. Симфоник поэманинг бош кахрамонлари шоир Навоий ва унинг мухаббати Гули булиб, уларнинг бошидан кечирганлари, хис туйгулари ва мухаббати тарихи асар давомида турли оханглар билан тасвирлаб берилган. Мирсодик Тожиевнинг "Шоир севгиси" симфоник поэмасининг ёрдамчи партияси мавзуси ёркин ва шоирона гузалдир. Айнан ундан кенг лирик авжлар юзага келади. Умуман ушбу асар тингловчилар эътиборига хавола этилганида нафакат мухлислар, балки танкидчилар, мусикашунослар хам унга юкори бахо бердилар.

Мирсодик Тожиевнинг "Биринчи симфония" сига хам алохида тухталиб утиш жоиз. Узбек композиторлари орасида ёркин из колдирган Мирсодик Тожиев узбек миллий симфоник ва камер чолгу мусикасининг ривожига хисса кушган атокли бастакор саналади. Композиторнинг ижодида 19 та симфония булиб, уларнинг хар бири гузал ва бетакрор. Мирсодик Тожиев соф симфония жанрига алохида ахамият берди ва бу борадаги илк ижодини торли оркестр учун беш кисмли симфонияни яратишдан бошлади. Бу симфония 1969 йилда тайёр булди ва тингловчилар эътиборига хавола этилди. Асар такдим этилгач нафакат тингловчилар, балки мусика танкидчилари хам унга юкори бахо берди. Узбек мусикаси тарихида "маком симфонизми" даври бошланган эди. Яъни яратилаётган симфонияларда миллий мусикаларимиздан саналаган макомларда учровчи ладлар, ритмик хусусиятлардан фойдаланила бошланди. Бу холатни айникса Мирсодик Тожиев яратаётган симфонияларда яккол учратиш мумкин эди. Композиторнинг биринчи симфонияси узбек симфоник мусикасида кескин бурилиш ясади. Мирсодик Тожиев биринчи симфониясида маком охангларидан фойдаланган холда ишкий мавзуни ривожлантирган ва гуё халка хосил килган. Симфония беш кисмдан иборат булса унинг биринчи кисмидаги мавзу сунгги

кисмида узгача куринишда келади. Мавзулар полифоник тарзда таркалсада маком усуллари сакланиб колади. Бошкача килиб айтганда, асар бошида танланган мавзу ижро давомида узгарган куринишда такрорланаверади, бу эса симфонияга узгача курк ва мазмун багишлайди.

Мутал Бурхоновнинг "Алишер Навоийга касида" вокал симфоник поэмаси хам эътиборга лойик. Мутал Бурхонов ушбу асарни буюк шоир Алишер Навоий таваллудининг 525 йиллигига багишлаб яратган. "Алишер Навоийга касида" симфоник поэмаси учун композитор Мутал Бурхонов 1969 йилда давлат мукофотига сазовор булган. Дархакикат ушбу симфоник поэма мусикий жихатдан мукаммал яратилган асар булиб, унга атаб ёзилган шеърлар хам симфоник поэмани янада бойитган. Шуни алохида таъкидлаш жоизки, Мутаваккил Бурхоновнинг "Алишер Навоийга касида" симфоник поэмаси кейинчалик "Алишер Навоий" операсининг яратилишига куприк вазифасини бажарган. Асарни тинглар экансиз, унинг вокал - симфоник мусикадан иборат эканини англайсиз. Мусикий мавзу марказида Навоий, унинг ижоди ва рухияти турибди. Бу мавзу бир карашда ортикча буёкларсиз, содда тузилишда тасвирлангандек, аммо такрорланиб турувчи овозлар поэмага бетакрорлик багишлайди. Бундан ташкари мусика табиат товушлари ва хаёт хакидаги фалсафий карашлар билан хам бойитилган. "Алишер Навоийга касида" симфоник поэмасида сокин унисонда хор овозидан фойдаланилади, яъни хор ижрочилари огиз юмилган холда овоз хосил килади. Ушбу симфоник поэманинг дастлабки кисмида Мутал Бурхонов Наво макоми Сарахборининг бошлангич кисмидан унумли фойдаланган. Асарнинг марказида мусикий кескинлик авж олиб, оханг жонланади. Шу сабаб хам асарни охирига кадар тинглаган одам зерикиш нима эканини билмайди. "Алишер Навоийга касида" уз замонасининг янги мусикий куриниши булиб, янгича пардатузукларда ижро килинган. Бундан ташкари унда Европа чолгулари, хор, симфоник оркестр ижроси асосан миллий охангларга таянган холда намойиш этилган.

Бу каби мисолларнинг яна бир канчасини келтириш мумкин. Аслида, макомларимизнинг узбек бастакорлари ижодида алохида ахамиятга эга эканлиги жуда кувонарли хол албатта. Янгидан янги асарларни яратиш жараёнида узбек мумтоз мусикаси билан уйгунлик, тугилажак асарга узгача жило багишлайди. Бугунги кунда замонавий, ёш бастакорларимиз шу вактгача ижод этган ва ижодда давом этиб келаётган композиторлар тажрибасини ургансалар, яратилажак асарларида миллий охангларимиздан фойдаланган холда узгача услубларни кулласалар нур устига аъло нур булар эди.

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (SI) II/2020 ISSN 2181-063X

Фойдаланилган адабиётлар

1. Янов-Яновская Н. С., М. Бурханов: Время, жизнь, творчество. Ташкент, 1999.

2. Р.Юнусов "Композитор Мирсодик Тожиев" Тошкент : Musiqa, 2018.

3. Узбекистон миллий энциклопедияси 1- жилд (2000-2005)

References

1. Янов-Яновская Н. С., М. Бурханов: Время, жизнь, творчество. Ташкент, 1999.

2. Р.Юнусов "Композитор Мирсодик Тожиев" Тошкент : Musiqa, 2018.

3. Узбекистон миллий энциклопедияси 1- жилд (2000-2005)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.